Buy*ology

[Pontijak]

pocetni post je neka udica za postove koji ce se koristiti kao gradja za neki naucni rad na postdoc studijama recimo?

[leto je]

S druge strane, da moram recimo sutra da okupam neku bebu, prva pomisao bi mi bila da kupim Johnson Baby sampon, bez suza.

I velika je verovatnoća da ne bi pogrešio. Radi se o veoma kvalitetnoj kolekciji koja zbog odgovarajuće ph vrednosti verovatno prija širokom dijapazonu tipova koža. Ja lično koristim gomilu proizvoda i za velike i za male. I bebi šampone, kupke, kreme. Ali nije u tome stvar. Stvar je u tome da znaš koji proizvodi tebi odgovaraju i da naučiš da tumačiš ono što piše vezano za učinak i sastav. A što se tiče tih boja, tu je trend više nego važan. I to ne samo za garderobu. Pre godinu dana sam menjala miša i jedva sam našla beli (trebalo bi, valjda, belog, al' nešto mi ne zvuči). Mislim da sam morala da čekam da dođe. Crni kompjuteri su odavno zavladali, kao i sve što uz njih ide. Treba li da kažem da je i taj beli miš bio jeftiniji od istog takvog crnog?

Или таксисти - већ знам који увек заокружују наниже (две фирме), а с којима никад више нећу да се возим (зрењанински Макси - питао ме пошто је била та столица коју сам носио, закључио да мора да сам пун пара, и 160 динџи на таксиметру прочитао као 200 - ок, ево ти паре, али то твоја фирма може да ми уради само једном).

Naravno, rešenje je da znamo šta nam odgovara i to i koristimo. Slično je i sa taksijem. Kad zovem, zovem samo jednu firmu. Ali kad dođem s puta, sednem u one na koji čekaju na stanici. Oni vrlo često voze bez taksimetra. I kad mi kaže duplu cenu, ja odgovorim: Možeš ti da ne uključiš taksimetar, ali ja sam ovo pre 3 dana platila toliko. Ako njega nije sramota da mi traži duplo od cene, nije ni mene sramota da mu kažem.

[Pontijak]

Globalni marketing je najveca esnafska zabluda poslednjih 30 godina. U toj utakmici za trziste, sprcavaju se milijarde dolara, a da nisu uspostavljeni jasni kriterijumi sta je rezultat...

pa ja bih pre rekao esnafska obmana jer sam si napisao kako to funkcionise: postoji klasa reklamokratora koji sprckavaju milijarde dolara (komotno bi kao totem mogli da uzmu saperovo mandrilsko lice izliveno u bronzi) a da ne postoji ikakav dokaz da je i 5 procenata tog novca utroseno na korist narucilaca reklama. znaci stvorila se parazitska kasta koja u sprezi sa gramzivim menadzerima kompanija koje su u vlasnistvu ovaca tj. malih i veilih deonicara kojima menadzerski i reklamokratorski sloj uredno strize vunu bez ikakve povratne informacije o opravdanosti tog procesa. kako bilo, masina se krece: gomile reklamokratora, montazera, fotografa, crtaca, pisaca itd. lepo odzivi radni vek u reklamokratorskoj industriji. cemu to, pa nicemu to ali tako je kako je.

[Zoe]

...

Procitala sam tvoj post prije edita, pa bih se nadovezala (a i nadam se da ces se vratiti ;))na tvoju izjavu da je marketing zavodjenje. Mozda ce zvucati prepotentno, ali to je po meni najbolja definicija marketinga koju sam ikad cula. Sad, to sto stare metode vise ne pale, a mnogi se njima i dalje uporno sluze, samo pokazuje koliko ima losih zavodnika.. Btw, kad smo vec kod zavodjenja, pogresna je i dosad uvrijezena pretpostavka da sex najbolje prodaje proizvod, jer istrazivanja dokazuju suprotno. Sto se tice pitanja o iskoristavanju i etici; zanimljivo je kako ljudi misle da su zrtve zavjere i da bi se manje kupovalo kad ne bi bilo reklama. Na primjer, opca pomama za iPadom je nastala i prije nego sto se pojavio u prodaji, a Apple se i inace nikad ne reklamira putem klasicnog marketinga, pa se postavlja pitanje kako je do toga uopce doslo - Lindstrom tvrdi da su "krivci" za taj fenomen mirror neurons.

