Dobra plata, dobro mesto, jeftin real estate

[eumeswil]

Otkud ti ideja da je Trudo neka levica? Trudo je sef Liberalne stranke, i izdanak i u politickom smislu oca svoga, Pjera Trudoa, cuvenog liberala i premijera. Liberali su u Kanadi klasicni centristi, imaju takmace i desno (Konzervativna stranka) i levo (Novodemokratska stranka) od sebe.

 

Trudo moze da bude "levica" jedino u pomerenom americkom spektru gde u sustini postoji samo centar/desni centar i desnica (ostale pojave su minorne), pa tako neko moze da naziva Hilari i Obamu "levicarima".

 

To je u kontekstu Fernuovog odgovora noskichu da je ekološka kriza pre svega jedno političko pitanje i može se rešiti samo kroz politiku, mrzelo me da izvlačim citat iz onolikog posta. Alal vera kako se rešava  i rešavalo se. 

 

Trudo je uz još neke primer iole levljeg predsednika/šefa vlade na globalnom nivou trenutno. Ostali su Cipras, Kastro i Papa Franja :D, ima li još neko?

 

Čekaj, da li si svestan da si ovaj post napisao na temi koja se većinom bavi Sidnejem i Australijom, gde je temelje za tekućih (svetski rekord) 26 godina bez recesije postavlia laburistička vlada iz osamdesetih i devedesetih, i gde je recesija koja je 2008. pogodila ostatak sveta najvećim delom izbegnuta ovim potezom tadašnje laburističke vlade (poslednji put na vlasti od 2007-2013). Postavljao sam ovde ranije, to je ona partija koja ovo (Part B, strana 4) ima u svom statutu:

 

The Australian Labor Party is a democratic socialist party and has the objective of the democratic socialisation of industry, production, distribution and exchange, to the extent necessary to eliminate exploitation and other anti-social features in these fields.

 

Upravo tako, mali ustupak socdem tipa, to je ništa maltene spram potrebnih promena. Ako je tebi ok, onda ništa.

 

Ovo u italicu, i jel ostvarila to? Jel eminisala prekarijat i tako to? Reklo bi se da je odgovor noup.

Edited August 13, 2017 by miki.bg

[Indy]

proleće ove godine baš poranilo.

super su fotke.

Ej, čak je i Melburn procvetao.

[Gojko & Stojko]

Upravo tako, mali ustupak socdem tipa, to je ništa maltene spram potrebnih promena. Ako je tebi ok, onda ništa.

 

Ovo u italicu, i jel ostvarila to? Jel eminisala prekarijat i tako to? Reklo bi se da je odgovor noup.

Šta su to potrebne promene? I kome su potrebne? Laburisti su poslednji put došli na vlast 2007., najvećim delom zato što je tadašnja liberalna vlada (u Australiji su liberali desna od dve glavne partije) 2005. uvela WorkChoices, izmene zakona o radu koje su smanjile prava radnika. Uz pomoć dodatne kampanje najvećih sindikata (koji su inače kolektivni članovi laburističke stranke) laburisti su došli na vlast i prvom mandatu ukinuli WorkChoices.

 

Ovdašnja politička scena je u principu vrlo jednostavna - laburisti zastupaju zaposlene, a liberali zastupaju poslodavce, izlazak na izbore je obavezan i uglavnom se glasa gledajući u sopstveni džep. Od prvog jula ove godine su liberali smanjili penalty rates (obavezno dodatno plaćanje za rad vikendom kod nekih zaposlenja, uglavnom u ugostiteljstvu i maloprodaji), vrlo je moguće da će to da im dođe glave na sledećim izborima - laburistički voća opozicije je obećao da će da ih vrati na prethodni nivo ako na sledećim izborima dođe na vlast. Na poslednjim izborima (prošle godine) je pobedila lberalna koalicija (sa nacionalnom tj. zemljoradničko/zemljoposedničkom strankom), za bukvalno jedno mesto u parlamentu. Što sve govori da je ovde levica, i to prava, a ne liberali koje si uzimao za primer, vrlo zdrava.

 

SaE

[pacey defender]

Btw, padose senatori kao pokoseni zbog dual citizenship. Potpuno bizarna situacija - koliko razumem, stvarno je moguce da nisu znali da imaju dvojno drzavljanstvo.

Edited August 15, 2017 by pacey defender

[Indy]

Opušteno ljudi žive, ne razmišljaju mnogo o papirima.

[jms_uk]

Btw, padose senatori kao pokoseni zbog dual citizenship. Potpuno bizarna situacija - koliko razumem, stvarno je moguce da nisu znali da imaju dvojno drzavljanstvo.

 

Ne samo senatori, nego ce mozda i deputy PM.

Edited August 15, 2017 by jms_uk

[Gojko & Stojko]

Potpredsednik vlade Barnabi Džojs je temeljno zaslužio podjebavanje koje mu sad serviraju (daj nam odigraj haku i sl.). Nije mu lako, za razliku od senatora Zelenih koji je ranije dao ostavku zbog NZ državljanstva za koje nije znao, on je rođen ovde, i govori tako dijametralno suprotno od Kivija da je ovo što mu se dešava smešno kao da Piroćanca prozivaju da je zagorski kumek (doduše u idealnom srpskohrvatskom svetu bez nacionalističkih konotacija i ratova).

