Autorska prava

[Bane5]

...

Edited December 14, 2011 by Bane5

[Bane5]

Ne, besmislena je zastita putem takse na kupovinu navedenih uredjaja. Autorska dela su sasvim dovoljno zasticana gradjanskopravnim, pa cak i krivicnopravnim propisima. Jedini problem je sto su tako zasticena od konkretnih povreda i autor moze naplatiti samo stvarnu stetu koju je pretrpeo. A zaista je besmisleno stititi nesto od apstraktne, pretpostavljene i nedokazane opasnosti, tako sto se za svaki slucaj odredi neka naknada, bez obaveze da se dokaze steta.Uz to nejasno je i sta se stiti? Koja autorska dela uzivaju zastitu i koji autori ce i u kom iznosu biti obesteceni od novca koji se prikupi ovim putem. Sam si citirao definiciju autorskog dela "Autorsko delo je originalna duhovna tvorevina autora, izražena u određenoj formi, bez obzira na njegovu umetničku, naučnu ili drugu vrednost, njegovu namenu, veličinu, sadržinu i način ispoljavanja, kao i dopuštenost javnog saopštavanja njegove sadržine."Na primer, treba li dati naknadu autoru dela koje nema nikakvu umetnicku, naucnu, ili drugu vrednost i cija je dopustenost javnog saopstavanja osporena?

ulazimo u sferu banalizovanja problema jer intelelektulana svojina nosi u sebi dimenziju opsteg dobra i na kraju krajeva nakon smrti autora i protoka odredjenog vremena (u srbiji 70 godina) autorsko pravo postaje opste dobro.to da li je nesto pretpostavljena opasnost je nesuvisla tvrdnja jer same firme za proizvodnju uredjaja za snimanje i kopiranje ili optickih diskova ili hd-ova i sl. u svojim specifikacijama ne samo da ne poricu tu mogucnost vec je i potvrdjuju. to daje sasvim dovljno prostora zakonodavcu da deluje i naplati potencijalnu stetu. na kraju, kada bi formulacije iz definicije autorskog dela koje pominjes kroz pitanje na kraju posmatrali kroz negativnu konotaciju kako si ih sam postavio, onda to autorsko delo ne bi imalo potrebe da se uopste razmatra u ovom kontekstu jer ono samim tim sto nema nikavu vrednost (podrazumeva se ni trzisnu) i kada nema dopustenost javnog saopstavanja nema nikakav materijalni znacaj i tvoje pitanje je besmisleno.

[Bane5]

Pre 200+ godina nesto zvano "autorsko pravo" nije postojalo. Izmislio ga je u jednom trenutku zakonodavac. Dakle, mi mozemo definisati zakonom autorsko pravo onako kako nam se svidja. Povreda autorskog prava nije u pravnom smislu kradja necega kao sto je kradja necijeg automobila.Takodje netacno je potpuno reci "nemoguce je zakonom dozvoliti da se sa autorskim delom radi sta hoce" jer je autorsko pravo definicija i zakona i zakon dakle moze definisati to pravo na bilo koji nacin. Tako da, sve je moguce.Drugo ja ne kazem da treba omoguciti bilo sta, ukljucujuci i pirateriju - ja kazem da treba omoguciti ljudima da koriste autorska dela za koja su platili, za onu za sta su platiti - licnu i nekomercijalnu upotrebu. Na koji ja nacin licno i nekomercijalno koristim neko delo koje sam uredno kupio i platio - sve dok ga ne delim ili prodajem drugima - ne treba da bude briga niti drzave, niti autora. Naravno da ne treba da se razmatra na koje sve ja licne i nekomercijalne nacine mogu koristiti to delo niti je to bitno. Niti to treba posebno vrednovati, jer sam disk vec kupio jedanput i cao.