Да, за произвођача.

Ali to je posve nebitno jer uvijek vise profitiraju oni koji nude proizvod u vise boja.

И да и не. Произвођач ће да уштеди на боји за комбије - стандардни комби, какав возе мајстори, са носачем за лотру на крову, је бео. Лакше фирмописцима да на то ударе мајсторову фирму.

Ali tu opet nije primarno pitanje ustede, vec onoga sto kupcu najvise odgovara. Mislim, postoji li uopce firma koja proizvodi iskljucivo bijele automobole zbog ustede na farbi?

A što se tiče tih boja, tu je trend više nego važan. I to ne samo za garderobu. Pre godinu dana sam menjala miša i jedva sam našla beli (trebalo bi, valjda, belog, al' nešto mi ne zvuči). Mislim da sam morala da čekam da dođe. Crni kompjuteri su odavno zavladali, kao i sve što uz njih ide. Treba li da kažem da je i taj beli miš bio jeftiniji od istog takvog crnog?

I moj comp je crni. <_< Tu je jedino Apple, bar koliko znam, napravio veci iskorak. Ali, nisu oni bez razloga medju najjacim svjetskim brandovima.

[расејан]

pa ja bih pre rekao esnafska obmana jer sam si napisao kako to funkcionise: postoji klasa reklamokratora koji sprckavaju milijarde dolara (komotno bi kao totem mogli da uzmu saperovo mandrilsko lice izliveno u bronzi) a da ne postoji ikakav dokaz da je i 5 procenata tog novca utroseno na korist narucilaca reklama.

Рекламе раде, само је питање шта. Главни доказ да раде је то што постоје и врте се, дакле неко то плаћа - ерго, реклама је роба која се добро продаје. Продавци реклама су успешни трговци, који успевају бар у томе да убеде муштерије да им њихов производ треба.Сасвим је друго питање да ли они на својим муштеријама раде оно што обећавају да ће реклама да уради за њих, и колико је то обећање радовање. Има реклама које стварно раде - за нове производе, нове филмове, нове фирме, али то је реклама која обавештава, јавља шта има ново. Реклама која треба да убеди купца да је А боље од Б, или да се само пронесе име фирме, да се види присуство, често не ради баш ништа, јер су муштерије огуглале. Например, кесе из самоуслуга и робних кућа - тамо^рж сам видео како иду са путним торбама до кола, и препакују из тих кеса у торбе, да не виде комшије да су пазарили у Волмарту. Или, лажни нови производи - након сто година још увек измишљају нове формуле за пасте за зубе и шампоне? Па ако досад нисте научили да их правите како треба, шта сте радили? И нешто баш не верујем да је та нова боља, све ми се чини да сте цицијашили са сировином а бацили паре на рекламу.Има фирми код којих никад нисам потрошио ни кинте управо због нападне, блентаве, имбецилне, неукусне и/или прескупе рекламе (Мегдоналдс, Кока/Пепси, Доминос пицерије), и код којих никад више не пазарим због пиздарија које су приређивали (Верајзон, Хјулит Пакард) без обзира колико потроше на рекламу, и опет неких код којих сам на крају ипак пазарио годину две касније упркос реклами (Гајко, Нетфликс - штетовали су сигурних $300 на мени, колико пута сам хтео да се претплатим па одустајао јер су ме терали да чекам да прође њихова реклама па да тек онда видим то што сам хтео).

zanimljivo je kako ljudi misle da su zrtve zavjere i da bi se manje kupovalo kad ne bi bilo reklama.

Можда би се куповало више? Цео тај трошак за рекламу би могао да се избије из цене.Оно, куповали би мање ствари које им не требају :).

Ali to je posve nebitno jer uvijek vise profitiraju oni koji nude proizvod u vise boja.

Не мора да значи. Погледај аутомобиле за последњих десет година. Толико нијанси сиве нисам никад видео.

Ali tu opet nije primarno pitanje ustede, vec onoga sto kupcu najvise odgovara. Mislim, postoji li uopce firma koja proizvodi iskljucivo bijele automobole zbog ustede na farbi?

