Mali privatni biznis

[Anonymous]

poznanici su pre tri godine prodali stan u beogradu, kupili garsonjeru koju izdaju i zapusteno imanje u blizini beograda. par meseci su proucavali sta ce i onda, uz onaj kredit za pocetnike, osposobili mali deo zemlje, mislim da je npr 5 ari, za gajenje ceri paradajza.i danas rade samo njih dvoje, vratili su kredit, imaju dil sa par restorana kojima su na noge dosli i ponudili im paradajz, a donose i na pijace. nije prevelika zarada, ali kazu da sasvim lepo zive. relativno je lako gajiti taj mali paradajz, sad se vec prave vazni i imaju i neke tri cetiri varijante.

Zvuči veoma smisleno. Ja bih ovo uzeo u razmatranje kad bih imao vodu na svom placu (prokleti zemljotres mi isušio bunar). Od DTP-a i održavanja kompjutera definitivno nema leba.

[jimi]

Bila je neka firma u Belgiji koja je prodavala limariju alternativnih proizvodjaca ali trgovina tim stvarima je vec malo komplikovaniji posao.Sto se tice Borisovog predloga, pretpostavljam da je mislio na prodaju stvari koje nisu vezane za modele nego univerzalno. Imas nekoliko vrsta svecica, nekoliko duzina brisaca, jelkice i te stvari. To je idealno raditi uz pranje.Ja sam pre 10-ak godina razmisljao o par stvari iz "auto programa" - drzaci za case prekopirani iz meka i ratkapnice za zastavine alu felne kojih nikad nigde nije bilo u prodaji kao rezervni deo. Danas je malo kasno za obe stvari.

[Mil@n]

Od DTP-a i održavanja kompjutera definitivno nema leba.

Ako od nečega ima leba, to je održavanje kompjutera. Uvališ se u par firmi, mesečno održavanje 10e po mašini, i ideš sa vremena na vreme da obiđeš stvar ili te zovu jer neka sekretarica i sl kliknula mute pa nema zvuk. Ako nemaš ugovor, samo izlazak na teren je 500 neko uzima i soma + intervencija, pa ti vidi.Da ne govorim da za reinstall wina uzmem 1400 dinara, nikad slađe pare u životu, a pri tom sam barem u mom mestu najjeftiniji ubedljivo.

[henrik larsson]

Toga u Bg ima koliko hoćeš. Veruj mi.

[S.L.]

frizeri zaradju odlicnu kintu, ali zbog cega bi neko radio za tebe kad moze sam da iznajmi lokal u vojvode stepe za 150 evra i uzima ceo profit?

Moja frizerka dolazi na gajbu na poziv. Niti se brine oko fiskalnog, niti plaća lokal

e da. možeš u ovoj kuhinjici da razgranaš i distribuciju lokalnih prehrambenih specijaliteta. homoljski sir, novopazarske govedarije, seljački kajmak odsvud.

ja sam prije par godina nesto razmisljala kako je to dobar posao. ali, mislim da zahtijeva gastronomski nou hau, itekako, i da tu ni organizacija ni distribucija nisu bas lako izvodjlive, osim ako govorimo o svega par proizvoda a ne bas ozbiljnoj ponudi.

Pa, sad, ne nužno :) Nađi dve domaćice koje umeju da spreme obična (nacionalna, narodna) jela i prodaj sarme, pite, pihtije, đuveč i sve ostalo što se sprema za slave ali zahteva vreme.I sitni kolači na kilo su uvek traženi. Ljudima se više isplati da za slavu naruče hranu i kolače umesto da izgube 3 dana na spremanje. A cenim da ne bi bio cim sa naplatom.Ne treba ti ni lokal, iznajmi gajbu i tu sve spremaj na dva-tri šporeta.Takođe, ne bih se složio da je pametno ciljati na studente u prodaji kuvanih jela. U domovima ima menzi, a u njima kuvanog koliko hoćeš. Bolje bi prošao sa burekom.Drugar se pre nekoliko godina oprobao sa palačinkama. Uzeli trafiku blizu škole, sudopera, frižider, dve električne plotne za palačinke i milina...A našli su neku firmu iz Obrenovca čini mi se koja im prodaje krem po mizernoj ceni :)

druga stvar o kojoj smo razmišljale je privatno obdanište. pošto ih svakako nema dovoljno. ne znam kako stoje stvari u beogradu, ali većina sela u okolini pančeva (koja su, realno, na oko pola sata vožnje od beograda) uopšte nema nikakav vrtić, već deca sede kući sa babama. a ako nešto nije skupo onda je to iznajmljivanje kuća po banatskim selima (možeš gotovu opremljenu kuću kupiti za 10 000 evra)

