Šta vam duša ište

[morgana]

U mom okruženju je beletristika uvek bila prenaglašena (ništa čudno; sve neki književnici, filozofi, slikari, dramaturzi und slična bagra) i mnogi su se uvek strašno trudili da se razbacuju kojekakvim imenima, citatima, naslovima, arhetipovima, i aluzijama, što je, naravno, ništa drugo nego znak potrebe da se pokaže da se upražnjava prestižni oblik ponašanja (u ovom slučaju literarnog) za grupaciju kojoj se pripada. Vrlo ljudska potreba. Zbog iste cela Srbija puši. Bilo cool u 6. razredu, pa se navuklo. A i prosto je neverovatno koliko intelektualnosnobovskih Sezama može da ti otvori a good strategic sprinkling of buzzwords (a pinch of Weltschmertz, a dash of Angst, pregršt troheja, dvesta grama sinegdohe, zrnce kenninga, i na vr' kašike distopijskog romana). I, naravno, naramak prefabrikovanih vrednosnih sudova.

:)minijatura

[le petit nicolas]

edit: ne znam da li je cijena knjiga bas nebitna, kao sto drakulic kaze, mada ne bih akcentovala taj nalaz. meni je zanimljiv stav kupaca prema propagandi i njihova spremnost da kupe knjigu koja se u reklamama ili advertorijalima (koji kod nas postoje) proglasava izuzetno kvalitetnom

pa, ako -u vezi sa cenom - mislis na pojedince-kupce, on je objasnio fenomen nasih 'rabata' koji su smejurija od manipulacije. biblioteke imaju drugaciju perspektivu pa im cena nije toliko vazna iz drugih razloga.ne razumem sto kazes "stav prema propagandi i spremnost...". istrazivanje je bas pokazalo da se kiosk-izdanja sa silnim reklamiranjem, knjige sa pohvalnim prikazima i sa tzv. top-lista bas nisu proslavili.licno, vec godinama nisam kupila knjigu/cd/dvd koje nisam prethodno procitala/cula/pogledala <_< poz Edited November 29, 2007 by le petit nicolas

[morgana]

pa, ako -u vezi sa cenom - mislis na pojedince-kupce, on je objasnio fenomen nasih 'rabata' koji su smejurija od manipulacije. biblioteke imaju drugaciju perspektivu pa im cena nije toliko vazna iz drugih razloga.

on kaze i da su se anketirani kupci izjasnili da cijena ne utice na spremnost da kupe knjigu te da zato cjenovna konkurencija ne daje rezultate

Попуст као мотив је на изненађујуће ниском месту – само 2% купаца купује због попуста. С обзиром да је маркетиншка политика издавача континуирани попуст, може се закључити да је то потпуно погрешно уложен напор. У овом истраживању купци су недвосмислено рекли да књиге не купују као брашно, уље и шећер, већ књиге купују због задовољавања својих веома разноврсних културних и образовних потреба.

ne razumem sto kazes "stav prema propagandi i spremnost...". istrazivanje je bas pokazalo da se kiosci sa silnim reklamiranjem, kao i nagradjivane i izvikane knjige bas nisu proslavili.

pa upravo to, niska spremnostedit: mozda sam se nespretno izrazila, niska i visoka spremnost su izrazi na koje sam naucila, tj gradiranje spremnosti na kupovinu. prokletstvo podrazumijevanog.

Прецењени прикази књига у медијима су нарочитолоше прошли. Чињеница да само 2% купаца каже даје купило књигу због чланка у медијима говори ототалном неповерењу у оно шта им критичари иновинари препоручују. На приказе у медијима сунарочито „отпорни” они од 19 до 25 година. Чињеницада купци готово апсолутно не верују приказима књигатребала би да забрине уреднике новина које пратеиздаваштво. Вероватно су купци пуно пута прочиталипохвалне приказе књига које то објективно нисузаслужиле. Наши медији често гадљиво игноришупопуларнију литературу, али зато спремно гњавејавност са најновијих књигама својих пријатеља,партијских истомишљеника и квазинационалнихвеличина.

