Šta je najbitnije što se u istoriji dogodilo na današnji dan?

[namenski]

15 minutes ago, apostata said:

Možda je to zato što sam banovan na politika-svet?

Odnosno banovan sam na još nekim mjestima, ali eto ovde nisam.

То се у мрском комунизму звало 'удаљен из рада са студентима, из наставе...', тако некако, а остављен да се бави научним радом 

 

Дисиденту један 

[apostata]

Kraće rečeno - nepravda pa to ti je.

 

p.s. Možda me na hiljaditom postu amnestiraju?

Edited November 22, 2018 by apostata

[namenski]

On ‎22‎.‎11‎.‎2018‎. at 16:06, apostata said:

Kraće rečeno - nepravda pa to ti je.

Nije sto je nepravda, vise je ono: daj coveku vlast pa ces videti kakav je... 

 

Ajmo mi, onako, zezanja radi, dalje, ovog puta 1 komunjarska pobeda:

 

 

Negde na ove dane, ali krajem 1952. godine, zavrseno je skoro dvomesecno bijenje u podrucju nesto malo severoistocno od Seula, a jugozapadno od Pjohgjanga, opisivano na Zapadu kao Battle of Triangle Hill, dogadjaj koji je, posle nekoliko uzastopnih jurnjava uz i niz Koreju, zapecatio stanje stvari i pokazao obema stranama da se dalje ne moze, osim ako se nece bas u ekstrem.

Podrucje je, inace, bilo vidjeno od strane takozvanih snaga UN pod americkom komandom, kao raskrsnica, cvor, vitalnih severnokorejskih/kineskih komunikacija, ali – od strane Severnokorejaca, Kineza i njihovih sovjetskih savetnika – i kao polozaj koji se po svaku cenu ima braniti i odbraniti.

Daleko izvan dometa sovjetskih MiG-ova, izlozeno na milost i nemilost apsolutnoj americkoj prednosti u vazduhu, komunistickim snagama ostao je samo jedan izlaz: kopati, kopati i samo kopati.

 

 

Pa se tako iskopalo preko 10 kilometara tunela, preko 50 kilometara rovova, ali i – u skladu sa proverenom sovjetskom doktrinom – snabdeveno iz daleka i uz nepojmljive napore, nocu, svakojako maskirano i sakrivano od svevidecih pogleda iz vazduha, poprilicnim brojem raznih topova, haubica, minobacaca i ostale artiljerije.

 

Nista nije – koliko se moglo, naravno, prepusteno slucaju: Kinezi su uzeli stvari potpuno u svoje ruke i za ovo bijenje angazovali iskljucivo svoje dobrovoljce, dva korpusa sastavljena od veterana, verziranih za svaku muku i skolovanih u najraznoraznijim bijenjima jos iz dana WW2 i pobedonosne Revolucije.

Kamenjem, pa i golim rukama ako treba.

 

Druga strana je bila skoro iskljucivo americka, izuzev nesto juznokorejskih jedinica.

I jednog puka carske garde cara Etiopije Haila Selasija.

I jednog kolumbijskog bataljona.

Kinezi su, ipak, napravili i jednu gresku: nisu za ozbiljno uzeli obavestenja jednog prebeglog juznokorejskog oficira koji ih je potanko obavestio o nameri druge strane da udare bas tamo gde su udarili.

Na kraju krajeva, bilo je malo vajde od nadmoci u vazduhu: kao i svuda gde se na drugoj strani nalaze ljudi spremni da se biju do kraja, pokazalo se da od tehnologije ima malo vajde.

 

 

 

 

Danas se vodi i to niko ne spori, da se bijenje zavrsilo ubedljivom kineskom vojnom pobedom: ostalo je da politika i diplomatija kazu svoje.

Kinezi, tradicionalno diskretni kada su ovakve stvari u pitanju, nisu godinama sporili americke podatke u kojima su – i ako pobednici – izgubili desetine hiljada ljudi: mudro su sacekali da vreme pokaze, kao sto je i pokazalo, da su gubici bili skoro izjednaceni, a da su komandanti, dojucerasnji seljacici, nadigrali – kako to uvek biva – skolovane oficire.