 

Bizarnosti situacije su dodatno doprineli liberali jer su juče optužili novozelandske laburiste da pomažu ovdašnje laburiste u skidanju legitimno izabrane vlade, dodajući da će  teško da sarađuju s njima ako na predstojećim NZ izborima dođu na vlast (a ove njihove tvrdnje su naravno čak i novozelandski vladajući konzervativci odbacili kao budalaštinu). Što bi rekli sportski komentatori, ulog je veliki (tanka većina), i u žaru  igre se svašta pokušava.

 

Još slika iz šteka od prošle nedelje, zima u Njutaunu

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Share & Enjoy

 

 

[Indy]

Ne samo senatori, nego ce mozda i deputy PM.

 

 

Nismo mi te sreće.

 

 

 

Edited August 16, 2017 by Indy

[iDemo]

Btw, padose senatori kao pokoseni zbog dual citizenship. Potpuno bizarna situacija - koliko razumem, stvarno je moguce da nisu znali da imaju dvojno drzavljanstvo.

Jedino ako si raposlozen da poverujesh... the choice is yours, no?

[pacey defender]

Pa evo, Ludlamu verujem da nije znao. 

 

Zar je moguće da se pri predavanju kandidature kandidatima jednostavno veruje na reč da nemaju dvojno državljanstvo? Zar ne bi trebalo neki RIK malo temeljnije da proveri eligibility kandidata?

[iDemo]

Pa evo, Ludlamu verujem da nije znao. 

 

Zar je moguće da se pri predavanju kandidature kandidatima jednostavno veruje na reč da nemaju dvojno državljanstvo? Zar ne bi trebalo neki RIK malo temeljnije da proveri eligibility kandidata?

Izgleda da je (vrlo) moguce. 

[braca]

Ko Mujo u onom vicu kad igra poker sa djentlmenima...

[Indy]

Ima puno kandidata (ne samo uspešnih), treba neko to sve da odradi, nije to mali posao. 

[noskich]

I opet, nema razlike u odjevanju. Kandidati u predstavnickoj demokraciji su samo iluzija izbora. Zabava za raju da se zanima poput fudbala, napijanja vikendom i ostalih blagodeti. Mirna Backa, samo da se ne dosete plutokrata i ropstva koje zive svakog trena svojih zivota.

 

Vec postovano na ovoj temi, ajmo opet: 

 

SDA, sindikat laburisticke partije, sredio najvecim korporacijama da placaju radnike manje, one najvece jadice na minimalcu, pa jos da im otkine nekoliko hiljada dolara:

 

http://www.smh.com.au/business/workplace-relations/hamburgled-mcdonalds-coles-woolworths-workers-lose-in-union-pay-deals-20160518-goycw5.html

 

Burger giant McDonald's is underpaying its Australian workers tens of millions of dollars a year under a cosy deal struck with Labor's largest union affiliate that excludes weekend penalty rates.

 

http://www.smh.com.au/business/workplace-relations/dominos-pizza-workers-losing-millions-in-union-deal-without-penalty-rates-20160705-gpyzpf.html

 

Domino's Pizza workers are missing out on penalty rates worth at least $32 million a year due to an old deal struck between the company and the shop assistants' union.

 

http://www.abc.net.au/news/2016-02-04/union-coles-workers-worse-off-fair-work-commission/7140654

 

The union representing low-paid workers at Coles stores knew some might be financially worse off under an agreement it struck with the supermarket giant but did not tell its members, the Fair Work Commission has been told.

 

[noskich]

 

Šta god da smo imali, propalo je - tu se valjda možemo složiti. No vrlo mi je zanimljivo kako toliko prezireš Lenjina i "državni socijalizam", a sa druge strane prilično ti je draga DPRK (najrepresivnija država na svetu). Na stranu to, neki postovi koje ovde pišeš govore o tome da nemaš pojma o stvarima o kojima govoriš. 

 

Ovo što si ovde opisao je prosto i jednostavno - komunizam. Mogao si jednostavno da napišeš "ja mislim da je komunizam rešenje" a ne toliko da se raspisuješ. U ovih pet rečenica nisi napisao ništa specijalno novo, sve to većina ljudi već zna ili može da pročita bilo gde drugde na internetu. Tako najčešće i pišeš na ovim temama, gde imaš na stotine postova gde zagovaraš nekakvu borbu protiv kapitalizma. Međutim, čim te neko uvuče u diskusiju pokazuješ zaista strašno neznanje.

 

Vrlo je naivna ta ideja po kojoj se komunizam postiže tako što se propoveda i ljudi ubeđuju u validnost njega kao "rešenja". Pored ostalog, nije nimalo anarhistička - jer podrazumeva da je komunizam neka doktrina, zatvoren set ideja koji neki pametni ljudi samo treba da "prenesu" masama. Takođe, takva ideja o komunizmu podrazumeva i to da je komunizam samo još jedan "sistem" - poput feudalizma, kapitalizma, socijalizma itd - što komunizam nije (komunizam nije "bolji" sistem od kapitalizma, on je rezultat oslobođenja od svih tih "sistema", društvo slobodnih proizvođača - to bi ti kao jedan anarhista i veliki protivnik državnog socijalizma trebao da znaš).

 

U različitim političkim kontekstima i borba protiv kapitalizma nužno izgleda različito. To se ne radi tako što se ljudima, od čoveka do čoveka, objašnjava da je komunizam rešenje za njihove životne probleme (smešno mi je da uopšte i pišem o tome). To rade ludaci. Ni komunizam ni anarhizam nisu nikakve religije, i ne trebaju im misionari.

