Šta je najbitnije što se u istoriji dogodilo na današnji dan?

[namenski]

Na danasnji dan, 1929. godine...

 

Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца

Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca

Kraljevina Srbov, Hrvatov in Slovencev

 

...kрштена је као

Југославија

Jugoslavija

 

 

 

[namenski]

Na danasnji dan, 4. oktobra 1957. godine, Covek je po prvi put zakoracio u svemir...

 

9 minutes ago, namenski said:

 

 

 

 

[vathra]

Čuveni 6. oktobar, kad se po mnogima nije desilo šta je trebalo.

[čekmeže]

Tad je već bilo kasno, šanse su propuštene 9. marta ili 96e. To 96e mi stvarno nije jasno kako i zašto Miošević tada nije pao, em bi možda i Kosovo ostalo.

[Filozof manijak]

 

Spasio ga Havijer Solana, ako se dobro sećam tog perioda....

[Anduril]

Bosna - suvise veliki rizik tako kratko po potpisivanju sporazuma. A i siloviki bi ga podrzali...

[čekmeže]

...posle je spašavao nas™.

Edited October 6, 2018 by čekmeže
@ manijak

[pasha]

 

[namenski]

 

Evo, zavrsise obelezavanje 100 godina od kako je bilo Velikog rata.

Prigodno, kako dolikuje.

Politicki korektno, sa sve ogavnom simbolikom crvenih makova na poljima Francuske, na mestima na kojima je Evropa satrla milione koji su u rat posli iz jedne Evrope u kojoj nije bilo viza, a obreli se u jednoj ogranicenoj Evropi, Evropi koja je – i pored svih obecanja i nada – tih, danas jubilarnih godina – zakoracila u jedan novi Tridesetogodisnji rat.

Proslava je bila sva u znaku nove Evrope: na stranu to sto se, od obelezavanja stogodisnjice otpocinjanja Prvog svetskog rata, pa do danas, na dan primirja, u toj Evropi promenilo poprilicno toga, tek, proslava je, zbirno, prosla u znaku humane zacudjenosti, otprilike ‘ko nas to, ovako lepe, pametne i civilizovane, tako krvnicki zavadi…’.

Ili – eto, desava se i najboljima.

Sa sve u pola glasa, onako ispotiha promrmljanim primedbama o nekim tamo divljacima koji ubise jadnog Ferdinanda i – ovo obavezno – trudnu mu suprugu, te tako zakuvase klanicu.

Ni reci o Krupu, Vikersu, Snajderu, ni reci o podivljalom kapitalizmu i imperijalizmu, ni reci o tome da se radilo o ratu za ponovnu podelu sveta, ni reci o tome da je tada otkriven moderni, pokazalo se smrtno otrovni – nacionalizam, idealno ortopedsko pomagalo za svaku vrstu manipulacije takozvanim malim ljudima i njihovo slanje na klanicu.

Umesto toga, dobili smo kamare jalovih analiza odnosa takozvanih velikih sila, nova prekopavanja po vec toliko puta prekopanim dokumentima – kao da je u njima ikada pisalo ono bitno – sa sve toliko popularnim novim citanjima starih istorija.

 

 

A Srbija?

Pa nista: iskoristila je, kolektivno, jos jednu priliku da se popisa po sopstvenoj istoriji, zakuka nad svojom zlosrecnom sudbinom dobitnika u ratu, a gubitnika u miru, snimi par ogavno pateticnih TV emisija i filmova prepunih fraza o otadzbini koja je vaznija od porodice, na nacin i manirom 90-ih idealizuje sliku srpskog vojnika i srpskog oficira, pokrije se usima na cinjenicu da je kapa jednog Stepe ili jednog Misica tih istih 90-ih zavrsila na glavama kriminalaca…

Zemlja koja je tih ratnih godina u kojima su takozvani veliki lesinarili vodila i dobila bitku za prezivljavanje, koja je – pokazalo se prigodno i za potrebe sopstvene takozvane elite – izborila bitku za stvaranje jedne nove drzave, danas kuka nad sopstvenom sudbinom, propustajuci po ko zna koji put priliku da se ponosi sopstvenom istorijom.

Zemlja ciji su socijalisti, samo primera radi, jedini u Evropi – za razliku od pitomih i teoretski potkovanih nemackih ili austrijskih – glasali protiv rata, da bi zatim obukli uniformu sopstvene zemlje i krenuli da je brane i ginu za nju.

 

 

 

Na proslavi pedesetogodisnjeg jubileja – davne i burne 1968. godine – ucestvovali su – unuci.

 

Ono sto je ostalo danas ili cuti ili mudruje, prepustajuci se pitanjima poput onih ‘da li je to vredelo’, ‘da li smo bili na pravoj strani’, ‘zasto to nismo uradili pametnije…’.