nista nije izmislio zakonodavac, a da se (bar tada) nije pojavilo u praksi. trziste je diktiralo stvaranje autorskopravne zastite.dalje, jako je pogresno kad se ne razume da je autorsko pravo utemeljeno u licnopravna ovlascenja autora. kad je tako, zaista ne postoji zakon koji omogucuje da se sa autorskim delom radi sta se hoce i svako suprotno misljenje je debelo laicko shvatanje. pritom ne zelim nikog da vredjam. ovo je esencija preko koje ne moze da predje niko. nema takvog zakona.to da li je nesto briga drzave ili nije je sekundarno, bitno je sta je pravo autora, a njegovo neotudjivo pravo je da svojim delom raspolaze izmedju ostalog i na takav nacin da je onemoguceno njegovo kopiranje/umnozavanje bez dozvole autora kao i da se svako koriscenje autorskog dela moze posebno naplatiti. nema prakse niti zakona na ovoj planeti koji tvrdi drugacije. kad ovo kazem mislim na zemlje potpisnice svih relevantnih konvencija i sporazuma (bern, zeneva, rim, wipo...) a ticu se zastite autorskih i srodnih prava i u tom slucaju pricam o bezmalo 3/4 svih drzava na ovom svetu. Edited December 15, 2011 by Bane5

[Čutura]

Muzički dinar važi i za frižidere

[MancMellow]

nista nije izmislio zakonodavac, a da se (bar tada) nije pojavilo u praksi. trziste je diktiralo stvaranje autorskopravne zastite.dalje, jako je pogresno kad se ne razume da je autorsko pravo utemeljeno u licnopravna ovlascenja autora. kad je tako, zaista ne postoji zakon koji omogucuje da se sa autorskim delom radi sta se hoce i svako suprotno misljenje je debelo laicko shvatanje. pritom ne zelim nikog da vredjam. ovo je esencija preko koje ne moze da predje niko. nema takvog zakona.

Ali ovde se uopšte ne raspravlja o tome da li se sa autorskim delom može raditi šta se hoće. Ovde pričamo o tome da li neko ko je regularno kupio nešto to može da koristi kako hoće u lične i nekomercijalne svrhe ili ne. Dakle pričamo o tome da li neku oblast uopšte treba pravno regulisati ili ne, a to nije domen prava, nego politike, a tu svi imaju jednako pravo da kažu šta misle i "laici" jednostavno ne postoje.

to da li je nesto briga drzave ili nije je sekundarno, bitno je sta je pravo autora

Pravo autora na zaštitu intelektualne svojine ne postoji van pravne regulative. To nije nikakvo osnovno i neotuđivo ljudsko pravo pa da se o tome raspravlja na takav način. Da li će, i na koji način, ono biti zaštićeno je isključivo stvar političke odluke. Kao što je stvar političke odluke to da li na nekog ko ti naoružan upadne u stan i time ti ugrozi ne intelektualnu svojinu nego život, smeš da "shoot to kill" ili samo smeš da pucaš u noge ili ne smeš da pucaš uopšte ako on nije uperio pištolj u tebe. I sad ti zamisli u zemlji Srbiji u kojoj ne smeš da pucaš na nekog (naravno da pri tom imaš dozvolu za posedovanje i nošenje oružja) ko ti naoružan uđe u stan, se pravo na zaštitu intelektualne svojine izdiže na nivo nekog nedodirljivog prava.

a njegovo neotudjivo pravo je da svojim delom raspolaze izmedju ostalog i na takav nacin da je onemoguceno njegovo kopiranje/umnozavanje bez dozvole autora kao i da se svako koriscenje autorskog dela moze posebno naplatiti.

Naravno, ali ovde se to naplaćuje pre nego što se desilo. I još nešto. Ovde se radi o dve potpuno različite kategorije. Jedno je plaćanje za korišćenje autorskog dela, a drugo je prekršaj zakona. Ovde se u stvari kaže: zbog toga što postoji osnovana sumnja da će se uz pomoć toga i toga prekršiti više odredbi zakona o tome i tome, onda mi to moramo da naplatimo više Ako to ima veze sa pravom onda sam ja beli medved (i to ne forumski)

