Montevideo bog te video (2010)

[Eraserhead]

Montevideo. Generalno OK ali ništa više od toga. Predugačak i patetičan.

Edited February 27, 2011 by korindjar

[morgana]

Montevideo. Generalno OK ali ništa više od toga. Predugačak i patetičan.

odlucila sam da taj film pogledam samo ako ga preporuci 15 ili vise forumasa. tako da racunam da sam sigurna.

[Кристофер Лумумбо]

jel gledao neko montevideo?

[Moća]

Za Montevideo sam od dosta njih cuo da je dobar.Opet siguran sam da oni nemaju tako istancan ukus kao poznavaoci filma ovde.

[Ryan Franco]

jel gledao neko montevideo?

samo da prijavim da sam gledao i da sam jako razočaran. kako nisam ni očekivao nešto posebno, tragedija je još veća. Edited February 4, 2011 by McCabe

[reg]

-jel gledao neko montevideo?

Da, nemoj da gledas.Za razliku od McCabea imao sam nesto visa ocekivanja, pre svega u pogledu produkcije, ali je na kraju, i pored jeftinog tv izgleda, najveci utisak ostavio klinac [9-10 godina] koji je u isto vreme najbolji prijatelj Tirnanica i sveznajuci narator iz buducnosti [nase sadasnjosti] koji prosipa bisere o zivotu i smrti [glasom deteta].

koji su najbolji zivojinovi filmovi?

Zaseda

[kim_philby]

Da, nemoj da gledas.Za razliku od McCabea imao sam nesto visa ocekivanja, pre svega u pogledu produkcije, ali je na kraju, i pored jeftinog tv izgleda, najveci utisak ostavio klinac [9-10 godina] koji je u isto vreme najbolji prijatelj Tirnanica i sveznajuci narator iz buducnosti [nase sadasnjosti] koji prosipa bisere o zivotu i smrti [glasom deteta]. Zaseda

u da. opak filmo. lule & zika.

[notenoughreasonsforclaire]

Sandrica sinoć svršila na „Montevideo...“:

Po mnogo čemu, vratio nam je izgubljenu veru u „srpski film“, a to osim nagrada filmskih kritičara potvrđuje i više od 300.000 gledalaca jedne od najlepših priča iz naše istorije briljantno ispripovedane zahvaljujući kvalitetnom timu predvođenim rediteljem Draganom Bjelogrlićem.

Ne budem lenj, pa zapamtim i Bjeline reči:

Poslednji niz godina smo izloženi jednoj torturi ljudi - pozivajući se na ukus publike nas zapljuskuju seljačkim reality showovima i paradama kiča i primitivizma i pozivajući se na to da publika to voli, kreatori takve zločinačke ideje se pozivaju na Srbiju. Upravo ovo što smo mi uradili pokazuje da srpska publika zna da prepozna kvalitet – samo je pitanje ponude.

Edited February 4, 2011 by notenoughreasonsforclaire

[Кристофер Лумумбо]

samo da prijavim da sam gledao i da sam jako razočaran. kako nisam ni očekivao nešto posebno, tragedija je još veća.

ali, ali...dimitrije vojnov kaze da je ovo sjajan film. kome sada da verujem?! :unsure:ici cu da ga gledam, hajp je preveliki i ne mogu odoleti.

[Ryan Franco]

ali, ali...dimitrije vojnov kaze da je ovo sjajan film. kome sada da verujem?! :unsure:ici cu da ga gledam, hajp je preveliki i ne mogu odoleti.

