Buy*ology

[Zoe]

Želela bih da se ovde prvo napravi jedna granica – ljudi kupuju ono što im je potrebno, a iza toga sledi da izaberu ono što im se sviđa.

Ako bas hoces da se tako igramo, moze. :D

Dakle, potrebna su nam sredstva za higijenu, potrebno nam je da popijemo piće, potrebno nam je da imamo tehničke aparate, potrebno nam je da imamo automobile i stanove.

Realno, potreban nam je jedan sapun, piće nam nije neophodno - dovoljna je voda, mozemo zivjeti bez mobitela, bez TV-a, ne moramo kod kuce imati comp, automobil nam ne treba jer mozemo koristiti sredstva javnog prijevoza ili voziti bicikl, itd. Nista od toga sto si nabrojala nam nije neophodno potrebno da bismo prezivjeli. xx ljudi prezivljava bez toga.

Radi se, međutim, o tome da stvaraoci reklame žele emocionalno vezivanje za reklamu da bi se proizvod kupio, a ne emocionalno vezivanje za proizvod.

Eto, ubola si poantu. Potrebno je postici emocionalnu reakciju na kompletan proizvod, a ne (samo) reklamu.

I ne slažem se da se ovde kupuje etiketa.

Ne etiketa u smislu imena proizvoda, nego citavog branda, tj. svega onoga sto Coca Cola predstavlja a u sto je ukljucena i socijalna komponenta. Kompletan dozivljaj.

I volela bih da vidim upečatljive reklame koje imaju slogan. Kao što su nekad bile: Bilo kuda, Kiki svuda. Uzmite Bronhi, lakše se diše. Mače, idem kod Kluza.

Da li ti nedostaje reklama ili Bronhi (koji se i dalje proizvodi)? Emotivno vezivanje uz reklamu kao sto si i sama maloprije zakljucila, je primjer loseg marketinga.

Ne kazem da me je Indy pokrao, ali ja bas o tome tupio pre manje od godinu dana na 1 drugom mestu:

Ciao CowBoy, nice to see you again :), nisam tad pratila temu, ali,

Manipulacija ne mora nuzno da bude laz. Kada muskarac sedeci za sankom okrene glavu i sa odredjenom namerom pogleda preko ramena zenu koja stoji do njega - on manipulise. On joj ne kaze direktno "privlacis me" i ne nabraja joj usmeno sta pod tim podrazumeva - umesto toga, on je iz odredjene poze, na odredjen nacin - gleda u oci. To se zove udvaranje. I to jeste manipulacija.Dobar advertajzing je nista drugo do - udvaranje.

U pravu si. S tim sto je ovdje koncept zavodjenja prosiren na stvaranje kompletnog branda.

[TBoneSteak]

Ipak, mnogi postavljaju pitanje je li zavodjenje kupaca i stvaranje iluzija, zapravo grubo iskoristavanje i krsenje etike, ili se pak, kao sto Martin Lindstrom tvrdi, radi o sljedecem:After all, don’t marketers want to provide products that we fall in love with? Stuff that engages us emotionally, and that enhances our lives? Imagine more products that earn more money and satisfy consumers at the same time. That’d be a nice combo.

i say give it a try w/this shit fuckin shredder. if this aint fuckin emotional/satisfactional/life fuckin enhancing/ fuckin combo i dont know what the fuck ishttp://www.youtube.com/watch?v=rbVZX-7dpc0

[leto je]

Realno, potreban nam je jedan sapun, piće nam nije neophodno - dovoljna je voda, mozemo zivjeti bez mobitela, bez TV-a, ne moramo kod kuce imati comp, automobil nam ne treba jer mozemo koristiti sredstva javnog prijevoza ili voziti bicikl, itd. Nista od toga sto si nabrojala nam nije neophodno potrebno da bismo prezivjeli. xx ljudi prezivljava bez toga.Ne etiketa u smislu imena proizvoda, nego citavog branda, tj. svega onoga sto Coca Cola predstavlja a u sto je ukljucena i socijalna komponenta. Kompletan dozivljaj.Da li ti nedostaje reklama ili Bronhi (koji se i dalje proizvodi)? Emotivno vezivanje uz reklamu kao sto si i sama maloprije zakljucila, je primjer loseg marketinga.