 

 

Ne možeš da se "isključiš" iz kapitalizma - skoro svi materijalni i duhovni elementi naših života kojima zadovoljavamo svoje potrebe proizvod su, kako nas samih tako i rada drugih ljudi. Možeš ti lično da "minimizuješ potrošnju" koliko hoćeš. 

 

 

Rad kojim se ti baviš nije nikakav "razotuđeni rad", to je takođe posao, samo nestalni posao. Neki ljudi su prinuđeni na najbedniji mogući život pa rade takve poslove, a neki - poput tebe i raznoraznih umetnika, hipstera, marginalaca - zato da bi konzumirali jedan životni stil u kojem iz nekog razloga vide nešto subverzivno. Odnosi u kojima se radna sposobnost i znanje ljudi pretvaraju u vrednost ostaju isti, radio ti lično neki dosadni repetitivni posao ili nešto što te ispunjava. Sve proizvodne aktivnosti su "otuđene" nametnutim odnosima, i ti to ne možeš da izbegneš praktikovanjem nekog posebnog stila života. Taj "kreativni rad" o kojem govoriš može biti zaista moguć samo transformacijom celokupne ekonomske osnove društva (to piše i Maja Solar koju citiraš; takvu transformaciju ti ne možeš da izvršiš bez neke vrste revolucije). "Minimizacijom potrošnje" i izbegavanjem zaduživanja kod sebe ti ne ukidaš separaciju između potreba i proizvodnje niti menjaš karakter tog rada koji "ti dozvoljava više vremena i prostora da stvaraš alternativu".

 

 

Čime postižeš tačno šta (sem što drugim ljudima izgledaš kao neko ko je u sekti)? Koliko god se ti trudio da živiš "ekološki prihvatljiv" stil života, uticaj tvog truda i njegov efekat na klimu, zemlju i prirodu je zanemarljiv. Ekološka kriza je pre svega jedno političko pitanje i može se rešiti samo kroz politiku, a ne kroz izmene u stilu života. Gde je smisao u tome da ti izbegavaš da voziš automobil da bi time doprineo zaštiti životne sredine? To ćeš uraditi ti, koji po ceo dan smaraš na internetu o ekološkim pitanjima, i ljudi slični tebi - vrlo je naivno očekivati isto i od drugih, običnih ljudi. Da bi neki značajniji procenat stanovništva koristio alternativne načine prevoza pre svega je potrebna mnogo bolja organizacija sistema javnog prevoza, a to nije nešto što može da se postigne protestima i kampanjama usmerenim ka podizanju svesti kod običnih ljudi (ili još gore: kapitalista). No čak i da vas, koji niste organizovani ni u kakvu partiju i ne želite vlast, poslušaju mase (a to je moraš priznati vrlo teško zamisliti) ne bi se sprečilo ovo kretanje ka ekološkoj katastrofi. Al Gor u onom svom dokumentarcu o globalnom zagrevanju daje razne upute o tome šta sve možemo da uradimo da bismo zaštitili Zemlju; Derik Džensen (anarhistima drag ekološki aktivista) je svojevremno izračunao da čak i kada bi svaki stanovnik SAD poslušao ove savete, emisija štetnih gasova bi opala tek za 22%. Kada bi se to desilo. Vredi spomenuti i to da je teza i Džensena i većine ekologa da ovaj procenat mora da padne za nekih 70-80% da bi se izbeglo kretanje ka ekološkoj katastrofi. Ovo već dovoljno govori o tome koliko obični ljudi izmenama u svom načinu života (ne) mogu da doprinesu zaštiti životne sredine.

 

Ako ćeš sad da kažeš da je, eto, industrijska proizvodnja kriva za zagađenje i treba je ukinuti, podsetiću te na činjenicu da je štetan odnos čovečanstva prema okolini nešto što je postojalo i pre industrijalizacije: http://rtv.rs/sr_lat/zivot/magazin/nestanak-stanovnistva-uskrsnjeg-ostrva_557836.html Masovna proizvodnja i masovna proizvodnja za tržište nisu isto, i naravno da bi u drugačije uređenom društvu takva proizvodnja imala mnogo manje štetnih posledica po okolinu.

 

 

Ne znam što stalno insistiraš na toj "minimizaciji potrošnje" kada govoriš o oslobođenju od kapitalizma. U komunizmu nije cilj smanjenje potrošnje ili proizvodnje, već njihovo usklađivanje. Ako svi rade i ako se tehnologija iskoristi maksimalno može se desiti da apsolutno svi trošimo puno više, jednakom primenom svačijih sposobnosti i tehnoloških dostignuća, a da se za sve to mora raditi dnevno, recimo, oko 3 sata u proseku. Nema potrebe da vraćamo ovo društvo 200 godina unazad da bismo živeli u svetu lišenom eksploatacije i kapitalizma (pritom se naravno ni tada nije živelo bez eksploatacije). Nijedan razlog ne postoji zbog koga sredstva za proizvodnju koja imamo danas ne bi bila u stanju da, uz plansku remodelaciju privrede (ukidanje tehnoloških monopola, uvođenje planiranja, puna zaposlenost), zadovolje našu postojeću potrošnju.

