Buy*ology

[MayDay]

pa sad. to sto se nesto proteze kao metod tek koju deceniju i profesori i doktoranti se utrkuju da uskoce u voz kako bi objavili rad dok je jos vruce bi se moglo nazvati hajpom, ali onda bismo tako mogli opisati veci deo istorije drustvenih nauka jer nikad necemo imati mogucnost da imamo clear cut kao prirodnjaci.drugo, ne mislim da neuromarketing nije in. rekla bih da se dosta istrazivanja poslednjih nekoliko godina zasniva na pracenju emocija (kad pogledam naslove).to sto ja intimno na to gledam sa visine je druga prica..

[morgana]

ja svakako nemam praksu, ali po ovom sto citam kao kompilaciju tudjih praksi, neuromarketing se ne koristi bas mnogo. a emocije se svakako istrazuju, to nije sporno.valjda su se neuronauke prikacile skoro svakoj naucnoj disciplini, ne sumnjam da izgleda kao da taj prefiks neuro daje legitimitet marketingu, ali rekla bih da nije donijeo nesto mnogo novosti. osim za pepsi, koji ga je mudro iskoristio u pepsi celendzu da bi dokazao da je bolji od kokakole. al to je zbog secernog udara koji mozak registruje, a pravi ljudi svakako vise vole kokakolu.

Edited September 27, 2010 by morgana

[bradilko]

psiholoskim istrazivanjima se dopunjuju demografska. u marketingu nema pretenzija da se narocito ulazi u dubinu psihologije. to bi bio visak koji kosta a ne doprinosi.mislim da je to psihologiziranje u marketingu dosta pitanje hajpa i mistifikacije profesije. mada cujem da su bgd advertajzing agencije bile sklone da zaposle psihologe prije no neke druge, etnografi bi bili mozda i bolji izbor, mada je to vjerovatno u nekoj mjeri i pitanje trenda (multikulti ipak ide u prilog etnografiji)tehnicka roba kao sto su gorepomenute ves masine nije nesto sto prosjecan kupac poznaje, taman da mu proizvodjac i izdeklamuje detaljno njene karakteristike, a ni cijena joj nije mala, pa ce se, iz ta dva razloga, vecina dobro raspitati sta kupuje, a nece se osloniti samo na reklamu. ni inace kupci nisu retardirani, ili jesu svi, sem nas na ovom topiku koji kazemo da nismo. ali se u kupovinu, naravno, ne ulazi uvijek racionalno. pretpostavka o racionalnosti je korisna na nekom nivou agregiranja, tj za kupce zbirno (pa uprosjeceno)edit: u vezi neurtomarketinga, sumnjam da u bas mnogo firmi na zidu visi portret i anfas mozga potrosaca. i to je hajp.i da. retardirani kupca bi u globalnoj ekonomskoj krizi zavrsio prekopavajuci kontejnere. no je poslije perioda prilagodjavanja ipak odredio prioritete, odbacio ostalo, upkos bombardovanju reklamama.a sta je buyology iz naslova topika, bihejvioralna ekonomika?

u marketingu je bitno odrediti uzor za kupca. marketingu je najbitnije psihologiziranje zbog povladjivanja i odredjivanja uzora istom. ne slazem se da je to nesto drugoga reda. sve ostalo je drugog reda. naravno da postoje sabloni. tim sablonima ili trendovima se povode i bgd agencije. etnografija? precenjujes to sa sve multikulti pricom. kupac nije retardiran vec su mu prioriteti odredjeni mahom kupovnom moci tj dubinom dzepa i perspektivom dopune istog. probuditi iracionalno, stvoriti iluziju odlucivanja, osecaj potrebe i culne zadovoljstine kod kupca je najbitnija stvar za marketing. sve to ima veze sa psihologijom bez mistifikacije. Edited September 27, 2010 by bradilko

[morgana]

pa ja sam upravo i rekla da kupac nije retardiran, ne vidim u cemu mi kontriras, tim prije sto sam pomenulo ekonomnsku krizu i odredjivanje prioriteta u kupovini. ocigledno se nejasno izrazavam. jel mislis da je vecina prekopavala kontejnere u toku krize? nije, nego se odrekla suvisnih proizvoda i posvetila prezivljavanju u okviru svog budzeta, sto mi je i bila poenta.edit, moj citat o tome

ni inace kupci nisu retardirani, ili jesu svi, sem nas na ovom topiku koji kazemo da nismo. ali se u kupovinu, naravno, ne ulazi uvijek racionalno. pretpostavka o racionalnosti je korisna na nekom nivou agregiranja, tj za kupce zbirno (pa uprosjeceno)...i da. retardirani kupca bi u globalnoj ekonomskoj krizi zavrsio prekopavajuci kontejnere. no je poslije perioda prilagodjavanja ipak odredio prioritete, odbacio ostalo, upkos bombardovanju reklamama.