Edited November 29, 2007 by morgana

[le petit nicolas]

on kaze i da su se anketirani kupci izjasnili da cijena ne utice na spremnost da kupe knjigu te da zato cjenovna konkurencija ne daje rezultatepa upravo to, niska spremnost

ne znam kako je u cg, mozda su se stvari promenile u samostalnoj drzavi :) ali ovde je tzv 'rabat' (namerno sam iskoristila tu rec jer je zargonska) tradicionalno, od devedesetih jedan plastelin. mozes ga oblikovati kako zelis: npr. knjiga bez rabata kosta 100 din. sa rabatom od 20% kosta, jelte, 80. ista knjiga, u drugoj situaciji/knjizari/prilici kosta 120 din, al' je rabat 40% pa onda kosta - gle cuda - 80 din. fora je u tome da se u knjizari/prodajnom mestu nacicka ovoliiiki plakat sa tekstom: popust 40%. to ti je fora "99,99 din". ovde ljudi to znaju i ne obracaju vise paznju na tzv. popuste, nego kupuju ono sto bas-bas zele ili im treba.

edit: mozda sam se nespretno izrazila, niska i visoka spremnost su izrazi na koje sam naucila, tj gradiranje spremnosti na kupovinu. prokletstvo podrazumijevanog.

da, u momentu sam pomislila da to mislis, ali nisam bila sigurna kao i vecina stvari u ovom prividu od zemlje i top liste su - privid. kad se narucuju rezultati predizbornih istrazivanja, pa i sami izbori udesavaju, onda su liste bestselera igrica u pesku. naravno, pravi kupci i to znaju, pa ne daju ni po lule duvana za njih. isto je sa prikazima: ja tebi serdaru, ti meni vojvodo, a doma znamo...pa, kod nas sanu, fakulteti, instituti odrzavaju naucne simpozijume o delu diskutablnih autora, a sto bi onda razni kriticarcici i teoreticarcici bili moralne gromade.ps. morala sam ovako, s bojama, jer ne umem da iseckam citat :( pozBGhostov edit: sredio citate radi preglednosti, nadam se da LPN nece zameriti :-) Edited November 29, 2007 by BGhost

[le petit nicolas]

ince, jedina ozbiljna zamerka koju imam na ovo istrazivanje je sto je kvalitativni deo radjen samo na bgd. uzorku.poz

[morgana]

ok je primjedba za rabat :)

[Chivo D'Arbo]

S trole (knjizarske), na @autobusku liniju (knjizevnu):

U mom okruženju je beletristika uvek bila prenaglašena (ništa čudno; sve neki književnici, filozofi, slikari, dramaturzi und slična bagra) i mnogi su se uvek strašno trudili da se razbacuju kojekakvim imenima, citatima, naslovima, arhetipovima, i aluzijama, što je, naravno, ništa drugo nego znak potrebe da se pokaže da se upražnjava prestižni oblik ponašanja (u ovom slučaju literarnog) za grupaciju kojoj se pripada. Vrlo ljudska potreba. A i prosto je neverovatno koliko intelektualnosnobovskih Sezama može da ti otvori a good strategic sprinkling of buzzwords (a pinch of Weltschmertz, a dash of Angst, pregršt troheja, dvesta grama sinegdohe, zrnce kenninga, i na vr' kašike distopijskog romana). I, naravno, naramak prefabrikovanih vrednosnih sudova.

