Šta je najbitnije što se u istoriji dogodilo na današnji dan?

[namenski]

Sad videh:

 

Quote

Vise od 67 odsto bilo je mladje od 25 godina (14.245 boraca), dok je 48 odsto boraca pripadalo KPJ (6.610) ili SKOJ (4.065)

 

[steins]

On 20.5.2018. at 1:54, namenski said:

Sad videh:

 

 

 

de namenski, napiši koju o samim bitkama na neretvi i sutjesci.....ide ti od ruke

[Frile]

Ima kod Baneta Gajića jеdan (za mene) drugačiji tekst o bitci na Sutjesci. Možda je ČvP društvu ovo poznata priča, ja videh prvi put.
Disclaimer: verujem da je dozvoljeno i potrebno objektivno čitati i tumačiti istoriju - ali ne umem da prepoznam gde prestaje objektivno tumačenje istorije a gde možda počinje revizionističko prepravljanje.
 

 

[vathra]

Gde god da vidiš da autor navodi „istoriju ne treba tumačiti crno-belo“, uglavnom se radi o pokušajima da se zločinci i kolaboracionisti pokažu kao nekakvi antifašisti. Ukratko, smeće.

[namenski]

E, jebiga, sada i britanska ekipa, sa sve Dikinom i Meklinom postadose sovjetski spijuni.  

Takst do kurca, a motivi jos vise: gomilaju se nazovi dokazi da je Tito bio dunster i da je samo zahvaljujuci svojim potcinjenima uspevao da se izvuce, a da su Nemci postigli svoj cilj - sta god to bilo - a zaboravlja se da su partizani posle Sutjeske postali i postajali jos jaci i masovniji i da to nema ama bas nikakve veze sa Staljinom, Cercilom i ostalim teheranima.

Jednostavno, to je u prirodi, sustina je svake uspesne gerile, a jugoslovenska partizanska/komunisticka gerila spada u 3 najuspesnije gerile 20. veka, pored kineske i vijetnamske, sta god rekli ili napisali Amerikanci inace ekstremni kurtoni kada se o teoriji i praksi gerile radi.

Ima nesto drugo: danas je Sutjeska, kao sto i treba da bude, legenda, istorija, prica.

Unakazena i do zla boga lose medijski eksploatisana u vremena socrealizma, kada su se partizanske, bas kao i solunske, price svima dosadile i popele na glavu, u kasnija vremena zaboravljena ili zlobno, zlonamerno interpretirana kao od strane ovog majmuna gore, Sutjeska ostaje jedan od primera kako se popisati na sopstvenu istoriju.

Da vidimo, onako random:

 

- ima li, moze li bilo koja zemlja u Evropi koja danas, kazu, pociva i bastini nasledje antifasisticke borbe da juna 1943, dakle u vreme jos itekako mocne Nemacke, da pokaze i prikaze cirka 20,000 ljudi, organizovanih u vojne jedinice, pod jedinstvenom komandom, sa jedinstvenim ciljem i dovoljno mocne da angazuju protiv sebe vise nemackih snaga nego sto ih je bilo angazovano protiv takozvanog Africkog korpusa. Onog Romelovog.

Ovo je istorijska cinjenica, neoboriva.

 

Jedinice koje se, svi se slazu i niko ne osporava, bore umesno, zestoko i uporno, toliko da komandant jedne od nemackih divizija dovedenih sa Istocnog fronta pismeno priznaje da se, navodim po secanju: ...'njegovi slazu da tezina i intenzitet borbi vodjenih na Sutjesci sa partizanima, prevazilazi borbe na Istocnom frontu...'

 

Da je pameti sto se Sutjeske tice nije najvazniji Tito, nisu ni komunisti, najvazniji: najvaznija je cinjenica da su zapadnobalkanci, Srbi u vecini ako je nekome do toga, mada je partizanstina iznad i pre svega jugoslovenska prica, tog leta 1943. godine borili i izborili jednu pobedu kojom se - sve politike i ideologije na stranu - treba ponositi i kojom treba u svakoj prilici mahati.

 

Seruckati po njoj napomenama kao sto je 'partizani su se probili tamo gde su bile 2 najslabije nemacke divizije' kao da su trebali da se probijaju tamo gde su bile najjace  jednostavno je istorijski revizionizam najnize, najjeftinije vrste, onaj draskovicevski iz svetlih po srpsku istoriju 90-ih.

 

I tako, Sutjeska, jugoslovenski Tatu Ho, prica o gerili koja pobedjuje, iz poraza izlazi jaca nego sto je u poraz usla, nasuprot napomeni iz gornjeg teksta kao sto je ova, na primer:

Quote

Nemci su iskoristili momenat da nakon prve faze operacije u kojoj su potpuno neutralisali snage JVuO, bez borbe, i nakon Mihailovicevog bega natrag u Srbiju, preduzmu ofanzivne akcije za unistenje i komunisticke gerile, kada se vec ukazala prilika.

