SFRJ

[slepa živana]

dostupnos sarenih dzidza-bidza u prodavnicama nije bas najpouzdaniji znak blagostanja.

e pa da si u detinjstvu imao fluorescentne patrone, od 17 različitih proizvođača, domaće i uvozne, sad bi drugu priču pričao.... ili da si bar vaspitavan da za takvom mogućnošću izbora čezneš <_<ipak, najlepši momenat u željkinom sastavu, nedostupnost informacija, muzike, magazina... ladno ta beda od zemlje nije imala internet :lol:kakva neozbiljnost! i ozbiljna manipulacija...sad sam se predomislila...- željka, daj tu vežbanku i oću da ti vidim roditelje u ponedeljak!

[Indy]

Nedostupnost muzike i informacija je bila vrlo realna, devojcice. (Prevashodno) internet je to promenio, ne znam koji deo toga ti nije jasan?

[Vapad]

@Indy: ne ljutim se, no sam beskrajno tužan, doduše ne radim previše da se to stanje popravi, ne planiram da odem, ne učim, ne znam šta tačno da radim, treba mi...organizacija... Pa mi ovakve ocene dođu kao so na ranu koju odbijam previti. SFRJ je moja domovina, kakva je da je - ja je bezuslovno volim (ostavljam mogućim da je to ista ljubav kojom zlostavljano dete voli roditelje, no).@Orbi: RTJ je pre RAI prešao na kolor :P :D

[MancMellow]

Ja znam da većina ovde ovo što ću napisati neće uzeti u razmatranje kvaliteta života, ali meni je bila potpuna katastrofa što sam morao da pazim šta pričam, pošto sam još od osnovne škole voleo da se petljam u javne stvari. Jednom sam izbačen sa časa bio zbog toga. Ne bih menjao to što mogu da pričam šta mi padne na pamet ni za kakvo blagostanje, a posebno što, sa izuzetkom 1990-te i minimalno pre i posle te konkretne godine, nikakvog posebnog blagostanja nije ni bilo. Mislim, restrikcije, par-nepar, stabilizacija, itd. O nedostupnosti onoga što mi je već sa 13-14 godina bilo bitno, tipa knjiga i muzike da ne govorim, i to na samom kraju 80-tih. Po pričanju roditelja, živelo se dobro negde između 1976-te i 1980-te, toga se ne sećam, bio sam baš mali. Mislim, ok, ali to su sve više-manje tačke u odnosu na 46-7 godina, koliko je postojala ta država.

[Indy]

dostupnos sarenih dzidza-bidza u prodavnicama nije bas najpouzdaniji znak blagostanja.

Uz duzno postovanje, ali koji si ti bese ono fakultet zavrsio? Da li imas ideju koliko Zeljka zna o tome (u citatu)? O tome sta je to sto ljudima daje percepciju zadovoljstva/srece?Danas sam cuo 1 lepu misao: "Ah, kako samo profesionalci zavide amaterima na samouverenosti". I sam si o tome lepo pisao Filipenku, medjutim, eto...EDIT. Gubim zivce, prosto: razlika u misljenju moze da postoji samo izmedju onih koji imaju osnovne informacije potrebne za to misljenje. Edited October 17, 2010 by Indy

[расејан]

Od nekud se secam 1 interesantne mape SFRJ. Neko je graficki prikazao prodavanost magazina SAM (koga sam siguran da se svi stariji, posebno muski, sa pijetetom secaju) na mapi drzave. I naravno najgusca prodavanost bila je u Sloveniji i severozapadnoj Hrvatskoj, da bi opadala juzno i istocno. :( A magazin je bio samo takav, sve si mogao da napravis SAM. :D

Био претплаћен! И направили смо неколико ствари - џак фотељу са мрвљеним стиропором (сами мрвили, није било да се купи), штампали себи мајице ручно бојеним папиром за препеглавање (осим што смо цртеже радили према сопственим фоткама, пројектованим одоздо на папир) и још којешта.Јахта од гас бетона је остала за неку будућност.