 

Komunizam kao društvo bez države i kapitalizma ne znači vraćanje na nazadne oblike proizvodnje: od moderne industrije ka izolovanim proizvođačima, od savremenog načina života ka "jednostavnom načinu života" i sl. (To je nešto drugo.) Iako bi se kroz demokratsko planiranje proizvodnje prema potrebama ljudi odbacila gomila nepotrebnih stvari, danas važnih za akumulaciju, to ne znači da čovečanstvo ne bi uživalo u plodovima tehnološkog napretka (upravo suprotno). Cilj ovakvog planiranja nije da se "troši" što manje - cilj je upravo suprotan, da se radi što manje a "troši" što više (što postaje moguće kada svi rade i kada se tehnologija iskoristi maksimalno). Automobili, mobilni telefoni, televizori i gedžeti svakako nisu te suvišne stvari koje treba da se odbace - problem je u tome kako se te stvari proizvode, a ne u samoj tehnologiji.

 

Zašto bi iko živeo u zajednici u kojoj može da zadovolji "samo osnovne potrebe"? Drugo, šta su uopšte osnovne potrebe ljudi? Potrebe ljudi nisu nešto nepromenljivo, nešto što se može egzaktno utvrditi - potrebe ljudi su pre svega određene uslovima života i rada. Ti živiš u uverenju da si otkrio nekakve "stvarne" ljudske potrebe, koje postoje nezavisno od konteksta u kojem ljudi žive (stepen razvoja društva, kultura življenja itd) - tako nešto ne postoji. To novo društvo, ma kako ga nazvali i definisali, ne pada sa neba već se nastavlja na kapitalizam - samim tim mi u tom društvu nasleđujemo potrebe iz kapitalizma.

 

 

Nemaju sve što im treba. Prosto i jednostavno, ne može se sve proizvoditi lokalno: da bi napravio bilo koji kućni uređaj treba ti plastika, da bi imao plastiku treba ti nafta. Možemo izvesti još hiljadu ovakvih primera. Ne može svaka lokalna zajednica sve da proizvodi samostalno, pogotovo ne u današnjem društvu.

 

Kako obezbediti zdravstvenu zaštitu u takvoj, izolovanoj komuni? Ako se odričeš javnog zdravstva (koje ti obezbeđuje država), a takođe bi ti i privatne klinike bile neprihvatljive, šta ostaje? Odakle će odjednom da se stvori ta gomila lekara sa specijalizacijom, iz svih mogućih oblasti? I najvažnije, koja bi to država tolerisala neke "autonomne" klinike koje su u potpunosti van zdravstvenog sistema i ne podležu nikakvoj kontroli? Šta se dešava kada neko iz te tvoje komune poželi da otputuje na neki drugi kontinent, vidi svoje rođake u drugoj zemlji ili da studira u nekom drugom gradu?

 

Verovatno si svestan toga da ovakva samoupravna preduzeća nikada ne bi mogla da pariraju velikim korporacijama (pa ni srednjim preduzećima) sa kojima bi koegzistirale. Sve dok su ona marginalna i vrlo retka (kao što je to danas) država ih ne bi dirala - međutim, čim bi se proširila bila bi vrlo brzo potisnuta državnim mahinacijama.

 

Takođe se nameće pitanje koja bi to država tolerisala neplaćanje poreza, i odsustvo ingerencija represivnog aparata države (pogotovo tamo gde će, nesumnjivo, biti povoda za intervenciju - ovakve zajednice okupljaju antisocijalne i neprilagođene ljude koji su često skloni seksualnom i drugom nasilju). Koja bi država dozvolila izbegavanje vojne obaveze za pripadnike ovih zajednica, i šta bi bilo kada bi država odlučila da represivnim merama razbije tu zajednicu? (U nekim zemljama poštovaoci određenih religija imaju status koji im omogućava da ne služe vojsku, no stavimo sada religijske zajednice na stranu.)

 

I zašto bi iko živeo u jednoj takvoj, izolovanoj komuni? Meni je stvarno jeziva ta ideja o izdvajanju od ostatka čovečanstva, zašto bi to jebote iko želeo? Šta ako ja ne želim da se socijalizujem sa ovim tvojim "prosvećenim" vegetarijancima, već recimo sa guzatim devojkama koje idu na RnB žurke i nekim malo normalnijim ljudima? Imamo dve mogućnosti. Da se dozvoljava "šetanje" između ovih tvojih zajednica i spoljnog sveta, i da ostanem zarobljen sa ovim ludacima. Ako krenem da izlazim, putujem u druge gradove i zemlje, čime ću da platim prevoz, ulaznicu za žurku, piće? Kad to krenem da radim češće, cela priča pada u vodu jer negde moram da obezbedim novac. A onda dolazimo u situaciju da zajednica funkcioniše tako što prodaje svoje proizvode na tržištu da bi sebe izdržavala. Ili, jednostavno, krenem sve da vas maltretiram i da vam otimam te DIY tostere i prodajem ih vani.

 

 

 

Čekaj, čoveče, ne histeriši. Ne takva globalna saradnja, ali nekakva globalna saradnja je nužna ako ne želiš da se vratiš u predkapitalističko društvo. Da bi napravio avion potrebna ti je saradnja ogromnog broja ljudi - ti možeš da napraviš kamenu peć u toj tvojoj izolovanoj zajednici ali avion ne možeš. To što si uopšte stigao u Australiju imaš da zahvališ modernim ekonomskim odnosima. Kao i to što imaš internet i ovaj forum da toliko kenjaš na njemu.

