Autorska prava

[hazard]

To sto se na zapadu ovo resenje koristi prevashodno znaci da ga nismo mi izmislili i da nije naprasno doneto jer iz ovih tekstova to upravo tako izgleda.Autorska i srodna prava su mozda jedina u celoj pravnoj sferi koja imaju konstantnu dinamiku i promene upravo zbog nacina na koji se autorsko delo moze prezentovati, koristiti ili na kraju zloupotrebiti.Na kraju, ovo resenje ide na ruku krajnjim korisnicima jer ovo resenje je posredno davanje zakonske lincence za umnozavanje autorskih dela za licnu upotrebu. Kako je ocigledno postalo nemoguce kontrolisati ovakav vid umnozavanja istih, pribeglo se naplacivanju naknade na ovaj nacin i samim tim legalizaciji kucnog umnozavanja autorskih dela.Ako neko ima pametnije resenje neka kaze.

Ali to umnozavanje i dalje nije legalizovano! To sto placas taj porez ne znaci da ne mogu da te tuze za nelegalno umnozavanje dela.Resenje je u tome da muzicka industrija prilagodi cenu svojih proizvoda onoj cifri koje je dato trziste u stanju i u zelji da plati.Nekada si na internetu mogao samo piratovanu muziku da skidas, onda se pojavio iTunes - i postigao neverovatan uspeh. Zasto? Lako je (jednostavan download). Nudi veliki izbor. Jeftino je (99 centi pesma). Nudi veliku fleksibilnost - ne moras da platis 12$ ili 20$ za CD sa 10-20 pesama ako ti se dopadaju samo 3 (ili samo jedna). Ne moras da potrosis 4-7$ na singl koji ima jednu ili dve (maks. 3-4) pesme.Da napomenem da u SAD onlajn digitalna prodaja muzike generise milijarde prihoda i da se predvidja da ce 2012. po prvi put onlajn digitalna prodaja prihodovati vise od prodaje CDa.Da se vratimo na Srbiju - ljudi na ulici placaju 200 din. za piratovan DivX film. Koliko kostaju legalni DVDijevi? 700-1000 dinara. Prodaj ih za 300 i ljudi ce kupovati legalno a ne kod pirata. To ne znaci da ces izgubiti trziste za skuplja izdanja (moze da se odradi fina gradacija tu) jer ono i sad postoji. Samo ces privuci piratove musterije.Problem je u biznis modelu koji je prevazidjen.Ponuda za medijsku zanimaciju je velika i raznovrsna, da se covek izgubi. Sa druge strane, vecina te ponude je ili tres ili nije nesto previse posebno - vecine filmova se ljudi vise ni ne secaju posle nedelju dana. Takodje, postoje brojne alternative svakom vidu zabave. Jednostavno, 1 film ili 1 album vise nema u ocima ljudi tu vrednost koji je imao ranije. Stvar je postala sto bi rekli "commoditized".Ima toliko filmova npr., a velika sansa je da bilo koji izaberem da gledam danas bezveze ili nije nesto posebno. Necu da dajem 1000 din., prevelik je rizik da za te pare necu dobiti nesto sto toliko u mojim ocima vredi. 200 din. mi je OK da dam.Znaci ako si izdavac, smisli nacin da funkcionises u novoj sredini. Pozajmi mi film za 100 din., pa mi ponudi da ga otkupim za 300 din. ako mi se dopada. Prodaj mi jeftinu kopiju nizeg kvaliteta, pa mi ponudi zamenu uz doplatu za kopiju viseg kvaliteta. A ako imas proizvod koji niko nece izricito da plati, nadji nacin da profitiras i uz distribuciju besplatnog proizvoda. Eno Google omogucava koriscenje svojih proizvoda milionima za dzabe - pa opet zaradjuje enormne pare. Itd.Evo ovde nekih ideja o tome (prvi deo, ima ih jos bar 5 na yt):http://www.youtube.com/watch?v=LxCoCTc3T5Q

[hazard]

Ko lobira?Pa nase zakonodavstvo se ravna prema onim zakonodavstvima kojim tezimo (pre svega EU), koja imaju vecu praksu i iskustvo i sl.Dalje, postoje medjunarodne konvencije i ugovori ciji su potpisnici i zemlje koje ni geografski nisu bliske EU pa se zalazu za autorskopravnu zastitu. Srbija je takodje potpisnik vecine tih konvencija i ugovora.Druga stvar je sto je iskoriscavanje autorskih dela u ovoj zemlji dozivljen kao namet i harac, a ne kao naknada za necije delo.