Ovo se zove licni primer! Izgovaranjem magicnih reci - ovacije su zagarantovane. Prenaglasena ili ne, ta beletristicka "poetika" je ostavila primetan trag na tvojoj jezickoj virtuoznosti, kojoj se, evo, iskreno divim. Steta, medjutim, ako je jedan od efekata tog hyper-elitnog literarnog smaranja bio taj da ti ogadi imena, citate, naslove, arhetipove, aluzije, weltscmertz, zeitgeist... Razumljivo, donekle, ali mi se ne cini da si za odmazdu demonstrativno otisao u... inzenjere, na pr. Interesantna je stvar ta sa koriscenjem "magicnih reci". Hteo - ne hteo, covek koji sebe iole smatra ljutim intelektualcem, mora da prati i odgovarajuci "sleng"(da parafraziram: kao prestizni oblik izrazavanja za grupaciju kojoj pripada). Isti mora da prshti - ne samo od tudjica, vec i od original insertiranih stranih reci u domacu recenicu. (SveCko, a nase *.) Zbog ove sklonosti ka nepotrebnim ornamentima (osim sopstvenoj slici ), mnogi cenjeni pisci ostadose bez mene kao publike (ronili bi gorke suze, da nisu pokojni!). Kad osetim da mi se autor unosi u lice, vracam mu brzo delo u korice. Nenametljivi u svojem naizgled nehoticnom umecu, oni koje ne osecam dok im citam pisanije vec uspevaju da me teleportuju u svoju paralelnu stvarnost, a prate me tek kao dobronamerni naratori (mada mogu biti i zloce, ako su barem duhoviti) - pridobijali su me da im isto stivo dobrovoljno citam i po [dvocifren broj] puta.*da ne bude da sprovodim prozivke, svi smo mi slabi na inglis, me too... Ponekad mi je cak lakse da uz pomoc instant-inserta izrazim misao. Slicno je i sa latinizmima. Ekstremna i ekskluzivna situacija je ona kada pretendujem da na distinktivnu individuu ostavim impresiju rigidne i seriozne persone, koja nije benevolentna spram frivolnosti. (Jok, uopste!) Izgleda da je to i sustina ovakvog zacinjavanja (osim sto dodaje godine)... a vrlo mu se rado pribegava (narocito u strucnoj literaturi**), jer, ipak su to magicne invokativne reci !**samo za ljubitelje

Kao i bilo koja druga empirijska nauka, semantika involvira medjuigru konkretnih podataka sa teoretskim konceptima. Tradicionalno, ona ukljucuje proucavanje konotativnih znacenja reci i denotativnih referenci, istinitosnih uslova, struktura argumenata, tematskih uloga, analize diskursa i vezu svih ovih i sintakse. Dekompozicijska perspektiva ka znacenju implicira da znacenje reci moze biti analizirano definisanjem atoma ili primitva koji sacinjavaju jezik misli. Podrucje proucavanja je znacenje sastavnica, drugo je proucavanje relacija medju razlicitim lingvistickim izrazima...

[luba]

i znam sta mene sekira: preseravanje (iz oba tabora). uh, koliko je naporno kad se ljudi gadjaju istrazivanjima (sto cesto brze otkriva sigurno nedostatak kritickog misljenja, ali tko je kriv ovima koji ih koriste, ukoliko nisu dorasli tome). podjednako je dosadno kad se licnom da vaznost opstevazeceg, to je onda ljigavo.

ne samo preseravanje, vec i nepriznavanje da i fiction i non-fiction boluju od iste boljke: popularizacije ili, mozda bolje, komercijalizacije. jednako mi je degute da u ruke uzmem put kojim se redje ide i alhemicara. oba su bastardi majke koja ih je rodila.dusa mi iste da citam, a sta cu da citam, zavisi od mene. upravo pokusavam da procenim koliki cu overvejt da platim zbog nemogucnosti samokontrole pri kupovini knjiga, a sizofreni spisak ide od pincona ( ovom drugom moderatoru) i rut rendal do dzona lojda. stripove da i ne pominjem.ali bilo kakvo stavljanje na stranu ovoga ili onoga u odmeravanju kvaliteta ili vaznosti mi se najmanje dopada. zato sto me podseca na mrsomudjenje. citanje je jedna od retkih individualnih stvari koje su nam (mi) preostale i ne zelim da ga procenjujem ili potcenjujem. dosta mi je bilo sto sam dobila keca iz sociologije kulture kod zike seljaka (koji ce kasnije, zacudo, postati funkcioner umrtvljenog gradjanskog saveza) jer sam se usudila da tvrdim da je palp vredan paznje.

[luba]

Ne vredi ti da se plezis drugom moderatoru, iskaz je bio mucki iznudjen <_< Nego, ako si kupila Against the Day, racunajte na nas :)

mucki, nemucki, u kamenu je uklesano.racunam, ako ces da mi nosis kofere :D Edited November 30, 2007 by luba

[Indy]

ali bilo kakvo stavljanje na stranu ovoga ili onoga u odmeravanju kvaliteta ili vaznosti mi se najmanje dopada.