[hazard]

nista nije izmislio zakonodavac, a da se (bar tada) nije pojavilo u praksi. trziste je diktiralo stvaranje autorskopravne zastite.dalje, jako je pogresno kad se ne razume da je autorsko pravo utemeljeno u licnopravna ovlascenja autora. kad je tako, zaista ne postoji zakon koji omogucuje da se sa autorskim delom radi sta se hoce i svako suprotno misljenje je debelo laicko shvatanje. pritom ne zelim nikog da vredjam. ovo je esencija preko koje ne moze da predje niko. nema takvog zakona.to da li je nesto briga drzave ili nije je sekundarno, bitno je sta je pravo autora, a njegovo neotudjivo pravo je da svojim delom raspolaze izmedju ostalog i na takav nacin da je onemoguceno njegovo kopiranje/umnozavanje bez dozvole autora kao i da se svako koriscenje autorskog dela moze posebno naplatiti. nema prakse niti zakona na ovoj planeti koji tvrdi drugacije. kad ovo kazem mislim na zemlje potpisnice svih relevantnih konvencija i sporazuma (bern, zeneva, rim, wipo...) a ticu se zastite autorskih i srodnih prava i u tom slucaju pricam o bezmalo 3/4 svih drzava na ovom svetu.

Ti u klin ja u plocu. Imam osecaj da uopste ne mozemo da se razumemo. Ti nonstop ponavljas sta pise u ovom ili onom zakonu - ja to kazem: to je nebitno, jer se zakon moze menjati, i ti sto je nesto u X zakona na planeti zemlji ne znaci da je to dobro i da tako treba.Zakon moze da propise da autor ima velika prava nad svakom kopijom svog dela, a zakon takodje moze da propise da autor nema nikakva prava nad kopijom svog dela nakon sto ga proda. A izmedju ta dva ekstrema treba traziti resenja koja su fer prema autoru a dobra za drustvo. Btw mi ovde govorimo i jednoj relativno minornoj stvari - ne govorimo o pravu na umnozavanje radi besplatnog deljenja drugima ili prodaje tih kopija vec o pravu na umnozavanje za licnu nekomercijalnu upotrebu. Reci da je dozvoliti nekome da bez naknade umnozava autorsko delo koje je kupio sve dok sve te kopije koristi jedino za licnu nekomercijalnu upotrebu nemoguce jer to krsi nekakve osnovne postulate autorskog prava - kao sto ti tvrdis - je jednostavno besmisleno. Autorsko pravo je onakvo kakvog ga definise zakon. To je prosto i ocigledno kao 1+1=2. Takodje, cak i u ovom sistemu koji ti podrzavas, ja kao nosilac autorskog prava tj. autor mogu potpisati ugovor sa nekim kojim tom nekom dozvoljavam neograniceno umnozavanje i raspolaganje mojim delom za npr. jednokratnu naknadu od $10.Dakle za ovo sto ja predlazem nije ni potrebno menjati zakon, potrebno jedino da izdavaci i autori shvate da treba da prestanu da tretiraju svoje musterije (od kojih zive i bez kojih dinar ne bi zaradili) kao potencijalne lopove i da prestanu da ih siluju u mozak i napisu na svakom CDu "umnozavanje ovog dela za striktno licnu nekomercijalnu namenu vlasnika ovog diska je dozvoljeno". I to bez ikakvih dodatnih naknada na svaku spravu koja se moze koristiti za umnozavanje autorskih dela.Da ne pricamo o tome da je apsolutno i potpuno nemoguce pravedno razdeliti pare koje se skupljaju od nekog poreza na diskove, rekordere i slicno. Pare koje se uzimaju od TV i radio stanica mogu da se dele na osnovu toga koliko se odredjena dela pustaju na tim stanicama. Da bi s druge strane pravedno podelili prihode od nameta na prazne diskove i na aparate, morali bi da znamo tacno koliko se koje delo kopira. A to je, osim u nekoj hevi-orvelovskoj drzavi, nemoguce.Btw koncept autorskih nije diktiralo trziste nego tehnologija - ovaj koncept se javlja sa sirenjem stamparija, i pojavom mogucnosti da se knjige brzo i jeftino umnozavaju.I problem je u tome sto se taj koncept autorskog prava sa napretkom tehnologije shvata sve restriktivnije i restriktivnije, umesto da bude obrnuto. Ideja da se CD ne sme nikako umnozavati imala je smisla kada je tehnologija bila dostupna samo malom broju ljudi i kada su umnozavaci bili ili sami izdavaci ili pirati. Danas, kada je umnozavanje dostupno svakome, moguce je praviti kopije bez da te kopiju budu za bilo sta osim licnu nekomercijalnu upotrebu. I to treba dozvoliti, umesto da se zabranjuje ili da dozvoljava ali samo uz neke dodatne nebulozne naknade. Takodje nekada smo imali kopirajt koji je trajao 25 godina a onda se to produzilo na visestruko vise...opet sve vise restriktivno kako vreme prolazi. Dakle sta sve to dokazuje? Da je koncept autorskih prava nesto sto evoluira s vremenom. I kao sto je postao restriktivniji od 1900. naovamo, tako moze da postane i liberalniji. Samo zato sto je nesto nekako sada ne znace da ne moze biti malo drugacije.