Cekaj, mislis SOKOJ ne lobira? Drugo, na koji nacin sve te konvencije obavezuju uvodjenje poreza na CD i skenere? To su 2 odvojene stvari.Ovo jeste harac i namet i nista drugo. Da ovaj porez meni izricito daje pravo da nakon placanja istog umnozavam autorska dela, to bi bilo placanje naknade. Ali ne - to je i dalje krivicno delo. Tako da ovo nije placanje naknade nego placanje kazne unapred. Predpostavlja se da cu ja praznim CDom koji kupujem pociniti krivicno delo - bez ikakvog dokaza da ce to tako biti - i ta kazna mi se unapred naplacuje. Ovo nije legalizacija piraterije, vec kolektivno kaznjavanje unapred svih bez ikakvih dokaza.To je kao kada bi rekli da svi Romi u gradu moraju da plate dodatni porez od 25 dinara pre nego sto izadju na ulicu, jer znamo da neki Romi kradu poklopce za sahtove, kablove i table sa spomenika da ih prodaju kao sirovine. Ili da se naplati svakom Romu koji gvirne u kontejner 10 dinara, jer znamo da neki od tih sto skupljaju djubre umeju da ukradu i capnu nesto sto nije djubre ali je korisna sirovina.

[Bane5]

Ali to umnozavanje i dalje nije legalizovano! To sto placas taj porez ne znaci da ne mogu da te tuze za nelegalno umnozavanje dela.

jeste ovim resenjem.dobijas posredno zakonsku licencu za umnozavanje autorskog dela za licnu upotrebu.

[Bane5]

Cekaj, mislis SOKOJ ne lobira? Drugo, na koji nacin sve te konvencije obavezuju uvodjenje poreza na CD i skenere? To su 2 odvojene stvari.

Sokoj je sekundarni problem i njega treba odvojiti od sustine regulacije. Sokoj je parazit koji postoji vise zbog sebe, a ne zbog autora.Napisah ti u prethodnom postu, ovo jeste posredno, ali zakonom utemeljeno davanje licence za licno nekomercijalno umnozavanje autorskog dela. Jedino su fotokopirnice izuzete iz cele price i njima je moguce nametnuti jos neku naknadu.ps. Medjunarodne konvencije obavezuju na autorskopravnu zastitu i tu nema dileme da li je nesto naknada za koriscenje istog ili harac. Edited December 14, 2011 by Bane5

[hazard]

Ali zar to nije bilo dozvoljeno i ranije? U svakoj zapadnoj drzavi, koliko znam, odavno imas pravo na umnozavanje za licnu upotrebu. To i nije piraterija! To treba da bude legalno bez ikakvih nadoknada.Piraterija je distribucija razmnozenog dela (za pare ili besplatno). To nije legalizovano ovim resenjem, a to se naplacuje ovim porezom. Dakle to je zamena teza

[Bane5]

@hazard,Zakon ne poznaje opciju kopiranja/umnozavanja autorskog dela za licne potrebe, ali je na ovaj nacin to omogucio nekom vrstom zakonske licence.Jasno se navodi u kojim slucajevima je umnozavanje dozvoljeno - za potrebe sluzbenog postupka pred sudom ili drugim drzavnim organima, za odredjen vid izvestavanja putem stampe, radija i tv-a ako se govori o tom delu, za potrebe nastave i na priredbama/predstavama u nastavnim, verskim i zdravstvenim ustanovama, za svrhu obavljanja nastave i pripremu ispita, za licno obrazovanje uz niz ogranicenja, za citiranje dela pod odredjenim uslovima...Ovim se ne legalizuje piraterija u smislu nelegalnog komercijalnog eksploatisanja autorskog dela i zaradjivanje na njemu, vec samo u smislu da se na ovaj nacin daje neka vrsta saglasnosti da se za privatne svrhe autorsko delo moze umnoziti, a to nije bilo zakonski moguce.

