Scott Pilgrim vs. the World

[Calavera]

Verujem i ja da je film decenije, al' sta da radim kad sam sebi zacrtao da cu film pogledati negde u avgustu. :( Ipak cenim da cu biti dovoljno nalozen do tog devetog, ali do tada ima vremena.

[fancy claps]

6.8

zaista sam verovao da ce ovaj film biti taj 1 dogadjaj koji ce mi pruziti legitimnu priliku da napisem to sto zelim celog zivota, kad ce svako od nas uzviknuti: i had never even seen a shooting star before! mozda ne uzviknuti, mozda ni izgovoriti bez winka u osmehu, ali verovao sam da cemo to svi osetiti i pronaci sto pretenciozniji nacin da to kazemo. posle onoga sto sam video ne znam da li i u hajp! vise smem verovati.:(nije dobro. nit sad imam snage da pisem o tome. nadao sam se klasik indi albumu o odrastanju i nama, kanackom ili americkom svejedno, a dobio sam novi sufjanov album. da nisam ovako skrhan i da mi je do humora, pokuso bi da ovde ubacim i neku salu o of montrealu i torontu, ali nije mi ni do cega.the dream is over.

[Calavera]

Ono sto je strasno je da film izadje pre nekoliko dana a da ja tek danas saznam za to.Fancy... we'll always have Paris. :(

Edited November 1, 2010 by Calavera

[kim_philby]

6.8

zaista sam verovao da ce ovaj film biti taj 1 dogadjaj koji ce mi pruziti legitimnu priliku da napisem to sto zelim celog zivota, kad ce svako od nas uzviknuti: i had never even seen a shooting star before! mozda ne uzviknuti, mozda ni izgovoriti bez winka u osmehu, ali verovao sam da cemo to svi osetiti i pronaci sto pretenciozniji nacin da to kazemo. posle onoga sto sam video ne znam da li i u hajp! vise smem verovati.:(nije dobro. nit sad imam snage da pisem o tome. nadao sam se klasik indi albumu o odrastanju i nama, kanackom ili americkom svejedno, a dobio sam novi sufjanov album. da nisam ovako skrhan i da mi je do humora, pokuso bi da ovde ubacim i neku salu o of montrealu i torontu, ali nije mi ni do cega.the dream is over.

OMG! sta fali sufjanu?

[fancy claps]

Fancy... we'll always have Paris. :(

<3@kim, sufjan je uglavnom dosadan, ovaj poslednji mi je zbog agresivne ornamentacije jos najzabavniji, cak mi se svidja. ima tu te histericne potrebe da se pobegne iz pesme koje nije bila u toj meri izrazena u njegovim ranim radovima. a poredio sam ga sa poslednjim sufjanom zbog konceptualnog napora da bude the adge of adz koje se u minutu prebacuje od sufjana na autotjunu do the final countodwna pa nazad do starog sufjana iz bruklina. samo kod sufjana su sve te metafore, ne znam kako da nazovem to stilsko sredstvo, unekoliko vise angazuju nego registri u kojima se skot bori. prosto je neverovatno kako tuce u skotu i sva ostala takmicenja intentiztetom ne mogu da isprate emocije koje bi trebalo da externalizuju. i kako ta podrucja borbe ne mogu da izazovu nikakvu promenu, ni u medjusobnim odnosima, ni u glavnom toku, vec postaju medjusobno zamenljiva i potpuno nevazna.

[Calavera]

prosto je neverovatno kako tuce u skotu i sva ostala takmicenja intentiztetom ne mogu da isprate emocije koje bi trebalo da externalizuju. i kako ta podrucja borbe ne mogu da izazovu nikakvu promenu, ni u medjusobnim odnosima, ni u glavnom toku, vec postaju medjusobno zamenljiva i potpuno nevazna.

Dodjavola, fancy, ja sam mislio da znas u sta se upustas. To ti je namerno tako! Film je zamisljen (i realizovan) kao 1 ogroman hommage oldskul video igrama, i kao takav podeljen na red price / red akcije / red price / red akcije itd. U akcijonim™ scenama nema potrebe za kojekakvim odnosima ili promenama, one su tu da bi film bio kul! Ceo film je plitak zato sto je moja generacija plitka! Genijalno!P.S. Film je upravo skinut... sada cemo saznati imam li na hardu stvarno film godine. Vidimo se za cirka 1h 50m.

[fancy claps]

pa dobro. ja ne volim taj strip nit sam na njemu baziro sovja nadanja. i time se dicim. misim, ovo je film o nekoj nasoj generaciji, rodjenoj u 2. polovini osamdesetih (i mladje), i zna se kaka muzika i kake tuce i kakve igre nas loze i u kake odnose zauzimaju u nasim zivotima: nije to bas kao deca zive brzo, preplavljena informacijama, referencijama, zaljubljuju se, igraju igrice, sviraju u bendovima i svejedno im je. all edgar ne zna to sto mi znamo. on je matorac, on nije ues anderson. prosto, ovo je milje u kojem malo zna, i tamo gde su njegove prethodne zajebavancije bile tople i sentimentalne jer je znao o cemu prica, ovo izgleda ko ruganje necemu o cemu pojma neam. misim, izvini, al moja generacija nije ono sto zorica tomic misli o njoj.hocu reci, iza toga sto izgleda kool ipak kao deluju neke sile.