[Skyhighatrist]

Da ne pricamo o tome da je apsolutno i potpuno nemoguce pravedno razdeliti pare koje se skupljaju od nekog poreza na diskove, rekordere i slicno. Pare koje se uzimaju od TV i radio stanica mogu da se dele na osnovu toga koliko se odredjena dela pustaju na tim stanicama. Da bi s druge strane pravedno podelili prihode od nameta na prazne diskove i na aparate, morali bi da znamo tacno koliko se koje delo kopira. A to je, osim u nekoj hevi-orvelovskoj drzavi, nemoguce.

Baš htedoh da pitam zna li se kako će se eventualno raspodeliti sredstva prikupljena ovim porezom? Ko uopšte upravlja prikupljenom lovom?

[DarkAttraktor]

Peticija za ukidanje i zabranu delovanja SOKOJ-a na području Republike SrbijeAli, ko sto rece Bane, nije poenta u SOKOJ-u niti GEMA-i. SOKOJ je, to je bar jasno, udruzenje nitkova, hulja i razbojnika ('kotlokrpa, prnjara, kockara, madjionicara, lupeza, verglasa...'), a GEMA-in osnovni sistem bodovanja [tj. podela na E,U i F muziku] je prosto uvredljivo glupa koliko je anahrona i operisana od zivota u 2011, no mene nervira sledeca stvar:Jel mi zivimo u kapitalizmu li ne ? Jel imas zastareo business model ? Ne mozes da opstanes na trzistu ? "Well, too fucking bad - you're out" bi ti rekli u kapitalizmu. Nego ne, danas big business [a oni su itekako to, svakako nisu postali kujundzija i hitroprelja preko noci] zivi u paralelnom sistemu i zbog njih se tera mak na konac cak i kad se ne moze tacno evidentirati koliko stete trpe, nit kako ce se novac dobijen oporezivanjem potencijalnih fonograma [sto tradicionalnih, sto modernijih] pravilno raspodeliti.I tako dobijamo ovu situaciju state sponsored lova u mutnom.

[bergasa19]

NJUZ

[Bane5]

Ali ovde se uopšte ne raspravlja o tome da li se sa autorskim delom može raditi šta se hoće. Ovde pričamo o tome da li neko ko je regularno kupio nešto to može da koristi kako hoće u lične i nekomercijalne svrhe ili ne. Dakle pričamo o tome da li neku oblast uopšte treba pravno regulisati ili ne, a to nije domen prava, nego politike, a tu svi imaju jednako pravo da kažu šta misle i "laici" jednostavno ne postoje. Pravo autora na zaštitu intelektualne svojine ne postoji van pravne regulative. To nije nikakvo osnovno i neotuđivo ljudsko pravo pa da se o tome raspravlja na takav način. Da li će, i na koji način, ono biti zaštićeno je isključivo stvar političke odluke. Kao što je stvar političke odluke to da li na nekog ko ti naoružan upadne u stan i time ti ugrozi ne intelektualnu svojinu nego život, smeš da "shoot to kill" ili samo smeš da pucaš u noge ili ne smeš da pucaš uopšte ako on nije uperio pištolj u tebe. I sad ti zamisli u zemlji Srbiji u kojoj ne smeš da pucaš na nekog (naravno da pri tom imaš dozvolu za posedovanje i nošenje oružja) ko ti naoružan uđe u stan, se pravo na zaštitu intelektualne svojine izdiže na nivo nekog nedodirljivog prava. Naravno, ali ovde se to naplaćuje pre nego što se desilo. I još nešto. Ovde se radi o dve potpuno različite kategorije. Jedno je plaćanje za korišćenje autorskog dela, a drugo je prekršaj zakona. Ovde se u stvari kaže: zbog toga što postoji osnovana sumnja da će se uz pomoć toga i toga prekršiti više odredbi zakona o tome i tome, onda mi to moramo da naplatimo više Ako to ima veze sa pravom onda sam ja beli medved (i to ne forumski)