Edited December 14, 2011 by Bane5

[hazard]

Umnozovanje za privatne svrhe treba da bude dozvoljeno bez placanja ikakve naknade. To je raspologanje necim sto sam ja platio i cega sam ja vlasnik. Sta njih (SOKOJ, drzavu, autore) briga da li sam ja narezao kopiju da drzim u kolima ili u podrumu da imam 'rezervu' ako mi se original osteti ili da li sam ripovao pesme da stavim na moj mp3 plejer. To sve treba da bude moje pravo bez ikakvih dodatnih nadoknada za prazne diskove i audio plejere i kompjuterske komponente. Dovoljnu nadoknadu sam platio time sto sam kupio originalni disk.

[Tribun_Populi]

Da, treba smanjiti cenu nosača autorskog dela i treba pooštriti mere kontrole, to je jedino rešenje.I treba konačno uvesti privrednu policiju, koja će kontrolisati sve što ima veze s privredom, nositi pištolj i značku i imati pravo da na licu mesta oduzima predmete, privodi i kažnjava. Jedino tako.

[Bane5]

Umnozovanje za privatne svrhe treba da bude dozvoljeno bez placanja ikakve naknade. To je raspologanje necim sto sam ja platio i cega sam ja vlasnik. Sta njih (SOKOJ, drzavu, autore) briga da li sam ja narezao kopiju da drzim u kolima ili u podrumu da imam 'rezervu' ako mi se original osteti ili da li sam ripovao pesme da stavim na moj mp3 plejer. To sve treba da bude moje pravo bez ikakvih dodatnih nadoknada za prazne diskove i audio plejere i kompjuterske komponente. Dovoljnu nadoknadu sam platio time sto sam kupio originalni disk.

Nigde nije dozvoljeno umnozavanje autorskog dela sem u onim izuzecima koje sam delimicno naveo. Jednom dozvoliti umnozavanje dela bez nadoknade obesmisljava se niz postulata na kojima se bazira autorskopravna zastita.Ne moze se ici logikom da se podrazumeva da ako sam platio neku knjigu imam pravo da je i iskopiram ili skeniram samo zato sto sam platio taj jedan primerak. U svakom slucaju, na ovaj nacin, placanjem neke takse od npr. 3% za neki od navedenih uredjaja dobijas zakonsku licencu da plativsi po jedan primerak necega mozes imati citav niz kopija raznih autorskih dela za licnu upotrebu iako si naknadu za to platio samo jednom. Edited December 14, 2011 by Bane5

[radisa]

Nigde nije dozvoljeno umnozavanje autorskog dela sem u onim izuzecima koje sam delimicno naveo.

Bane, zakon kaže drugačije...Mogu da umnožavam, dokle god ne zarađujem na tome i ja ga koristim...Zakon...

Član 45(1) Dozvoljeno je fizičkom licu da bez dozvole autora i bez plaćanja autorske naknade umnožava primerke objavljenog dela za lične nekomercijalne potrebe, čime nije isključena primena člana 180. stav 1. tač. 4. i 5. ovog zakona.(2) Umnoženi primerci dela iz stava 1. ovog člana ne smeju se stavljati u promet niti koristiti za bilo koji drugi oblik javnog saopštavanja dela.(3) Odredba stava 1. ovog člana ne odnosi se na:1) snimanje izvođenja, predstavljanja i prikazivanja dela;2) trodimenzionalnu realizaciju planova za dela likovne umetnosti;3) građevinsku realizaciju dela arhitekture;4) pravljenje nove građevine po uzoru na postojeću građevinu koja je autorsko delo;5) računarske programe.(4) Obeštećenje zbog korišćenja dela na način predviđen ovim članom, autori imaju na osnovu odredaba člana 38. ovog zakona.