 

Ti si na topiku o DPRK i sam priznao da su sankcije jedan od uzroka gladi. Nijedna zemlja ne može biti privredno samodovoljna, i postojanje globalne, međupovezane svetske ekonomije nije nešto što je nužno loše. Ono je zapravo preduslov za postojanje jednog drugačijeg sveta, koji bi počivao na planiranju i proizvodnji u službi potreba. Upravo takva ekonomija - demokratsko planiranje na svetskom nivou - oslobodila bi ogromne kreativne potencijale koji bi omogućili sve ovo o čemu ti pričaš. Inače, baš staljinizam počiva na slepoj veri u privrednu samodovoljnost, lično nikada nisam čuo anarhiste da govore o tome.

 

Dakle, ne takva globalna saradnja, ne globalna saradnja u tržišnom sistemu proizvodnje radi profita već globalna saradnja u svetu u kojem se proizvodi radi zadovoljavanja potreba, gde se ne proizvode nepotrebne stvari, i gde se proizvodnja, pored ostalog, prilagođava cilju da se radi što i manje i postigne maksimalna moguća sigurnost na radu (ako treba radi se i više da bi opasni poslovi bili manje opasni). Ovakva globalna saradnja, kroz planiranje na svetskom nivou takođe je nužna da bi se spasila planeta - jedna izolovana seoska zajednica to ne može da postigne.

 

 

Čekaj stani malo, kakva sad razmena, kakva nadoknada, šta to znači? Ti očigledno nisi svestan šta podrazumevaju razmena i ovakve "nadoknade". Kako se vrši ta razmena i određuje visina nadoknade? U komunizmu nema toga, svaki kolektiv je odgovoran za obavljanje svog dela društvene proizvodnje i uopšte ne zavisi od razmene. Proizvodnja i potrošnja se ovde više ne posmatraju kao odvojene sfere, a potrebe različitih zajednica se usaglašavaju svesnim planiranjem. Planom (koji uzima u obzir i opšte i posebne potrebe) se utvrđuje društveno potreban doprinos u proizvodnji, od čega onda zavisi maksimum koji neko može dobiti za sebe od društveno proizvedenog. Pa onda, ako dođe do varijacija u potrošnji (jedna zajednica troši više ovoga, pa fali, druga onoga, pa fali, a toga i toga ima viška, tj. nepotrošeno je) plan se prilagodi specifičnim prohtevima zajednice (prosek potrošenih stvari u zajednici). Nema tu šta da se bilo kome "nadoknađuje" za njegov doprinos jer je svako (svaki pojedinac, i svaki kolektiv) već dužan svima ostalima. Član zajednice ne radi da bi proizvod svog rada (hranu) menjao za traktor - traktor već ima zato što je tako određeno planom, a hrana se raspoređuje, takođe onako kako je to određeno planom. Ti nigde ne pominješ planiranje (pošto si protiv svakog centralizma jel), a stalno pričaš o razmeni između zajednica - tako da ovo nije samo terminološka konfuzija, tebi zapravo nije jasno kako bi te zajednice funkcionisale bez razmene i tržišta.

 

Ti bi zapravo samo da proizvodiš lokalno, ali i dalje radi razmene. To nazivaš komunizmom, i u tome vidiš način za prevazilaženje kapitalizma. Zašto? Zato što tebi neki osnovni koncepti nisu jasni: razmena, vrednost, razmenska vrednost itd. Nisi se potrudio da se upoznaš sa time kako sistem funkcioniše, to te je mrzelo, ali bi ipak da propovedaš njegovo ukidanje (voliš da držiš predavanja) i zato zapadaš u ovakve kontradikcije.

 

 

 

U jes, kako da ne. Prvo, ovde primećujem jednu očiglednu kontradikciju: ti najpre priznaješ da većina ljudi ne deli te tvoje poglede na svet (kažeš, "isprani su im mozgovi"), a onda pišeš kako će se postojeći sistem postepeno razgraditi "širenjem pokreta", koje će korporacije ostaviti bez radnika, banke bez klijenata i vojsku bez regruta. Prvo ili drugo?

 

Dalje, da se taj pokret zaista i proširi da li zaista misliš da bi takve zajednice mogle da postoje uporedo sa državom? Pa država bi ih momentalno slomila.

 

Ali čak i da kažemo da se to desi, da se taj pokret zaista proširi i država ga ignoriše - on bi samo izazvao jednu lokalnu krizu (ili krizu kapitalizma, ako bi se proširio van granica jedne zemlje). No tu je glavno pitanje - krizu za koga. Ovaj tvoj pristup se svodi na to da kapitalizam treba jednostavno da "ugušimo", da mu ne damo da diše, umesto da ga srušimo. I onda, po tebi, treba očekivati da se novi društveni odnosi krenu rađati spontano. Slične takve krize kapitalizam je već uspešno preživeo i pokazalo se da može vrlo lako da se adaptira novim uslovima, iako ima ljudi i grupacija koje još od 80tih slepo veruju u neku katastrofu i slom kapitalizma. Za ovu krizu ponovo bi platili obični ljudi, bilo kroz intenziviranje eksploatacije ili stvaranje novih (ratnih) sukoba na različitim područjima. Sve ovo što si opisao već se dešava u svetu. Venecuela ne može da prehrani svoj narod - pa nešto ne vidim da se taj narod tamo bacio na izgradnju zajednica "uzajamne pomoći", oni ipak biraju da idu preko granice da bi kupili osnovne potrepštine. Banke su bile ugrožene u Grčkoj - pa nisu propale nego su spašene bailoutom za koji je na kraju platio grčki narod. Svugde je danas ogroman deo ljudi isključen iz regularnog tržišta rada - no oni se ipak pre okreću kriminalu nego stvaranju ovakvih zajednica. Manje poreskih obveznika i para za državu? Pa računaj da je isti efekat već postignut u zemljama gde su države osiromašene katastrofalnom ekonomskom politikom - ne vidim da je to bilo gde doprinelo širenju ovih tvojih pokreta. Da taj pokret ima za cilj da sruši državu i zameni tržište planiranjem to bi bilo nešto drugo, ali ti ne govoriš o tome već o krizi izazvanoj veštačkom nestašicom (i to već imamo u kapitalizmu) iz koje bi po automatizmu sledila neka promena društvenih odnosa. A takve krize uvek će imati pre negativne nego pozitivne posledice po društvo - krize dosadašnjih društveno-ekonomskih sistema su trajale vekovima i imale su većinom negativne posledice po ljudsko društvo. Kriza se nužno rađa kada je neki sistem prevazišao sebe, ali takođe treba imati u vidu da se nijedan sistem nije urušio sam od sebe, i bez nekakve revolucije (ni kapitalizma i liberalne demokratije danas ne bi bilo da nije bilo revolucija).

