Šta je najbitnije što se u istoriji dogodilo na današnji dan?

[kurjak92]

Bas sam danas pročitao prelepu relativizaciju istog, komentare na stranu

 

[namenski]

Иначе, Маринеско је гулаговао на локацији^тм Ванино, која се води као посёлок городского типа, Хабаровски крај...

 

 

[namenski]

On ‎29‎.‎1‎.‎2019‎. at 22:20, namenski said:

koga zanima, neka makar i na Internetu pogleda, potrazi, recimo - takozvanu Tet ofanzivu, mogla bi da zanima i @gone fishing: preveliki zagriz, prouzrokovan neopravdanim optimizmom i - i pored svih upozorenja, pa i sa kineske strane - nedopustiv za 1 gerilu.

Napad, frontalni, na najjaci deo neprijateljske teritorije, sa sve namerom da se upadne u sam Sajgon, sa sve simultanim napadima na neka od najjacih americko - juznovijetnamskih uporista poput Huea, Ke Sana, Da Nanga... 

Prema svim, pa i vijetnamskim izvorima: vijetnamski poraz, Amerikanci kazu takticki, ali i pobeda u svakom drugom smislu, od strateskog, do politickog i propagandnog, dogadjaj koji je, dugorocno, odlucio ishod rata, poraz iz koga je Vijetkong izasao nikad jaci, prakticno nepobediv sve do kraja rata.

 

Na danasnji dan, pre 51 godinu, general vojske Juznog Vijetnama i glavni juznovijetnamske policije Nguyen Ngọc Loan ubio je kapetana Narodnooslobodilacke armije 

Nguyen Van Lem-a.

Na ulici, u po bela dana, po svim propisima: neprijateljski vojnik nije bio vojnik, nije bio propisno obelezen i obucen, raspoznatljiv, a i vremena su bila takva: u toku je bio drugi dan takozvane Tet ofanzive i vijetnamski partizani su se u velikom broju nasli - akademci kazu infiltrirali - u najvece gradove, baze i uopste za vojsku vazna mesta diljem Juznog Vijetnama.

Prastalo je na sve strane, ubijani kolaboracionisti, rezim se ljuljao i pored nekih pola miliona prisutnih americkih savetnika, eksplodirala su skladista, avioni na aerodromima...

Sve u svemu, general je imao sve razloge da bude hladnokrvno u afektu, da se ne obazire na prisutne novinare, TV snimatelje i fotoreportere od kojih je jedan, za ovu fotografiju gore, dobio i Pulicerovu nagradu.

U jednoj Americi koja se tada jos dizala na noge zbog ovakvih desavanja, i u kojoj je - bas zbog njih - vojska pripucavala i po univerzitetskim kampovima.

 

General je pobedonosno zavrsio karijeru kao vlasnik picerije negde u ili oko grada Vasingtona.

 

 

 

 

 

 

 

[namenski]

 

 

I svedocenje prisutnog putnika...

[namenski]

07. februar 1898.

 

[apostata]

Parafraziraću Poupa i još nekoga (zaboravio sam koga) ko je već Poupa parafrazirao:

 

"I Bog reče 'Neka bude intelektualac' i sve postade svjetlost.

Ali đavo nije dugo čekao na revanš i pojavio se expert."

 

[namenski]

Ne znam zasto me ovo tvoje asociralo, a jeste: protrcao pre par dana dve knjige, komsinice na polici, Balokov Hitler i Hitler Keršoua...

Koja razlika u integritetu, prilazu, svojevrsnoj distanci u odnosu na temu...

U korist Baloka, naravno...

 

 

[apostata]

Ma nebo i zemlja.

 

p.s. Ali interesuje me što si to danas objavio?

Datum na Aurori je 13. januar.

Edited February 7, 2019 by apostata

[namenski]

 

Na danasnju noc, izmedju 8. i 9. februara 1904. na svetsku scenu je izasla jos jedna imperijalna velesila.

Mlada, gladna i gadna: u razmahanom divljanju oko bespomocne Kine i jos bespomocnije Koreje, Japan se odlucio da udari na trenutno najslabijeg - carsku Rusiju.

I to manirom koga se drzao i kasnije, sa poprilicno uspeha: iznenadnim napadom, bez objave rata napadnut je Port Arthur.