Član 180(1) Povredu prava predstavlja:1) iskorišćavanje bilo kog predmeta zaštite uz upotrebu neovlašćeno umnoženih primeraka tog predmeta zaštite, odnosno na osnovu neovlašćene emisije;2) držanje u komercijalne svrhe primeraka autorskog dela ili predmeta srodnog prava, ako držalac zna ili ima osnova da zna da je reč o neovlašćeno proizvedenom primerku;3) proizvodnja, uvoz, stavljanje u promet, prodaja, davanje u zakup, reklamiranje u cilju prodaje ili davanja u zakup ili držanje u komercijalne svrhe uređaja koji su prevashodno konstruisani, proizvedeni ili prilagođeni da omoguće ili olakšaju zaobilaženje bilo koje tehnološke mere, i koji nemaju drugu značajniju svrhu osim navedene;4) zaobilaženje bilo koje tehnološke mere ili pružanje ili reklamiranje usluge kojom se to omogućava ili olakšava;5) uklanjanje ili izmena elektronske informacije o pravima, ili stavljanje u promet, uvoz, emitovanje ili na drugi način javno saopštavanje autorskog dela ili predmeta srodnopravne zaštite sa kojeg je elektronska informacija o pravima neovlašćeno uklonjena ili izmenjena, a da pri tom počinilac zna ili ima osnova da zna da time podstiče, omogućuje, olakšava ili prikriva povredu autorskog prava ili srodnog prava.(2) U smislu stava 1. ovog člana:1) izraz "tehnološke mere" označava svaku tehnologiju, uređaj ili deo koji je konstruisan da tokom svoje namenske upotrebe onemogući ili ograniči radnje u vezi sa autorskim delom ili drugim predmetom zaštite, za koje nosilac autorskog ili srodnog prava nije dao saglasnost;2) izraz "informacija o pravima" označava svaku informaciju koja potiče od nosioca prava i koja identifikuje autorsko delo ili predmet srodnopravne zaštite, autora, odnosno nosioca prava, ili informaciju o uslovima korišćenja dela ili predmeta srodnopravne zaštite, ili bilo koji broj ili šifru koja predstavlja takvu informaciju.Član 181(1) Autorsko pravo i pravo interpretatora ne mogu biti predmet prinudnog izvršenja.(2) Predmet prinudnog izvršenja mogu biti samo određena imovinska potraživanja koja proizlaze iz prava iz stava 1. ovog člana.(3) Nedovršena dela i neobjavljeni rukopisi ne mogu biti predmet prinudnog izvršenja.

[Aće]

nevezano za SOKOJzna li neko kako bi se manifestovala ova pravila i šta bi se moglo ograničiti na internetu (osim daunloda muzike i filmova)

pa bice malo kao u kini, iranu i slhttp://americancensorship.org/moz

[hazard]

Nigde nije dozvoljeno umnozavanje autorskog dela sem u onim izuzecima koje sam delimicno naveo. Jednom dozvoliti umnozavanje dela bez nadoknade obesmisljava se niz postulata na kojima se bazira autorskopravna zastita.Ne moze se ici logikom da se podrazumeva da ako sam platio neku knjigu imam pravo da je i iskopiram ili skeniram samo zato sto sam platio taj jedan primerak. U svakom slucaju, na ovaj nacin, placanjem neke takse od npr. 3% za neki od navedenih uredjaja dobijas zakonsku licencu da plativsi po jedan primerak necega mozes imati citav niz kopija raznih autorskih dela za licnu upotrebu iako si naknadu za to platio samo jednom.