Iz koje sledi da su Nemci, posto su uspesno, ali bez borbe  neutralisali snage JVuO, odlucili da se - kada su vec tu - obracunaju i sa jednom drugom, po njih daleko opasnijom gerilom...

 

Jebiga...

[namenski]

3 minutes ago, vathra said:

Gde god da vidiš da autor navodi „istoriju ne treba tumačiti crno-belo“, uglavnom se radi o pokušajima da se zločinci i kolaboracionisti pokažu kao nekakvi antifašisti. Ukratko, smeće.

+1

 

 

 

[namenski]

Mozemo malo i da uporedjujemo, pa tako, na primer, imamo 1 Francusku, sveticu, Jovanku Orleanku medju drzavama, i njenog voljenog vodju generala De Gola, sa sve Drugim svetskim ratom.

Pa kaze: pomenuti general WW2 provodi u GB, trckara, moljaka, jeste da mu je neprikosnoveno dostojanstvo Francuske i njeno vaskrsnuce u punom sjaju i znacaju vlazni san, samo ne ide to tako.

Onima koji se pitaju, De Gol je kamen u cipeli, do duboko u rat nose se mislju o mogucoj alternativi, a jedini i najvazniji razlog paznje koju posvecuju Francuskoj kao takvoj je njena specificna tezina u posleratnoj Evropi: njena gravitacija, njen znacaj kao obaveznog protivtega Nemackoj sa kojom se jos uvek ne zna sta ce, njeno kolonijalno carstvo, njena flota, itd, itd...

Vrli general trckara izmedju Londona i Moskve, Vasington mu je malo nenaklonjeniji, ali general uspeva da s teskom mukom sklepa nesto borbenih jedinica, brojcano ni blizu od svih priznatoj snazi recimo i primera radi - jugoslovenskih partizana.

Visi u vazduhu ceo rat: gura se i tamo gde ga nece i nerado primaju, ne racunaju s njim, u sustini moljaka, dize sebi cenu i - sto jes' - jes' - radi to vesto, sposobno i lukavo, uspeva da se nametne kao skoro pa priznati predstavnik Francuske u izgnanstvu.

Ali, sve to iz udobnosti Londona, kasnije neke od francuskih kolonija u kojima - gle cuda - bas i nije rado vidjen.

Primoran je da guta, bas kao i Jugosloveni Srbi bombardovanje sopstvenih gradova, potapanje i to pucanjem i ubijanjem Francuza dobrog dela flote kod Mers el Kebira, guta Tulon, guta odjebavanje iz svake ili skoro svake znacajnije saveznicke operacije na tlu francuske metropole, a glavni razlog je prost: u pokretu otpora u samoj Francuskoj prednjace - komunisti, oni su ta sila koja ce posle rata da se pita, tako da je glavni generalov posleratni zadatak da ih istisne iz u ratu nastalih organa vlasti i uticaja, da minimalizuje njihov narasli, preovladjujuci uticaj.

Cak i to mora da radi uz presudnu pomoc zapadnih saveznika, pri tom gutajuci zabu da mu zemljom do kraja rata prakticno rukovode saveznicki komandanti koji sa svojim vojskama putuju Francuskom ka Nemackoj.

Dotle se, na brdovitom zapadnom balkanu sa Nemcima i Italijanima vodi jedan ozbiljan rat: krajnji skor je - sve zapadnobalkanske interne pizdarije na stranu - taj da 9. maja 1945. Jugoslavija brojcano i mereno duzinom fronta prema Nemackoj, zauzima vise mesta i angazuje vise Nemaca, nego snage Francuske 'koja se podigla iz pepela' i koje su do poslednje cigarete opremljene iskukanim materijalom...

I to snage autohtone, nastale na samom terenu koji - u odnosu na Francusku nije nimalo gostoljubiv ni pitom, snage koje se sa okupatorom bore u rezimu 100:1 za ubijenog i 50:1 za ranjenog Nemca, uz nepojamne zlocine prema civilnom stanovnistvu: samo u pomenutoj bici na Sutjesci i samo nemacke jedinice su sistematski, u naredjenjima potpisano i u delovodnike zavedeno, prakticno istrebile civilno stanovnistvo podrucja u kome su se borbe vodile.

Na zapadnom balkanu nema pitomih nemackih generala kojima je zao Pariza, nema cickanja i mickanja, ali zato ima potpirivanja i upotrebe nacionalnih antagonizama do mere koja se izrazava stotinama hiljada mrtvih i smisljene politike podsticanja i podrske zapadnobalkancima uvak ornim da se dohvate za gusu, ali - ovom prilikom spremnih i da u najboljoj tradiciji pokazu Nemcima i Italijanima da to ipak ne ide tako i da ce - kao i pre par decenija - da sa zapadnog balkana da izadju na metli.