sta prrecjenjujem sa etnografijom? da su etnografi dobar izbor za marketing agencije? pa jesu dobar izbor. marketing itekako ima veze sa psihologijom, time sto se oslanja na bazicne covjekove potrebe. no te potrebe su itekako socijalno uoblicene, i to cesto mikrosocijalno, da se tako ne sasvim precizno izrazim, tj sa uzorima u lokalnoj grupi*. e, to se potenciralo jedno vrijeme bas dosta, kad su razlike bile u modi*. tada su i etnolozi mogli biti malo vise u modi.same psiholoske potrebe nisu bas dovoljne da se uoblici proizvod ili apel.*uvijek mozemo imat argumente protiv lokalnih prilagodbi, naravno. Edited September 27, 2010 by morgana

[расејан]

firme se ne bave neuropsiholoskim marketing istrazivanjima. time se uglavnom bave instituti i profesori i istrazivaci na poslovnim skolama. lepota neuroscience (u okviru psihologije, ekonomije, marketinga) je sto se poboljsava validnost istrazivackih rezultata. kod klasicnih eksperimenata koji se zasnivaju na upitnicima postoji veliki broj faktora koje ne mozes da kontrolises, ali koje barem drzis na podjednakom nivou kod svih ispitanika putem slucajnog uzorka. to naravno ako se razumes u prirodu svih potencijalnih faktora koji uticu na stavove i ponasanje pa ti se ne potkradu nekakve korelacije koje mogu da ti srozaju tacnost dobijenih rezultata. s druge strane, kada se mere nekakvi mozdani impulsi i aktivnost, to je mnogo cistije i egzaktnije i zbog toga je sve popularnije u nauci.

Е, баш ми паде на ум, међу тим факторима које не можеш да контролишеш, како се компензује кад испитаник попизди што међу понуђеним одговорима нема ничег што му одговара, или још горе, кад се питање уопште не односи на њега?Једном су ми турили Мајерс-Бригс да попуним, и на три питања сам одговорио са "n/a" на маргини. Јер су били о неким ситуацијама у цркви, са чим немам везе. И још бар два сам дописао одговор, јер нису имали "ниједно од наведеног".

[pt 2.0]

neophodnosti (odredjene mere) foliranja za sve, pocev od razmnozavanja do dobijanja radnog mesta

foliranje donekle i za manje bitne stvari jeste okej (pri cemu ne mislim da foliranje uvek ide u pravcu ulepsavanja slike o sebi), ali je meni delovalo da kazes da onaj ko objektivno predstavlja sebe nuzno najebe u zivotu. a sa tim se ne slazem (a sama placam sve svoje racune godinama. no backup included).

mislim, sta ako ja/osoba x objektivno jesam dovoljno dobra za neki posao? zelja da se dobije posao ne znaci da ce neko lagati na intervjuu, niti da ce se folirati. u poslednjih godinu dana 3x sam imala intervjue sa poslodavcima (od toga 2x stranci). svaki put sam eksplicitno i svesno rekla i stvari koje su mogle da mi ne idu na ruku (tacnije, rekla sam konkretno sta zelim, ali i sta ne zelim). moja iskrenost je prihvacena pozitivno. ako cu negde da provodim veliki deo svog vremena i u nesto ulozim ohoho energije - pa podjednako mi je bitno da rascistim svidja li se taj konkretan posao (+okruzenje) meni, kao i da se potrudim da se ja dopadnem njima. ako negde objektivno odgovaram - pa sigurno cu im se dopasti. ili sam fucking optimist.u privatnim stvarima mislim ovo isto pa na kub.

[Indy]

Mislim da se ne razumemo do kraja PT, verovatno zato sto kucam trceci s posla na posao (sorry) pa nemam vremena da propisno objasnim sta mislim. Uglavnom, i ako objektivno jesi dobar za neki posao, opet moras kao takav da se predstavis (uvek naglasavam razliku izmedju cinjenicnog stanja i percepcije istog). S druge strane, za mnoge stvari i ne znas da li si dobar i ne probas da ih radis. Potreban je ponekad 1 leap of faith, to cak i nije "foliranje", ali jeste kategoricno pozitivan (optimisticki) pogled prema sebi. To se ne razlikuje uopste od marketinga, niti je bilo sta od toga nemoralno (kao sto imam utisak da neki misle, mozda se varam). To i jeste marketing. Inace Apple nikad ne bi izbacio iPad (da navedem samo jedan od kvadrilion primera). Ono sto buni mnoge moralne protestante su kompanije koje prodaju proizvode koji zadovoljavaju "nepostojece potrebe". Ali, to je jedan vrlo skucen pogled i na svet i na samog sebe... Nemam vremena za vise sada, a mozda je i ovo previse. ;)

[расејан]

Ono sto buni mnoge moralne protestante su kompanije koje prodaju proizvode koji zadovoljavaju "nepostojece potrebe". Ali, to je jedan vrlo skucen pogled i na svet i na samog sebe... Nemam vremena za vise sada, a mozda je i ovo previse. ;)

Не осећам се збуњено, штавише. Те непостојеће потребе су надоместак за нешто пси'ићки, што потрошач ионако не би умео да искаже нити да попуни сам, и тога је увек било. Јес да је заменина замена, јес да неће потрошачу ништа решити (нарочито не трајно, све је то потрошна роба), ал' ето испуњава му нешто тог тренутка кад се свечано растаје с парама, па нешто ипак ради.Него ми иде на кад се вештина продавања тога продаје као некаква наука, и притом тврди да ће то и муштеријама потрошачима нешто јако да помогне. Помоћи ће им само да се још лакше растају са парама и да им још мање буде јасно зашто су их дали. Уосталом, и сама књига чији наслов носи овај топић је један од таквих трикова, видим да има фурунаша који су се примили и поверовали да је то, да цитирам фразу америчких домородаца, најбоље после леба на кришке.Ако то треба да буде оружје којим ће неки овдашњи робни жиг да се одомаћи напољу и постане општепрепознатљив, да чак постане глагол у неком страном језику, одлично, навијам за вас, треба их тући њиховим оружјем. Ал' ми се чини да је то оружје уперено у обрнутом смеру.

[Caligula]

reklame prodaju uvek jedno te isto: iluziju o poboljsanoj verziji nasih zivota i nas samih - ako kupimo to i to...

Pogledaj npr. reklame za brijache i njihovu ... evoluciju. U pocetku bese zilet. Pa su mu kasnije dodali jos jedan. Pa su im u sledecoj turi dodali jos par. Pa su vremenom ispod svih stavljali amortizere. Zatim dodase i traku sa stipsom/dezinfikatorom/vatever. Posle toga, nabudzishe i gumu da zateze kozu.Cekamo nastavak.Sta je rezultat - ljudi su glatko obrijani bas kao i pre pedeset godina. Edited September 28, 2010 by CowBoy

[Indy]

Него ми иде на кад се вештина продавања тога продаје као некаква наука, и притом тврди да ће то и муштеријама потрошачима нешто јако да помогне.

Ne znam za "kupologiju", ali za marketing - upravo je tako. Sve ove lepe stvari koje imamo postoje u velikoj meri zahvaljujuci i marketingu (profit koji je otisao u R&D). Meni iPhone npr pomaze u mom zivotu. On postoji zato, i samo zato, sto Apple duze vreme ostvaruje jako dobar profit, a njega ostvaruje izmedju ostalog i zbog vrhunskog marketinga. Otud i moze da razvija takve proizvode.Ipak ovde voli da se moralise, pa i da se pomalo fantazira (kao, "brijanje je isto sada kao i pre 50 godina" - nece biti, zna svako ko se seca onih malih flastercica na licima muskaraca ujutro... ne pamtim kada sam to video zadnji put, ukljucujuci i na sebi). Moralni protestanti na ovakvim temama po pravilu imaju nekompletno razumevanje marketinga (pogledajte negde makar najosnovnije, 4P), a iz mog (forumskog) iskustva, ni ne zele da ga razumeju zaista, posto bi im to pokvarilo priliku za jos jedno "o tempora o mores" superiorno osvrtanje na posrnulost sadasnjice. (Pri cemu oni koji misle suprotno ne cine to zato sto imaju drugacije misljenje, ili mozda cak i bolje informacije na raspolaganju - vec zato sto su "naivno progutali udicu").Njhatever...