 

Korejski rat je, pored MiG Alley, dobio i Iron Triangle, a jedan njegov deo ostao je poznat i kao Sniper Ridge.

 

Izmedju ostalog i zarad izvesnog Zhang Taofang-a koji je u nekih 30-ak dana uknjizio 214 potvrdjenih i uredno uknjizenih trofeja.

Nije greska: imenovani je upisan, i na Zapadu, kao strucnjak koji u svom poslu nije koristio pomagala poput takozvanog optickog nisana i slicnih burzujskih luksuza.

 

 

15. korpus Narodnooslobodilacke armije Kine ostao je i do danas jedna od najprestiznijih jedinica iste, obaska sto je, posle ovih desavanja upisan i u takozvanu elitu: po povratku u Kinu, od njega je napravljena prva kineska narodnooslobodilacka padobranska jedinica...

 

 

[namenski]

On 15.11.2018. at 22:53, namenski said:

...jos poodavno se odavde ide u pecalbu i to vojnu, a Svajcarci ce se upisati kao najbolji i najokrutniji najamnici koje je Evropa ikad videla...

...

...ali - vekovna reputacija nije mala stvar:

 

Na ove dane, 1812. godine:

 

 

[apostata]

Negdje u ovo vrijeme prije 75 godina jedan kralj je jednom gradu u znak divljenja  poklonio jedan mač.

 

 

 

Edited November 30, 2018 by apostata

[Dimitrije]

Na danasnji dan, stvorena je Kraljevina SHS.  Najbitnija, najsnaznija i najuspesnija drzava svih juznoslovenskih plemena u kojoj su doziveli i ostvarilii emancipaciju i oni koji etnicki nisu pripadali juznoslovenskim plemenima.

[apostata]

Pearl Harbor  - 77 godina.

 

 

Mogao sam naći i nešto adekvatnije, ali šta mogu kada obožavam ovu stvar.

Edited December 7, 2018 by apostata

[namenski]

 

Na danasnji dan, 12. januara 1945. zapocela je takozvana Operacija Visla - Odra, u sovjetskoj literaturi i istoriografiji poznata kao 

Висло-Одерская стратегическая наступательная операция; u zapadnoj, doduse sve manje poznata i prepoznavana.

Razlog je prost: postoji 1 pismo, datirano negde 6. januara 1945. u kome se PM Velike Britanije obraca postovanom i visoko cenjenom marsalu Staljinu pitajuci ga moze li, ako je ikako moguce, da svoje eventualno planirane ofanzive koliko toliko ubrza ne bi li koliko toliko olaksao polozaj armija Zapadnih saveznika.

Pritisnutih i zaljuljanih takozvanom Ardenskom ofanzivom.

Unapred zahvalni i nikada vam necemo zaboraviti...

Moglo je: planirani sovjetski napad ubrzan je dobrih 10-ak dana.

Da se ne lazemo, on jeste bio dugo planiran i neizbezan, ali tih 10 vanplanskih dana kostalo je, moralo da kosta, nekoliko hiljada poginulih i ranjenih.

Da bi se pomoglo savezniku u nevolji, kada vec tako lepo moli...

Objasnilo se, kada je napad poceo, zasto su se Sovjeti noktima i zubima drzali Sandomirskog, Pulavskog i Magnusevskog mostobrana na Visli koje su osvojili jasuci na ledjima Nemaca i na izmaku letnje ofanzive, onog Bagrationa, zasto Varsava ipak nije mogla biti oslobodjena u avgustu 1944. dok je u njoj trajao ustanak, objasnilo se mnogo toga.

Objasnilo se, pocelo je da se objasnjava, da price o koncentracionim logorima nisu samo sovjetska propaganda...

