namenski Posted May 9, 2016 Posted May 9, 2016 U pravu je Vatra, al' nebitno: ovo naduveno Kajtel govno trebalo je da sedi u Berlinu 9. maja, odmah nesto posle ponoci bese... Onako kako je ispalo sa potpisivanjem u Remsu i ostalim potpisivanjima, bilo je jos jedno nemacko ljigavljenje sa predajon Zapadnim saveznicima i uvaljivanjem Sovjetima drugorazrednih potpisnika, mislim na zapadne, za berlinsko potpisivanje... Bilo kako bilo, 9. maj je Dan Pobede u Evropi...
bigvlada Posted May 10, 2016 Posted May 10, 2016 Jel' ovih dana godišnjica proterivanja jugoslovenskog ambasadora iz Moskve 1941. godine?
namenski Posted May 31, 2016 Posted May 31, 2016 ja mislio okačićeš skagerrakschlacht :( Malo za promenu, red meso, red slanina: tamo Nemci bezali, sad malo Englezi...
yolo Posted May 31, 2016 Posted May 31, 2016 nije najbitnije ali je bitno. Trideset prvog maja 1992. godine vlasti bosanskih Srba u Prijedoru izdale su naredbu kojom se bošnjačkom stanovništvu naređuje da obilježi svoje kuće bijelim zastavama ili čaršafima, a da pri izlasku iz kuća stave bijele trake oko ruke. Prvi put nakon nacističkog proglasa iz 1939. godine na osnovu kojeg su poljski Jevreji morali nositi na ruci trake s Davidom zvijezdom, u Evropi na kraju XX stoljeća članovi jedne etničke i vjerske zajednice javno su obilježeni radi istrebljenja, čime je počela sistematska kampanja masovnih progona, mučenja, ubijanja, silovanja i otvaranja koncentracionih logora za Bošnjake Prijedora. U kampanji etničkog čišćenja i ubijanja uklonjeno je na području Prijedora skoro 94% od predratnih 53.000 nesrpskih stanovnika: ubijeno je 3.173 civila među kojima je bilo više od stotinu djece i 256 žena, dok je više od 30.000 hiljada ljudi prošlo kroz prijedorske koncentracione logore smrti. Članovi Evropske posmatračke misije su posvjedočili da su čak u avgustu 1992. tokom posjete selima oko Prijedora vidjeli bijele zastave na bošnjačkim kućama da bi se mogle razlikovati od srpskih.
vathra Posted June 2, 2016 Posted June 2, 2016 Где се дедоше љубитељи Дреднота? А и прославе 100-годишњице победе?
namenski Posted June 2, 2016 Posted June 2, 2016 ja mislio okačićeš skagerrakschlacht :( Где се дедоше љубитељи Дреднота? А и прославе 100-годишњице победе? Motaju se okolo ne bi li videli nekog ljubitelja krstasa. Nema. Utekose -_- Ali, da vidimo sta smo imali, molim lepo: 1. jun, oko 20.00, Grand Fleet, dobro gupisana plovi prema jugozapadu, Hochseeflotte u prilicnom neredu i iz sve snage vozi prema jugu. Podvuceno i boldovano da ti olaksa orijentaciju: to su pravci ka nemackoj obali, sigurnosti za Nemce, malo neuobicajeno ponasanje za pobednike. Oko pola devet ce ta jurnjava da dovede do jos jednog i to vrlo snaznog sudara izmedju BB, poslednjeg u WW1 i u kome su Nemci, nesporno, tesko pogodjeni, a Hiperovi krstasi prakticno dotuceni; sam Hiper na osakacenom Lutzow-u bezi na zapad ne bi li se dokopao Horns Reef-a sto mu nece poci za rukom, pa ce tokom noci morati da potopi ladju i predje na razarac. Ser okrece ka zapadu sa ciljem da izbegne borbu. Britanci, Jelicoe, ne gone: motiv je izbegavanje nocne borbe, ali: okrecu prema istoku u 3 naporedne kolone na milju rastojanja, svaka sa po 8 brodova, dok zdesna plove bojni krstasi. Ser ne zna pred kim bezi, ali jedino sto moze da uradi to je da se dokopa svojih luka posto prethodno pokusa da okupi svoje snage. Oko pola 10 konacno kapira da mu je za vratom Grand Fleet sto znaci pravac Horn Reef pa prolazi kroz minska polja i kuci i to sto brze. Cuvene brojke s kojima se i dan danas vole da zanimaju ljubitelji krstasa: Britanci nekih 110,000 tona gubitaka, Nemci oko 60,000, izgledaju nesto drugacije kada se uzmu u obzir samo brodovi prve