Pa, evo ti ukratko.Pod jedan - film je jednostavno neubedljiv. Imaš Damned United koji je odličan primer onoga što su ovi naši valjda zamislili. Priča iz fudbalske istorije kroz koju se prelama odnos dva najbolja prijatelja i trenera. Čitao sam brojne zamerke na vernost prikazanih likova i dešavanja u tom filmu ali te zamerke ne stoje jer je dovoljno ubedljiv da ti i nije naročito bitno da razmišljaš jesu li igrači Leedsa zaista bili onakvi volovi. Ovde je to sve toliko neuverljivo, ne zbog toga što se nisu potrudili da prenesu epohu već što su je bespotrebno isparodirali nekim savremenim, dnevnim momentima. Stvarno ne mogu da progutam da su Aca Stojanović i Milojko Pantić arhetipovi srpskog noovinarstva. A posle osvrta na Milenu Pavlovic Barili (pretencozno i naivno u isto vreme = transfer i to žestok) i ta vernost epohe se žešće dovodi u pitanje. Onda uhvatiš sebe da se pitaš kako je 100 mu gromova izgledao gsp tridesetih kad sa Čubure do NebojšaKule stižu brže nego danas i da li su ljudi zaita psovali na isti način na koji se danas psuje.Dalje, kao drama film ne može da funkcioniše jer su likovi ili nerazrađeni (kao njih dvojica) ili toliko isklišeizirani da imaš utisak da listaš neki katalog stereotipa. Tu su žene u filmu posebno sahranjene. Mislim, ako su nam ono prababe (glupače i protosponzoruše) dobro smo i dovde dogurali. A i ovo što reg kaže bode oči tokom samog filma. Mislim, Pinki je u Ranama zaginuo pa je s onu stranu stekao mudrost da nam pripoveda o životu. Ovde imamo desetogodišnjeg filozofa i čistača cipela koji usta nije zatvorio svih 140 minuta.Na kraju, kao komedija... Tu se režiser opredelio za krajnje ziheraški pristup. Gomila već pomenutih aluzija na savremena zbivanja, preterivanje sa glumcima koji zasta poseduju harizmu (Mima Karasžić i Brstina su stvarno na momente ubedljivi ali kad ih natera da ponove isti fazon tri puta pa jebiga...), prostakluci kad zafali ideja za nešto bolje itd. Čak su i fazon bog_te_video ponovili brat bratu 5 (pet) puta. Može on do prekosutra da načelno ratuje sa mediokritetskim humorom, kakve je rivale izabrao tako se i sam postavio.Gluma, montaža... Tastatura mi je draža. Od mene i ovoliko dosta.PS Naravno u prvih deset minuta je rečeno "kako su fudbal nekad igrali siromašni, a gledali bogati, a sad je obrnuto". Nije dovoljno ovih par miliona puta što smo čuli. Edited February 4, 2011 by McCabe

[banatjanin]

ne može i ne treba da bude svaki film Sedmi pečat da bi bio dobaronanija po Montevideu je argumentovana koliko i kritikovanje Šreka jer mu fali dubina, akcija i erotikaMontevideo je dobar, pitak, nepretenciozan film, da potrošiš veče i da ga svako razume. zato je i pravljen, to je i uspeo. holivud. s obzirom na to šta nudi srpska kinematografija an ženeral, u svom žanru, to je dobar filmi šta sad? oćemo da mu zameramo što nije ni blizi ostvarenjima Larsa fon Trira?i jeste, Bjela je govedo... i sve. ali je napravio dobar film.

[kim_philby]