Prihvatilo su, primili se, na pricu da se o njihovim sudbinama odlucuje negde drugde – uostalom, tako je udobnije, prihvatili su, primili se, na fingiranje demokratije, na uvezene polovne sarene laze uvezene skupa sa polovnim automobilima, teraju modu preispitivanja i takozvanog ponovnog citanja istorije, pristali su na ubistvo drustvenog optimizma i pristali su da bude zamenjen beskrajnim pricama o propustenim istorijskim prilikama i istorijskim greskama, pricama kojima se hrani svaki nacionalizam i bez kojih mu zivota nema.

Pristali su na ikonografiju provincijske kopije beckih novogodisnjih i drugih muzickih priredbi sa sve Radetzky marsh izvodjenjima, sa sve kolektivnim izvodjenjem Marsirala, marsirala kralja Petra garda, na ikonografiju jedne Srbije koja je kao bajagi postojala dok je dusmani nisu unistili, zaboravljajuci da su – ne tako davno – skoro svi, ogromna vecina u svakom slucaju, potomci ''Onih koji su u ‘noćima solunskim, na istrzanim krilima frontaškog sna prelijetali sve tri vojske moćnih careva i mjesecima i godinama dolazili u Šumadiju i na Moravu, svojoj kući bijeloj; proklinjali rov i žalili za ratovanjem u Mačvi, “kad poginulima nije odmjeravano mjesto gdje će počivati njegovo tijelo i kada je njihov pogled na umoru gledao nebo cijelo”.
Sjeća se: sanjali su svoja sela ravna i u zatišjima sadili lijehe luka i paprike; na domak bugarskih topova, s večeri sjedjeli u svojoj “bašti”; ginuli, pravili česme u hladu velikih bukava Sultanije Kulbeleri; voljeli Francuze i zajedno s njima umirali od njemačkih haubica.''

 

Bas kao i potomci jos jedne pobednicke Srbije, one koja je u zimu 1941, najbolje sto je imala poslala da se bori i pobedi, Srbije Beogradskog, Kragujevackog, Sumadijskog i Kraljevackog bataljona, Srbije koju su zamenili za Srbiju placljivih djenerala, takozvane politike cekanja i ocuvanja takozvanog nacionalnog bica…

Koje, tek da se napomene, nikada pre nije bilo toliko izakano od kako su se oni prihvatili cuvanja.

 

 

 

 

 

Edited November 11, 2018 by namenski

[đorđe geprat]

u čast zatvaranja najveće klanice u istoriji obnovio sam sa prijateljem kanadski "Passhendale". posle smo na Wiki iščitali šta se zbilo. i ono što smo znali: koliko je malo vredeo ljudski život u to vreme.

Quote

Kada su stigli Kanađani kanadski glavnokomandujući general Artur Kiri izrazio je mišljenje da će cilj koštati 16.000 žrtava. Dok je Kiri to smatrao izuzetno velikim brojem u uporedbi sa ciljem operacije, maršal Daglas Heg je to uporedio sa već ogromnim gubicima saveznika tokom godina ratovanja i naredio je da počne napad.

Quote

Pašendal simbolizuje užasnu prirodu velikih bitaka Prvog svetskog rata. Nemci su izgubili 270.000 vojnika, a Britanska Imperija 300.000.

 

[čekmeže]

Hejgov plan 

 

 

 

[apostata]

20.11.1945. počeo sudski proces u Nirnbergu.

[Pontijak]

@namenski tek sada procitah tvoj tekt o 11. novebru, sta da kazem osim grehota sto je tekst ostao ogranicen samo na ovaj malobrojni forum

 

@apostata  ah taj zlikovacki hag nirnberg koji je bio antisrpski antinemacki sud jer se u njemu sudilo i presudilo samo srbima nemcima  (koliko li je samo okupiranih nemaca posle 13 godina nacisticke vladavine imalo ovakve sentimente i ogorcenosti)

Edited November 21, 2018 by Pontijak

[namenski]

8 hours ago, apostata said:

20.11.1945. počeo sudski proces u Nirnbergu.

Poceo, al' tesko, kako stvari danas stoje, da se i kako treba zavrsio...

Ponajpre bice zbog toga sto su Demokratijama^tm zafalili kadrovi^tm...

 

 

6 minutes ago, Pontijak said:

@namenski tek sada procitah tvoj tekt o 11. novebru, sta da kazem osim grehota sto je tekst ostao ogranicen samo na ovaj malobrojni forum

Ma jebes forumske tekstove, forum je mesto za opustanje...

Uostalom, lepse je dole, ovaj povijesni topik polako ulazi u svjetski, globalni trend...

[namenski]

13 minutes ago, Pontijak said:

ah taj zlikovacki hag nirnberg koji je bio antisrpski antinemacki sud jer se u njemu sudilo i presudilo samo srbima nemcima  (koliko li je samo okupiranih nemaca posle 13 godina nacisticke vladavine imalo ovakve sentimente i ogorcenosti)

Preterujes: tu skoro se podsetih da je izvesni Marisav Petrovic srecno i zadovoljno ziveo u Minhenu do neke 1984...

Doduse, kazu da ga je - iako vec matorog - na kraju ipak stigla zlocinacka ruka omrazene komunjarske UDBA-e...