niko ne spori da se kupljeno delo moze koristiti u onu svrhu za koju je kupljeno - knjiga se cita, cd se slusa na bilo kom uredjaju za reprodukciju, slika se izlozi...sporno je daljnje iskoriscavanje autorskog dela koje se naplacuje - kopiranje/umnozavanje npr.ovo nema nikakve veze sa politikom - sva autorskopravna nauka je u najvecoj meri posledica prakse. na kraju, ne postoji samo osnovana sumnja, postoji nesto vise od toga. zakonodavac koristi termin 'moze ocekivati'. postoji utemeljenje u praksi i na specifikaciji uredjaja i praznih nosaca koji to omogucavaju. dakle, nema pretpostavke u onom smislu o kom ti govoris. proizvodjac to omogucuje i to je vise nego dovoljno da zakonodovac stiti interes autora. ne vidim sta je tu nejasno, kad kupis kola pretpostavlja se da ces da ih vozis ali ne moras da u njih sednes nijednom - mogu da ti stoje u garazi godinu dana, a platio si registraciju unapred pod pretpostavkom da ces da ih vozis. i sta sad? neces da platis zato sto je drzava imala osnovanu sumnju da ce svaki kupljeni automobil biti koristen? trazices povracaj novca od drzave zbog toga?

[Anduril]

nista nije izmislio zakonodavac, a da se (bar tada) nije pojavilo u praksi. trziste je diktiralo stvaranje autorskopravne zastite.dalje, jako je pogresno kad se ne razume da je autorsko pravo utemeljeno u licnopravna ovlascenja autora. kad je tako, zaista ne postoji zakon koji omogucuje da se sa autorskim delom radi sta se hoce i svako suprotno misljenje je debelo laicko shvatanje. pritom ne zelim nikog da vredjam. ovo je esencija preko koje ne moze da predje niko. nema takvog zakona.to da li je nesto briga drzave ili nije je sekundarno, bitno je sta je pravo autora, a njegovo neotudjivo pravo je da svojim delom raspolaze izmedju ostalog i na takav nacin da je onemoguceno njegovo kopiranje/umnozavanje bez dozvole autora kao i da se svako koriscenje autorskog dela moze posebno naplatiti. nema prakse niti zakona na ovoj planeti koji tvrdi drugacije. kad ovo kazem mislim na zemlje potpisnice svih relevantnih konvencija i sporazuma (bern, zeneva, rim, wipo...) a ticu se zastite autorskih i srodnih prava i u tom slucaju pricam o bezmalo 3/4 svih drzava na ovom svetu.

Ovo nije tacno. Istorija IP-a pocinje kao istorija cenzure i davanja monopola da bi odredjeni pojedinci ili grupe profitirali zahvaljujuci drzavi vise od ostalih na slobodnom trzistu. Kapitalizam se vec uveliko razvio dok je IP kaskao za tim razvojem i uvek kao intervencija zakonodavca/vladara u korist pojedinaca/interesnih grupa (crkve recimo na pocetku) a na stetu ostalih. Zato IP predstavlja i okosnicu danasnjeg korporativnog kapitalizma a unistava liberalni kapitalizam, slobodno trziste itd.