[расејан]

Ja znam da većina ovde ovo što ću napisati neće uzeti u razmatranje kvaliteta života, ali meni je bila potpuna katastrofa što sam morao da pazim šta pričam, pošto sam još od osnovne škole voleo da se petljam u javne stvari. Jednom sam izbačen sa časa bio zbog toga. Ne bih menjao to što mogu da pričam šta mi padne na pamet ni za kakvo blagostanje, a posebno što, sa izuzetkom 1990-te i minimalno pre i posle te konkretne godine, nikakvog posebnog blagostanja nije ni bilo. Mislim, restrikcije, par-nepar, stabilizacija, itd. O nedostupnosti onoga što mi je već sa 13-14 godina bilo bitno, tipa knjiga i muzike da ne govorim, i to na samom kraju 80-tih. Po pričanju roditelja, živelo se dobro negde između 1976-te i 1980-te, toga se ne sećam, bio sam baš mali. Mislim, ok, ali to su sve više-manje tačke u odnosu na 46-7 godina, koliko je postojala ta država.

СФРЈ је угазила у потрошачко друштво након оне привредне реформе, беше ли шесеттреће или шесетпете, а лабављење којечега се још убрзало након јуна шесетосме. Па је онда дошла година туризма (67 или 69), кад су укинуте визе и странци навалили на Јадран... е сад, ко је имао пара, или имао нешто пара и умео да се снађе са то мало, могло се.По мојој процени, то су године кад се стандард убрзано дизао, и ту негде средином седамдесетих прилично усталио. До средине осамдесетих, кад је у партији кренула смена генерација, последњи партизани одлазили у пензију а почели да их (и на врху) замењују апаратчици, који су знали само један посао: сналажење у партијској хијерархији. Ту негде почињу срања, бонови, пробне несташице (осамдеседме сам се нашверцовао кафе), инфлација (морао сам да објашњавам банкарима како се рачуна конформном стопом) и остало. Појављује се и Слоба, крећу афере, одлази све постепено у очин.

[slepa živana]

Nedostupnost muzike i informacija je bila vrlo realna, devojcice. (Prevashodno) internet je to promenio, ne znam koji deo toga ti nije jasan?

dečaci dečaci! tatini junaci!devojčice devojčice!mamine lepotice!

[Dankan Ajdaho]

Nedostupnost muzike i informacija je bila vrlo realna, devojcice. (Prevashodno) internet je to promenio, ne znam koji deo toga ti nije jasan?

Mhm, diskutabilno™. Jest da u Jugotonu i njegovim republičkim pandanima nisi mogao baš da pazariš šta ti na pamet padne od ploča, ali je manje više sav mejnstrim bio dostupan. Što se tiče onog što tu ne spada, nisu prevashodni bili politički razlozi oće li nešto da se štancuje ili ne, već čisto ekonomski - nije istu prodaju imao Bouvi i Stiff little fingers.Eto, moj drugar iz klupe, Vučković Aleksandar, slao je u najobičnijim kovertama dinare u Englesku, a oni su mu redovno slali Punk™ ploče. Mislim da se ni jednom nije desilo da ne dobije naručeno. Prema tome, o dostupnosti bi se moglo raspravljati uveliko.

[Аврам Гојић]

Uz duzno postovanje, ali koji si ti bese ono fakultet zavrsio? Da li imas ideju koliko Zeljka zna o tome (u citatu)? O tome sta je to sto ljudima daje percepciju zadovoljstva/srece?Danas sam cuo 1 lepu misao: "Ah, kako samo profesionalci zavide amaterima na samouverenosti". I sam si o tome lepo pisao Filipenku, medjutim, eto...EDIT. Gubim zivce, prosto: razlika u misljenju moze da postoji samo izmedju onih koji imaju osnovne informacije potrebne za to misljenje.

bas zato sto sam nestrucan, ja sam izneo subjektivni, potpuno licni utisak iz detinjstva i potkrepio ga banalnim primerima. zaista ne znam kakav Zeljkin fakultet to moze da opovrgne. svasta s tobom.inace 1986. godine sam za neku sitnu kintu kupio Iron Maiden "Somewhere in Time" Jugotonovo licencno izdanje, pojavilo se odmah nakon britanskog.pazi pricam samo o osamdesetim, ne dobacujem dalje od toga.a ne daj Boze da cu da menjam kompletnu viziju svog detinjstva zato sto je neko ko poznaje ljudsku percepciju srece rekao da moj utisak nije u skladu sa njegovim nalazima.nemoj se ljutis odmah, ne dovodim u pitanje Zeljkinu kompetenciju. ipak, dozvoli da u poimanju blagostanja mogu postojati individualne razlike. mozda i moju percepciju menja to sto mi je caca bio polu-budzovan u to vreme (postao direktor prodaje jednog ogromnog nacionalnog koncerna a da nije bio clan partije :)) Edited October 17, 2010 by vasudeva418