Напротив. Рече Хенри Форд, "кола могу да буду које год боје хоће, само да је та боја црна". Годинама су производили искључиво црна кола.

I moj comp je crni. Tu je jedino Apple, bar koliko znam, napravio veci iskorak. Ali, nisu oni bez razloga medju najjacim svjetskim brandovima.

Један је Брандо...Епл јесте дупе померио свима осталима јер је увек правио лепе рачунаре, за разлику од остатка света који прави ругобе миш прди боје (био и мој такав, па ми пукао филм и дао жени да га ослика - сад имам лепо жуто цвеће на тамноплавој позадини). Еплов изум полупровидне замућене пластике је толико јак да се имитира и дан данас - пре неки месец смо купили пеглу са неким деловима од такве пластике, пре пар недеља и (Ровентин, маде ин ПРЦ) фен. Но, то је већ питање индустријског дизајна и зашто га тако мало њих троши. Лепо дизајниран производ ће често сам себе да продаје, напросто зато што је леп. Грдобама, међутим, некад помогне и реклама. Edited September 18, 2010 by расејан

[leto je]

Но, то је већ питање индустријског дизајна и зашто га тако мало њих троши. Лепо дизајниран производ ће често сам себе да продаје, напросто зато што је леп. Грдобама, међутим, некад помогне и реклама.

Kad sam svojevremeno na buvljaku u Subotici kupovala kasetofon, birala sam po izgledu. Izabrala sam JVC. To je tada bila jedna od dve najače firme. Onda su mi jednom dali katalog automobila od 300 strana da izaberem najlepši. Od dva izabrana, oba su bila BMW. Posle sam proveravala sopstvenu "sposobnost" i ulazila u prodavnice tehničke robe. Mašine za veš i sl., nepogrešivo potrefim najkvalitetnije. Tad mi je laknulo: uopšte ne moram da se razumem u tehniku da bih kupila ono što valja. Samo biram šta mi je lepo. :D

[April]

pa ja bih pre rekao esnafska obmana jer sam si napisao kako to funkcionise: postoji klasa reklamokratora koji sprckavaju milijarde dolara (komotno bi kao totem mogli da uzmu saperovo mandrilsko lice izliveno u bronzi) a da ne postoji ikakav dokaz da je i 5 procenata tog novca utroseno na korist narucilaca reklama. znaci stvorila se parazitska kasta koja u sprezi sa gramzivim menadzerima kompanija koje su u vlasnistvu ovaca tj. malih i veilih deonicara kojima menadzerski i reklamokratorski sloj uredno strize vunu bez ikakve povratne informacije o opravdanosti tog procesa. kako bilo, masina se krece: gomile reklamokratora, montazera, fotografa, crtaca, pisaca itd. lepo odzivi radni vek u reklamokratorskoj industriji. cemu to, pa nicemu to ali tako je kako je.

U svemu se slazem, sem u onom da mi iz produkcije lepo prozivimo svoj radni vek - lepo ga prozive vlasnici agencija, citaj:peraci para za politokratiju, predstavnike stranih firmi i ostale muljatore koji raspodeljuju bacen novacbudzete za marketing. Mi iz produkcije smo proleterijat kom honorari stizu sa zakasnjenjem ili nikad.@Ziza: Singapure Airlines je svoju strategiju mogao da proturi samo u vreme softcore filmova. Danas bi vlazne usne stjuardesa u svilenim kompletima kod mene samo ukljucile alarm za prevaru i izbegavanje; nadji neke gluplje, sestro. I jos nesto...elementi poslednje kampanje koju sam radio(šef kampanja bila Italijanka, specijalno angazovana na 3 meseca za tu priliku) zasnivali su se na tri zahteva: 1.printovi ne smeju izgledati predizajnirano, crna helvetika na fluo podlozi, 2.plakatiranje iskljucivo na nedozvoljenim mestima(u cenu kampanje unapred uracunate kazne i rizici i nocni rad plakatera) i 3.kompletno zatvaranje izloga jeftinim printovima na kratak vremenski rok. Pametnom dovoljno...