Objasnilo se i da napredovati vise stotina kilometara tokom manje od mesec dana nije monopol Nemaca, da to drugi znaju brze, bolje i efikasnije: sa Istoka je stizala jedna vojska, opaka i orna, kojoj ovog puta nije falilo ni dzebane, a ni ostalih potrepstina.

Sve u svemu, pale su teske batine: oni cuveni SS i ostali oklopni korpusi razbucavani su samo tako, a zverke nazvane po raznim mackama bile uredno obradjivane kao i dolikuje.

Stupilo se i na tlo Nemacke, ono predratno, sveto: preko same Odre uspostavljeno je nekoliko mostobrana, neki od njih bice odskocna daska za Berlin.

Koji se, kada je ofanziva stala, zavrsila se, bio daleko nepunih 80 kilometara.

 

 

 

I jedna kolaterala takoreci:

U naletu, pocelo je i oslobadjanje saveznickih ratnih zarobljenika iz logora rasutih sirom Poljske, Pruske...

Nikom sa ove fotografije nije bilo zao Nemaca.

Ni u kom obliku.

To su izmislili posle, neki drugi, miroljubivi i skloni prastanju.

[namenski]

1 Nemacka obelezava, a i inace: 100 godina od kako su Rosa Luxemburg i Karl Liebknecht oteti, muceni i ubijeni u Berlinu gradu.

 

 

 

 

A tela im pronadjena u Landvehrkanal-u:

 

Ubijeni od strane Freikorps-a, Frajkora, nemacke rezerve, pricuve za revans.

Uredno podrzavane - uostalom u toku je bila Revolucija na nemacki nacin - od strane socijaldemokrata, onih koji su naucili lekciju.

 

Ona, takodje socijaldemokrata, dakle 1 optimista glede mogucnosti da To nekako prodje bez streljanja i ostalih krvoprolica, sve dok socijaldemokrati - oni koji su lekciju naucili - nisu, 1914. uredno glasali za ratne kredite i rat u celini i celosti.

Onaj rat, klanicu tacnije, koji i danas zovu Veliki.

Ipak, da se zna i pamti, ne svi socijaldemokrati: oni iz jedne male zapadnobalkanske zemlje - nisu.

Glasali su protiv rata, a zatim uredno i kako dolikuje, obukli uniforme i uzeli puske da brane ono sto se braniti moralo.

 

Ona: protivik rata, protivnik socijaldemokratskog jajarenja glede ratnih i posleratnih problema sa sve Revolucijama koje su se sirile Evropom, osnivac Komunisticke partije Nemacke, najjace komunisticke partije u Evropi posle, naravno, one boljsevicke.

Ali, i protivnik Oktobra na ruski nacin, kriticar Lenjina, sa sve tvrdnjom da to, mozda, moze i drugacije...

Prvorazredni i danas aktuelni teoreticar, zacetnik kojecega pa i modernog feminizma, ali ne onog pomodnog....

 

On: sa Bebelom, osnivac nemacke socijaldemokratske partije sa kojom je raskrstio iz istih razloga iz kojih i ona.

Čovek koji je mrzeo militarizam, onaj nemacki posebno, toliko da je dopao i zatvora u militarizmu okrenutoj Nemackoj i kao robijas izabran za poslanika.

Tokom rata drzan u zatvoru, za svaki slucaj, da ne kvari vojsku.

 

Oboje i danas bezbednosno^tm interesantni, toliko da ih Bundesamt für Verfassungsschutz AKA BfV, nemacki DB za unutrasnju upotrebu, smatra vrednim glede motrenja na eventualne uticaje...

 

 

[apostata]

Vladimir Iljič Uljanov (10.04.1870-21.01.1924)

 

 

Crveni trg danas.

Edited January 21, 2019 by apostata

[namenski]

 

[namenski]

@apostata povodom godisnjice smrti, nesto se mislim koliko je upadljivo, simptomaticno da moderni antistaljinisticari montefjorovske skole - da ih ne imenujem, ureknucu pa ce se jos i pojaviti da objasne^tm - izbegavaju da pomenu Lenjina, koliko su ga skrajnuli, i kao teoreticara i kao politicara, drzavnika.