[Bane5]

Ti u klin ja u plocu. Imam osecaj da uopste ne mozemo da se razumemo. Ti nonstop ponavljas sta pise u ovom ili onom zakonu - ja to kazem: to je nebitno, jer se zakon moze menjati, i ti sto je nesto u X zakona na planeti zemlji ne znaci da je to dobro i da tako treba.Zakon moze da propise da autor ima velika prava nad svakom kopijom svog dela, a zakon takodje moze da propise da autor nema nikakva prava nad kopijom svog dela nakon sto ga proda. A izmedju ta dva ekstrema treba traziti resenja koja su fer prema autoru a dobra za drustvo. Btw mi ovde govorimo i jednoj relativno minornoj stvari - ne govorimo o pravu na umnozavanje radi besplatnog deljenja drugima ili prodaje tih kopija vec o pravu na umnozavanje za licnu nekomercijalnu upotrebu. Reci da je dozvoliti nekome da bez naknade umnozava autorsko delo koje je kupio sve dok sve te kopije koristi jedino za licnu nekomercijalnu upotrebu nemoguce jer to krsi nekakve osnovne postulate autorskog prava - kao sto ti tvrdis - je jednostavno besmisleno. Autorsko pravo je onakvo kakvog ga definise zakon. To je prosto i ocigledno kao 1+1=2. Takodje, cak i u ovom sistemu koji ti podrzavas, ja kao nosilac autorskog prava tj. autor mogu potpisati ugovor sa nekim kojim tom nekom dozvoljavam neograniceno umnozavanje i raspolaganje mojim delom za npr. jednokratnu naknadu od $10.Dakle za ovo sto ja predlazem nije ni potrebno menjati zakon, potrebno jedino da izdavaci i autori shvate da treba da prestanu da tretiraju svoje musterije (od kojih zive i bez kojih dinar ne bi zaradili) kao potencijalne lopove i da prestanu da ih siluju u mozak i napisu na svakom CDu "umnozavanje ovog dela za striktno licnu nekomercijalnu namenu vlasnika ovog diska je dozvoljeno". I to bez ikakvih dodatnih naknada na svaku spravu koja se moze koristiti za umnozavanje autorskih dela.Da ne pricamo o tome da je apsolutno i potpuno nemoguce pravedno razdeliti pare koje se skupljaju od nekog poreza na diskove, rekordere i slicno. Pare koje se uzimaju od TV i radio stanica mogu da se dele na osnovu toga koliko se odredjena dela pustaju na tim stanicama. Da bi s druge strane pravedno podelili prihode od nameta na prazne diskove i na aparate, morali bi da znamo tacno koliko se koje delo kopira. A to je, osim u nekoj hevi-orvelovskoj drzavi, nemoguce.Btw koncept autorskih nije diktiralo trziste nego tehnologija - ovaj koncept se javlja sa sirenjem stamparija, i pojavom mogucnosti da se knjige brzo i jeftino umnozavaju.I problem je u tome sto se taj koncept autorskog prava sa napretkom tehnologije shvata sve restriktivnije i restriktivnije, umesto da bude obrnuto. Ideja da se CD ne sme nikako umnozavati imala je smisla kada je tehnologija bila dostupna samo malom broju ljudi i kada su umnozavaci bili ili sami izdavaci ili pirati. Danas, kada je umnozavanje dostupno svakome, moguce je praviti kopije bez da te kopiju budu za bilo sta osim licnu nekomercijalnu upotrebu. I to treba dozvoliti, umesto da se zabranjuje ili da dozvoljava ali samo uz neke dodatne nebulozne naknade. Takodje nekada smo imali kopirajt koji je trajao 25 godina a onda se to produzilo na visestruko vise...opet sve vise restriktivno kako vreme prolazi. Dakle sta sve to dokazuje? Da je koncept autorskih prava nesto sto evoluira s vremenom. I kao sto je postao restriktivniji od 1900. naovamo, tako moze da postane i liberalniji. Samo zato sto je nesto nekako sada ne znace da ne moze biti malo drugacije.