[расејан]

Tad mi je laknulo: uopšte ne moram da se razumem u tehniku da bih kupila ono što valja. Samo biram šta mi je lepo. :D

Има ту неке логике. Произвођач који брине за изглед свог производа вероватно брине и за квалитет. Ко гледа само да га пицне тек да би га продао, обично то уради шабачки јер не улаже довољно (времена, воље, снаге) у свој посао, и то се онда осети по ситницама које кваре изглед. Изгледа замало добро, али нешто смета? Вероватно ни не ваља.

[Zoe]

Можда би се куповало више? Цео тај трошак за рекламу би могао да се избије из цене.Оно, куповали би мање ствари које им не требају :).

Nekupovanje onoga sto nam "ne treba" uopce ne podrazumijeva da ipak ne bismo kupovali vise, ali to vise ne ovisi o klasicnom advertisingu; TV/RA reklame, bilboardi, oglasni panoi danas ne pale i postali su nesvrsishodni na sto ukazuje statistika koju sam navela u uvodnom postu. Klasicne reklame su postale samodostatan proizvod koji jedva eventualno moze posluziti kao informacija, a sto je opet samo manji (i sve vise nebitan) segment u cjelokupnom marketinskom procesu. Cak i kada bi netko sutra dekretom zabranio takvu vrstu oglasavanja, istog momenta bi proradila najstarija i najmocnija metoda advertisinga - usmena predaja. Dakle, slazemo se u tome da proizvod najbolje prodaje sam sebe, ali hajde da skrenemo sa diskursa dosadnog umlacivanja cinjenica koje su svima ionako ocigledne. Pokusat cu jednostavnije; dakle s obzirom na upravo navedeno, postavlja se pitanje zasto i na koji nacin ljudi odlucuju koji ce proizvod (ne)kupiti, zasto je iPod toliko popularniji od ZiPoda, itd., odnosno da li na nase odluke o kupnji zaista utjece jedan obican jingle ili se radi o sofisticiranijim i dubljim procesima kojih uopce nismo svjesni - to je cilj projekta Buyology koji se temelji na neuromarketingu, istrazivackoj disciplini koja je spoj neuroznanosti i marketinga, a koja podrazumijeva koristenje fMRI i EEG-a pomocu kojih se istrazuju mozdane funkcije. Rezultati istrazivanja su pokazali da nas mozak prije odluke o kupnji, pri susretu sa x proizvodom luči dopamin, inace popularno nazvan i neurotransmiterom srece jer proizvodi zadovoljstvo i euforiju (njegova koncentracija u mozgu se povecava i konzumiranjem nekih droga), a zabiljezeni su i drugi, takodjer nesvjesni procesi koji se prilikom odabira u kupnji odvijaju u nasem mozgu. Ukratko receno, konzumersko ponasanje se 90% odvija na nesvjesnoj razini, dok je racio prisutan sa jadnih 10%. A poanta price je da se na taj nacin, odnosno pomocu neuromarketigna prilicno tocno moze predvidjeti koji ces proizvod kupiti, a koji ne, sto je i rezultiralo nastajanjem brand sensa gdje Lindstrom otkriva koji brandovi uspjesno utjecu na ostala osjetila, a ne samo vizualni. Vrhunske kompanije danas angaziraju psihoakusticare koji proizvode zvuk automobilskog motora, usisavača ili ringa na mobitelu; upravo onaj koji odgovara kupcu. Proizvodi se i miris novog auta u kojem svi tako uzivamo, kao i boje za koje psiholozi unaprijed predvidjaju da ce biti "in". I finalni proizvod, bilo da se radi o automobilu, mobitelu ili baby puderu, uopce ne izlazi iz tvornice dok sve ne bude apsolutno spremno za kupceva osjetila. Eto to je, kako tvrdi Linsdrom, buducnost marketinga. Nadam se da je sad jasniji pojam - Buylogoy. :)Inace, neuromarketing izaziva brojne kontroverze;Neuromarketing is a controversial new field of marketing which uses medical technologies such as functional Magnetic Resonance Imaging (fMRI) -- not to heal, but to sell products.We see three big potential problems with neuromarketing: (1) increased incidence of marketing-related diseases; (2) more effective political propaganda; and, (3) more effective promotion of degraded values.We oppose the use of neuromarketing for corporate or political advertising. - "Commercial Alert"vise o neuromarketingu

@Ziza: Singapure Airlines je svoju strategiju mogao da proturi samo u vreme softcore filmova. Danas bi vlazne usne stjuardesa u svilenim kompletima kod mene samo ukljucile alarm za prevaru i izbegavanje; nadji neke gluplje, sestro.