I kada se usude, sve se svede na par ovestalih frazetina poput da je 'iz lenjinizma prirodno nastao staljinizam' itd, itd, uz uzasno, nedopustivo i u krajnjoj liniji opasno nepoznavanje ma i u osnovama doprinosa i dostignuca kako naucnih, tako i svakih drugih.

Edited January 21, 2019 by namenski

[Delija67]

Danas se navrsava 100 godina od kad je u Kraljevini SHS na celoj teritoriji poceo da se koristi gregorijanski kalendar. Poslednjeg dana starog julijanskog kalendara, 14. januara proslavljen je Sveti Sava, a sutradan je osvanuo 28. januar sto 1919. godinu cini najkracom na ovim prostorima. Ovo se ne odnosi na delove zemlje koji su pre Velikog rata bili deo Austrougarske. Tamo se vec ranije primenjivao gregorijanski kalendar.

[Radoye]

 

[namenski]

Wilhelm Gustloff

Ponos i 1 od simbola nacisticke brige o radnom coveku, dovrsen 1938. da sluzi na radost Deutsche Arbeitenfront, nacistickom ersatz-u za radnicke sindikate, kojim su radni Nemci trebali da veselo krstare u danima odmora.

Ime dobio po opskurnom nacistickom funkcioneru, glavnom i odgovornom za svajcarski ogranak NSDAP, koga je ubio jedan mladi Jevrejin, nase gore list, rodom iz Daruvara zato sto eto: David Frankfurter, umro ne tako davne 1982. u Izraelu.

Brod, nije da ga nije bilo: preko 200 metara u duzinu, oko 25,000 tona, snabdeven svim sindikalnim zgodama, ponajmanje je radio ono cemu je namenjen, ali je zato uredno odvezao u Spaniju nemacke turiste u organizaciji Legion Condor, razvozio vojsku duz norveske obale tokom nemackog napada na Norvesku, da bi konacno bio zvanicno proglasen za Lazarettschiff i kao takav propisno obelezen.

Nije nesto bilo posla za njega, Nemacka je ipak kopnena zivotinja, pa je zavrsio u Dancigu kao brod kasarna za buduce posade nemackih podmornica koje su se u ratom relativno nezahvacenom Baltiku, daleko od ociju Britanaca i njihovih aviona, vezbale za nastup na svetskim okeanima.

I tako do zime 1945. kada je trebalo bezati iz Istocne Pruske, Kurlandije, kako su se tada, a i pre toga zvali delovi Litvanije i Letonije: stizali su Sovjeti, one boljsevicke divlje crvene horde, zeljne krvi, osvete i nemackih vekovnih ognjista.

 

Na danasnji dan je iz Danzig-a isplovio Wilhelm Gustloff.

Sa preko 10,000 ljudi uguranih svuda gde je bilo mesta: poslovicna nemacka organizovanost i smisao za red su poceli da manjkaju, a i izbeglice su svuda izbeglice.

Sto se Wilhelma Gustloff-a tice, ne sve: na brodu je bilo tusta i tma nacistickih funkcionera, partijskih kadrova, visokih drzavnih sluzbenika od svake fele i to u tolikom broju da je jedno vreme - dok se revizionizmi nisu zahuktali - brod bio po negde nazivan i nacistickim Nojevim kovcegom.

Ali, na brodu je bilo i itekako aktivnih oficira, kako Wehrmacht-a, tako i SS, nekih po potrebi sluzbe, nekih po potrebi spasavanja zive glave.

Bilo je i ranjenika.

Bilo je i preko 4,000 dece.

Bilo je i - izvori se ne slazu - 50, a mozda i svih 70 kompletnih, izvezbanih posada za podmornice, i to one novih, opasnih tipova.

Bilo je i oruzja, ne samo kao brodskog tereta, nego i kao brodskog naoruzanja.

Bilo je i oznaka bolnickog broda, jasno vidljivih i postavljenih u skladu sa medjunarodnim konvencijama.