 

Naravno da država i kapitalizam ne mogu tek tako da 'izumru' - ako politička moć i represivni aparat i dalje postoje, i u rukama su određenih ljudi, oni neće mirno gledati kako 'država izumire'. Sve dok ta klasa uzurpira političku moć koristiće sredstva nasilja protiv svojih neprijatelja (takođe će i uvećavati i dodatno centralizovati svoju vlast u očajničkom pokušaju da zadrži svoje društvene privilegije). Ti zamišljaš da bi politički autoritet mogao da nestane preko noći, bez ikakve nasilne revolucije i bez toga da oni koji drže političku vlast uopšte budu svesni da tu vlast gube. To je nemoguće.

 

 

Sine, nije dovoljno. Politika se ne vodi na taj način. Nije dovoljno samo da imaš dobru i lepu ideju da bi je ljudi prihvatili. Potrebni su ti resursi, jako dobri agitatori koje će mase prihvatiti i koji će znati da sve ove ideje povežu sa neposrednim interesima naroda i, najvažnije, to da deluješ u odgovarajućim uslovima koji pogoduju stvaranju revolucionarne situacije. Ne živimo u 1917 i ti ne možeš ljudima da govoriš da je komunizam rešenje jer nema nikakvog komunističkog pokreta, pa samim tim 'komunizam' ili 'anarhizam' za većinu ljudi nemaju nikakvo značenje. Čak i za vreme svih velikih revolucija (ti si protiv revolucija, znam) ljudima se nije govorilo o tome kako će se živeti u komunizmu već o "hlebu i slobodi" - tako su mase mobilisane za komunizam. Španski građanski rat je bio reakcija na uspostavljanje Frankove diktature. Itd. Itd. Imaš jako naivne ideje o politici.

 

 

Jel primećuješ nešto zajedničko kod ovih primera? Svi ovi eksperimenti su postojali kao privremeno rešenje, uglavnom tokom vanrednih, ratnih okolnosti i sa okončanjem takvog stanja su propadali (ako ne i pre). No nema baš mnogo primera gde su se ovakve zajednice proširile van nekih ratnih okolnosti.

 

Daješ primer Španskog građanskog rata. Tu imamo samo još jedan događaj koji nam potvrđuje da "samoupravljanje" ne može dugo opstati u moru kapitalizma. Upravo zato što su državu ignorisali, a nepovezane kolektive ostavili kao "autonomne" pored i dalje postojećih privatnih i državnih preduzeća - čitava stvar je propala. Ti kolektivi su na kraju služili samo zato da zadovolje potrebe ratne ekonomije, dok su komiteti koji su njima upravljali u realnosti bili potpuno integrisani u kapitalističku državu. I svi ti kolektivi su proizvodili za profit, profit koji tokom postojanja ovih preduzeća nikada nije deljen među radnicima. Inače, španski anarhisti su itekako branili Republiku i (staljinističku) narodnofrontovsku politiku. Čak su imali (CNT) i svoje ministre u vladi Republike, sarađivali sa socijalističkim UGT, u nekim područjima su šefovi policije bili iz CNT-a, mnogi su bili gradonačelnici itd. Kako Gaston Leval, anarhista, španski borac i istoričar španske revolucije govori o ovim događajima? Kaže ovako: "Nije tu bio cilj socijalna revolucija, niti uspostavljanje slobodarskog komunizma, niti ofanziva protiv kapitalizma, države ili političkih partija - ovo je bio samo pokušaj da se zaustavi trijumf fašizma"

 

EZLN, sa svojim socijaldemokratskim zahtevima i sloganima o "odbrani otadžbine i nacionalnog suvereniteta", EZLN koji traži prisustvo u Evropskom parlamentu - realno, nema mnogo veze sa ovim tvojim "anarhističkim federalizmom". Pozivati se na potpuno irelevantan Mahnov pokret u Ukrajini je nešto kao da pokušavaš da obnoviš menjševizam u 2017. To je već neozbiljno. Borbe u Rojavi, vođene od strane Radničke partije Kurdistana takođe nisu baš najbolji primer za sprovodivost anarhističkih principa u praksi. To svakako jeste jedina svetla tačka u tom delu sveta, ali PKK nema mnogo veze sa anarhizmom i nadam se da si svestan - bori se na strani Zapada. Moram priznati da mi je to, da se jedan anarhista poziva na EZLN i PKK, u najmanju ruku čudno (više me ne bi čudilo ni da FARC proglasiš anarhističkim).