Ovo je recimo ok ideja. Edukacija + "babysitting". Što se tiče poljoprivrede - ne bih ti preporučio. Deo familije mi živi na selu, imaju malo zemlje i stoke, ali, opet je to posao od jutra do mraka.Cenim da ti tu treba debelo ulaganje u zemlju i mehanizaciju, i dosta sreće da te ne zadesi suša, poplava, grad, ili država koja sve radi naopako...Jedino što sam čuo je da su odobravali dosta kredita ranije, ali, ne pratim to...Plastenici su već bolja opcija. Ali umesto povrća, bolje neguj sadnice cveća ili čaja, manje zauzimaju prostora a cenim da više koštaju.Letos je sadnica cveća koštala kao kilo paradajza ili više.

poenta... unikatni odevni predmeti, jeftin tekstil ako se uzima na veliko, jeftina stampa (isto na veliko), reklama preko sajta i fejsbuka... bitna je samo dobra ideja i umece dizajna.primas uplate na tekuci pa saljes pouzecem ili sve post ekspresom. a sad, da li se isplati... ne bih znao.

Izgleda da se vizioshopu isplatilo. E, sad, što je upravo došao drugi vlasnik i doneo novi "ugovor" za autore koji je katastrofalan, jbg ...Edit: e, da, kopirnica blizu fax-a nije loša opcija. Edited February 10, 2011 by S.L.

[Mil@n]

Toga u Bg ima koliko hoćeš. Veruj mi.

Verujem, i da sam u BG-u ne bi otvarao to u životu bez 100 soma kapitala, tolika je gužva da to nije normalno.Ja živim u "prestonici" opštine u gradiću od 30k ljudi gde može da se uvuče na tržište, okružen sam selima koji nemaju ili imaju po jednu radnju tog tipa, pa kontam da može da se preživi, a živi bez stresa i kancelariskog i ili bilo kog maltretiranja, za sada uspeva.

[morgana]

Pa, sad, ne nužno :) Nađi dve domaćice koje umeju da spreme obična (nacionalna, narodna) jela i prodaj sarme, pite, pihtije, đuveč i sve ostalo što se sprema za slave ali zahteva vreme.I sitni kolači na kilo su uvek traženi. Ljudima se više isplati da za slavu naruče hranu i kolače umesto da izgube 3 dana na spremanje. A cenim da ne bi bio cim sa naplatom.Ne treba ti ni lokal, iznajmi gajbu i tu sve spremaj na dva-tri šporeta.

ali, da ponovim, ja sam se osvrnula na dobavljanje seljackih proizvoda sa razlicitih lokacija. pejsi je pominjao kajmak, sir sa homolja, sta vec iz novog pazara. za to sam rekla da moze biti problema u organizaciji i distribuciji, ako se ide na to da ponuda proizvoda bude raznovrsna. nou hau stvarno treba imati za dobavljanje delicija sa mnogo rastrkanih adresa. komunikacija sa nekim zadrugama bi tu olaksala stvar, ali, ako nije bilo bitnijih promjena u posljednjih par g, organizacija malih proizvodjaca nije na zavidnom nivou, pa je plasman tezi, a distribucija skuplja.dakle. nisam ni polemisala sa idejom o otvaranju kuhinje, nego o tom konkretnom dopunskom asortimanu koji je pejsi pominjao, uz ogradu da sam ja razmisljala o prodavnici sa sirim asortimanom.to iz mene progovara glad za trebinjskim sirom iz mijeha. Edited February 10, 2011 by morgana

[S.L.]

Ok, moja greška, nemoj da se ljutiš :) To što si rekla stoji, distribucija jeste problem. Lokalni roštiljdžija mi je pričao svoju muku sa dovozenjem pazarskih ćevapa i na kraju je odustao od toga (ćevapa, ne priče).

[morgana]

ma sta ima da se ljutim :)

[pacey defender]

ja se ljutim zato sto pominjes trebinjski sir u ovo gladno doba

[luba]

Zvuči veoma smisleno. Ja bih ovo uzeo u razmatranje kad bih imao vodu na svom placu (prokleti zemljotres mi isušio bunar). Od DTP-a i održavanja kompjutera definitivno nema leba.

za ovaj paradajz ti nije potrebno bas toliko vode, tj, oni su prve godine koristili tehnicku vodu svoju i kupovnu, i nije im bio preveliki trosak, secam se.moje mini poljoprivredno iskustvo, sto sa terase, sto sa mamanine hacijende, to potvrdjuje, bar za ceri paradajz. letos mi na terasi iznikla novogodisnja jelka, a tek na hacijendi, da ne pominjem. a zalivanje ko za cvece.mamanina zabava, jagode, vec su drugi problem.ja se razmisljam o necem eko-frendli, samo jos ne umem da formulisem tacno ideju. gledam ove prese za plasticne flase, nisu preskupe, moze jedan da radi... ne znam jos, ali sva ta reciklazna zajebancija ce u jednom trenutku morati da zazivi.

