Šta je najbitnije što se u istoriji dogodilo na današnji dan?

[namenski]

On Sunday, October 13, 2019 at 13:05, Bojan said:

Kad se već pominjao Kolumbo, juče je bio Columbus Day. Naravno, u poslednje vreme ovaj praznik protiče uz dosta oprečnih stavova. U Španiji se recimo slavi kao Dia de la Hispanidad. Ali i tamo postoje oni koji osporavaju sam smisao obeležavanja ovog dana. Luisa Alvarez Isabel de Toledo, vojvotkinja od Medina Sidonije je u svojoj knjizi It was not Us osporila to da je Kolumbo bio prvi koji je otkrio Ameriku, te da je ovaj datum potpuni promašaj. Medina Sidonia je jedna od najstarijih aristokratskih kuća u Španiji, a ova vojvotkinja je popularno nazivana "crvena vojvotkinja". Za vreme Franka je provela neko vreme u zatvoru (iako ovako visoko rangirani aristokrati uživaju određenu zaštitu), a kasnije je otišla u egzil, u Francusku. Medina Sidonia poseduje i najveću privatnu istorijsku arhivu u Španiji, te je vojvotkinja svoju knjigu uglavnom temeljila upravo na tom arhivu.

Potomkinja onog Medina Sidonije sto je onako slavno odveo i proveo  Armadu....

Zezanje na stranu, Amerika je Otkrivena kada su se slozile kockice: civilizacijske, kulturne, tehnoloske i bice da je Vathra ubo sustinu, mada mi ono globalizacija ne pije vodu, doduse ni sam ne znam bolji izraz.

Dzaba sva prethodna otkrica, svi Vikinzi i ko sve ne, dosli, videli, vratili se...

Ja to zovem sindromom baruta koji je postao Barut sa svim svojim uticajima na razvoj civilizacije tek kada je legao na plodno evropsko tlo: u Kini je bio samo sredstvo za bese vatromete....

[namenski]

Na danasnji dan 1812. godine je Empereur des Francais Napoleon dig'o dupe i krenuo iz Moskve nazad u Francusku.

[Glass Joe]

Barem je dobro ogrejao dupe u toj Moskvi

[fikret selimbašić]

Nije ni to, Moskva je spaljena prije njegovog ulaska,

[Glass Joe]

Edited October 19, 2019 by Glass Joe
Napoleon watching the fire of Moscow from the walls of the Kremlin

[namenski]

Na danasnji dan, 20. oktobra 1944. godine, Narodnooslobodilacka vojska i partizanski odredi Jugoslavije, je, uz pomoc i podrsku sovjetske Crvene armije, oslobodila glavni grad Jugoslavije.

 

 

 

 

 

Istog dana kada su, 1941. godine, nemacki okupatori pripomognuti domacim kvislinzima u Kragujevcu, a u sklopu mera odmazde prema otporu okupaciji sprovodjenim u celoj Srbiji i nezapamcenim bilo gde u okupiranoj Evropi osim u CCCP, streljali nekoliko hiljada gradjana.

 

[namenski]

[namenski]

Куманово, Куманово...

1 остарела царевина, султани који су - што неко рече - остали још само да муче децу по читанкама и једна млада држава, орна да се наплати.

И прошири колико је год то могуће.

Са све митом - а митови и легенде су по некад истинитији од истине - да ће се наплатом изравнати неки рачуни, ослободити нека браћа.

Са све, наравно, више места за жандарме, среске и остале начелнике и остале чиновнике.

Газдама је све то и онако увек добродошло, како год окренеш и са које год стране погледаш.

23. и 24. октобар 1912.

Кумановска битка, план^тм са турске, зајеб са српске стране: млађи се овог пута боље снашао, а како и не би.

 

 

 

Мада, онај горепоменути мит има два краја: Србија од Куманова до Kumanova.

 

Глодање малих балканских лешинара око остатака једне полумртве царевине обашка.

[čekmeže]

Quote

Подвиг који је као пример лукавства обичног војника, остао забележен у уџбеницима на француским и руским војним академијама, помиње се подухват српског трубача Ахмета Адемовића за који је добио орден Карађорђеву звезду са мачевима. Ахмед се ушуњао у позадину турске војске и одсвирао, по слуху, њихове трубне знаке за повлачење. Збуњена турска војска која је у том тренутку била у силовитом налету, почела је да се повлачи. Онда је опет, неопажен, прешао назад, међу српске трупе и одсвирао сигнал за јуриш. Његов подвиг је био један од кључних фактора за српску победу у овој бици

 

[namenski]

24. oktobar, baksuzan dan za kapitalizamtm, sve Блацк do Блацка, dal' Thursday, dal' Friday, dal' 1929, dal' 2008.

Ovaj prvi jos i neka godisnjica, jubilaran okrugao broj.

Dal':

 

 

Dal':

[Desmond Bojčinski]

On 24.10.2019. at 21:55, čekmeže said:

 

[Skyhighatrist]

Ja sam tu priču prvi put čuo za Rustema Sejdića, dedu Fejata Sejdića, a izgleda da su obojica uradili istu stvar, na dva bojišta i obojica dobili Karađorđeve zvezde...

 

Click

[čekmeže]

Džabe im sve kad su mali balkanski lešinari.

[namenski]

[namenski]

Василий Александрович Архипов

Капитан 2 ранга.

 

Covek koji je 27. oktobra 1962. u sred zalaufane takozvane Kubanske krize stavio prst na celo i rekao Ne.

Komandantu sovjetske podmornice Б-59 I jos dvojici kolega oficira cija se saglasnost pravilima sluzbe trazila da bi se ispalila prava pravcata atomska bomba.

10 kilotona.

U ovom slucaju spakovana u torpedo.

A nije da nije bila frka: u kubanskim vodama, rukom da dohvatis Ameriku, razigrani americki brodovi su okolo rasejane sovjetske podmornice spopadali do ivice pucanja i to pravog.

 

I na sacuvanim fotografijama iz tog doba, bas pomenuta Б-59 pracena americkim helikopterom.

 

Velike, tada vec jedine globalne sile, ucile su koreografiju kriza, jos uvek nesigurno, da sa Kubanskom krizom na neki nacin maturiraju iu praksi shvate da nema zezanja.

Tadasnja sovjetska pravila su za pucanje atomskom bombom predvidjala ili direktno naredjenje iz Moskve ili odluku na licu mesta odgovornog komandanta, ali uz obaveznu saglasnost jos najmanje 2 oficira.

Tog dana je odgovorni komandant bio izistinski sateran u skripac: u zaronjenoj podmornici, pritisnut americkim ratnim brodovima koji su ga okruzili i koji se nisu odazivali na signale da se manu provokacija poput bacanja dubinskih bombi okolo pristupio je - proceduri.

Proceduri koju je zaustavio oficir sa fotografije.

Covek koji je - u onom kratkom periodu uzajamne ljubavi i pokusaja razumevanja pocetkom 2000-ih - bio obostrano priznat kao covek koji je spasao Planetu.

Stavise i posmrtno nagradjen nekom medjunarodnom nagradom.

Urucenom doduse njegovom unuku.

 

Nikada se nece saznati sta se Arhipovu tih nekoliko minuta motalo po glavi: da li iskustvo sa radijacijom steceno u havariji podmornice par godina pre Kube, da li osecaj odgovornosti pomorskog oficira od zanata, da li sve to zajedno, da li nesto trece, tek svet - a to se svi slazu - nikada nije bio blizi Apokalipsi nego tih dana.