 

 

 

 

 

 

 

A na drugoj strani, a na drugoj strani...:

 

 

 

 

 

Sto, naravno, ne smeta i ne treba da smeta da se neke stvari, barem formalno, priznaju i postave na mesto koje im pripada:

 

 

 

I tako u jos poprilicno carsija i bratskoj Francuziji...

 

A i da se prigodno zapeva:

 

[Pontijak]

@namenski 

 

[bradilko]

de gola niko nije hteo, ponajmanje saveznici jer šta će im?

vojske nema a posebno britanci su se kurvali sa kolaboracionistima do zadnje ure zbog preko potrebne flote. 

isto tako u kolonijama ga nisu voleli jer im je bio draži mir a i nije bilo lako igrati između britanaca i nacista.

to sa pokretom otpora i nije bilo toliko bitno, malo ih je bilo a to što su komunisti bili jaki posle normandije je bilo irelevantno.

ali ipak je de gol istrpevši svakakva ponižavanja čerčila i posebno gnušanje ruzvelta doveo francusku među pobednice rata i sačuvao joj obraz..

 

[x500]

Na danasnji dan, 6og juna 42 krece zavrsna ofanziva na Sevastopolj. 

Posle vise od 6 meseci opsade zavrsni napad ce trajati jos 30 dana.

 

[namenski]

 

Postoji doduse, tek da se pomene, i druga strana price, 1 od mnogih:

 

Quote

Gentlemen, I am 25 years old and I have killed 309 fascist invaders by now. Don't you think, gentlemen, that you have been hiding behind my back for too long?

Ljudmila Pavlicenko, sovjetska snajperistkinja^tm, na konferenciji za stampu u Cikagu tokom promotivne turneje po SAD i Kanadi 1943. godine...

[apostata]

 

Otvaranje sezone kupanja u oslobođenom Sevastopolju, jun 1944.

[namenski]

Pre tacno 100 godina: u dugoj istorija nastojanja da se doaka velikim i u svakom pogledu nadmocnim mornaricama, na danasnji dan, 10. juna 1918. godine i to bas u plavom Jadranu, malecki italijanski torpedni camci su uspeli da se zalete u KuK ratnu mornaricu i potope ponos flote beckog ћесара.

Sigurno jedna od prekretnica u pomorskom ratovanju, doduse ni blizu toliko znacajna kao pojava letecih masina, tek naterala je velike da se zamisle i odmaknu od obale, ali i da porade na malim plovecim napravama: posle skoro tacno 50 godina, oktobra 1967. ceh je platio Izrael kada su mu male plovece naprave sovjetske proizvodnje potopile najveci ratni brod.

Szent Istvan, deo povece grupe koja je pod komandom madjarskog koja nema more admirala Hortija, onog Hortija, izmislila neki posao uz i niz Jadran, iznenadili su i to majstorski, Italijani, inace priznati majstori za male i brze plovece naprave.

Sto se pomenutih brzih plovecih naprava i italijanske zainteresovansti za njih tice, zli jezici su nudili razna tumacenja, ovog puta neosnovana: Luigi Rizzo, primo conte di Grado e di Premuda sa nekoliko ljudi:

 

 

i dva brodica, MAS 15 i 21, ovo MAS za Motoscafo Armato Silurante, uspeli su da na dno mora posalju cirka 20,000 tona tesku grdosiju i kuci se vrate zivi i zdravi.

Ono, italijanska posla: iste te naprave su se posle primirja u WW1, usunjale u luku svog ratnog saveznika, zemlje koja ce se kasnije nazvati Jugoslavijom, i potopile deo jugoslovenskog nasledja KuK mornarice, onako bas na kvarno, ubivsi pri tom i prvog komandanta novorodjene ratne mornarice, admirala Vukovica, a sve u brizi da se na Jadranu ne nadje neko jaci od njih.

 

Mladi Rizzo:

 

I Rizzo sredinom 30-ih kao Musolinijev admiral i clan fasistickog velikog veca ili kako se to vec zvalo...

 

Ali, i pre svega, sama naprava:

 

 

 

I Cantiere navale fratelli Orlando...

 

[x500]

Kada ste pomenuli INS Eilat, danas 11.06. je godisnjica kraja Junskog (6-o dnevnog) rata. 

 

Samo ukratko, za samo 6 dana snage IL su uspele da desetkuju ujedinje arapske snage i uvecaju teritoriju 4 puta.

Koriscena je mesevina oruzja, sto savremenog za to vreme, sto najboljih komada iz ww2. Brojevi, cisto matematicki, su bili na strani Arapa.

Mnogo bolja obucenost, motivacija i kvalitetno komandovanje su dali IDF-u prednost u odnosu na protivnike. 

Grad Jerusalim je nakon XIX vekova ponovo bio jevrejski. 

 

[namenski]

Sto jes' - jes', sva sranja na stranu, jedan narod se vratio kuci: