magi Posted February 25, 2020 Posted February 25, 2020 Sprema se pandemija ovog virusa jbt?!Sent from my SM-G950F using Tapatalk
Leia Posted February 25, 2020 Posted February 25, 2020 12 hours ago, Moracikus said: Koliko god to zvucalo nevjerovatno ali nas junak jos uvijek zivi u najsiromasnijem dijelu Sydneya. Radi dva posla, izdaje nekretninu u QLD i dvije sobe u kuci koju rentira. Kakav Tai i SeA. Nece se taj lako odreci 100k godisnjeg viska na bankovnom racunu koje mu plutokrate omogucavaju. Pa zar covek ne rece da je otisao na Tajland gde predaje engleski i napokon ima svoj krov nad glavom? Ko ce vise pohvatati...
Moracikus Posted February 25, 2020 Posted February 25, 2020 Znaci prešo iz ministarstva kod privatnika. Goodbye SEA. @Leia to su neke njegove fantazije. Cak se konvertovao u Budistu da bi upotpunio dozivljaj. Noskic ti je "hvali more drž se kopna" at it's best.
iDemo Posted February 25, 2020 Posted February 25, 2020 25 minutes ago, Ravanelli said: slažem se da tramp u svojoj nebrizi o prirodnoj sredini ohrabruje ostale šešelje po svetu najveći problem su svakako brazil, ali i australija. meni je neverovatno da australija kao visoko razvijena zemlja ima takvu nesvesnost o globalnom zagrevanju ok, razumem da ima jak rudarski lobi, ali nejasno da se to nije unormalilo do sada Australija je imala komesara™ za globalno zagrevanje pre 10-12 godina, bio covek australijanac godine, paleontolog a klimatolog shirokog spektra... I onda Liberali i Nats oterali Labor pa i on ode u neki think/tank za vodu... Liberali ako se odbrane od ovog hajpa sa vezom pozara i klimatskih promena nema 'leba od australije na duge staze. #samokazem
borris_ Posted February 25, 2020 Posted February 25, 2020 U australiji imas reklame za ugalj.... (2015. sam se zapanjio kada sam to vidio)
freakns Posted February 25, 2020 Posted February 25, 2020 3 hours ago, borris_ said: U australiji imas reklame za ugalj.... (2015. sam se zapanjio kada sam to vidio) Australija je najveci izvoznik uglja na svetu. Najavece rezerve uglja ima US of A, pa onda Rusija i Australija. Ove tri zemlje imaju vise od polovine svetskih zaliha uglja. Sto rece Ravanelli iznad, celokupna ekonomija Kine i Indije je zasnovana na uglju. One proizvode ubedljivo najvise uglja, a trose vise nego sto proizvedu. Zajednicki, oko 70% potrosnje uglja u svetu ode u Kinu i Indiju, a zajednicki proizvedu 50%... US of A, Rusija i Australija im samo pumpaju ugalj i uzimaju pare.
3opge Posted February 25, 2020 Posted February 25, 2020 (edited) ajd prebacite postove o Australiji na odgovarajuci topik Edited February 25, 2020 by 3opge
Indy Posted February 25, 2020 Posted February 25, 2020 1 hour ago, 3opge said: ajd prebacite postove o Australiji na odgovarajuci topik +1
Gojko & Stojko Posted February 26, 2020 Posted February 26, 2020 On 25.2.2020. at 4:11, Zverilla said: verujem da je sve tacno sta ti pises, i hvala na detaljnom pojasnjenju, ali on je izricito tvrdio da je porez 37% i to vise puta. porez je porez, a dazbine su dazbine. ocigledno, on izmislja neke svoje definicije za porez sto samo potvrdjuje njegov status nemacha pojma. Sve u redu, poznavanje više činjenica samo može da pomogne za razumevanje načina na koji naš mesija ovde priča. On 25.2.2020. at 5:51, ObiW said: On daje odgovor na pitanje "a kolika ti je neto plata, koliko dobijas na ruke?". To se tako pita u Srbiji, nemaju tamo ljudi mnogo razumevanja za superannuity i slicne kerefeke. Ako njima kazes "od 100 hijada dolara godisnje, ja u keshu vidim 63 hiljade", oni ce reci "aha, drzava ti uzme 37 hiljada", i onda zakljuce da je porez 37%. Ne zanima ih to sto je mozda 5% od tih 37% za drzavnu penziju, te pare u tom trenutku nisu na tvom racunu nego u drzavnoj kasi, drzava raspolaze tim parama bas kao sto raspolaze i sa onih 32% koje nisu superannuity. U glavnim crtama si u pravu, samo da dodam malo za penzije ovde - državna penzija je ovde svima (radio/ne radio ikad u životu) dostupna kad navrše određen broj godina. Trenutni iznos je $933.40 dvonedeljno ($24268.4 godišnje) za samce, ili $703.5 dvonedeljno ($18291 godišnje) za