Ovo je vec domen kojim se ne bi bavio jer ne znam kako da tumacim nesto sto je samo po sebi nonsens. Zakon koji se bavi ovako sirokim i kompleksnim stvarima se ne moze pisati ni praviti tek tako po necijem licnom ili politickom nahodjenju i tu sam upotrebio rec 'laicko' jer se upravo takvim moze posmatrati razumevanje ovoga ako se sve brani argumentom da je to stvar necije licne volje i da ta volja odredjuje kakavo je sve i koliko necije pravo. Zasp je duboko ukorenjen u jasno postavljena prava autora koja su definisama kroz decenije i vekove razvoja autorskopravne zastite, on se konstantno modifikuje kroz praksu, on u sebi sadrzi preuzete obaveze iz potpisanih medjunarodnih konvencija i sporazuma i nema te volje jednog coveka ili politicke opcije koja preko toga moze nekom da nametne drugacije vrednovanje njegovih prava. Pomenuo sam primer ove odredbe koja se provlaci kroz nase zakonodavstvo i pre 5. oktobra 2000-te i sve do danas kao primer zakonodavstva u razlicitim sistemima i politickim rezimima. Zasp je krovno resenje iza kojeg sledi niz podzakonskih o kojima onda mozemo da polemisemo jer upravo jedno takvo resenje je i ovo oko kojeg se vodi rasprava, a to je odluka Vlade Srbije kojim se utvrdjuje spisak uredjaja i visina naknade. Dva puta sam pomenuo, i treci put cu - IT industraija preko svog predstavnika ovu zakonsku odredbu zmatra dobrom, ali se bori za manju naknadu.Imamo dve strane koje se slazu da je resenje dobro. Treca strana, potrosaci, placanjem ove naknade dobija zakonsku licencu da moze za svoje potrebe umnozavati autorsko delo.To sto je vecini tesko dokazati da se svako koriscenje autorskog dela mora naplatiti je nesto sto mogu da razumem samo kroz prizmu da se u konkretnom slucaju to radi preko njegovog dzepa, ali to ne sme da promeni osnov i smisao autorskopravne zastite.ps. Tehnologija ne kao takva vec njena primena je nesto sto utice na konstantne promene u domenu zastite autorskih prava i sto su mogucnosti za prezentovanje i zloupotrebu autorskih dela veca to se zakonodavci bore da zastite prava autora. Napomenuo sam da se domen autorskih prava najvise razvija u pravu i da se ionako kompleksna materija dodatno moze uslozniti digitalnom revolucijom kojoj prisustvujemo.

[Bane5]

Ovo nije tacno. Istorija IP-a pocinje kao istorija cenzure i davanja monopola da bi odredjeni pojedinci ili grupe profitirali zahvaljujuci drzavi vise od ostalih na slobodnom trzistu. Kapitalizam se vec uveliko razvio dok je IP kaskao za tim razvojem i uvek kao intervencija zakonodavca/vladara u korist pojedinaca/interesnih grupa (crkve recimo na pocetku) a na stetu ostalih. Zato IP predstavlja i okosnicu danasnjeg korporativnog kapitalizma a unistava liberalni kapitalizam, slobodno trziste itd.

dao si odgovor koji ne porice ono sto sam ja tvrdio jer to jeste tada bila praksa koja se branila zakonskim resenjem.

[Uskebasi]

to da li je nesto pretpostavljena opasnost je nesuvisla tvrdnja jer same firme za proizvodnju uredjaja za snimanje i kopiranje ili optickih diskova ili hd-ova i sl. u svojim specifikacijama ne samo da ne poricu tu mogucnost vec je i potvrdjuju. to daje sasvim dovljno prostora zakonodavcu da deluje i naplati potencijalnu stetu.

Nije pitanje da li postoji mogucnost da se nesto kopira na HDD ili opticki disk, jer upotreba tih uredjaja nije zabranjena i ne predstavlja opasnu delatnost bez obzira sta pise u specifikacijama. Pretpostavljena opasnost je da ce neko te uredjaje koristiti za nekomercijalno umnozavanje autorskih dela. Naplata potencijalne stete je nesto sto ne postoji u pravu i sto je samo po sebi besmisleno, jer je nemoguce obrazloziti ko i koliko treba da se obesteti za stetu za koju se cak i ne zna da li je nastala, ni da li ce nastati.

na kraju, ne postoji samo osnovana sumnja, postoji nesto vise od toga. zakonodavac koristi termin 'moze ocekivati'. postoji utemeljenje u praksi i na specifikaciji uredjaja i praznih nosaca koji to omogucavaju. dakle, nema pretpostavke u onom smislu o kom ti govoris. proizvodjac to omogucuje i to je vise nego dovoljno da zakonodovac stiti interes autor