U svetu preživljavanja nisu potrebne ni reklame. Mi koji poznajemo život u zemlji zvanoj Jugoslavija smo živeli relativno siromašno, ali nam to nije smetalo, jer smo imali druge stvari koje su činile da se osećamo bogatim. Novo vreme je donelo osvešćivanje siromaštva i želju da se živi bolje. Takođe je donelo i potrošačke navike. U skladu sa tim, postoje sve gore pomenute potrebe. Zbog mnoštva proizvoda pojavljuju se i reklame.Ne znam koji problem imaš s koka-kolom. Da li je ona štetna? Jeste. Ali izaziva pozitivan socijalni i emocionalni doživljaj. Neko pije kolu, neko lozu, neko krka kolače, neko kupuje cipele. Da bi se osetio dobro. Ne znam koji tas preteže kad se na vagu stave realna šteta i emocionalna korist.Je l’ ti to hoćeš da kažeš da su navedene reklame bile loše? Ne znam zašto si izvrnula moje reči. Piše da mi nedostaju kreativne reklame. Ne volim ispraznost. Inače se retko rukovodim reklamama prilikom kupovine.Ali mi je palo na pamet da navedem jedno iskustvo koje će zadovoljiti temu u smislu da se radi o kupovini nečeg što nam nije potrebno ali nam se sviđa i biti primer za odličan marketing. Prilikom posete Kairu, naše agencije vode turiste u lokalne parfimerije gde se mogu kupiti isključivo domaći parfemi koje van Kaira ne možete naći. Vlasnik vam priča neke zanimljive priče oko 40 minuta na vašem maternjem jeziku. Njegov tečan srpski bez grešaka u padežima i onih koje se čuju na svakoj našoj televiziji me je zbunio i pitala sam da li je taj čovek živeo na našim prostorima. Rekli su mi da nije. Osim toga, to nije bilo samo zanimljivo „predavanje“, to je bila interaktivna komunikacija. Sve vreme nas je nešto pitao, očekivao visprenost. Poslužili su nas čajem. Najzad smo kupili parfeme. Ja sam dobila i neku ukrasnu bočicu u koju staje valjda 5 kapi nekog jakog parfema koje su Kleopatre i ine stavljale po nekoliko puta u životu. Jer sam je tražila. Parfemi su verovatno bili realno preskupi. Nama su bili ok, a doživljaj je bio neprocenjiv. Ali ima još. Na parkingu ispred Alabaster džamije, Egipćanin nudi 3 za 10. Tri džidža-bidže koje ti ama baš ni za šta ne trebaju za 10 funti (tad bilo 100 dinara) na čistom srpskom. Pola autobusa je kupilo. Takav trud fascinira. Ovakvih priča ima sijaset. Njihovi nastupi u ličnim kontaktima su toliko rafinirano marketinški, da se čovek pita kako umeju da se sete, kad žive bez kontakta sa zapadom i televizijom. Pretpostavljam da znaju i druge jezike velikih turističkih grupa koje u najezdama hrle u Egipat.

[TBoneSteak]

jbt, ova nam prica o putovanju u idjipt/ona gore o svom prvom autu fucko/shito/twingo.... i onda nam objasnjavaju reklame101. ko kad nejebani pricaju o sehu :D

[Zoe]

Mi koji poznajemo život u zemlji zvanoj Jugoslavija smo živeli relativno siromašno, ali nam to nije smetalo, jer smo imali druge stvari koje su činile da se osećamo bogatim.

Ti to kao mislis da za vrijeme Yuge nije bilo bogatih? A nama ostalima nije smetalo jer si tad nismo mogli priustiti vise. Sad mozemo i ja tu ne vidim problem.

Zbog mnoštva proizvoda pojavljuju se i reklame.

Vecina reklama koje spominjes su nastale upravo za vrijeme Yuge - "bronhi, lakse se dise, bilo kuda kiki svuda, itd." Samo, to je bilo vrijeme kada je reklama na ovom podrucju bilo daleko manje pa su bile i lakse uocljivije.

Ne znam koji problem imaš s koka-kolom.

Uopce nemam problem s Coca - Colom, otkud ti to? Ja tvrdim da je Coca - Cola brand, a ne tek reklama. Brand i reklama nisu jedno te isto. Molim te pogledaj you tube klipove koje ces pronaci u ranijim postovima, pa ce ti biti jasnije o cemu pricam. :) (ako ne znas engleski, sorry). Edited September 21, 2010 by Ziza

[расејан]

Ono sto nama treba je vrlo subjektivna kategorija. Nekome treba ono sto mu se svidja, pa ce to i kupiti.

Овде се слажемо.