Pa, evo ti ukratko.Pod jedan - film je jednostavno neubedljiv. Imaš Damned United koji je odličan primer onoga što su ovi naši valjda zamislili. Priča iz fudbalske istorije kroz koju se prelama odnos dva najbolja prijatelja i trenera. Čitao sam brojne zamerke na vernost prikazanih likova i dešavanja u tom filmu ali te zamerke ne stoje jer je dovoljno ubedljiv da ti i nije naročito bitno da razmišljaš jesu li igrači Leedsa zaista bili onakvi volovi. Ovde je to sve toliko neuverljivo, ne zbog toga što se nisu potrudili da prenesu epohu već što su je bespotrebno isparodirali nekim savremenim, dnevnim momentima. Stvarno ne mogu da progutam da su Aca Stojanović i Milojko Pantić arhetipovi srpskog noovinarstva. A posle osvrta na Milenu Pavlovic Barili (pretencozno i naivno u isto vreme = transfer i to žestok) i ta vernost epohe se žešće dovodi u pitanje. Onda uhvatiš sebe da se pitaš kako je 100 mu gromova izgledao gsp tridesetih kad sa Čubure do NebojšaKule stižu brže nego danas i da li su ljudi zaita psovali na isti način na koji se danas psuje.Dalje, kao drama film ne može da funkcioniše jer su likovi ili nerazrađeni (kao njih dvojica) ili toliko isklišeizirani da imaš utisak da listaš neki katalog stereotipa. Tu su žene u filmu posebno sahranjene. Mislim, ako su nam ono prababe (glupače i protosponzoruše) dobro smo i dovde dogurali. A i ovo što reg kaže bode oči tokom samog filma. Mislim, Pinki je u Ranama zaginuo pa je s onu stranu stekao mudrost da nam pripoveda o životu. Ovde imamo desetogodišnjeg filozofa i čistača cipela koji usta nije zatvorio svih 140 minuta.Na kraju, kao komedija... Tu se režiser opredelio za krajnje ziheraški pristup. Gomila već pomenutih aluzija na savremena zbivanja, preterivanje sa glumcima koji zasta poseduju harizmu (Mima Karasžić i Brstina su stvarno na momente ubedljivi ali kad ih natera da ponove isti fazon tri puta pa jebiga...), prostakluci kad zafali ideja za nešto bolje itd. Čak su i fazon bog_te_video ponovili brat bratu 5 (pet) puta. Može on do prekosutra da načelno ratuje sa mediokritetskim humorom, kakve je rivale izabrao tako se i sam postavio.Gluma, montaža... Tastatura mi je draža. Od mene i ovoliko dosta.PS Naravno u prvih deset minuta je rečeno "kako su fudbal nekad igrali siromašni, a gledali bogati, a sad je obrnuto". Nije dovoljno ovih par miliona puta što smo čuli.

kapiram da damned united nije dobro poredjenje. bjela bi verovatno zeleo nesto ovakohttp://www.youtube.com/watch?v=F32mX62TIug

[Moća]

ne može i ne treba da bude svaki film Sedmi pečat da bi bio dobaronanija po Montevideu je argumentovana koliko i kritikovanje Šreka jer mu fali dubina, akcija i erotikaMontevideo je dobar, pitak, nepretenciozan film, da potrošiš veče i da ga svako razume. zato je i pravljen, to je i uspeo. holivud. s obzirom na to šta nudi srpska kinematografija an ženeral, u svom žanru, to je dobar filmi šta sad? oćemo da mu zameramo što nije ni blizi ostvarenjima Larsa fon Trira?i jeste, Bjela je govedo... i sve. ali je napravio dobar film.

Zajebo si se, gadno si se zajebo sad ce njih 100 da skoci da ti objasni kakvo je sranje taj film.

[porucnik vasic]

ali, ali...dimitrije vojnov kaze da je ovo sjajan film. kome sada da verujem?! :unsure:ici cu da ga gledam, hajp je preveliki i ne mogu odoleti.

Има ли неки линк за Димитријеву рецензију.

Zajebo si se, gadno si se zajebo sad ce njih 100 da skoci da ti objasni kakvo je sranje taj film.

Ма јок, човек је само Здравко Шотра.Толико су барем Амери снимили филмова о легендарним спортским догађајима. Могао је да о њих преписује.

[Кристофер Лумумбо]