Edited November 1, 2010 by fancy claps

[Calavera]

Wright je mozda i jedini covek koji bi mogao da nas™ prikaze onakve kakvi zapravo jesmo. Ponovicu, film ne deluje toplo zato sto smo mi kao ljudi pre svega povrsni. Meni je dovoljno bilo sto sam cuo onu temu iz Zelde u prvih nekoliko sekundi filma pa da se raznezim prisecajuci se toplih zimskih dana provedenih sa ortacima i laznom Segom. Prazne reference, genericka indi muzika, rapidna brzina zivljenja... dok sam gledao film, osecao sam se kao da je sniman u mom dvoristu.Enivej, kao sto se vidi, video sam ga. Konacno! Sve ono sto sam mislio da ce biti i nista vise od toga. Moja sedma 10/10-ica.

[kim_philby]

@fensinaprotiv meni je pretposlednji, barokni EP sufjan, dosadan. danas sam se iz ocaja prebacio u tramvaju sa all delighted people na vince guaraldijev charlie brown christmas sto znaci da verovatno starim. s druge strane sufjanova obrada you are the blood mi cesto zvoni u usima bez nekog posebnog razloga.@everybody else:ja mislim da je wright precenjen kao autor (haw-haw, da nas sada ajant cuje).

[fancy claps]

meni je sufjan dosadan pa se nisam ni upinjo da slusam ep. album sam skino posto sam teo da cujem kako zvuci sufjan kad poludi. ikar voli sufjana, ja samo imam decacki ukus.a wright jeste precenjen, i precenjen i los. ne znam kako mi je trebalo volko da uvidim nesto tako ocigledno.

[kim_philby]

meni je sufjan dosadan pa se nisam ni upinjo da slusam ep. album sam skino posto sam teo da cujem kako zvuci sufjan kad poludi. ikar voli sufjana, ja samo imam decacki ukus.a wright jeste precenjen, i precenjen i los. ne znam kako mi je trebalo volko da uvidim nesto tako ocigledno.

pri tome da se razumemo sod je zabavan ali ne wrightovom zaslugom. fuzz je ubitacno neujednacen & bez svesti gde mu glavna snaga lezi. ne u lethal weapon spoofu na tragu naked guna vec u parodiranju miss marplovske ruralnoengleskemurdermisterije.mogu misliti na sta pilgrim lici sve sa cerom na procelju. no calavera to voli a on je dobar decko te samim tim mora da tu ima nesto samo mene mrzi da kopam. a i rodjen sam deceniju pre vas.

[Calavera]

Mnogo ste se vi osilili na ovom topicu. Kime, pogledaj film. Za mene?

[yolo]

dosta ste tolerantni prema sufjanovom albumu. ili ja nista nisam skapirao ili je to klasicna radioaktivna pomija nastala preteranim slusanjem justina timberlakea. mis'im, sufjan peva kroz vokoder! besmisleno.

[kim_philby]

dosta ste tolerantni prema sufjanovom albumu. ili ja nista nisam skapirao ili je to klasicna radioaktivna pomija nastala preteranim slusanjem justina timberlakea. mis'im, sufjan peva kroz vokoder! besmisleno.

nisam jos cuo album. ja sam slusao EP all delighted people. a ti si me upravo zainteresovao za age of adz. djastin vs sufjan! btw, ja obozavam illinois. stacu. @calavera: naravno. ne sumnjam da je gledljiv. samo ne verujem da cu se nesto oduseviti.

[kim_philby]

