bane, jesi jeo ovoga?

 

Quote

Virgin boy eggs are a traditional dish of Dongyang, Zhejiang, China in which eggs are boiled in the urine of young boys who were presumably peasants, preferably under the age of ten. Named "tong zi dan" (Chinese: 童子蛋; pinyin: Tóngzǐdàn), the dish translates literally to "boy egg" and is a springtime tradition of the city where the urine is collected from prepubescent peasant boys. The eggs have been listed by officials in China as a part of the region's "local intangible cultural heritage".^[1]

 

11 hours ago, darling said:

bane, jesi jeo ovoga?

 

 

 

nadam se da nisam   bio sam u toj provinciji cesto, uglavnom u hangzhou. 

 

proverio sam korespondenciju u inboxu i vidim tri conversation threads bez mojih poseta dongyangu, ali u jednoj od tri se spominje neka kozmetika koja se salje iz dongyanga u srbiju  ako neko koristi pomadu Jiaren Rihua neka dobro procita sastav 

zavrsena turneja guangzhou, shenzhen, nanjing, suzhou, shanghai tokom prosle nedelje sa delegacijom ruskih politicara, diplomata i biznismena. bilo je burno, par sastanaka propusteno zbog roljanja, nekoliko interesantnih poznanstava, mozda i bude neke fajde. 

 

ocekujem vise foto-video materijala nakon sto se rusi vrate u svoju zonu interneta, ovde im nisu radili whatsapp i posta

 

kretali smo se sa juga na sever, uragan nam je bio za petama. u sangaju nas je malo zakacio, mislim da smo otisli iz grada jednim od poslednjih vozova za peking

 

put na zeleznicku stanicu

 

 

ovo sam ja posle pretrcanih 5-6 metara od taksija do stanice

 

 

 

na temu klope vredan spomena rucak sa zamenikom gradonacelnika nanjinga. 

 

lep sala za rucavanje, menu. vino sipaju ovako malo jer se pije na eks prilikom zdravice. posto ostali bas i nemaju cime da se pohvale mene su spopali da im pricam o nasim uspesima i proizvodnji u kini koju cemo da pokrenemo ove jeseni

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

iako smo radili i putovali svaki dan, gde god da smo seli uvece zatvarali smo lokal, a posle bi par clanova delegacijje falilo na sledecem nastupu. ja sam popustio u suzhou 

 

 

suzhou sa 45 sprata (ne znam kako su iskopali novi marriott za 85 dolara i ovakvim pogledom)

 

 

shenzhen 

 

 

 

 

 

 

Edited August 12, 20195 yr by banecare1

da ne ostavim stolicu po strani. nema klope, ali posto nemam kaznenih poena spamujem 

 

na prvoj se vidi stadion na kojem je lokalna ekipa izgubila taj dan 1-3 od guangzhou (borba prve dve ekipe na tabeli)

 

 

 

 

 

 

11 hours ago, banecare1 said:

 

nadam se da nisam  

 

znaci, jeo si

 

dovedem investitora rusima na noge sa potpisanim ugovorom. posao je zavrsen,  ostaju formalnosti, da se provedemo malo po moskvi i onda nas kuvar spremi kinesku supu 

 

 

 

Sta ima tu?

Sent from my Redmi Note 5 using Tapatalk

Možda je kuvar preterao s šmrkanjem

 

 

5 hours ago, Moća said:

Sta ima tu?

Sent from my Redmi Note 5 using Tapatalk
 

 

tofu, losos i neke morske alge koje su kao krive za boju. na ukus je bila skroz ok. 

veceras napokon utakmica na domacem terenu:  rakija i cevapi sa rujama u moskvi 

Sladoledzijski vlazni snovi http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/zanimljivosti/3636580/kina-trazi-probace-sladoleda.html

ČENGDU, SEČUAN, KINA - Novembar 2018.

 

Sedmodnevno razvaljivanje u kineskom gastronomskom raju. 