[Budja]

Vrlo dobar (4). Otprilike sto i ja pisem po forumima, samo na 1 mestu. Medjutim, "nisam dovoljno mlad da bih sve znao" (Oskar Vajld), niti sam dovoljno mlad da bih se jos odlicnije secao kako je bilo pod drugom Titom.Samo, to sto pise ne prija raznima iz razlicitih razloga. Sto je, uostalom, definicija Zeljkinog pisanja otkada je znamo.

Zeljkino pisanje je uglavnom korisno jer razbija neke ukorenjene predrasude.I ovde ima istaine u dekonstrukciji emocije, no, kao, istrazivac morala je da nadje, sto se kaze, matching sample. Porediti 70-80 sa 2000 je bez veze ako se u obzir ne uzmu okolnosti, a te okolnosti su informaticki progres, jeftini Kinezi i globalizacija.Ako se, pak, posmatra u odnosu na kontekst SFRJ, po kvalitetu zivota, verovatno jeste bila relativno vise na lestvici nego Srbija danas.

[Budja]

Nedostupnost muzike i informacija je bila vrlo realna, devojcice. (Prevashodno) internet je to promenio, ne znam koji deo toga ti nije jasan?

Pa, ovaj, nedostupnost informacija i casopisa je bila opsta u svetu jer niko nije imao internet. Zato je jedinica za poredjenje pogresna. Treba porediti npr. SFRJ vs SAD/Z. Evropa/Poljska onda i sada. To bi imalo smisla.

[Dankan Ajdaho]

Željka u stvari može da se ubriše™ sa radom, jer kao što reklama kaže, neke stvari novac ne može da kupi te su stoga neprocenljive™, a to je, pre svega, osećaj sigurnosti i života u uređenom društvu.Banalan primer; u vreme raspusta, npr, tata i mama su me viđali jedno dva do tri puta dnevno - kad sam dolazio da jedem i da spavam. Ostatak vremena provodio sam napolju. Bez mobilnog, kurca palca. Radijus kretanje bi je bio (i to ne samo meni već i ostaloj deci) par kilometara naokolo. I niko se nije zabrinjavao, to je bilo jebeno normalno.I postojao je utisak uređenog društva. Teško mi je to da artikulišem, ali to je nešto što se oseća, doživljava, a što teško može da se kvantifikuje.

[Ros]

Banalan primer; u vreme raspusta, npr, tata i mama su me viđali jedno dva do tri puta dnevno - kad sam dolazio da jedem i da spavam. Ostatak vremena provodio sam napolju. Bez mobilnog, kurca palca. Radijus kretanje bi je bio (i to ne samo meni već i ostaloj deci) par kilometara naokolo. I niko se nije zabrinjavao, to je bilo jebeno normalno.

ali to nema veze sa onom ili ovom drzavom.ne bi te vidjali u vreme raspusta ni da si ziveo u najjacim zemljama sveta. tehnologija (zabave) je uznapredovala u poslednjih 30-ak godina. meni je jako tuzno kad odem kuci i vidim skolsko dvoriste preko pua moje kuca kako zjapi poluprazno, a pre 20-30 godina nisi mogao da dodjes na red da odigras koji basket ili mali fudbal. klinci visa na fejsu, piche po igricima, zabavljaju se mobilacija po kafici i prate htv teletekst sa aktuelnim rezultatima. isto bi to radili i pre 20-30 godina da je toga bilo.

[Dankan Ajdaho]

Omašio si poentu. Nije suština u što sad klinci piče u igraonice, već u tome što se nije postavljalo pitanje sigurnosti. Pa da mi dete od 8 godina sada bude čitav dan napolju a da ne znam u svakom momentu gde je i skim je, pa govno bi mi se smrzlo trenutno. Tada nije postojala ta svest o ugroženosti (u ovom slučaju u odnosu na decu), jer je čitavo društvo generalno bilo sigurno. Najdalje do čega se išlo je bilo plašenje "ukrašće te Cigani".