Poceo je Rusko-japanski rat, rat koji se zavrsio porazom poprilicno trulog carstva i koji je u mnogome odredio kasniju sudbinu te zemlje, sa sve Revolucijama koje su usledile.

U odredjenim krugovima, Rusiji se zameralo sto je dozvolivsi da bude porazena, svetu pokazala da beli covek nije nepobediv, da je nedopustivo da ga pobede neki tamo mali, zuti...

Jednoj Britaniji se, recimo, nije zameralo sto je na svaki nacin ometala ruski ratni napor: svet se uostalom, postrojavao i prestrojavao za jedan novi, veliki rat.

Sutradan, 9. februara, ispred korejske luke Cemulpo, danasnjeg Incona, osvanula je poprilicno jaka japanska eskadra: jaca nekoliko puta od u luci prisutne krstarice Varjag, Варяг, i topovnjace Korejec, Кореец, pored americkih, britanskih, francuskih, nemackih i - italijanskih ratnih brodova...

 

Ruskim brodovima je postavljen ultimatum da napuste neutralnu luku koliko do podne kako pucanje koje ce da usledi ne bi ugrozilo neutralnost i strane brodove.

Isplovljavanje Varjaga i Korejeca iz luke, sa sve beznadeznom i unapred izgubljenom bitkom spada i danas u takozvane stranice takozvane istorije kojom su se ponosili i u Rusiji i u Sovjetskom Savezu, doduse iz razlicitih razloga i sa razlicitim ideoloskim predznakom, ipak ne toliko razlicitim da se Varjaga i ostalih dogadjanja iz tog rata nisu prisetili i 1945, povrativsi ono sto je Japan oteo te 1905.

Na stranu sto se u danasnjoj Rusiji pojavljuju mladi, lepi i pametni istoricari koji tvrde da Varjag nije trebalo da isplovi, da je to bila glupost, da pucajuci po Japancima nije ni izbliza postigao onoliko pogodaka koliko se to tvrdilo, ako ih je uopste i postigao...

Ne poricu doduse da je komandant Varjaga, Всеволод Фёдорович Руднев, od japanskog cara dobio odlikovanje poznato kao Orden izlazeceg sunca.

Ne pominju ni da je jedino komandant u Inconu prisutnog americkog ratnog broda jedini odbio da primi ranjenike sa Varjaga.

Svi ostali prisutni jesu.

 

A sve na stranu, ipak se radilo o jednom jucerasnjem, drugacijem svetu: Varjaga koji je u tisini isplovljavao i koga je ocekivala sigurna smrt od strane iz luke jasno vidljivih japanskih brodova koji su cekali, muzikom je ispratio orkestar sa italijanske krstarice Elba.

Svirajuci - rusku himnu.

 

 

 

[apostata]

Na današnji dan 1900. rođen je Staljinov pit bul terijer - Vasilij Ivanovič Čujkov.

 

Edited February 12, 2019 by apostata

[čarobni breg]

Na današnji dan 1986 SAD izručile SFR Jugoslaviji ratnog zločinca Andriju Artukovića, ministra unutrašnjih poslova ustaške vlade tkz. Nezavisne države Hrvatske.

[namenski]

 

 

Na danasnji dan su poceli, a 15. februara 1945, dakle samo par meseci pre kraja rata, zavrsili bombardovanje Drezdena, Firence na Elbi, Elbflorenz...

Preko 700 britanskih i preko 500 americkih teskih bombardera srucilo je na Drezden oko 4,000 tona bombi, razorivsi pritom preko 6 km2 povrsine grada, preko 10,000 zgrada, ubivsi ceni se preko 20,000 ljudi...

Pretvorivsi tako Drezden u danas jedan od top 3 simbola revizionizma i ponovnog pisanja i citanja istorije, pripisujuci saveznicima zlu nameru odnosno bombardovanje Drezdena iz cista mira, onako zlobe radi, zaboravljajuci na vreme u koje se to dogadjalo, na opravdane vojne razloge, na cinjenicu da je Drezden kao izistinska kulturna vrednost do tada bio postedjen zescih bombardovanja i da je na njega, u odnosu na ostale nemacke gradove baceno nekoliko puta manje bombi nego kada se sve sabere i oduzme...