svakog supružnika. Trenutni starosni limit za dobijanje ove penzije je 66 godina, pri čemu će se do 2023 dići na 67 godina. I naravno da postoje uslovi za dobijanje ove penzije - ne dobija se ako osoba poseduje određen iznos u nekretninama (kuća/stan u kojoj se živi se ne računa) i u ostaloj pokretnoj imovini (privatna penzija, deonice, itd.) Dolazimo onda do privatnog penzionog fonda u koji poslodavac uplaćuje dodatnih 9.5$ (zakonski miminum) preko bruto plate. noskich je slobodan da bira fond u koji će to da ide (i da po promeni posla ostane u prethodnom fondu, ili da celokupni balans prebaci u novi fond sa kojim nova firma možda ima bolji ugovor u smisli životnog osiguranja i sl.), kao i da u okviru fonda (besplatno) menja način na koji će njegove pare da se investiraju - konzervativno (statični račun u banci, hartije od vrednosti), srednje (nekretnine, deonice australijskih firmi), ili agresivno (deonice stranih firmi i sl.) u nekim od "spakovanih" fondova, ili čak direktno. Na raspolaganju su mu razne mogućnosti raspodele novca u okviru fonda - u smislu da dosadašnji deo stoji u jednom paketu, a da mu nove uplate idu u drugi paket, itd. Ono što posebno može da bude interesantno u noskichevom slučaju i što sam već pomenuo je "salary sacrifice" koji mu je na raspolaganju, kojim može da smanji iznos poreza koji ide državi, a da svoje pare za crne dane uveća. Već sam pomenuo da je koncesioni limit za godišnje uplate u penzioni (superannuation) fond $25000 (što znači da se na iznose do tog iznosa plaća porez od 15%, preko toga se plaća marginalni procenat kao i na ostali dohodak). Uzeću za primer godišnju bruto platu od $100000 - iznos koji poslodavac uplaćuje u penzioni fond je $9500. Ako se povrh toga uplati $10000 u penzioni fond, porez je $1500 umesto $3900 (marginalni porez od 37% na prihod veći od $90000, plus 2% za Medicare), što znači da se na uloženih $6100 dobija $8500, što je oko 40% zarade. Za još veći dodatak dobitak je manji, jer se onda dohodak spušta ispod $90000 godišnje gde je marginalni porez 32.5% a ne 37%. U slučaju godišnje bruto plate od $120000, poslodavac uplaćuje $11400 godišnje u penzioni fond, pa se ima prostora za dodatnu uplatu od $13600 do koncesionog limita, pri čemu je to ekvivalentno ulaganju od $8296, za dobitak od $11560, i dalje skoro 40% zarade. Nije loše ako pitaš mene, ali očigledno naš junak zna bolje, u stilu onog Džordija sa Tajlanda. SaE
magi Posted February 26, 2020 Posted February 26, 2020 Australija je najveci izvoznik uglja na svetu. Najavece rezerve uglja ima US of A, pa onda Rusija i Australija. Ove tri zemlje imaju vise od polovine svetskih zaliha uglja. Sto rece Ravanelli iznad, celokupna ekonomija Kine i Indije je zasnovana na uglju. One proizvode ubedljivo najvise uglja, a trose vise nego sto proizvedu. Zajednicki, oko 70% potrosnje uglja u svetu ode u Kinu i Indiju, a zajednicki proizvedu 50%... US of A, Rusija i Australija im samo pumpaju ugalj i uzimaju pare.Ja mislio najveće rezerve uglja su u Trepči [emoji1]Sent from my SM-G950F using Tapatalk
ObiW Posted February 26, 2020 Posted February 26, 2020 3 hours ago, Gojko & Stojko said: Sve u redu, poznavanje više činjenica samo može da pomogne za razumevanje načina na koji naš mesija ovde priča. U glavnim crtama si u pravu, samo da dodam malo za penzije ovde - državna penzija je ovde svima (radio/ne radio ikad u životu) dostupna kad navrše određen broj godina. Trenutni iznos je $933.40 dvonedeljno ($24268.4 godišnje) za samce, ili $703.5 dvonedeljno ($18291 godišnje) za svakog supružnika. Trenutni starosni limit za dobijanje ove penzije je 66 godina, pri čemu će se do 2023 dići na 67 godina. I naravno da postoje uslovi za dobijanje ove penzije - ne dobija se ako osoba poseduje određen iznos u nekretninama (kuća/stan u kojoj se živi se ne računa) i u ostaloj pokretnoj imovini (privatna penzija, deonice, itd.) Dolazimo onda do privatnog penzionog fonda u koji poslodavac uplaćuje dodatnih 9.5$ (zakonski miminum) preko bruto plate. noskich je slobodan da bira fond u koji će to da ide (i da po promeni posla ostane u