Postoji stav da se iz beletristike (posebno one "velike") moze mnogo nauciti. Ono sto sam ja potenciranjem ove teme zeleo da kazem je da mislim da za takvo uverenje nema osnova. (Inace, kao sto sam rekao, smatram da bullshita ima cak i vise, procentualno, medju non-fiction). To ne znaci da fiction nije prijatno iskustvo citati... Naprotiv.

[betty]

moja dusa flipuje i flopuje. kao klinka koja je krenula u skolu u americi, volela sam da citam. onda dosla u bg u drugom razredu, a knjige sve sacuvaj me boze, partizani, drug tito, samopregorna borba protiv muckog neprijatelja, uzas. nisam citala gotovo nista na srpskom do nekog sestog-sedmog-osmog razreda. a onda, tako, zavisno od uzrasta i interesovanja. citala sam jer volim da citam, volim taj osecaj, kad legnem u krevet i citam, ali nisam usmeravala ukus na neku posebnu stranu. nista sem beletristike i nisam poznavala.a onda sam otkrila sf. imali smo kod kuce nekoliko izdanja 'nebula awards' prica, pokrivale su period od nekih 15-20 godina. i onda autora po autora... skupila sam lepu kolekciju. jeste mi super bilo sto kroz pricu, bez nekog naprezanja, moze ponesto i da se nauci, ali nisam nikad mislila da je citanje sf-a nesto uzvisenije od gledanja humoristickih serija. odmor, zabava, to je to. zatim je dosla na red popularna nauka. gutala sve zivo povezano sa psihologijom i ponesto sa biologijom. podvlacila delove, vracala se na njih, citirala po forumu :rolleyes:i dosadilo mi.kratak izlet u istorijske misterije. volela bih toga vise da procitam, samo kad bih naisla na dobre pisce. sharan newman je zapravo jedino sto sam nasla da valja. srednji vek, pariz, lake price ali sa mnostvom vesto utkanih detalja o zivotu u tom dobu, nekako nije isforsirano. zena zna znanje.a sad... sad imam osecaj da bih mogla ponovo da pocnem da naginjem ka beletristici. citam tako mnogo, tako jezgrovitog strucnog materijala, da mi je za citanje za sopstvenu dusu potrebno nesto drugo. problem je sto se retko primim. bogatstvo izraza ne ulazi u rezonancu s mojom dusom. moja dusa rezonira na duboke misli izrazene na jednostavan nacin. ne volim pisce koji vole prideve.ali mislim, verujem, da je nacin na koji se ja primam na (pop) nauku cesto slican nacinu na koji se neko drugi prima na umetnost. najezim se kad nesto saznam. svet mi deluje smisleno. ponese me. osetim da nisam sama. place mi se. radujem se. gane me. dogodi se da nesto i naucim, ali uopste nisam sigurna da je to u mom slucaju primarni motiv.

[Indy]

(obrisato... da ne sekiram ljude)

Edited November 30, 2007 by Indy

[toca]

