SFRJ

[ajgor]

Duh teksta je svakako pogođen ako bi se možda i našle dve-tri faktografske greške. To je ono što i ja već, evo ima decenija i po, govorim o bivšoj zemlji. Super mi je ovo za obojene patrone, jer taman dobro ilustruje to koliko smo bili gladni svega šarenog tj. ne-sivog.

Šarene patrone su zanimljiva metafora, ali su stvarne činjenice malčice drugačije. Krajem sedamdesetih se u centru Beograda bez po muke moglo kupiti i naliv-pero "Pelikano", predviđeno da radi na obične patrone koje su se pravile i u TOZ-u, a namenjeno pre svega školarcima. Da se ne lažemo, bilo je skuplje od kineskih marke "Hero", koja su radila na obično mastilo, ali je cena bila daleko manja od "firmiranih" naliv-pera. Sem toga, uvek je bilo i klasičnih naliv-pera pristupačne cene, ne kineskih, koja su radila na obično mastilo. Šarenih patrona je bilo manje od plavih, bar onoliko koliko je bilo ređe naći crveno i zeleno mastilo u bočici, ali se uz malo šetnje po boljim knjižarama moglo naći. Tada sam i ja prošao kroz gimnazijsku "šarenu fazu", jedno polugođe pišem zelenim, jedno crnim, a jedno crvenim mastilom - plavo je baš bilo bljak :)

[bus]

Ma imao sam i ja te plave, zelene i crvene patrone, ali se dobro sećam jagme među nama decom za šarenim japanskom olovkama, pernicama, gumicama, i ostalim stvarima koje nisu mogle da se nađu u našem socijalističkom raju. Skoro sve što nije bilo sivo je moralo da se dovlači iz Soluna, Minhena i ostalih Trstova. :D

[Indy]

Braca (i sestre ) Slovenci su znali da ga zasarene po Europski... medjutim posle nekog (duzeg) vremena su poceli da se ne osecaju dovoljno uvazavanima zbog toga. Tesko im je zameriti.

[Dankan Ajdaho]

Hm, možda je meni bilo šarenije™ jer sam živeo u Ljubljani?

[Indy]

Pa, jel' jeste?EDIT. Valjda sam mislio na Aero Celje, Digitron iz Buja, Kovinoplastiku Loz i slicno.

Edited October 17, 2010 by Indy

[Ros]

i hrvatska je bila sarenija od ostatka sfrj-a.kad se setim da smo 80-ih isli u vukovar da kupimo vocni jogurt. a odlasci u maribor kod mamine tetke su bili diznilend.

[расејан]

Sem toga, uvek je bilo i klasičnih naliv-pera pristupačne cene, ne kineskih, koja su radila na obično mastilo. Šarenih patrona je bilo manje od plavih, bar onoliko koliko je bilo ređe naći crveno i zeleno mastilo u bočici, ali se uz malo šetnje po boljim knjižarama moglo naći. Tada sam i ja prošao kroz gimnazijsku "šarenu fazu", jedno polugođe pišem zelenim, jedno crnim, a jedno crvenim mastilom - plavo je baš bilo bljak :)

Трошио сам то класично, мада је увек негде пуштало, или се кондензовало, бемлига. И нашао сам и бочицу црвеног, па помешао са плавим, и две године писао љубичасто.Дан данас не подносим сиву. Сива је боја бетона, старих зграда, тешких облака, блата, функционерских одела, пепела на снегу, прашине и оног новембра који је надахнуо Тома Вејтса.

[Indy]

i hrvatska je bila sarenija od ostatka sfrj-a.kad se setim da smo 80-ih isli u vukovar da kupimo vocni jogurt. a odlasci u maribor kod mamine tetke su bili diznilend.

Od nekud se secam 1 interesantne mape SFRJ. Neko je graficki prikazao prodavanost magazina SAM (koga sam siguran da se svi stariji, posebno muski, sa pijetetom secaju) na mapi drzave. I naravno najgusca prodavanost bila je u Sloveniji i severozapadnoj Hrvatskoj, da bi opadala juzno i istocno. :( A magazin je bio samo takav, sve si mogao da napravis SAM. :D

[aram]

@IndyBuje je u Hrvatskoj

[Indy]

@IndyBuje je u Hrvatskoj

Eto, 1 na 2 iz geografije

[aram]

Dobro, de, ionako je to sve Istra :)

[Dankan Ajdaho]

Pa, jel' jeste?EDIT. Valjda sam mislio na Aero Celje, Digitron iz Buja, Kovinoplastiku Loz i slicno.

Nemam pojma, meni je bilo bitno da postoji Revelova prodavnica i da u Naminoj robnoj kući postoji ceo sprat sa igračkama.