Bojim se da je prilicno besmisleno diskutirati s nekim tko u isti kos trpa psihologiju i psihijatriju; pozeljno je bar elementarno poznavanje istih takvih za imalo smislen razgovor, bar na ovoj temi.Ostatak tvog buckurisa od posta (jos samo nedostaju vanzemaljci) cu preskociti, osim:

Шта сад треба да кажем, "ако ће се вређамо, и ти имаш клемпаве уши"?Нисам рекао да су те две гране квазимедицине исто, него да су једнако окаљане службом код трговаца и политичара.

Ocigledno nije. Cilj projekta Buyology nije zloupotreba, zamagljivanje ni stvaranje teorija zavera, kako si ti to sebi "uspjesno" protumacio,

Предлажем додатак на Годвинов закон - ко спочитне саговорнику теорију завере, аутоматски је изгубио.

nego pokusaj educiranja potrosaca, kao i marketing strucnjaka, ali i proizvodjaca, kako da sto uspjesnije plasiraju svoje proizvode po uzoru na najuspjesnije svjetske brandove.

Ако је циљ повећана продаја, остајем при свему што сам рекао. Што купологија не образује купце како да препознају шта им стварно треба, а шта је вештачка, рекламом индукована квазипотреба? Што се не усмери на лечење случајева кад људи опсесивно купују? Што их не учи како да се одупру рекламним триковима? Не, него је циљ баш повећање продаје (ако "успешније смештање" значи нешто друго, просветли ме).Мало ми је жао да ти кварим весеље, осећам одушевљење пројектом, али ја сам баш непотрошач, и то случај који је од имуности на рекламу узнапредовао до хроничне алергије на њу.

Drugim rijecima, ja ne bih imala nista protiv da su me zloupotrijebili na nacin da me kao svog vjernog klijenta pitaju zasto volim stari model Twinga i sto mi se kod njega najvise svidja. Svrha projekta Buyology je izmedju ostaloga, sprijeciti ovakve situacije, odnosno nauciti proizvodjace da od kupaca stvore svoje sukreatore.

Да је само то, било би у реду. Имам сличних искустава са много ствари - нова верзија нечега пречесто избаци оно због чега ми се то свиђало, а убаци нешто друго што ми не треба. Односи се чак и на бесплатни софтвер, јер, рецимо, и даље терам Фубар 0.9.3.1 иако је садашња верзија већ 2.нешто; ово ми ради оно што ми треба, нова верзија има неке додатке који ми не требају а више нема две-три ствари због којих ми се свиђало, те сам се лепо вратио на стару (е да може тако са колима). Или, зашто никад више не купујем ништа од фирме Жилет - кад год купим држаље, они након 4-5 година престану да праве патрону за њега, него избаце нови модел и старо држаље могу да бацим. Итд итд - ако ће купологија да учи произвођаче како да избегну гнев муштерија, у реду; међутим ако је циљ "успешније смештање" зарад ширења на тржишту, што је реклама радила последњих 300 година, то ми и даље мирише на проституисање науке. Edited September 21, 2010 by расејан

[расејан]

Uopce nemam problem s Coca - Colom, otkud ti to? Ja tvrdim da je Coca - Cola brand, a ne tek reklama. Brand i reklama nisu jedno te isto. Molim te pogledaj you tube klipove koje ces pronaci u ranijim postovima, pa ce ti biti jasnije o cemu pricam. :) (ako ne znas engleski, sorry).

Разлика између тог жига и производа је само у томе шта се рекламира. Циљ јесте да се створи приврженост имену а не производу, зарад будућих производа, и нарочито у случају пепсија и коле, да се измисли и преувелича разлика у односу на конкурента, кад су производи и добар део асортимана практично исти*. Без тога би реклама често помагала конкуренту, па се гледа да се створи племе приврженика, који ће не само да изаберу наш производ а не њихов, него да навијају за нас и ако треба и да се мало потамбурају са противним племеном.* ако сад крене неко да ме убеђује да се кока и пепси нешто јако разликују, то ће само бити доказ да та реклама ради.п.с. потрошач, како то понижавајуће звучи, а и значи. Машина за трошење оног што ми продајемо; кад потроши, дође по још и остави нам још пара. Много лакше од муштерије, која хоће нешто а ми онда морамо да му угађамо.

[Gonzo]

* ако сад крене неко да ме убеђује да се кока и пепси нешто јако разликују, то ће само бити доказ да та реклама ради.

razlikuju se dovoljno! pepsi rulz!

