Objektivizam Ayn Rand

[harper lee]

OK je i to, pomoć, solidarnost. Ali ne može današnji svet funkcionisati na bazi pomoći. Pomoć ništa ne rešava niti postavlja na mesto. I čini mi se da uvek isti pomažu i isti traže pomoć. I uvek se od istih očekuje pomoć. Shvatam da ti govoriš na individualnom planu i to je OK. Ali evo ti recimo ovaj skorašnji primer Grčke. Razbacivali su se ljudi nečim što nisu zaradili - 14 plata, penzije 2000 evra i tome slično. I sada traže pomoć i razbijaju okolo, dok recimo Italijani koji su razvili respektabilnu privredu mnogo manje troše. Pa ko koga tu iskorištava?Ne znam dokle više ta priča da nas neko stalno potkrada, iskorištava i sprečava razvoj naših sjajnih potencijala. Kakva crna tranzicija. Mi nismo u stanju sebe ni u tranziciju da dovedemo. Vidiš da ove krize nemaju nikakvog efekta ovde. Ovde ti je stalno milion ljudi bez posla. Valjda više ne može... Ovo ne znam ni da li se može nazvati Azija, a kamoli tranzicija.

A na cemu moze? Na izrabljivanju i doslednoj sebicnosti? Hvala ali ne hvala na takvom danasnjem svetu. Koncept ispomoci je malo stariji od puke distribucije novca od onih koji ih imaju previse na one koji ga nemaju dovoljno. Matori Aristotel je jednom zauvek jednom veoma prostom recenicom ispisao iz ljudskog roda one kojima niko nije potreban i koji nisu nikome potebni. Bogoliki individualizam nije nista drugo do samo jedna od mnogobrojnih predistorijskih religijskih zabluda koja je malo zalutala u vremenu. I nista vise od toga.

[pacey defender]

Ayn Rand pravi razliku između dve vrste sebičnosti. Jedna je ona uslovno rečeno preduzetnička, a druga je sebičnost lopova i kriminalaca. Ovu prvu dosledno brani sa individualističke pozicije, a ovu drugu naravno odbacuje. Zato ne bi bilo loše pročitati Vrlinu sebičnosti, čisto da se upadne u zamku da se svako propagiranje sebičnosti tretira kao nešto apriorno dobro sa pozicije ove teoretičarke.Ono što meni smeta kod Randove je što je za nju svaki altruizam loš, po definiciji. I dok se trudi iz petnih žila da pokaže kako preduzetnička aktivnost ne sme da se stavi u istu ravan sa otimačinom neke lopurde, što je njen veoma veliki doprinos političkoj filozofiji i političkoj ekonomiji, čini mi se da propušta da primeti da je pojava altruizma kao antipoda sebičnosti takođe složena, te da se ne sme svoditi na običnu tvrdnju da je "altruizam najveći neprijatelj čoveka", i da se u altruizmu krije "kolektivistička zabluda". To jednostavno nije tačno. Za Ayn Rand su kolektivizam i altruizam gotovo sinonimi. Ni to nije tačno. Altruizam i kolektivizam su priče koje se prostiru na dve različite ravni. Te ravni se, istina, seku, ali nikako se ne smeju smatrati istovetnim.

Edited May 17, 2010 by pacey defender

[расејан]

Ayn Rand pravi razliku između dve vrste sebičnosti. Jedna je ona uslovno rečeno preduzetnička, a druga je sebičnost lopova i kriminalaca. Ovu prvu dosledno brani sa individualističke pozicije, a ovu drugu naravno odbacuje. Zato ne bi bilo loše pročitati Vrlinu sebičnosti, čisto da se upadne u zamku da se svako propagiranje sebičnosti tretira kao nešto apriorno dobro sa pozicije ove teoretičarke.Ono što meni smeta kod Randove je što je za nju svaki altruizam loš, po definiciji. I dok se trudi iz petnih žila da pokaže kako preduzetnička aktivnost ne sme da se stavi u istu ravan sa otimačinom neke lopurde, što je njen veoma veliki doprinos političkoj filozofiji i političkoj ekonomiji, čini mi se da propušta da primeti da je pojava altruizma kao antipoda sebičnosti takođe složena, te da se ne sme svoditi na običnu tvrdnju da je "altruizam najveći neprijatelj čoveka", i da se u altruizmu krije "kolektivistička zabluda". To jednostavno nije tačno. Za Ayn Rand su kolektivizam i altruizam gotovo sinonimi. Ni to nije tačno. Altruizam i kolektivizam su priče koje se prostiru na dve različite ravni. Te ravni se, istina, seku, ali nikako se ne smeju smatrati istovetnim.