[April]

najvise mi zao zbog mojih metafora :Dmeni je trenutno interesantan tviter-hajp. mnogo se vodi racuna o tviteru, prati se sta se pozitivno a sta negativno tvituje, a onda ispadne da, kao sto se od ranije i znalo, svako deklarisanje za ili protiv nije ni 'a' od akcije, tj ne dovodi nuzno do kupovanja proizvoda.film skot pilgrim je valjda imao nevjerovatno velik broj pozitivnih tvitova, i krs (ili bar daleko od ocekivanja) od prve sedmice prikazivanja(u tviter jesu polagane nade kao suplement/supstitut za oflajn istrazivanja kojima se ulazi u trag preferencijama i procesima odlucivanja kupaca, no ga je tesko tumaciti upravo zbog nepodnosljive lakoce retvitovanja)

U svoje vreme sam postavio FB grupu o decijim enterijerima i bio potpuno zaprepasten brzinom gubitka kontrole nad njom. Na Tviteru, to je akutno.

[pt 2.0]

S druge strane, za mnoge stvari i ne znas da li si dobar i ne probas da ih radis. Potreban je ponekad 1 leap of faith, to cak i nije "foliranje", ali jeste kategoricno pozitivan (optimisticki) pogled prema sebi. To se ne razlikuje uopste od marketinga

da, uverenje u sopstvene mogucnosti i potencijale, sto nosi i odredjenu dozu hrabrosti. zanimljiv aspekt price, nisam u tu stranu razmisljala. i veoma dobar i vazan aspekt.ako je to slicno marketingu, onda moram bolje da se informisem o marketingu pod hitno (ono dole 4P sve znam odnekud... kao da sam to negde ucila, ili citala tudje fak. udzbenike).

[morgana]

jel marketing zao i kad forsira proizvode firme koja nama leba daje?

[расејан]

Ne znam za "kupologiju", ali za marketing - upravo je tako. Sve ove lepe stvari koje imamo postoje u velikoj meri zahvaljujuci i marketingu (profit koji je otisao u R&D). Meni iPhone npr pomaze u mom zivotu. On postoji zato, i samo zato, sto Apple duze vreme ostvaruje jako dobar profit, a njega ostvaruje izmedju ostalog i zbog vrhunskog marketinga. Otud i moze da razvija takve proizvode.

Епл је прво имао добар производ (првобитни Мек из осамдесетих), па је пролазио кроз срања & глупости (период кад је Џобс најурен), па је онда дошао назад на своје. Али Епл прво има производ, а маркетинг ту одлично допуњује, истиче управо оно што ваља у концепту (не ради 5000 ствари већ само 40, али тих 40 ради одлично; интерфејс је интуитиван тј једноставно је за употребу; поврх свега, нису заборавили како се ради добар индустријски дизајн). Мајкрософт им је невиђено помогао радећи све контра и идући ђоном. Некад и Епл крене ђоном па се повуче, и успе и то да искористи за сопствени имиџ.Упореди, уосталом, ајпод са конкурентским производом - М$овим зунетом, који је нетрагом нестао, пре свега због маркетиншких брљотки. Епл ту форсира своје посредовање у продаји свега што се прима преко ајпода, исто као што је то хтео и М$, и успева да се провуче са тим, управо зато што је успео да то прогура помоћу маркетинга. Услови у ајтјунзу су огавни, сваки час ризикујеш да ти нестане нешто што си већ платио (једна од ћерки има то чудо, и толико има примедби да је чудо што се то уопште продаје - неко други би већ пропао).

Ipak ovde voli da se moralise, pa i da se pomalo fantazira (kao, "brijanje je isto sada kao i pre 50 godina" - nece biti, zna svako ko se seca onih malih flastercica na licima muskaraca ujutro... ne pamtim kada sam to video zadnji put, ukljucujuci i na sebi).

Дакако да није исто као пре 50 година... исто је као пре 25. Преосталих 25 година је илузија напретка, створена маркетингом.