Pa, evo ti ukratko.Pod jedan - film je jednostavno neubedljiv. Imaš Damned United koji je odličan primer onoga što su ovi naši valjda zamislili. Priča iz fudbalske istorije kroz koju se prelama odnos dva najbolja prijatelja i trenera. Čitao sam brojne zamerke na vernost prikazanih likova i dešavanja u tom filmu ali te zamerke ne stoje jer je dovoljno ubedljiv da ti i nije naročito bitno da razmišljaš jesu li igrači Leedsa zaista bili onakvi volovi. Ovde je to sve toliko neuverljivo, ne zbog toga što se nisu potrudili da prenesu epohu već što su je bespotrebno isparodirali nekim savremenim, dnevnim momentima. Stvarno ne mogu da progutam da su Aca Stojanović i Milojko Pantić arhetipovi srpskog noovinarstva. A posle osvrta na Milenu Pavlovic Barili (pretencozno i naivno u isto vreme = transfer i to žestok) i ta vernost epohe se žešće dovodi u pitanje. Onda uhvatiš sebe da se pitaš kako je 100 mu gromova izgledao gsp tridesetih kad sa Čubure do NebojšaKule stižu brže nego danas i da li su ljudi zaita psovali na isti način na koji se danas psuje.Dalje, kao drama film ne može da funkcioniše jer su likovi ili nerazrađeni (kao njih dvojica) ili toliko isklišeizirani da imaš utisak da listaš neki katalog stereotipa. Tu su žene u filmu posebno sahranjene. Mislim, ako su nam ono prababe (glupače i protosponzoruše) dobro smo i dovde dogurali. A i ovo što reg kaže bode oči tokom samog filma. Mislim, Pinki je u Ranama zaginuo pa je s onu stranu stekao mudrost da nam pripoveda o životu. Ovde imamo desetogodišnjeg filozofa i čistača cipela koji usta nije zatvorio svih 140 minuta.Na kraju, kao komedija... Tu se režiser opredelio za krajnje ziheraški pristup. Gomila već pomenutih aluzija na savremena zbivanja, preterivanje sa glumcima koji zasta poseduju harizmu (Mima Karasžić i Brstina su stvarno na momente ubedljivi ali kad ih natera da ponove isti fazon tri puta pa jebiga...), prostakluci kad zafali ideja za nešto bolje itd. Čak su i fazon bog_te_video ponovili brat bratu 5 (pet) puta. Može on do prekosutra da načelno ratuje sa mediokritetskim humorom, kakve je rivale izabrao tako se i sam postavio.Gluma, montaža... Tastatura mi je draža. Od mene i ovoliko dosta.PS Naravno u prvih deset minuta je rečeno "kako su fudbal nekad igrali siromašni, a gledali bogati, a sad je obrnuto". Nije dovoljno ovih par miliona puta što smo čuli.