п.с. потрошач, како то понижавајуће звучи, а и значи. Машина за трошење оног што ми продајемо; кад потроши, дође по још и остави нам још пара. Много лакше од муштерије, која хоће нешто а ми онда морамо да му угађамо.

lepo rečeno. čak i na engleskom ima taj prizvuk, consumer vs. customer.

[Zoe]

Нисам рекао да су те две гране квазимедицине исто, него да су једнако окаљане службом код трговаца и политичара.

Ok, sorry sto sam ti rekla da imas klempave usi. Mozda ti znas nesto sto ja ne znam pa te molim da mi kazes koja je tocno uloga psihijatrije u marketingu i politici?

п.с. потрошач, како то понижавајуће звучи, а и значи. Машина за трошење оног што ми продајемо; кад потроши, дође по још и остави нам још пара. Много лакше од муштерије, која хоће нешто а ми онда морамо да му угађамо.

lepo rečeno. čak i na engleskom ima taj prizvuk, consumer vs. customer.

Svi ljudi vole da ih se tretira kao customers; yupi, otkrili se toplu vodu. Edited September 22, 2010 by Ziza

[Caligula]

Разлика између тог жига и производа је само у томе шта се рекламира. Циљ јесте да се створи приврженост имену а не производу, зарад будућих производа, и нарочито у случају пепсија и коле...

Istina.Brend se btw brizljivo gradi da bi se kupac vezao za njega na sto vise nivoa. Milka cokolada je bas iz tih razloga svoje pakovanje sasvim neznatno menjala od svog osnivanja - Koka kola takodje. U automobilskoj industriji su stvari nesto drugacije jer performanse i dizajn automobila diktira razvoj tehnologije, ali se timovi i dalje jako trude da sacuvaju duh brenda. U sustini, dobar brend je svojevrsna religija: ima svoj logo (krst) svoje propovednike i svestenike (marketing komunikaciju) i svoje vernike.Naravno, ovo nije moja ideja, slusao sam odlicno predavanje jedne stare advertajzing zverke gde je on potpuno razlozio komunikaciju hriscanske crkve uporedivsi je sa sasvim skolskim formiranjem bilo kojeg modernog brenda.

п.с. потрошач, како то понижавајуће звучи, а и значи. Машина за трошење оног што ми продајемо; кад потроши, дође по још и остави нам још пара. Много лакше од муштерије, која хоће нешто а ми онда морамо да му угађамо.

Sada se uvodi nova rec, kao i nacin komunikacije sa potroshacima: "shopper"Nisi vise onaj koji trosi vec onaj koji bira.

[расејан]

Ok, sorry sto sam ti rekla da imas klempave usi. Mozda ti znas nesto sto ja ne znam pa te molim da mi kazes koja je tocno uloga psihijatrije u marketingu i politici?

У политици се зна, затварање непоћудних противника у лударе. То раде већ неколико векова.У маркетингу, Фројд је пронашао секс у свему, и отуд све оне рибе на рекламама. Јер ако је секс у свему, секс може да прода све. И објашњење зашто је пропао Форд Едзел - јер је личио на полни орган погрешног пола. Понекад је фалусни симбол само фалусни симбол.

Svi ljudi vole da ih se tretira kao customers; yupi, otkrili se toplu vodu.

А што онда маркетинг инсистира на потрошачима? Чак сам нашао да се продавци кућа, намештаја и кола обраћају својим муштеријама као потрошачима. Знаш како се одушевим кад скапирам да они продају потрошну робу :).Него, стварно, шта купологија чини да помогне потрошачима да постану муштерије, како да се одупру прљавим триковима рекламерским и не бацају паре на оно што нису ни хтели да купе?

Sada se uvodi nova rec, kao i nacin komunikacije sa potroshacima: "shopper"Nisi vise onaj koji trosi vec onaj koji bira.

Ал' то ти кажу са разгласа кад уђеш у дућан. Тај израз користе само у малопродаји, и то сами трговци, не произвођачи. И по правилу изговоре своје име као придев пре те речи, тако да ти ниси тек шопаџија, него Волмартов шопаџија, Крогеров шопаџија итд. Edited September 22, 2010 by расејан

[Caligula]

Ал' то ти кажу са разгласа кад уђеш у дућан. Тај израз користе само у малопродаји, и то сами трговци, не произвођачи. И по правилу изговоре своје име као придев пре те речи, тако да ти ниси тек шопаџија, него Волмартов шопаџија, Крогеров шопаџија итд.