Zakonska odredba iz clana 39 koja kaze "za koje se moze ocekivati" ne odnosi se na tehnicke uredjaje, nego na autorska dela. Nisu uredjaji ti za koje se moze ocekivati da ce sluziti za umnozavanje, pa da se time pravda uvodjenje takse, nego su autorska dela ta za koje se moze ocekivati da ce biti umnozavana, pa se tek onda nalazi veza sa uredjajima za koje se pretpostavlja da ce biti korisceni za to umnozavanje.Dakle, opasnost treba da postoji da ce neko delo biti umnozavano, a ne da stampac moze da stampa knjigu.A to da li je suvislo reci da je ta opasnost pretpostavljena se vidi iz samog zakona koji koristi termine "moze ocekivati" i "moze pretpostaviti".

na kraju, kada bi formulacije iz definicije autorskog dela koje pominjes kroz pitanje na kraju posmatrali kroz negativnu konotaciju kako si ih sam postavio, onda to autorsko delo ne bi imalo potrebe da se uopste razmatra u ovom kontekstu jer ono samim tim sto nema nikavu vrednost (podrazumeva se ni trzisnu) i kada nema dopustenost javnog saopstavanja nema nikakav materijalni znacaj i tvoje pitanje je besmisleno.

Naravno da to sto nesto nema umetnicku vrednost ne znaci da nema trzisnu vrednost. Uzmimo kao primer sliku Ratka Mladica sa natpisom СРБIN. To je autorsko delo po samoj definiciji, nema nikakvu umetnicku vrednost, problematicna je dopustenost javnog saopstavanja, ali se uredno stampaju plakati, prodaju kalendari i majice sa tim autorskim delom™. Ima li pravo taj autor na naknadu?Uz to, zakon nigde ne navodi trzisnu vrednost kao kriterijum za ovu naknadu. Bas naprotiv, istice se umnozavanje za nekomercijalnu upotrebu. I nigde se ne pominje veza izmedju trzisne vrednosti autorskog dela i udela u raspodeli ovako prikupljenih sredstava.

Imamo dve strane koje se slazu da je resenje dobro. Treca strana, potrosaci, placanjem ove naknade dobija zakonsku licencu da moze za svoje potrebe umnozavati autorsko delo.

Ono sto je bitno razjasniti je da li se ova naknada odredjuje za umnozavanje legalno kupljenih autorskih dela, ili ja mogu da uzmem knjigu iz biblioteke i da je slobodno kopiram za svoje nekomercijalne potrebe? Ili da skidam sa interneta muziku i filmove za svoje nekomercijalne potrebe?

[fonTelefon]

Ne moze da znaci bilo sta jer postoji spisak stvari za koje se utvrdi da podlezu ovoj naknadi.Ova zakonska odredba nema nikakve veze sa odredjenom vladom ili rezimom jer je postojala i za vreme Milosevica i za vreme Djindjica, Kostunice, Cvetkovica.

Prosto branis neodbranjivo. Izuzetno cenim precizne pravnike tj advokate koji znaju svoj posao, svojom profesionalnoscu i znanjem su me spasili mnogo muka i natezanja vise puta za razliku od kolega shabana kojim je sve onako ofrlje. tu ne vredi nama nestrucnjacima da se bakcemo ni sa stanovista opsteg ljudskog iskustva struka je struka. uz sve to receno ovi delovi su krajnje sumnjivi cak i meni kao laiku. opravdana sumnja da ces cd koristiti za nesto sto ti raniji clan dopusta i za to ti uzima neki novac unapred prosto smrdi do neba. I postojali su i ranije zakoni o autorskim pravima, ali ove odredbe i razrade su novijeg karaktere i sigurno su u vezi sukoba interesa ne samo sa americkim pritiscima. To je jedna od losih karakteristika drzavne uprave u Srbiji propisi i uredbe koje cesto nemaju veze sa zakonima na koje se formalno oslanjaju. A svrha organizacija za zastitu autorskih prava je u Srbiji bar jasna, besmisleno tela koje sama sebe hrane i slabo sta daju autorima slicno kao i mnogobrojne "dobrotvorne" organizacije na zapadu ciji su troskovi znatno veci od pomoci koje salju. Paraziti.