Procitao redom, prva polovina je bila odlicna, druga je naglo pala, pa se povratila sa Betinim i Indijevim postom.Moram da pocnem od druge, Bety je rekla mnogo u jednom, Indy u nekoliko postova, Kurdi kao i obicno zna previse i zato zuri, Dare je rekao svoje, Autobus se dobro drzao do pred kraj, onda ga je Morgana podrzala u jednoj zabludi i uvukla i KM u taj / za malo pogresan ritam/ , za jednu recenicu.ne kvotujem, nemam vremena , ko cita , znace.Ne moze da se stavi na minijaturu pasus ciji se jedan deo zavrsava osudom celog jednog naroda u jednom pojavnom obliku ponasanja , ukoliko imas avatar na kome se vidi dama sa cigaretom.sad....kad bi joj oduzeli tu cigaretu to vise ne bi bila Morgana, bila bi neka druga.Malo neprincipijelno, ne racunaju se argumenti tipa /ah! srbija zemlja zatucana a ja tako in da ne kazem///,,,cool?/ kao ni / napredni oni i nazadni oni-bar ne tako generalno-/,.cool cek... to je bas ta rec koja nije trebala Autobusu jer je sve ostalo bilo tacno i dobro.i ko je sad tu cool a ko je malo manje i na drugi nacin isto to / napisano, a moze i da nije vazno./da, zavrsim ovaj deo, sto brze. ,,, ne moze Km da napise kako populaciju ne zanimaju naucne dileme, jer se to prosto ne moze kazati, za to treba raditi, prevesti, pokazati,dokazati, tako su neki goreli na lomaci, uglavnom su glavom u zid udarali u pokusaju da pokazu znanje svim ostalima, ostajali sami i neshvaceni, zvuci poznato?Naucno otkrice mora samo po sebi biti i umetnost.Poezija je zajednicki jezik, ne pripada nikome i nicemu, trenutak naucnog otkrica i stih su isto.Matematika u stihu , stih u matematici.Zajednicko je stvaranje.Biti pesnik nije zanimanje vec prokletstvo, sudbina, moranje, isto kao i za naucnika.Nije to nesto sto se zeli i uci, nema tu recepta ni sablona , ne za one prave.Nema biranja , poezija se mora.I sad ja ne trazim knjige, one moraju same da se pojave i ako se probiju i zasluze i budu neminovne, onda su tu negde u sobi ili u glavi, zive u tisini, gledaju, slusaju, uce , zaboravljaju se , sviraju i sa i bez reci.Dosle su do mene, to im je najveci kvalitet i zajednicka osobina.Menjale su se i ostajale iste.Moram to da kazem, ako pogledam u svoj privatni vremeplov vidim....sta ?zurim, moram da se malo vratim, /- film- antigravitacija dokazana/ aha ! sad si i to uvukao u pricu je li?..//jesam, ne smeta, jel mora da se stvori? mora.stvarati.Stvaranje, umetnost / sta god bila/ mora biti stvaralacka.Ali o tome ne bih ovde ,nastavak mozda bude na kafici, mozda ni ne, necu ni da stavljam link jer me mrzi a i nema potrebe, mozda i njima odnesem kasnije, ne znam...videcu.dobar i zanimljiv topik, bicu vam zahvalan ako mi ostane jos nesto zelje za provod nad tastaturom, forum, takodje se moze primetiti njegov karakter u ovom topiku.romantican , angazovan, pun podataka, svakakav.Kako bi bilo moguce svrstati ga samo u jednu kategotiju?hm, nikako, kad je to toliko vidljivo, mozemo da pratimo nit.biti ce to najzanimljivije , kad vec ne mozemo znati smisao & nesmisao.a ta nit , mora voditi ali mora direktno do pocetaka , detinjstva, na sta me je asocirao Bghost na samom pocetku ovog topika. Tonalitetom.ton.gle! spojise se muzika i rec.hm.moze li se teorija rela ili nerealiteta cuti kao m=uzika>?chujete?..........pa uzivajte.

[morgana]

...

Edited December 1, 2007 by morgana

[luba]

Postoji stav da se iz beletristike (posebno one "velike") moze mnogo nauciti. Ono sto sam ja potenciranjem ove teme zeleo da kazem je da mislim da za takvo uverenje nema osnova. (Inace, kao sto sam rekao, smatram da bullshita ima cak i vise, procentualno, medju non-fiction). To ne znaci da fiction nije prijatno iskustvo citati... Naprotiv.

:D dobro, tom dzefriju arceru je tu i mesto, u pravi si sto posto.mislim da su nam polazista u sustini ista. samo ipak mislim da se, empirijski gledano, moze ponesto/mnogo nauciti iz bilo cega: da ne bese dzejmija olivera, tolike bi se mlade domacice i dalje zgrazavale nad belim lukom, a citanje krimica u neogranicenim kolicinama me je naucilo da se zlocin ne isplati, kao i sto dobro dodje citirati ponekad deridu ili sosira.pogadjala me je davnih dana svaka generalizacija o intelektualnom/inteligencijskom nivou zasnovana na osnovu tipa/vrste? (pro)citanih knjiga. mada se to kosi sa diskriminatorskim stavom koji sve cesce priznajem sebi da se nema sta raspredati sa citaocima dzefrija arcera i ostalih bestselerskih hekova.razmisljam o onome sto je crveni autobus napisao da ima dovoljno bujnu mastu da mu nije potrebna mastovitost fictiona. i slazem se, delimicno, ali mi je vazno kako ce mi tu, mozda vec poznatu radnju predstaviti neko ciji stil, strukturu, jezik, znacenje itd cenim ili me zainteresuje na prvo listanje.