 

 

Ajmo samo bez korišćenja citata kao argumenta. Nečije političke pozicije se ne određuju po ideološkim samodeklaracijama. Sa Gandijem je priča mnogo složenija, a ti u njega očigledno učitavaš šta ti odgovara, dok ono što ti ne odgovara ignorišeš.

 

Gandi je predstavljao samo jednu od frakcija pokreta, koji se itekako koristio nasiljem. Istina, bio je neizostavni deo tog pokreta, jer je bio sposoban da povede mase, za razliku od drugih. Tu leži i njegov glavni kvalitet u odnosu na teroriste, a ne u njegovom nenasilju (u vreme kada je Gandi došao u Indiju INK se bavio akcijama individualnog terorizma koje nisu imale nikakvog pozitivnog efekta). Nasilna akcija uz podršku masa je jedno, a individualni terorizam drugo. Prednost "nenasilne akcije", dakle, nije se sastojala u nenasilju nego u masovnosti, jer Gandi je tu jedini zaista želeo i uspeo da mobiliše mase (ti voliš da pričaš kako "većina nije bitna" - sa druge strane, iza svih Gandijevih uspeha stoji njegova svest o tome koliko većina baš jeste bitna). Takav način borbe je odgovarao i indijskoj buržoaziji: koja je želela da se otarasi Britanaca ali istovremeno gajeći strah od nekog nasilnog pokreta koji bi ih kasnije ugrozio, poveo politiku eksproprijacije ili nešto slično.

 

Gandi se možda protivio industrijalizaciji ali mu to nije smetalo da sklapa saveze sa indijskim kapitalistima. Njegova priča se vrlo svidela velikim industrijalcima i jedan od uspeha koji se mogu pripisati njemu je obezbeđivanje finansija za INK i transformisanje Kongresa u istinsku masovnu partiju. Seoske zajednice su mogle da posluže kao baza za razvijanje pokreta, ali, naravno, nisu mogle da taj pokret finansiraju (naravno, ni da izvuku stanovništvo iz siromaštva). Sredstava za njegove kampanje ne bi bilo da nije bilo kapitalista i, posebno, poznate porodice industrijalaca Birla - i ovo nije bilo tek jedno obično prijateljstvo, poznato je da je Birla itekako imao politički uticaj, pogotovo u događajima tokom avgusta 1942. Iz ovih razloga, vrlo se protivio i ukidanju privatnog vlasništva. Kao i kastinskog sistema. Nije se on zalagao za ukidanje tog sistema već njegovu harmonizaciju - predvodio je kampanju za ukidanje nedodirljivosti, ali mu sama kastinska podela nije smetala. Godinama, decenijama je radio isto - inicirao pokrete koji su uvek gušeni nasiljem, da bi zatim pristajao na najštetnije kompromise svaki put kada su mase pokušale da na to nasilje odgovore istom merom. (I to sve manje iz ličnih uverenja, a sve više iz pukih interesa - jer su, recimo, štrajkovi često bili upereni protiv ljudi koji finansiraju INK) Besni seljaci su ga terali iz sela, a uspeo je čak i Nehrua da izludi time. Jedna od poslednjih akcija u borbi za nezavisnost bila je pobuna mornara 1946. koju su u Bombaju podržale stotine hiljada ljudi a Gandi i INK osudili, čuvajući svoje, i partijske interese. Na kraju, VB se povukla usled prilično izmenjenih međunarodnih okolnosti i pod pritiskom amerikanaca. Ako je ovo taj Gandi čiji primer slediš, onda možemo ozbiljno razgovarati. Ali sve to teško ima veze sa bilo kakvim anarhizmom (ili komunizmom).

 

 

Marks se nije bavio stvaranjem bilo kakvih "modela" ili doktrina. Šta si konkretno čitao od Marksa i gde si stekao takav utisak?

 

 

"Diktatura proletarijata" je termin koji zajednički koriste i anarhisti i marksisti (odbacuju ga samo antikomunisti). Ovaj pojam, koji je Marks inače iskoristio samo jednom (siguran sam da si Marksa čitao i da si ovoga svestan) znači da jedan deo stanovništva, oružanim putem, nameće svoju volju drugom delu stanovništva - i na isti način, oružjem, održava taj poredak čiji je cilj oslobođenje proletarijata koji je do tada bio potčinjen, a onda i ukidanje svih oblika eksploatacije (kako se prevazilaženjem klasnih razlika u kapitalizmu prevazilazi klasno društvo kao takvo). Kakav je taj novostvoreni poredak, takvim predviđanjima se Marks ne bavi, a oko toga kasnije raspravljaju anarhisti i marksisti. Pisao je na nekoliko mesta o "nižoj" i "višoj fazi komunizma" - u smislu da novo društvo nastaje u krilu starog i da stoga treba vremena, i nakon revolucije, da se odnosi među ljudima zaista promene. Dalje od toga nije išao. Dakle, "diktatura proletarijata" nije isto što i "radnička država", "državni socijalizam" i sl. Ideja "radničke države" zapravo je lenjinistička inovacija i javlja se kasnije, što anarhisti često koriste u svojim kritikama lenjinizma (koje se, neretko, pozivaju baš na Marksa).