Ne obesmisljava se nista. Zasto ja nemam pravo da kopiram knjigu, koju sam kupio, platio, da bi npr. citao fotokopije u metrou a ne original, ili da bi na put poneo 20 strana koje su mi potrebne za nesto umesto cele knjizurine od 1000 strana, ili...Ili zasto ja ne mogu da napravim kopiju CDa, da imam jedan primerak u kolima a jedan kod kuce? Ne mogu oba slusati u isto vreme svakako.Kopirajt za privatne korisnike treba definisati ovako: ja sam kupovinom autorskog dela kupio sebi pravo da to autorsko delo licno konzumiram. Da li ga ja kopiram, ne kopiram, ripujem, skeniram - to je moja stvar i samo moja stvar i ne treba da bude bilo kog briga - sve dok ja ne delim kopije dzabe i/ili ne prodajem kopije. I ne treba da zbog toga placam bilo kakve dodatne nadoknade.Placam li skuplje telefonsku pretplatu ako u kuci imam 3 telefona umesto jednog? Ne, jer i dalje imam samo jednu liniju. Dakle ovaj porez jeste namet i harac. Jer umesto da se zakon jednostavno promeni da se neke logicne, po logici sasvim legalne i normalne stvari legalizuju, trazi se kao uslov za to neka dodatna taksa na nesto. Idiotizam.

[Bane5]

radisa, ovo je verzija zakona iz 2004. Novi ZASP je iz 2009. ali ni ovaj zakon koji citiras ne spori sve ovo sto pisem jer je u stavu 5. ovog Zakona pisalo da:

(4) Obeštećenje zbog korišćenja dela na način predviđen ovim članom, autori imaju na osnovu odredaba člana 38. ovog zakona.

Pa onda procitas sve sta pise u Clanu 38.

Clan 38 (1) Autori dela za koja se, s obzirom na njihovu prirodu, može ocekivati da ce biti umnožavana za licne nekomercijalne potrebe na nosace zvuka, slike i teksta (književna, muzicka, filmska i druga) imaju pravo na posebnu naknadu od uvoza, odnosno prodaje tehnickih uredaja i nosaca zvuka, slike i teksta, koji su podobni za takvo umnožavanje. (2) Solidarni dužnici naknade iz stava 1. ovog clana su uvoznik i prodavac tehnickih uredaja, odnosno nosaca zvuka, slike i teksta. (3) U slucaju umnožavanja autorskih dela fotokopiranjem ili slicnom tehnikom, pored prava na naknadu iz stava 1. ovog clana, autor ima pravo i na naknadu od pravnog ili fizickog lica koje pruža usluge fotokopiranja. (4) Lica iz stava 2. ovog clana ne placaju naknadu za tehnicke uredaje, nosace zvuka, slike i teksta ako su oni namenjeni izvozu. (5) Autori mogu ostvariti svoje pravo na naknadu iz st. 1. i 3. ovog clana samo preko organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava.

Edited December 14, 2011 by Bane5

[Aće]

ta prica o kradji sa neta je kao da ti neko ukrade auto, a on sve vreme na parkingu gde si ga i ostavio. kopiranje ne moze da se izjednaci sa otudjenjem.

[hazard]

Sad kad si reko auto, zamisljam komsiju Kineza sa CNC masinom, dodje nocu na parking, rastavi auto, skenira svaki deo, sastavi auto. Za nedelju dana vozi isti takav. :Dinace,

Copyright holders frequently refer to copyright infringement as "theft". In copyright law, infringement does not refer to actual theft, but an instance where a person exercises one of the exclusive rights of the copyright holder without authorization.[5] Courts have distinguished between copyright infringement and theft, holding, for instance, in the United States Supreme Court case Dowling v. United States (1985) that bootleg phonorecords did not constitute stolen property and that "...interference with copyright does not easily equate with theft, conversion, or fraud. The Copyright Act even employs a separate term of art to define one who misappropriates a copyright... 'an infringer of the copyright.'" In the case of copyright infringement the province guaranteed to the copyright holder by copyright law is invaded, i.e. exclusive rights, but no control, physical or otherwise, is taken over the copyright, nor is the copyright holder wholly deprived of using the copyrighted work or exercising the exclusive rights held.[6]

Edited December 14, 2011 by hazard