 

 

 

[bradilko]

  glavnokomandujućeg britanskog generala za strategijsko bombardovanje su poslali u penziju. on je valda smislio da se rokaju gradovi ne birajući mete u njiima

u britaniji je bilo mišljenja da je on ratni zločinac. 

valda je drezden stradao od požara ili se varam? kakve su bombe koristili saveznici?

jel najviše bombi bačeno na hamburg? izuzimam berlin

[namenski]

Na danasnji dan, pre tacno 100 godina je, racuna se, poceo takozvani Poljsko - sovjetski rat.

Danas, a i ranije uredno pakovan u ambalazu zastite Evrope od boljsevicke posasti, uz prenebregavanje cinjenice da ga je zapocela Poljska.

Mlada poljska drzava, koja se povratila iz mrtvih, i to upravo i zahvaljujuci izmedju ostalog boljsevickoj Revoluciji, alava i puna sebe, okrenula se komsijama.

Trenutak je, doduse, bio vise nego povoljan: na izmucenu Rusiju i bauk njene Revolucije, navalilo je i kuso i repato, mlade, na rusevinama Imperija nastale drzave nisu znale gde im je dupe, a gde glava, a ni Evropi tih posleratnih godina nije nesto bas islo jer su Revolucije bile na samo sto nisu posle jednog rata u kome su milioni platili glavom profite i teritorije, umesto da su se - kao sto im je prigodno i patriotski prodavano - borile u ratu za okoncanje svih ratova.

Ta i takva Poljska je krenula da otima i levo i desno: Litvaniji je u - u Poljskoj se i danas to slavi - herojskom i vesto, lukavom izvedenom prepadu, otet Vilnus, dok je tek na istoku plena bilo koliko neces: toliko da je Poljska umarsirala u Kijev.

Sukobivsi svoje interese sa jednom drugom nacionalistickom nakazom iz tog doba, nakazom koja se danas bastini kao preteca moderne, danasnje Ukrajine: Ukrajinskom narodnom republikom, Ukrajinom raznih Petljura i ostalih nacionalistickih nakaza.

 

Nije islo: poterani nazad, Poljaci su uspeli da se zaustave kod i oko Varsave.

Sav slobodoljubivi svet im je pritekao u pomoc: francuske pare i vojni savetnici, 1 De Gol, na primer, heroje poput Vegana da ne pominjemo, americki piloti...

Dogodilo se takozvano cudo na Visli.

Crvene horde su porazene i zaustavljene.

Armije Revolucije, naslednice armija kod Flerija, armije koje su se nadale da ce ih radnici i seljaci Poljske, Nemacke i ostatka Evrope docekati Revolucijom...

 

Poljska je prezivela: uspela je da se dokopa teritorija na istoku, teritorija na kojima je zivelo jedva 15% Poljaka, teritorija koje su negde upisane kao dug.

Dokopala se i nekih 150,000, mozda i vise zarobljenika: cak i savremeni izvori kojima se ne moze prebaciti bolecivost prema boljsevicima, nasli su se pobudjenim da reaguju na zverski tretman zarobljenika, logore, izgladnjivanje, torturu, nepruzanje medicinske pomoci ranjenima i bolesnima...

Slozili su se da je oko 60,000 zarobljenika umrlo u zarobljenistvu: posle, sve do danas, islo je uobicajeno licitiranje brojem zrtava, pokusaji da se svet i inace selektivno raspolozen kada su pogresne zrtve u pitanju, ubedi da ih je bilo samo^tm 20,000...

U spirali nesrecnih rusko/sovjetsko-poljskih odnosa, posejano je seme nekih buducih Katina, optuzbi i protivoptuzbi: Poljska je ostala bez teritorija koje je otela, zahvaljujuci upravo omrazenim boljsevicima se podigla, izdigla i prosirila kako nikada nije, a nacionalisti kao svi nacionalisti, pameti se dozvali nisu.

Pa se tako i danas u Poljskoj snimaju filmovi u kojima su Poljaci lepi i pametni i dobri i obavezno plavi^tm, a oni drugi ruzni i glupi i zli:

 

 

 

 

 

 

Jednom recju - Orci.

 

 

 

 

 

 

Edited February 14, 2019 by namenski

[čekmeže]

Jedini dobri Poljaci su oni što su došli na sovjetskim tenkovima 44.