 

Reći da nam ne treba diktatura proletarijata jer smo videli kuda to može da odvede (u Gulag) je isto što i reći da je bolje izbeći rizike koje donosi revolucija, po cenu naše slobode. To na primer Eraserhead govori na temi, a ti ponavljaš, što je prilično čudno za jednog antikapitalistu. Ako ćeš sada da mi kažeš da se ti zalažeš za mirnu revoluciju kroz stvaranje nekakvih autonomnih komuna, u neraspuštenom robno-novčanom sistemu, podsetiću te da sva ta preduzeća, komune, udruženja (kakogod) i dalje zavise od razmene, tržišta i podređuju se zakonima kapitalizma. Još jednom, takvom komunom bi se možda upravljalo direktno i demokratski, ali ona nikada ne bi mogla da bude samodovoljna, već bi se u njoj radilo da bi se proizvodi prodavali na tržištu, a od povraćenog novca zajednica isplaćivala sama sebe.

 

Dalje, šta tačno misliš kada kažeš "odsustvo hijerarhije i centralizma"? U društvu koje je lišeno eksploatacije i države i dalje postoji neki autoritet - ti ga slobodno nazovi delegatom, ali taj delegat će u različitim slučajevima morati da ima rukovodeću funkciju (da odluke donosi samostalno). Različita pitanja kojima neće uvek - niti moraju - da se bave svi ljudi zahtevaće prilično dobru pripremljenost i znanje. Neka pitanja će se morati rešavati odmah. Neke oblasti uvek će zahtevati jasnu hijerarhiju: avionski prevoz, recimo. Upravljanje vazdušnim saobraćajem zahteva postojanje autoriteta - tela koje će samostalno donositi odluke u tačno određenim časovima. Bez toga, vrlo brzo bi imao niz avionskih nesreća a onda i zatvaranje vazdušnog prostora. U fabrikama inžinjeri će morati nadzirati rad mašina i koordinisati napore ljudi koji tamo rade. Na kraju, rešavala se sva ta pitanja odlukom delegata koji stoji na čelu svake grane rada ili se rešavala većinom glasova, volja pojedinca će se nužno potčinjavati.

 

Anarhista ne treba da se suprotstavlja bukvalno svakoj vrsti autoriteta već postojanju posebne, privilegovane političke klase i političkog autoriteta - države (bila ta država "demokratska" SAD ili "anti-imperijalistička" DPRK). To što su se u državama kojim su vladali staljinistički režimi često vijorile zastave i visile slike sa likom Marksa samo po sebi ne znači da je Marks=Staljin. To bi bilo smešno tvrditi. Nešto svakako znači, i nije se slučajno ta ideologija pozivala na Marksa, ali ne znači da se kod Marksa mogu naći koreni staljinizma, u bilo kojem obliku. Uostalom, samo subkulturni anarhisti i slične sekte odbacuju Marksa - većina anarhista, poput anarhosindikalista i anarhokomunista, Marksa prihvata i ne pristaje na ove antikomunističke gluposti gde se Marks krivi za Gulag. 

 

 

Isto važi i za demokratsko planiranje - većina anarhista ne negira potrebu za time. Bar oni koji su komunisti, jer ako govoriš o komunizmu planiranje se podrazumeva. Birokratski kontrolisana planska ekonomija je jedno, a svesno planiranje u društvu bez države drugo. Planska remodelacija privrede je nužna za racionalizaciju i razotuđenje rada. Bez planiranja društvo nema načina da odlučuje o tome kako će na nekom makro nivou koristiti i raspoređivati resurse, lokalne zajednice ostaju izolovane i samim tim osuđene na propast.

 

 

Da li ti je palo na pamet da možda ova želja za izdvajanjem od sveta, i uopšte afiniteti koje imaš nisu posledica toga što si jako pametan - već toga kako si socijalizovan? Mnogi zbunjeni i izopšteni ljudi, koji su često obrazovani pripadnici srednje klase, u njihovoj marginalnoj bedi svoju jedinu utehu pronalaze u ovakvim aktivnostima (antiglobalističkom "eko" aktivizmu i sl) živeći u uverenju da ih takve aktivnosti obogaćuju i daju neki viši smisao njihovom životu. Da li si primetio da većina ljudi koja ima slične afinitete i ideološke pozicije kao ti pripada određenim subkulturama, koje okupljaju marginalne, u društvu nepopularne i otuđene ljude?

 

 

 

Vala baš, siguran sam da si već "preobratio" masu forumaša i posetioca sajta spamovanjem o borbi protiv kapitalizma na temi "jeftin real estate". Shvati čoveče, vrtenjem par mantri koje si naučio na internet forumima od raznoraznih "eko" i "anarho" zaluđenika ne postižeš ništa, sem što zadovoljavaš neke svoje bolesne ego tripove. Svaki put kada se povede ozbiljna diskusija o pitanjima koje potežeš tamo gde im mesto nije, ti samo pokazuješ potpuno neznanje o tim temama, a onda se vratiš na mantranje i kačenje citata i klipova. Ako ti je zaista toliko stalo do "alternativa kapitalizmu" čitaj više knjiga a manje sajtova, i manje vremena troši na propovedanje po internetu, ovo što sad radiš ne vodi nikuda.

 

Iskopirao si nesto sto sam napisao ko zna kada i gde (nema reference ka postu ni vremena postovanja), izvukao iz konteksta, iseckao na paragrafe, onda na svaki paragraf dao svoj licni komentar i to je po tebi ozbiljna diskusija?

Edited August 16, 2017 by noskich