[pt 2.0]

provalio sam da već imam suviše godina, i da sve manje tolerišem neke uobičajene glupe pojave kojima smo neminovno izloženi saradnjom sa živim ljudima raznih profila. Kraće i jasnije, skurčila mi se profesija u kojoj sam već previše dugo, a koja uključuje prodavanje magle u kombinaciji sa obavezom non stop timskog rada sa neukima, bezmudima, zlobnima, glupima, šlihtarama i karijeristima. Plus stalni mač nad vratom i osećaj da nemaš elementarna ljudska prava kao zaposleni. Naravno, tako je u 90% privatnog sektora u ovoj zemlji, što ne znači da se sa time treba miriti......dakle, definitivno sam počeo da razmišljam o pokretanju nekog malog, relativno jeftinog i ne previše time/živci consuming biznisa. ...Da krenem sa nekim primerom. Prvi pik, za sad najbolji omjer uloženog i dobivenog koji imam: frizerski salon. 150 evra lokal (u Vojvode Stepe, u mom slučaju), malo pristojnog nameštaja, oprema nije preskupa, jedno dete iz stručne škole za početak, mogućnost gubitka pri eventualnom krahu nije velika, posao ne zahteva celodnevno angažovanje oko nabavke i koordinacije punog kurca artikala i sl.

ovi boldovani će u slučaju salona da ti budu poslanici opštine, sokoj-a, reketaši, pijane i agresivne budale koje s ulice dođu...nemam utisak da je to sa frizerajem isplativo*. sudeći po mom frizeru br 1 (najbolji muški frizer koga znam, išla godinama kod njega dok sam se šišala na kratko, osvajao silne neke nagrade, i predaje u frizerskoj školi), on se nije baš usrećio... menjao je lokale, sada ima svoj ali bogu iza nogu (što je osnovni razlog što više ne idem kod njega) i sudeći po mom frizeru br 2 (on ima lokal u širem centru, koji je ženin, zna sve koje treba da zna, od pandura do opštinara i lokalnih budala - odrastao je u tom/mom kraju), koji je jako dobar (iz familije frizera, naravno) ali ne izvikano dobar, i koji nije naročito skup - prihod toliko varira iz meseca u mesec da je to stres koji možda ne želiš, jer imaš decu (njegova žena dobro zarađuje i ima "stabilan" posao/prihod).iskreno, nemam utisak da to što ti hoćeš može. ljudi koji su pokretali male biznise (od kojih prehranjuju porodicu) najčešće bi okapavali tamo (posebno ako je lokal iznajmljen), a prihodi bi bili neredovni i nedovoljni. a gde je plaćanje doprinosa i plata radnicima (koje je konstanta) i sve ostalo.sorry ako zvučim mračno, i meni je tako nešto želja (ne baš frizerski salon, ali neka mikro uslužna delatnost i da budem svoj gazda). savetujem ti da ne pitaš nas, nego neke koji baš to rade. ili njihove knjigovođe. stavi na papir fiksne troškove svakog meseca i vidi koliko moraš da zaradiš da bi bio na nuli. to nije malo.*- ne govorim (samo) o novcu, već o onom odnosu vreme/živci

[morgana]

vidi stvarno, 3000 eura presa ako dobro guglamkad smo kod eko frendli, sta bi sa proizvodnjom papirnih kesa? tome se najavljivala dobra buducnost.

[luba]

vidi stvarno, 3000 eura presa ako dobro guglamkad smo kod eko frendli, sta bi sa proizvodnjom papirnih kesa? tome se najavljivala dobra buducnost.

pa da, to. jedino sto moram da se guglobrazujem sta posle s tim :Dza papirne kese znam da se isto trazi, samo mislim da je to malo vece ulaganje. s druge strane, za njih se koristi reciklirani papir, tako da mozda moze da se napravi neki zacarani krug. za stampanje licaulice se koristi neki reciklirani papir srednjeg kvaliteta i jeftiniji je skoro 50 posto od obicnog, a za kese bi verovatno bio potreban jos manje preradjeni.isto vazi i za one cackalice i stapice koje sam pominjala. biznis goes green, mislim da je to pobednicka opcija.

[henrik larsson]

...

Al ne ne, ne bi to bio komplet porodični posao, ono, svi ostavljamo sve i trk u neizvesnost. Žena ima relativno dobro plaćen i stabilan posao na faksu, može da bude samo bolje kad uspe da se izbori sa birokratijom, doktorira i krene u opušteni profesoraj. Dakle, to bi bio uglavnom moj zadatak. Zato sam samo zadao neku granicu da ne bude preveliko ulaganje, pa samim tim i potancijalni preveliki gubitak u slučaju da se izduva. A dirinčenje nije problem, uostalom, kao što sam rekao, sve je to više problem psihičke nego egzistencijalne prirode. Daleko mi je draže da čistim svoja govna, nego i svoja i još 20 drugih idiota.