Moralni protestanti na ovakvim temama po pravilu imaju nekompletno razumevanje marketinga (pogledajte negde makar najosnovnije, 4P),

Главна брљотка многих рекламних кампања је оно треће п, пласман, ака смештање. Ајде преброј успешне кампање, након којих си баш хтео да купиш нешто јер су те убедили, а онда га нема у продаји. Јер су убедили тебе, али не и малопродају у твом крају, те не наручују, или су се већ погодили с неким другим, па не смеју. Волмарт, например, никад не држи чоколаду од више од три добављача - Хершија и још два. Неко четврти може да буде не знам како добар и да му рекламне Тесле праве кампању, ако се не угура код Волмарта неће га бити на полицама и готово.Ево ја сад хоћу да купим штампач. Нашао сам из понуде (веб стране месних продаваца) модел који ми се свиђа, међутим нема га. Има Хапеових онолико, али с њима сам се већ зајебао пар пута (са оним накнадним рабатом за лептоп, са дркаџијским "ко вас јебе" за фабричку грешку на ћеркином лептопу, са мастилом које кошта као пола штампача али зато има детектор за туђе мастило па на пола бочице јавља да је празно и неће да ради) - они су пукли на односима са постојећим муштеријама, и њихово одељење за маркетинг би требало разјурити. Али то одељење успешно гађа малопродају, не муштерије, и они су свуда присутни.

[leto je]

…o neophodnosti (odredjene mere) foliranja za sve, pocev od razmnozavanja do dobijanja radnog mesta. A malo mi je cudno da ima neko ko to ne zna, osim onih koji zive na tudjem na racunu (ceo zivot). :D

Uglavnom, i ako objektivno jesi dobar za neki posao, opet moras kao takav da se predstavis (uvek naglasavam razliku izmedju cinjenicnog stanja i percepcije istog). S druge strane, za mnoge stvari i ne znas da li si dobar i ne probas da ih radis. Potreban je ponekad 1 leap of faith, to cak i nije "foliranje", ali jeste kategoricno pozitivan (optimisticki) pogled prema sebi. To se ne razlikuje uopste od marketinga

Snalaženje u životnim situacijama i reagovanje u ličnim međuljudskim odnosima koje ti navodiš se ne mogu podvesti pod foliranje. No, čak i da se složim da je to delimično foliranje, to se ne radi da bi se nekom nanela šteta nego da bi se ostvarila lična potreba. A marketing to koristi radi uzimanja para od ljudi, najprostije rečeno. I to velikih para. Ili, na štetu drugih.

u marketingu je bitno odrediti uzor za kupca. marketingu je najbitnije psihologiziranje zbog povladjivanja i odredjivanja uzora istom.

A uzor kupcu treba da diktira trend, a ne zadovoljenje njegove potrebe. Što je vid prevare. Koristim, uglavnom, šampone koji imaju malu primesa hemikalija. Pokušavam da to odredim po mirisu. Svojevremeno mi je bila odbojna reklama za panten pro v šampon koja je kosu obrađivala kompjuterski. Međutim, javne ličnosti koje su reklamirale i njihova kosa (koliko se to može videti preko ekrana) na određenim manifestacijama je izgledala veoma lepo. Zbog toga sam uopšte i pogledala taj šampon. Miris onog osnovnog (valjda se zvao clean) je bio sasvim ok, kupila sam i bila sam zadovoljna. Kad sam kasnije naišla na promotere, rekoh im da se manu ćorava posla. Više će šampona prodati bez kompjuterske obrade.

Е, баш ми паде на ум, међу тим факторима које не можеш да контролишеш, како се компензује кад испитаник попизди што међу понуђеним одговорима нема ничег што му одговара, или још горе, кад се питање уопште не односи на њега?Једном су ми турили Мајерс-Бригс да попуним, и на три питања сам одговорио са "n/a" на маргини. Јер су били о неким ситуацијама у цркви, са чим немам везе. И још бар два сам дописао одговор, јер нису имали "ниједно од наведеног".

To je uobičajeni vid testa u psihologiji i nije čudo da se isti princip koristi i u marketingu. Bila sam u prilici da radim neke testove kod psihologa i uglavnom sam imala problem, jer mi nijedan od ponuđenih odgovora nije odgovarao. Biću banalna: da li je sunce zelene ili plave boje. Očito da nije važno da li ja znam koje je boje sunce, nego kako psihologija tumači plavu i zelenu. Meni se ovo čini kao pogrešan put do spoznaje ljudske ličnosti i njenih potreba, ali nauka, eto, kaže da se to tako radi.