prethodnom fondu, ili da celokupni balans prebaci u novi fond sa kojim nova firma možda ima bolji ugovor u smisli životnog osiguranja i sl.), kao i da u okviru fonda (besplatno) menja način na koji će njegove pare da se investiraju - konzervativno (statični račun u banci, hartije od vrednosti), srednje (nekretnine, deonice australijskih firmi), ili agresivno (deonice stranih firmi i sl.) u nekim od "spakovanih" fondova, ili čak direktno. Na raspolaganju su mu razne mogućnosti raspodele novca u okviru fonda - u smislu da dosadašnji deo stoji u jednom paketu, a da mu nove uplate idu u drugi paket, itd. Ono što posebno može da bude interesantno u noskichevom slučaju i što sam već pomenuo je "salary sacrifice" koji mu je na raspolaganju, kojim može da smanji iznos poreza koji ide državi, a da svoje pare za crne dane uveća. Već sam pomenuo da je koncesioni limit za godišnje uplate u penzioni (superannuation) fond $25000 (što znači da se na iznose do tog iznosa plaća porez od 15%, preko toga se plaća marginalni procenat kao i na ostali dohodak). Uzeću za primer godišnju bruto platu od $100000 - iznos koji poslodavac uplaćuje u penzioni fond je $9500. Ako se povrh toga uplati $10000 u penzioni fond, porez je $1500 umesto $3900 (marginalni porez od 37% na prihod veći od $90000, plus 2% za Medicare), što znači da se na uloženih $6100 dobija $8500, što je oko 40% zarade. Za još veći dodatak dobitak je manji, jer se onda dohodak spušta ispod $90000 godišnje gde je marginalni porez 32.5% a ne 37%. U slučaju godišnje bruto plate od $120000, poslodavac uplaćuje $11400 godišnje u penzioni fond, pa se ima prostora za dodatnu uplatu od $13600 do koncesionog limita, pri čemu je to ekvivalentno ulaganju od $8296, za dobitak od $11560, i dalje skoro 40% zarade. Nije loše ako pitaš mene, ali očigledno naš junak zna bolje, u stilu onog Džordija sa Tajlanda. SaE Hvala na objašnjenju. To je veoma slično kao 401k ovde u Americi, čak je i limit isti, za ljude u mojim godinama. Razlika je što mi ne plaćamo porez kada ulažemo u taj fond, a tih 25 hiljada (tj moj i firmin novac) koje je ušlo u fond se odbije od godišnje plate i na tu nižu sumu se obračunava porez. Na kraju ispadne da ti je tih 25 hiljada koje ste ti i firma uložili tebi smanjilo godišnji porez za 7-8 hiljada.
peralozac Posted February 26, 2020 Posted February 26, 2020 3 hours ago, Gojko & Stojko said: U glavnim crtama si u pravu, samo da dodam malo za penzije ovde - državna penzija je ovde svima (radio/ne radio ikad u životu) dostupna kad navrše određen broj godina. Trenutni iznos je $933.40 dvonedeljno ($24268.4 godišnje) za samce, ili $703.5 dvonedeljno ($18291 godišnje) za svakog supružnika. Trenutni starosni limit za dobijanje ove penzije je 66 godina, pri čemu će se do 2023 dići na 67 godina. I naravno da postoje uslovi za dobijanje ove penzije - ne dobija se ako osoba poseduje određen iznos u nekretninama (kuća/stan u kojoj se živi se ne računa) i u ostaloj pokretnoj imovini (privatna penzija, deonice, itd.) Dolazimo onda do privatnog penzionog fonda u koji poslodavac uplaćuje dodatnih 9.5$ (zakonski miminum) preko bruto plate. noskich je slobodan da bira fond u koji će to da ide (i da po promeni posla ostane u prethodnom fondu, ili da celokupni balans prebaci u novi fond sa kojim nova firma možda ima bolji ugovor u smisli životnog osiguranja i sl.), kao i da u okviru fonda (besplatno) menja način na koji će njegove pare da se investiraju - konzervativno (statični račun u banci, hartije od vrednosti), srednje (nekretnine, deonice australijskih firmi), ili agresivno (deonice stranih firmi i sl.) u nekim od "spakovanih" fondova, ili čak direktno. Na raspolaganju su mu razne mogućnosti raspodele novca u okviru fonda - u smislu da dosadašnji deo stoji u jednom paketu, a da mu nove uplate idu u drugi paket, itd. Ono što posebno može da bude interesantno u noskichevom slučaju i što sam već pomenuo je "salary sacrifice" koji mu je na raspolaganju, kojim može da smanji iznos poreza koji ide državi, a da svoje pare za crne dane uveća. Već sam pomenuo da je koncesioni limit za godišnje