Ja sam i napisala da je "singapure girl" nastala tijekom 70-tih i da je tad bila zaokret, dok je kasnije brand bio pazljivo nadogradjivan. Nejasno mi je kako ti je uopce uspjelo da iz mog posta u svojoj glavi iskonstruiras porno uradak, ali ok; dok god bude konzumera koji vise cijene sintetiku, low cost kompanije ne moraju brinuti za opstanak.

I jos nesto...elementi poslednje kampanje koju sam radio(šef kampanja bila Italijanka, specijalno angazovana na 3 meseca za tu priliku) zasnivali su se na tri zahteva: 1.printovi ne smeju izgledati predizajnirano, crna helvetika na fluo podlozi, 2.plakatiranje iskljucivo na nedozvoljenim mestima(u cenu kampanje unapred uracunate kazne i rizici i nocni rad plakatera) i 3.kompletno zatvaranje izloga jeftinim printovima na kratak vremenski rok. Pametnom dovoljno...

Ne vidim sto je tu toliko revolucionarno i posebno osim sto su vjerojatno uzalud baceni novci.

[April]

Ne vidim sto je tu toliko revolucionarno i posebno osim sto su vjerojatno uzalud baceni novci.

Vracamo se na kriterijume uspesnosti kampanje - mozda su to u smislu imidza firme 'uzalud baceni novci', ali je menadzment bio vise potpuno sludjen virtuelnim uspesima prethodnih kampanja i, u potrazi za konkretnim rezultatom, angazovao strance. Ono sto ti sa sigurnoscu kazem - ova koncepcija donela je ciste pare; pregledao sam analize prodaje i dnevnih priliva.Razgovarao sam sa Italijankom koja je kampanju vodila i ona mi tvrdi da su zahtevi klijenata tamo i ovde bezmalo identicni: svi su prezasiceni artificijelnoscu, sporoscu i mrsomudjenjem; kod klijenata, prejak miris marketinga izaziva masovno podozrenje. Naravno, dopustam da veca trzista od evropskog, posebno dalekoistocna i americka, pokazuju druge zakonitosti.

[Zoe]

Ono sto ti sa sigurnoscu kazem - ova koncepcija donela je ciste pare; pregledao sam analize prodaje i dnevnih priliva.

Nesporno je da postoje uspjesne kampanje koje su primjecene prije svega zato jer su same po sebi dobar proizvod, ali to je kratkorocna dobit ako se ne radi o proizvodu koji privlaci paznju kupca, dakle onom koji se reklamira u kampanji. Ako pricas o Srbiji, tj. generalno ovim prostorima, mi smo miljama daleko od ideja koje prezentira Lindstrom (mada je njegova knjiga Brand Sense, ako se ne varam, prevedena na srpski).

Naravno, dopustam da veca trzista od evropskog, posebno dalekoistocna i americka, pokazuju druge zakonitosti.

Da, donekle, zbog daleko vece konkurencije i jace vizualne buke, ali svi kupci na planeti, kao sto je pokazalo spomenuto istrazivanje, kupuju iz istih pobuda i otprilike jednako reagiraju na globalne brandove (kod istrazivanja su uzete u obzir kulturoloske razlike, kao i (ne)popularnost lokalnih proizvoda).

[расејан]

Nekupovanje onoga sto nam "ne treba" uopce ne podrazumijeva da ipak ne bismo kupovali vise,

То и рекох - куповали бисмо оно што нам треба, па онда оно што нам чини задовољство, па онда из радозналости. Ено Јапанци онолику електронику купе па не користе, јер су је купили само да науче како се с тим рукује, и како то ради.Мислио сам на вештачке потребе - на диктат моде, на одећу/обућу/шминку/кола која изгледају усрано чим изађе нова мода, на дрангулије које се као морају имати, на додатне опције у новој верзији софтвера (иако и она верзија од пре десет година већ садржи све што користимо), и уопште на све оно што нам не треба а на шта нам узму паре. Та продана психологија је одавно измислила buyer's remorse да опише ту врсту фрустрације, кад дођеш кући са пазаром и онда лупаш главу око "шта ми би да ово купим".