Nisam na to mislio, vec na nove trendove u marketinskoj (odnosno, vise adrevtajzing) komunikaciji. Na primer, sada se fokus pomera sa ATL-a na BTL - direktan kontakt sa kupcem (shoperr-om), kontakti na mestima prodaje, standovi, promoteri, dakle 1:1. Postojalo je to i mnogo ranije, ali je televizijsko (medijsko) oglasavanje uvek bilo vaznije. Sada je zasicenje ogromno i traze se novi putevi do ... hm ... shopper-a.

[Nicol]

otišla rasprava u drugom pravcu pa bi se samo vratila na dio koji je ziza citirala o neuromarketingu. unatoč opasnom i seksi nazivu ta disciplina ne donosi u suštini novi koncept, koliko novim metodama istražuje ono što je praktično odavno poznato, odnosno s čim se već naveliko radi. naime, svaki marketing je neuromarketing u smislu da poruke koje nam upućuje proizvođači komunicirajau s našim nesvjenim potrebama i željama (da budemo ovakvi i onakvi i da cemo se bas s tim proizvodom tome približiti). razlika je sto sada kroz dovoljan razvoj neurimaginga imamo prliku i evidentirati neke od fizioloških korelata tih nesvjesnih procesa.ali tko je ikad bio u shoppingu nakon neprospavane noći, kad su inhibicije slabije, a emocionalna i stvarna glad jača, zna iz prve ruke da naše odluke o kupnji racionalni dio kontrolira samo djelomično (ovo ne bi preporučila onome koga lako savlada naknadna krivnja ). činjenica da su oglašavači odlučili ciljano gađati naše potrebe i težnje ne bi li nam uvalili svoj prozvod logičan je razvoj postojeće situacije, samo je tehnika malo sofisticiranija. da ne ponavljam što su već indy, cow boy i ziza navodi- da se takva komunikacija odvija i na sto drugih životnih planova, uključujući zavođenje i "zavođenje" na ljubavnom, poslovnom, obiteljskom planu, gdje šaljemo ciljano nekakvu poruku, očekujući da će druga strana intuinitivno odreagirati onako kako nam odgovara.

[Utvara]

TP LINK - No#1 Market leader in China! Ponekad dobrom (i jeftinom) proizvodu i loša reklama ne smeta...Teško da će tu da radi "neuromarketing"...to može što kaže PACEJAH samo da omađija i začara ljude da kupuju stvari koje sebi ne mogu da priušte. Mesto da marketing pomogne da proizvod bude bolji, on pomaže kupcu da podilkani potpuno i kupi smeće koje mu ne radi posao.Zlatni cilj ovih neurološko-psiholoških istraživanja je da te natera na adiktivnu kupovinu nečega, da se unerediš ako svako jutro ne kupiš Squeaky Clean bombone sa opijumom.Sve te paralaže i mazarije ništa nisu pomogle. Ford i dalje dobro posluje, a Chryslerovi lepotani sa divnim karoserijama, hromom i repovima su prošlost. Jeftini i pouzdani Japanci vs All American penisnih kompenzatora. Džaba sav apel na nerazumno, na emociju i na iracionalno, na snagu i moć motora i lepotu karoserije. Pobediše bezbednost, jeftinoća, pouzdanost. Pobedio je - razum!

[hazard]

Sve te paralaže i mazarije ništa nisu pomogle. Ford i dalje dobro posluje, a Chryslerovi lepotani sa divnim karoserijama, hromom i repovima su prošlost. Jeftini i pouzdani Japanci vs All American penisnih kompenzatora. Džaba sav apel na nerazumno, na emociju i na iracionalno, na snagu i moć motora i lepotu karoserije. Pobediše bezbednost, jeftinoća, pouzdanost. Pobedio je - razum!

Pa nije bas. Da je pobedio razum, ne bi svi Ameri kupovali SUV-je i ostale dzipoidne i kamionidne konstrukcije, vec bi svi vozili Malibu limuzinu ili Tojotu Kamri. Nije pobedila bezbednost (SUV nije nista bezbedniji na autoputu od limuzine - jeste da je veci i tezi sto mu daje prednost u odredjenim situacijama, ali se mnogo lakse obrce naopacke od nizih automobila) vec je pobedila iluzija bezbednosti. "Vidi, dzip, kako je veliki, mora da je ultra bezbedan!"Japanci btw uopste nisu jeftini - po pravilu su uvek skuplji od americkih ekvivalenata. Pouzdaniji naravno jesu.