linije - Britanci 70,000, Nemci oko 45,000, ljudski gubici oko 6,500 Britanaca i oko 3,000 Nemaca. Ove brojke daju materijala ljubiteljima poput tebe da masu njima, ali: gubici su srazmerni angazovanim snagama i ni u kom slucaju nisu poremetili odnos snaga, a podatak koji se retko cuje, a koji poprilicno znaci je danas malo gurnut u stranu - stepen ostecenja na nepotopljenim nemackim brodovima je mnogo veci nego na britanskim, jednom recju, raskantani su poprilicno. Nema govora o nemackoj taktickoj pobedi: Britanci su ostali gospodari bojista. U sva 3 sudara glavnih snaga Britanci su bili - brojcana nadmocnost na stranu - u boljoj taktickoj situaciji i sva 3 puta bi Nemci najebali da su nastavili borbu do kraja. Cak i ne znajuci da je u borbi sa celokupnom britanskom Grand Fleet, Ser uzmice da se izvuce iz nepovoljno zametnute bitke: on to radi vesto i na vreme, ali Britanci su ti koji su sopstvene snage doveli na lice mesta u punom sastavu i u povoljnom polozaju za sorku, dakle operativna superiornost koja se ne moze da porekne. Mozda stoje, mozda ne, primedbe Dzelikou oko neodlucnosti i o tome se moze do u beskraj: Grand Fleet, uzdanica Britanije, ne rizikuje se tako lako, narocito ne u nocnoj borbi, a da je kod Jutlanda Nemcima pokazano koliko je rizicno izvesti se na otvoreno more - spora nema. Ako iko, to shvata i Ser: odmah po povratku pise kajzeru i nedvosmisleno izjavljuje da nema nista od varijante da se povrsinskim snagama ugrozi britanska prevlast na moru. Predlaze neograniceni podmornicki rat kao jedini mozda moguci nacin da se postigne pobeda u dogledno vreme: malo cudno razmisljanje za 1 pobednika. Serucka malo o opravdanosti nemacke koncepcije gradnje, jaci oklop, manja brzina, to ne bi li se malo uslihtao kajzeru i Tirpicu: nista od toga jer su Britanci upravo vecom brzinom stvarali sebi povoljne prilike za unistenje nemacke flote koja, inace, u celini vrlo malo sluzi nemackim strateskim interesima, apsolutno nesrazmerno troskovima izgradnje i odrzavanja... E, sad, ako i dalje mislis da meris debljinu oklopa, kalibre i ostale gluposti - izvoli. BTW, vredi se podsetiti i jedne zaboravljene knjige, Des Kaisers Kulis. Roman der deutschen Kriegsflotte, Theodor Plievier, Plivier, prevedena i na srpskohrvatski kao Kajzerovi kuliji, i malo bacena u zasenak kasnijim pisanijima istog sa temama iz WW2. Za razliku od WW2, covek je u WW1 ucestvovao i o kajzerovoj mornarici i Jutlandu pise iz prve ruke.
Korki Posted June 20, 2016 Posted June 20, 2016 (edited) 20.6.1459. - Турци су заузели утврђени град Смедерево, последње упориште српске средњовековне државе, чиме је она и формално изгубила самосталност и потпала под власт Османског царства. Иако ће Срби покушати створити некакву државу северно од Дунава, неће се ништа дуже одржати до 1804. осим у форми аутономије у оквиру Аустрије(Војна Крајина и Војводство и онај покушај стварања зависне области од Аустрије у 18. веку, који је брзо пропао, јужнод од Дунава). Edited June 20, 2016 by Korki
Korki Posted June 21, 2016 Posted June 21, 2016 Пре тачно 75 година, на данашњи дан, започела је највећа инвазија у историји човечанства која је одредила његову судбину. https://www.youtube.com/watch?v=lhlDMYAGoMo
vathra Posted June 22, 2016 Posted June 22, 2016 Пре тачно 75 година, на данашњи дан, започела је највећа инвазија у историји човечанства која је одредила његову судбину. И у дан три године касније, операција Багратион.
Recommended Posts
Create an account or sign in to comment
You need to be a member in order to leave a comment
Create an account
Sign up for a new account in our community. It's easy!
Register a new accountSign in
Already have an account? Sign in here.
Sign In Now