dimitrije o filmu

Pogledao sam Edgar Wrightovog SCOTT PILGRIMa i potpuno je jasno zašto je ovaj divan film flopovao tako surovo na američkim blagajnama. Edgar Wright je jedan od onih reditelja koji su otišli u Holivud da uče Amerikance kako se prave američki filmovi a to u principu nikada ne izađe na dobro. Za koju godinu, ovaj naslov će imati status klasika a za koju deceniju biće još poštovaniji, međutim, sada se našao u bioskopima kada naprosto nije bilo dovoljno velikog broja ljudi koji bi cenili tu vrstu maštovitosti.Pre svega SCOTT PILGRIM nije film koji se može lako žanrovski definisati i potrebno je dosta strpljenja i gledalačke otvorenosti da bi se ovaj film od bezmalo dva sata pogledao sa uživanjem. U tom smislu potpuno mi je jasno što nije mogao da zadovolji publiku željnu jasnog, konkretnog, žanrovski definisanog ugođaja. SCOTT PILGRIM ima emociju indie filma, smešten je među quirky, da ne kažem queerky junake, u Kanadi, ali nije u potpunosti indie film. U njemu ima komedije, kako mejnstrim ili slapstick tipa tako i one indie senzibiliteta ali film nije u užem smislu komedija sa jasnim stilskim fokusom – naprosto smešan je na niz različitih načina; zatim u filmu ima akcije, ali ona nije u žanrovskom kontekstu akcionog filma već više jednom melodramskog tipa, u funkciji građenja karaktera; i sve to izloženo je u formi kompjuterske igre, sa sve nivoima, moćima, pogibijama i upotrebljavanjem zaliha života, ali u jednom maniru koji je vrlo retro i nema puno veze sa onim što je danas standard gejmerskih filmova. Za razliku od Paul WS Andersona koji je svoje filmove približio gejmerskom iskustvu u drmataurškom smislu, Wright je približio tome u emotivnom smislu i savršeno je zabeležio ispunjenost igrača koji je savladao neku novu veštinu. Sve ovo čini SCOTT PILGRIM jednim čudesnim iskustvom, ali isto tako i nečim što će gledaoce koji vole samo jedan od ovih elemenata učiniti hladnim.Edgar Wright čini sintezu svih ovih elemenata vrlo spontano i SCOTT PILGRIM deluje kao film u kome sve ove stvari praktično proističu jedna iz druge i možda je njegova najveća rediteljska sposobnost u tome da jako dobro nameće konvenciju svoje priče i da sve to čini uverljivim, unutar svog univerzuma. Wright je sa ovim film dokazao da spada u onaj red autora koji mogu da ubedljivo kreiraju i osmisle drugačije svetove i da ih konsekventno sprovedu do kraja. Nažalost, svet SCOTT PILGRIMa naprosto nije uspeo da iskomunicira u sadašnjim tržišnim okolnostima.Jedna od najčešćih primedbi bila je da film ostavlja gledaoce hladnim. Sa mnom moram priznati to nije bio slučaj. Savršeno sam razumeo film i komunicirao sa pričom a izvsna antipatičnost glavnog junaka upravo mu je dala dobrodošlu crtu produbljenosti karaktera koja čini film znatno ozbiljnijim. SCOTT PILGRIM se nesumnjivo na jedan neozbiljan način bavi ponekim ozbiljnim temama, ali to funkcioniše i zapravo kada se uklone svi stilski slojevi koji čine ovaj film reč je o delu sa prilično ozbiljnom psihološkom okosnicom koje kroz razne vidove omladinske i pop kulture zapravo tematizuje probleme sazrevanja. No, s druge strane, priznajem, na nekom vrlo specifičnom nivou sam intimno vezan za filmove Edgara Wrighta, postoji nešto u njegovom načinu razmišljanja što sa mnom komunicira u jednoj krajnje iracionalnoj ravni, te je sasvim moguće da ovaj film više prija mojoj dijagnozi nego što je istinski emotivan i topao.Međutim, ključni paradoks filma leži u tome što je SCOTT PILGRIM iako govori o savremenoj mladeži zapravo ekstremno retro. On ima problem svakog omladinskog filma koji tretira omladinu svog vremena a to je da zapravo govori o problemima koji su stvar prošlosti, koliko god bliske ali zapravo prošlosti. Nemoguće je snimiti film koji pretenduje da govori o aktuelnom trenutku jer taj trenutak prođe bukvalno za onoliko vemena koliko je potrebno snimiti film i čini se da je upravo ta blaga arhaiziranost SCOTT PILGRIMa pored žanrovske ekvilibristike bila možda i fatalni udarac rezultatu ovog filma na blagajnama.Iako se čini da ovakav stilski agresivan film po definiciji komunicira sa mlađom publikom, reč je zaporavo o filmu koji tematizuje mladost Edgara Wrighta, i ljudi koji su mu generacijski bliski gde ubrajam i sebe, i koji ne preza da svoje uzore nađe u naslovima poput radova Franka Tashlina, Coxovog REPO MANa i De Palminog PHANTOMa a to su sve stvari koje danas imaju pre svega vrednost na tržištu nostalgije. Uostalom Nigel Godrich nije dovoljno moderan da bi savršeno zamenio Jim Steinmana kao autora muzike i prikrio tragove omaža tom klasiku.Otud je sa svojim retro senzibilitetom, SCOTT PILGRIM kao STREETS OF FIRE za indie klince, to jest one koji su nekoliko godina pre bili indie klinci a sada su ko zna šta, i unosi dobrodošlu dozu konfrontacije i naslja u ovu inače dobrohotnu scenu, milje & imidž. Za mnoge nekadašnje indie klince, ovaj film je došao prekasno. I zato nosi sa sobom naročitu dozu sentimentalnosti.Ipak, u godinama koje dolaze, on će biti slika jednog neostvarenog indie sveta kojim će biti indoktrinirane generacije koje dolaze. Edgar Wright možda nije stvorio propagandni film kad je trebalo, ali u večnosti je osigurao medijsku pobedu u ratu između rokenrol žanrova.selektah: * * * 1/2 / * * * *