dimitrije vojnov se ne slaze sa tobom

Dakle, srpski imperijalni film se vratio.Vratio se with a vengeance.MONTEVIDEO će podsetiti srpske filmske reditelje zašto se bave filmom.Iako se ne radi o delu koje me je uzbudilo u nekom estetskom smislu, ovo nije film nekog naročitog umetničkog postupka, nema tu sad neke kinematografije da padneš u nesvest i sl. reč je o nečemu mnogo značajnijem. Ovaj film ima PRIČU KOJA JE VREDNA TOGA DA SE ISPRIČA.Najzad!Odusustvo umetnosti uopšte nije loše, pošto je bolje imati film koji ima svoju ulogu u društvu, nekakav smisao, nego umetnički postupak bez svega toga, a imajući u vidu našu filmsku kulturu u celini, rekao bih da je u većini slučajeva ta umetnička ambicija bazirana na nekim klimavim osnovama..Naravno, uvek možemo da pričamo o "malim pričama", o malim slikama koje otkrivaju veliku sliku, o raznim partikularnostima kojima se treba baviti i to je okej, imamo takve filmove.Ali, ovo je film koji priča veliku priču, koji prikazuje nove, nepotrošene, mahom izvanredne glumce, u jednom vrlo čistom storitelerskom rediteljskom postupku, bez nekog iživljavanja, bez grcanja u nevažnim stavrima.i zato je značajan jer se to izgubilo kod nas, čak i među filmovima koji pretenduju da su komunikativni.Mislim, moguće je da sam ja pod prevelikim uticajem Kim Jong Ilove teorije filma, ali MONTEVIDEO je pravi "narodni" film, u najboljem smislu te reči. Ovo je film za narod koji ovom narodu treba prikazivati, da mu povrati smisao, da mu povrati dostojanstvo, da mu pokaže neku zdravu, razumnu, zanimljivu stvar, da u ovom moru užasa koje mu se nudi i od populističkih medija i od umetnika-elitista konačno dobije nešto po svojoj meri.Nije problem populista i elitista u tome što su oni naročito loši u tome što rade. Ali, čak i vrhunski elitistički film, najveće remek-delo, u startu ima ograničenu komunikativnost, a srpski filmovi tog tipa su retko kada takvi po dometu. Ali, čak i kad jesu, recimo PORNO BANDA, to realno nije film za koji možemo reći da može ili treba da zanima veći deo naroda, niti je tako pravljen.U tom smislu, MONTEVIDEO je značajan jer je suštinski bitan za filmmejkere kao esnaf da nauče da film treba da ima publiku, da ima zanimljivu priču, da ima scenografiju, kostim, glumce, iako formalno gledano, ovo nije film iz koga filmmejkeri mogu da nauče o samoj umetnosti filma. Ali, to zapravo nije ni važno, jer je film tek u svojoj nadogradnji umetnost a ne u polazu. A ovaj film upravo u polazu ima sve ono što mu je potrebno da bude jedan zdrav, dobar film.To što u njemu nema nekih bravura, to je meni zaista u široj slici nevažno, meni to nije ni nasušno potrebno u srpskom filmu.Mislim da je MONTEVIDEO imao pripremu u naslovima kao što su BEOGRADSKI FANTOM i EDIT I JA, ali ti filmovi nisu naprosto imali ni toliku mašineriju iza sebe, niti su bili u punom smislu komunikativni za najširu populaciju - EDIT je imao jasnu žanrovsku granicu, jer to je SF, anima, jasno je ograničenje a BEOGRADSKI FANTOM nije bio igrani već igrano-dokumentarni film. Ali, oba ova filma, naročito FANTOM imaju svoje mesto, imaju neki vajb koji je zdrav, narod ih je prihvatio u onoj meri u kojoj je mogao. I tu imamo dobar primer filmova koji imaju i jaku temu vrednu pažnje i umetnički dojam.Ali, ono što jeste to je film sa jakom pričom, dobrim glumcima, zdravim odnosom prema ovoj zemlji i narodu, prema tome da ne samo da nešto lepo može da posluži kao tema za film, nego da konačno počnemo i mi kao normalne zemlje da snimamo filmove o našim ljudima koji su napravili neki podvig.Ovaj film će verovatno biti optužen za nacionalizam, jer je normalan. Jer nudi pozitivnu emociju prema srbiji, jer se u emotivnom peaku filma peva himna u sceni koja je po meni trebalo da završi film, pa nek izađe na ulicu nekoliko hiljada ljudi spremnih da ozbiljno naude nekome ko ima nešto priotiv njihove zemlje, šta fali. Ali, film nije čak ni to uradio, već senzibilizira narod krajem za izalazk u srpsku realnost u kojoj je ljubav prema vlastitoj zemlji tretirana kao ultimativna perverzija.U tom smislu, ovaj film nije desničarski, štaviše, ima jedan upadljivo "problematizujući" ton prema jednoj naravno stilizovanoj Srbiji tridesetih, ima tu i sirotinje i komunista i nesposobnih vlasti i sl. dakle nije ovo neki revizionistički film, ali je normalan, ne bavi se isključivo PROBLEMOM već i REŠENJEM.Samim tim je ovaj film ključno delo, pošto uvodi jedan potpuno novi monenat u našu kinematorgrafiju dvehiljaditih, a to je rezonovanje kao da nismo Treći Svet, da umemo da se bavimo sami sobom i da pravimo priče o sebi za sebe, a takve nas i svet u suštini najviše voli.Što se inostranstva tiče, MONTEVIDEO po meni ima jednu dosta arhaičnu ali čitljivu poetiku, ima tu malo i Fellinija i Leonea, i klasičnog Holivuda, gledao sam dosta ovakvih francuskih filmova, ali nisam siguran da ima catch za strance, jer tek u drugom delu je sam odlazak u Urugvaj. Da postoji Svetsko prvenstvo u prvom filmu, mislim da bi to onda možda imalo i nke potencijal za strance.Inače, plašim se da će Hrvoje Kečkeš imati pad popularnisti u Hrvatskoj, posle uloge zvaničnika hrvatskog fudbalskog saveza. Nisam siguran da li će ovaj film uopšte moći da napravi nešto u Hrvatskoj jer je prema njima dosta tvrd ali narod će ga rado gledati tajno.