uplate u penzioni (superannuation) fond $25000 (što znači da se na iznose do tog iznosa plaća porez od 15%, preko toga se plaća marginalni procenat kao i na ostali dohodak). Uzeću za primer godišnju bruto platu od $100000 - iznos koji poslodavac uplaćuje u penzioni fond je $9500. Ako se povrh toga uplati $10000 u penzioni fond, porez je $1500 umesto $3900 (marginalni porez od 37% na prihod veći od $90000, plus 2% za Medicare), što znači da se na uloženih $6100 dobija $8500, što je oko 40% zarade. Za još veći dodatak dobitak je manji, jer se onda dohodak spušta ispod $90000 godišnje gde je marginalni porez 32.5% a ne 37%. U slučaju godišnje bruto plate od $120000, poslodavac uplaćuje $11400 godišnje u penzioni fond, pa se ima prostora za dodatnu uplatu od $13600 do koncesionog limita, pri čemu je to ekvivalentno ulaganju od $8296, za dobitak od $11560, i dalje skoro 40% zarade. Nije loše ako pitaš mene, ali očigledno naš junak zna bolje, u stilu onog Džordija sa Tajlanda. Sve se slažem, posebno za zadnji pasus. Nema te investicije koja će bez ikakvog rizika zaraditi toliko koliko se uštedi manjim porezom u penzionom fondu. Mislim, ima taj maaaaaali rizik ko živ ko mrtav do penzije, ali dobro sad Samo još par komentara koji mogu biti interesantni ljudima koji ne žive ovde. Od ove godine važi pravilo da za godišnji limit od $25k koje je moguće uplatiti u penzioni fond po poreskoj stopi od 15% postoji "prozor" od zadnjih pet godina gde se neiskorišteni iznosi prenose u sledeću godinu. Tako recimo ako zaposleni iz tvog primera naredne četiri godine u penzioni fond uplaćuje po ~$20k, u petoj godini, ako je u mogućnosti, može da uplati za tu godinu maksimalnih $25k + zaostalih 4 * $5k = $45k na koje i dalje plaća samo 15% poreza. Postoji i alternativa "salary sacrifice" pristupu koja na kraju izađe praktični isto finansijski. U tvom primeru, umesto da poslodavac preko salary sacrifice uplati dodatnih $10k mesečnu u penzioni fond, zaposleni normalno prima platu i štedi. Na kraju godine lično uplati sredstva u svoj penzioni fond, a porez se prebija preko poreske prijave i povraćaja za tu finansijsku godinu tj. na kraju ispadne porez od 15%, potpuno isto kao u tvom primeru. Prednost ovog pristupa je veća likvidnost tokom godine tj. više keša za neplanirane izdatke, keš može na primer da leži na offset računu i radi protiv kredita smanjujući kamatu i slično. Minus je što bi novac pravio novac u okviru penzionog fonda, komplikovanija poreska prijava i što zahteva finansijsku disciplinu. Inače, novac iz penzionog fonda može da počne da se koristi (pod određenim uslovima) "već" sa 55 godina u okviru šeme "transition to retirement". Ideja je da zaposleni lagano smanjuju radne sate/dane, a manjak nadoknađuju povlačeći sredstva iz fonda. Sa 55-59 godina na taj novac se i dalje plaća porez, posle napunjenih 60 je tax free.
Indy Posted February 26, 2020 Posted February 26, 2020 On 25.2.2020. at 22:17, iDemo said: Australija je imala komesara™ za globalno zagrevanje pre 10-12 godina, bio covek australijanac godine, paleontolog a klimatolog shirokog spektra... I onda Liberali i Nats oterali Labor pa i on ode u neki think/tank za vodu... Liberali ako se odbrane od ovog hajpa sa vezom pozara i klimatskih promena nema 'leba od australije na duge staze. #samokazem Mene fascinira da ti imaš višedecenijski hardon na 1 univerzitetskog profesora, ali nikad nisi, ni jednom rečju, spomenuo tucadi australskih političarskih subretarada (za koje je naš Velja Selja akademik i nobelovac, a koje mi poreznici plaćamo 200-400K+ godišnje) koji pišu stvari tipa "nije tačno da postoje emisije carbona, jer onda bi atmosfera bila crna i ništa se ne bi videlo" i tome slično. #samokažem "Hajp o vezi klimatskih promena i šumskih požara". Jel ti radiš taj tvoj doktorat na Trump univerzitetu, ili možda Megatrendu?
Recommended Posts
Create an account or sign in to comment
You need to be a member in order to leave a comment
Create an account
Sign up for a new account in our community. It's easy!
Register a new accountSign in
Already have an account? Sign in here.
Sign In Now