 

 

 

 

Ovo je guokuj sendvič. Hleb podseća na levantsku verziju pite sa vazdušnim džepom, s tim što je u sečuanskoj varijanti korica hrskavija. Punjenja su raznovrsna, tipa junetina, svinjetina, kineski braon šećer itd. Ja sam se odlučio za svinjske uši. Slano, slatko, hrskavo, uz nezaobilazni mala efekat, trademark sečuanske kuhinje. Dakle, senzacija trnjenja u ustima, koju stvara sečuanski biber, i ljutina čili ulja u savršenom balansu, gde biber ublažava vatru čilija, a pojačava mu voćnu notu, dok čili smanjuje anestezirajući učinak sečuanskog bibera, koji se, inače, može osetiti u svojoj punoj snazi prilikom konzumacije samog zrna. U svakom slučaju fenomenalno! Lokal je jako popularan, pa se čeka nekih pola čuke. Proleti uz pivo.

 

 

 

Druga varijanta guokuja, koja se može naći širom Čengdua, više naginje ka bureku. Prvo se prži, pa se peče. Može da se bira između mlevenog junećeg ili svinjskog mesa. Na fotki je juneći. Ovde je mala efekat amplificiran do maksimuma, pa glava počinje blago da pulsira prilikom jela. izuzetno se oseća i citrusna nota sečuanskog bibera.

 

 

Žele nudle. Prave se od vode i skroba od graška. Prelivene su mešavinom čili ulja, sečuanskog bibera, soja sosa, sirćeta, šećera, MSG-ja... Inače, u sečuanu se MSG roka samo tako. Makar kašičica-dve po tanjiru.

 

 

Slatkovodne nudle. Čili ulje, sečuanski biber, soja sirup, seckani kikiriki i gomila kineskog šećera u kamenu izdrobljenog u kristale. Poprilično se oseća cimet i služe se hladne (naš kao i žele nudle). Inače, soja sirup je takođe karakterističan za ovaj deo Kine. Tamni soja sos se kuva sa kineskim braon šećerom, začinima, mladim lukom, belim lukom i đumbirom, sve dok se soja sos ne zgusne u sirup. Čist umami. 

 

 

Varijanta dandan nudli sa karakterističnim topingom od mlevenog mesa. Ovo belo što pliva u supi je douhua, odnosno tofu puding.

 

Same dandan nudle su uz kung pao piletinu i mapo tofu jedno od najpoznatijih jela sečunske kuhinje. 

 

 

Još jedan klasik - wonton u sečuanskom čili ulju. Tanko testo punjeno mlevenim mesom i kuvano na pari. Inače, većinu sečuanskih jela na bazi testenine i sosa prati ritual konstantnog mešanja štapićima, koje traje dva-tri minuta, sve dok se testo kompletno ne "ofarba" sosom.

 

 

Ne znam za ostale delove Kine, ali ovde se pivo služi u čašama koje su za nijansu veće od naših rakijskih. 

 

 

Čongćin supa sa junećim mesom i crevima. Preporuka kineskog para koji se u tom trenutku zatekao u restoranu, a znaju engleski. 

 

U Čengduu gotovo niko ne govori engleski i često sam imao probleme zbog toga, pa se dešavalo da se u restoranu, koji nema meni sa fotografijama, nikako ne mogu sporazumeti sa konobarom pa ostanem gladan. U ovaj restoran sam ušao potpuno nasumice a, ako je verovati tom bračnom paru, mesto je jedno od najboljih za iznutrice u gradu. Kako god, ova supa je jedno od najboljih iskustava tokom boravka.

 

 

Varijanta mapo tofua - brain tofu. Komadići tofua i mozga u sosu od mlevenog svinjskog mesa, čili-bean paste iz Piksijana, čili ulja, sečuanskog bibera... Toliko je dobro da sam poslednji dan došao ponovo da jedem ovu deliciju.

 

Od jela koja sam probao, a koja nisam fotografisao, moram istaći patku dimljenu čajem - takođe lokalni specijalitet, zečije glave, kung pao piletinu, razne supe...

 

Poprilično je jeftino. Tipa, dva glavna jela, pirinač i pivo 35 Juana, što je nekih pet dolara. Metro je, otprilike, dva dolara od centra grada do aerodroma itd. 

nice

dugo ti je trebalo da napises