 

 

Ali je bila, tu u blizini, u plitkim vodama izrazito nepovoljnim za podmornice i sovjetska podmornica C-16.

Koja je, ugledavsi brod i posle cekanja da se brod namesti, ispalila 3 torpeda.

Sva 3 su pogodila brod koji nije plovio uobicajenim cikcakovanjem zbog nemacke frke sa gorivom.

Rezultat je bio 1 podmornicki rekord, onaj po broju zrtava iz cuga: preko 9,000.

 

Nije se imalo kud: cak i nemacki istoricari i danas, u pola glasa doduse, priznaju da se radilo o vazecem vojnom cilju, regularnom u svakom pogledu.

Americki i britanski potvrdjuju, buduci da su i sami petljali sa podmornicama.

 

A onom podmornicom C-13 komandovao je Александр Иванович Маринеско, odesko dete, rodjeno od oca Rumuna, begunca iz rumunske ratne mornarice u kojoj ga je cekala smrtna kazna zbog premlacivanja oficira i majke Ukrajinke.

 

 

Sa 13 godina zapoceo je karijeru pomorca, 1936. mobilisan u crvenu mornaricu i napredovao do komandanta podmornice.

Gore-dole karijeru, buduci da se unapredjenjima i oduzimanju cinova tesko moze da udje u trag: nedisciplina, pijanstvo, nepostovanje starijih po cinu...

 

Ali i jednoglasne karakteristike o izuzetnom majstorstvu u svom poslu.

Te zime 1945. nasao se u Hankou, Finska, ruskoj carskoj pomorskoj bazi od davnina, koju su Finci, naprasno se opametivsi, dali na koriscenje Sovjetima.

Nasao se u sred jedne od svojih pizdarija: uhvacen kako divlja u lokalnim kafanama, uhvacen u krevetu Svedjanke, krcmarice mlade, iz koga je morao da se spasava bekstvom kroz prozor, u gacama.

Na sve to od strane nekog nadobudnog СМЕРШ-ovca optuzen da je pomenuta Svedjanka nemacka spijunka.

Ako nije, mogla je da bude.

Skloni mu nadredjeni uspeli su da ga izvuku upucivanjem na zadatak, put na cijem se kraju nalazio Wilhelm Gustloff sa svojih preko 10,000 putnika.

Pored njega, Marinesko je na rabosu imao i General von Steuben, bivsi Munchen, umanjena verzija prethodnog, iste namene i istog zadatka, ovog puta sa oko 3,600 potopljenih.

Ostatak karijere, pre i posle Gustlofa i Stojbena, cini smenjivanje uspesnih potapanja i prijava vojnom sudu: o visokim odlikovanjima nije moglo da bude ni govora, a samo zahvaljujuci nespornim pomorackim kvalitetima uspeo je da izbegne teze vojne kazne.

One civilne nije: prisilno penzionisan, radeci svasta, od ucestvovanja u ekspedicijama do posla magacionera, dopao je na 3 godine i zatvora kao obican kriminalac.

 

 

Lenjigradske kafane i obavezni periferijski pijanci imali su prilike da se druze sa covekom koji je u tim krugovima bio poznat kao Сашка-Подводник.

Da bi se tesko razboleo, pri cemu su se pojedini admirali dosetili da bi bio red pomoci coveku, pa ma samo i saljuci svoje automobile ne bi li ga vozili od bolnice do bolnice.

Sve dok nije 1963, slomljen i bolestan, umro u Lenjingradu gde je i sahranjen.

 

 

1990. u jednom od poslednjih ukaza te vrste u vec umirucem Sovjetskom Savezu Александр Иванович Маринеско odlikovan je posmrtno zlatnom zvezdom Heroja CCCP.

 

Ako se u priznanja ne racuna, pored imena ulica i skola, i to da muzej podmornica i podmornicara CCCP/Rusije u Lenjingradu danas nosi ime ovog coveka: Музей истории подводных сил России им. А.И. Маринеско.