Ukratko receno, konzumersko ponasanje se 90% odvija na nesvjesnoj razini, dok je racio prisutan sa jadnih 10%. A poanta price je da se na taj nacin, odnosno pomocu neuromarketigna prilicno tocno moze predvidjeti koji ces proizvod kupiti, a koji ne, sto je i rezultiralo nastajanjem brand sensa gdje Lindstrom otkriva koji brandovi uspjesno utjecu na ostala osjetila, a ne samo vizualni.

Већ сам негде написао да ако је физика крива што је измислила атомску бомбу, хемија што је измислила загађење и бројне отрове, биологија што је измислила биолошко оружје, онда је психологија/психијатрија крива што није решила основне психичке проблеме човечанства а бацила се свим силама на служење реклами.Осим ако и ти психо стручњаци који јој служе нису јачи рекламери од њих самих и успешно им продају муда за бубреге. Ефекат може да буде као код ђака који су ми долазили на поправни знајући да ми је родбина дотурила цедуљу преко спремачице (испод кафе, врло суптилно) а не знајући да ја те цедуље читам тек након поправног. Уз можда један изузетак, догађало се да ти "са везом" положе, јер су рачунали да ћу ја да их пустим па су били опуштенији. Рекламна кампања са таквом залеђином, са науком о главологији, може да упали из сасвим десетих разлога - производ може да погоди жицу, да буде баш оно што су муштерије тражиле а дотле га није било.Иначе, прави жиг утиче пре свега на кожу, говечета.

Vrhunske kompanije danas angaziraju psihoakusticare koji proizvode zvuk automobilskog motora, usisavača ili ringa na mobitelu; upravo onaj koji odgovara kupcu. Proizvodi se i miris novog auta u kojem svi tako uzivamo, kao i boje za koje psiholozi unaprijed predvidjaju da ce biti "in". I finalni proizvod, bilo da se radi o automobilu, mobitelu ili baby puderu, uopce ne izlazi iz tvornice dok sve ne bude apsolutno spremno za kupceva osjetila. Eto to je, kako tvrdi Linsdrom, buducnost marketinga. Nadam se da je sad jasniji pojam - Buylogoy.

Појам је био јасан већ од твоје прве поруке. Сва могућа наука која служи да ми помогне да се одлучим за онога ко је ту науку платио, а не за конкуренцију.

Inace, neuromarketing izaziva brojne kontroverze;Neuromarketing is a controversial new field of marketing which uses medical technologies such as ...

...као и остале методе тзв. специјалног рата, усмерене на нешто другачије циљеве него раније. Ево сад кукурузари хоће да прекрсте високо фруктозни кукурузни сируп у кукурузни шећер, јер је повика на општу гојазност изазвала раширену сумњу у тај састојак. Произвођачи шећера гледају да их на све начине спрече у томе, свесни да само име производа носи цео имиџ. Или, зашто је плави зрак превагнуо над оним другим? Зато што је онај други имао компликовано име од четири речи, које је слабо ко могао да запамти (и ја већ заборавио).Сличне технике користе и политичари и војске - одавно се Амери више не повлаче, они спроводе "акцију избегавања", у нашим ратовима нико није био опкољен него "у окружењу".Све су то елементарне технике замагљивања које смо сви у стању да препознамо. Ако та неурологија уопште ради (у шта сумњам - тј ради она понекад и понешто, али сумњам да се њом може баш тако тачно управљати), не да је контроверзна, него спада у наоружање.

kod klijenata, prejak miris marketinga izaziva masovno podozrenje.

Аха! Ипак сам, условно речено, нормалан. Edited September 19, 2010 by расејан

[Zoe]

То и рекох - куповали бисмо оно што нам треба,

Ono sto nama treba je vrlo subjektivna kategorija. Nekome treba ono sto mu se svidja, pa ce to i kupiti.

Већ сам негде написао да ако је физика крива што је измислила атомску бомбу, хемија што је измислила загађење и бројне отрове, биологија што је измислила биолошко оружје, онда је психологија/психијатрија крива што није решила основне психичке проблеме човечанства а бацила се свим силама на служење реклами.