[Vapad]

Od nekud se secam 1 interesantne mape SFRJ. Neko je graficki prikazao prodavanost magazina SAM (koga sam siguran da se svi stariji, posebno muski, sa pijetetom secaju) na mapi drzave. I naravno najgusca prodavanost bila je u Sloveniji i severozapadnoj Hrvatskoj, da bi opadala juzno i istocno. :( A magazin je bio samo takav, sve si mogao da napravis SAM. :D

:DImam na tavanu tri toma uradi SAM magazina. Još kada bi se neko uhvatio alata... fantastičnih stvari ima, apsolutno fantastičnih! Idem da ih dovučem.

u Srbiji život nikada u istoriji nije bio bolji nego sada

:( ako je tako onda ništaP.S.a, ovaj, je l' znači nešto što većina koja daje visoku ocenu tekstu ne živi više ovdene, nemojte odgovarati, nije ni bitno više

[Indy]

a, ovaj, je l' znači nešto što većina koja daje visoku ocenu tekstu ne živi više ovde

Vecina koji ovde pisu vise ne zive u majcici? ;)

ne, nemojte odgovarati, nije ni bitno više

Nema razloga za ljutis... we feel your pain, bro! Niko nije nesvestan srawa koje morate da prolazite, dapace! Isti gorecitirani bus je ostavio sazetu vizuelnu poruku na topicu o paradi: "Sorry, we're fucked." Znamo mi da tamo ne valja. Zato i nismo tamo (vecinom). A jos tuznija cinjenica je da nikad nije ni valjalo. Odnosno, i kada je bilo sansi za to, nasao bi se uvek neko da zasere na vreme. Sto rece harper, 1 debili su u pitanju.EDIT. Gramatika, da me ne ufati rasejan. Edited October 17, 2010 by Indy

[Аврам Гојић]

dostupnos sarenih dzidza-bidza u prodavnicama nije bas najpouzdaniji znak blagostanja.blagostanje se ispoljava i u zoni urbanizma i infrastrukture. osamdesetih godina ziveo sam na Karaburmi, kod bioskopa Slavice. to je tada bio bioskop, u njemu sam gledao Konana Varvarina i Karate Kida. pored bioskopa bila je dobro opremljena robna kuca (mogao si da se obuces u artikle koji su bili veoma pristupacni a trajali *nesto* duze od ovih koji se danas prodaju po Depoima i ostalim svinjcima), park i "samiska". pored samiske su se kupovale virsle sa senfom. mozda nisu big mac, ali meni su se dopadale, pogotovo kada se stavi vise senfa.ulica Marijane Gregoran bila je oivicena trotoarom sa sestostranicnim betonskim plocama, zgodno da se preskace svaki drugi kad si klinac. e sad ne pricam to da bih se setno secao klinastva, nego da bih istakao da te ploce nisu bile izvaljene. kada se neka izvali, dodju cike i nameste. sada ne namesta niko nista, a kada neko resi da popravi jedan potpuno razoreni bulevar, digne se hajka na gradonacelnika, ko kad udju rodjaci kod senilne babe i hoce da joj iznesu djubre iz kuce posto zivi u smradu vec godinama, a ona vristi da ne diraju i da ce joj nesto ukrasti.ne znam statistike o godisnjim odmorima. moja okolina je bogme putovala. ne toliko po inostranstvima, koliko po divljim i prelepim uvalama na Jadranu...spakuju se satori i kamp oprema, napravi se pravi mali gradic pod borovima i u njemu ostane 3 nedelje...da mi sada neko ponudi odmor od 3 nedelje izvrsio bih preventivni felacio nad njim.ne kazem da Zeljka nema dosta validnih poenti, ali postoje razni parametri po kojima se meri blagostanje. danasnje blagostanje sastoji se u tome da mogu da izadjem iz zgrade (pod uslovom da neko nije ukrao kocnicu od lifta, posto je pre neki dan uhapsena kriminalna grupa posvecena kradji ovih predmeta), da sacekam potpuno raspali autobus u kome cu sedeti sa neverovatno smrknutim i agresivnim ljudima, izaci iz busa i momentalno stati u duboku barustinu zato sto se drumovi ili ne obnavljaju ili se obnavljaju na takav nacin da posle 6 meseci moraju opet, proci pored vojske neverovatne sirotinje koja prodaje dzidza-bidze na ulici da bi imala sta da jede (na sta je jedini odgovor vlasti - sklanjanje ovih ljudi sa ulica da ih ne vide stranci), i na kraju uci u zaista lepu radnju sa tehnickom opremom i za realno male pare kupiti monitor od 22 inca.sto se tice kolor televizora, tek sredinom sedamdesetih godina su televizori u boji masovno prihvaceni u SAD. nekoliko godina kasnije trend je dosao i kod nas.