Michel Houellebecq

Uelbeku se moze spocitati mnogo sto sta - manjak kreativnosti u izboru motiva, visak autobiografskih elemenata, cesto losa konstrukcija recenica (moguce da je bilo i do prevoda), preduge kontemplacije u kojima se gubi zajednicka nit izmedju elemenata romana itd. Tu je naravno i polemika o tome da su sav cinizam, mizantropija i politicka nekorektnost koje on servira zapravo manipulacija i poigravanje sa ustajalom citalackom publikom, javnim mnjenjem, konzumeristickim drustvom, ali to vec izlazi iz okvira analize dela. Medjutim, ono sto njega izdvaja iz plejade modernih autora je ta bespostednost u analizi karaktera i promisljanju stvarnosti (i buducnosti), sibanje po likovima sa svih strana u kome ponajmanje fali sibanje po glavnom junaku. Utehe i podrske u njegovim romanima nema, ideali su prisutni u domenu utopije dok su otudjenje i licna neostvarenost sveprisutna konstanta. Pred njegovim konstrukcijama citalac ili nema odbrane ili reaguju ego, sujeta i potreba za pozitivizmom. Ipak, te iste konstrukcije iz drugog plana funkcionisu i kao izvor argumenata i snage za citaoca, pa c onaj ko je stanju i zeli da svet u kome zivimo posmatra kriticki imati u Uelbeku pravog ortaka i saborca;)Licno - jedva cekam "Mapu i teritoriju" u nasem prevodu.