Bojim se da je prilicno besmisleno diskutirati s nekim tko u isti kos trpa psihologiju i psihijatriju; pozeljno je bar elementarno poznavanje istih za imalo smislen razgovor, bar na ovoj temi.Ostatak tvog buckurisa od posta (jos samo nedostaju vanzemaljci) cu preskociti, osim:

Појам је био јасан већ од твоје прве поруке.

Ocigledno nije. Cilj projekta Buyology nije zloupotreba, zamagljivanje ni stvaranje teorija zavera, kako si ti to sebi "uspjesno" protumacio, nego pokusaj educiranja potrosaca, kao i marketing strucnjaka, ali i proizvodjaca, kako da sto uspjesnije plasiraju svoje proizvode po uzoru na najuspjesnije svjetske brandove. Dat cu ti konkretan primjer; vozim Reanult Twingo, to je moj prvi auto i toliko sam zadovoljna da nisam imala namjeru mijenjati marku, ni model. Twingo je bio jedan od Renaultovih uspjesnijih modela i stekao je svoje fanove diljem svijeta, ukljucujuci svaranje klubova. Nije to, realno gledano, ni po cemu poseban auto, ali posjeduje odredjene karakteristike koje mu daju "ono nesto". Ukratko, mali auto koji je velik iznutra. I ja sam, kao i svi drugi fanovi, zeljno iscekivala novi model Twinga kojeg su cak godinu dana prije nego sto se pojavio na trzistu, pompozno najavljivali. Kad sam konacno na netu vidjela prve slike novog Twinga, svidio mi se; moderniji dizajn, malo "nabrijaniji" i ozbiljniji sveukupni dojam. Medjutim kad sam dosla u salon i sjela u njega - to vise nije Twingo! Poboljsali su aerodinamicka svojstva i neke tehnicke detalje, ali su ujedno novom modelu oduzeli one najvaznije karakteristike i sav sarm zbog kojeg je prvotni model i postao popularan. Novi model je iznutra daleko slicniji Cliu, ali ja ne zelim Clio, nego Twingo. Prodavac u salonu mi je potvrdio da nisam jedini razocaran fan, a sveukupni rezultat je sljedeci; Renault je proizveo los model, ali i nezadovoljne klijente od kojih vecina nece kupiti (i ne kupuje) novi model. I tu ne pomazu nikakve reklamne kampanje. A da su malo pomnije ispitali trziste i ustanovili sto se tocno kupcima svidjelo u prethodnom modelu, svi bismo profitirali. I kupci i proizvodjac. Drugim rijecima, ja ne bih imala nista protiv da su me zloupotrijebili na nacin da me kao svog vjernog klijenta pitaju zasto volim stari model Twinga i sto mi se kod njega najvise svidja. Svrha projekta Buyology je izmedju ostaloga, sprijeciti ovakve situacije, odnosno nauciti proizvodjace da od kupaca stvore svoje sukreatore. Edited September 20, 2010 by Ziza

[leto je]

Želela bih da se ovde prvo napravi jedna granica – ljudi kupuju ono što im je potrebno, a iza toga sledi da izaberu ono što im se sviđa. Dakle, potrebna su nam sredstva za higijenu, potrebno nam je da popijemo piće, potrebno nam je da imamo tehničke aparate, potrebno nam je da imamo automobile i stanove. I potrebno nam je da živimo u zajednici i da osetimo da smo deo nje, pa nas nekad i to rukovodi prilikom kupovine. Šta znači da li je proizvod kvaliteniji ili mi samo mislimo da jeste? To je sasvim prirodno. Ono što je meni kvalitet, ne mora biti nekom drugom. Svako će izabrati ono što sam smatra kvalitetnim. I sasvim je izvesno da su u to uključene emocije. To nije neka naročita novina. Radi se, međutim, o tome da stvaraoci reklame žele emocionalno vezivanje za reklamu da bi se proizvod kupio, a ne emocionalno vezivanje za proizvod. I tu počinje agresija na potrošača kroz vizuelno i verbalno.

Ljubitelji Coca Cole ne kupuju piće, nego "etiketu".

Koka-kolu ne pijem od svoje osamnaeste godine. Ne pijem gazirano. Ali mislim da imaju najbolje reklame. I ne slažem se da se ovde kupuje etiketa. Socijalna komponenta je ovde bila presudna. Nekad je to bio dah sveta, kasnije nešto drugo. Marketing bi trebalo da bude zavođenje. Ali nije. Uglavnom se svodi na manipulaciju čulima sluha i vida. Reklame treba da postoje. Ali da me informišu o proizvodu na zanimljiv, tačan i kreativan način. Umesto toga, one atakuju. Najnoviji vid napada je jezičke prirode. Od upotrebe stranih reči do čitavih priča koje se pričaju u reklami.Vanish action oxy intelligence plus - sredstvo za skidanje flekaUltra silk touch – šampon, valjdaNectar fun - sokPronto multi superficie preciozo – sredstvo za brisanje prašine sa različitih površinaReklama za sredstvo za pranje sudova priča priču o nekim selima u Španiji (Viljariba i Viljabaho) koja se takmiče u pranju sudova. Reklama za slatkiš urađena potpuno na italijanskom jeziku, gde dotična gospođica počinje sa: No me piace uno cuerpo musculoso... Ovih nekoliko primera sasvim jasno govore da se stvaranjem reklama bave ljudi koji slabo poznaju mentalni sklop kupca i deluju sa površine. Ali oni, takođe, znaju da su to zahtevi novog vremena i računaju s tim da će pomodarstvo učiniti svoje. Što se i dešava. Ide se još dalje. Reči su počele da služe za otvorenu prevaru. Reklame za mobilne telefone, učešće u nagradnim igrama, letovanja, uglavnom sadrže delimične informacije koje kupca čine ranjivim uvlačeći ga u koloplet jezičkih vratolomija. Telefon za dinar je još uvek popularan, iako on podrazumeva potpisivanje godišnjeg ugovora sa određenom mesečnom pretplatom. Ili sad možda nešto drugo. O telefonskim nagradnim igrama bih mogla da napišem poseban post. A svi koji idu na letovanje znaju za najnoviju modu reklamiranja letovanja po ceni OD. A OD podrazumeva najnižu cenu van sezone u koju nisu uključeni svi troškovi. Bez želje da uvredim autora teme, mislim da je projekat Buy-ology sam sebi svrha. Nešto kao razvoj marketinga. I sasvim je u redu da to postoji. Ali prosečan potrošač ne razmišlja kao možda mi koji ovde pišemo. Iskreno, volela bih da mogu da kupujem osnovne potrepštine sa manje opterećenja i sa manje znanja o svemu tome. I volela bih da vidim upečatljive reklame koje imaju slogan. Kao što su nekad bile: Bilo kuda, Kiki svuda. Uzmite Bronhi, lakše se diše. Mače, idem kod Kluza. Edited September 20, 2010 by leto je

[Caligula]

Procitala sam tvoj post prije edita, pa bih se nadovezala (a i nadam se da ces se vratiti ;))na tvoju izjavu da je marketing zavodjenje.

Ne kazem da me je Indy pokrao, ali ja bas o tome tupio pre manje od godinu dana na 1 drugom mestu:

Manipulacija ne mora nuzno da bude laz. Kada muskarac sedeci za sankom okrene glavu i sa odredjenom namerom pogleda preko ramena zenu koja stoji do njega - on manipulise. On joj ne kaze direktno "privlacis me" i ne nabraja joj usmeno sta pod tim podrazumeva - umesto toga, on je iz odredjene poze, na odredjen nacin - gleda u oci. To se zove udvaranje. I to jeste manipulacija.Dobar advertajzing je nista drugo do - udvaranje. Timovi ljudi brainstorminguju gadjajuci ciljanu grupu i smisljajuci najbolji nacin da bas tu ciljanu grupu (tinejdz, penzioner, domacica, fizikalac, 18- 24, 24-30, 30-45, 45-60 ili stariji) pogledaju preko ramena i kazu joj par reci:http://www.youtube.com/watch?v=7yHo85ECiM4&hl=en&fs=1& Hocu reci - nije nuzno sve sto se proizvodi loshe (jer ti zapravo to tvrdis ovim iskljucivim pasusom gore:). Danas sve mora da se reklamira - kvalitetni proizvodi takodje

... a ja idem da uzmem iz fridza jedan Miler - jeste kasno ali nek ide zivot.

link Edited September 20, 2010 by CowBoy