Тако уз извесне ограде остаде похлепа добра (осим криминалне) а алтруизам лош (скоро увек - то је колективизам, дакле социјализам, дакле стаљинизам, дакле тоталитарна диктатура).Тиме се постижу бар две ствари: прво, да обичан радни човек одатле схвати да ти пропагатори похлепе у ствари навијају за њега, и да је његова жеља за добрим животом сасвим нормална и иста као и жеља његовог газде. Дакле, он је морално изједначен са газдом, јер ето обојица желе да зараде, и што више зарађују, свима ће бити боље. Друго, да се отуд радни човек солидарише са похлепом, а солидарност са другим људима одбаци.Овим квазиинтелектуалним низом нон секвитура се постигло да кокошка навија за лисицу. Што сам видео у разговорима овде, та мантра је раширена. Пензионере гледају попреко као ждераче њиховог крваво зарађеног долара, отимаче дела колача, а не као саулагаче у пензиони фонд социјалног. Јер, у том социјалном се лова никад није ни задржавала, вишак се улагао али профит није ту остајао; фонд који је деценијама књижио вишкове је толико пута опљачкан да се то да замазати само оптуживањем уживалаца да троше оно што остали данас доприносе, па овима неће остати ништа кад дођу на ред (јер ни до тада нико не намерава да од тога направи фонд којим ће се газдовати и који ће правити себи резерве).Или, зашто је тако слаба повика на Енрон и сличне пљачке? Зато што су последњих 30 година сви васпитавани у духу те похлепе, и што саосећају са учесницима и вероватно рачунају да би и сами улетели у шему да су били довољно близу, само би они то паметније и никад их не би ухватили. Чак и против најбаналнијих преварантских шема се не диже џева и законодавство је млитаво, нема притиска, јер грађанство више цени своје уставно право да покуша да зајебе кога стигне, него било какву законску заштиту од туђег зајеба. И тако се сваког минута рађа по један.У свакој расправи о било каквој друштвеној неправди постоје бар четворица који ће приказати сиротињу у лошем светлу, потежући за најближим примером нерадника, лезилебовића из свог краја, чија је једина вештина у томе да уме да измузе паре из неколико бирократија истовремено и од тога живи. Такође, и поштеним пострадалима одмах нађу сто мана и разлога зашто им не треба дати. Проверити приче очевидаца о томе шта се догађало у Њу Орлинзу за време Катрине - били су врло организовани и Црнци у Суперкуполи и околни шерифи који су без икаквог расизма били спремни да пуцају на било кога ко би хтео да преко моста пређе у њихов реон. Но, у медијима је одмах било објављено како су кренула масовна пљачкања напуштених радњи, како је под куполом било силовања и убистава. Није битно шта се стварно догађа, битно је да се пресече било каква солидарност са жртвама. Алтруизам је лош кад се помаже појединачним људима са лицем и именом, то је тај колективизам, борганизам, фуј. Добротворне фирме, међутим, су јако добре, ем вам дају потврду да вам се прилог избија из пореске основице, ем организују добре журке где богати могу да дођу, провеселе се и напишу који чек за перионицу биографије. А зараде и музиканти, келнери, кројачи... као у Петом елементу, кад Зорг разбије чашу и објашњава какво је добро дело учинио. То је та цурећа привреда, кад се прво сва лова скупи горе ("похлепа је добра", рече Реган или неко његов), а онда одозго цури у жућкастим млазевима (од позлате) на масе.

[Bojan]

klUostalom Max Stirner je to davno regul'so: Der Einzige und sein Eigentum. Samo je bio rekao bih zeru doslijedniji. Onoliko koliko je individualni anarhizam pošteniji od reganizma.

Stirner je dobra paralela. Ne bi bilo loše da neko i o njemu nešto doda...Ne bih ni njega baš zastupao, ali bih postavio pitanje: Šta nam je doneo nacionalizam, komunizam i ljudi zaslepljeni ideologijama?Nihilizam ne mora biti shvaćen kao svođenje čoveka na nulu već pražnjenje od smeća lažnog morala.

[Bojan]

Ayn Rand pravi razliku između dve vrste sebičnosti. Jedna je ona uslovno rečeno preduzetnička, a druga je sebičnost lopova i kriminalaca. Ovu prvu dosledno brani sa individualističke pozicije, a ovu drugu naravno odbacuje. Zato ne bi bilo loše pročitati Vrlinu sebičnosti, čisto da se upadne u zamku da se svako propagiranje sebičnosti tretira kao nešto apriorno dobro sa pozicije ove teoretičarke.Ono što meni smeta kod Randove je što je za nju svaki altruizam loš, po definiciji. I dok se trudi iz petnih žila da pokaže kako preduzetnička aktivnost ne sme da se stavi u istu ravan sa otimačinom neke lopurde, što je njen veoma veliki doprinos političkoj filozofiji i političkoj ekonomiji, čini mi se da propušta da primeti da je pojava altruizma kao antipoda sebičnosti takođe složena, te da se ne sme svoditi na običnu tvrdnju da je "altruizam najveći neprijatelj čoveka", i da se u altruizmu krije "kolektivistička zabluda". To jednostavno nije tačno. Za Ayn Rand su kolektivizam i altruizam gotovo sinonimi. Ni to nije tačno. Altruizam i kolektivizam su priče koje se prostiru na dve različite ravni. Te ravni se, istina, seku, ali nikako se ne smeju smatrati istovetnim.

Sa ovim bih se složio.Primetio bih još da kod Randove ima dosta simplifikacije i na drugim mestima. Recimo, zastupajući ekonomski model čistog kapitalizma i potpuno slobodnog tržišta, ona kao da ne pravi razliku između mikroekonomije i makroekonomije. Zapravo makroekonomija kao i da ne postoji. Ne uviđa da model potpuno slobodnog tržišta ne donosi nikakvu stabilnost, koja je sa druge strane neophodna da bi se ostvario prosperitet. Mada, objektivisti sa kojima sam razgovarao tvrde da je to samo paradigma. Interesantno je da oni čak ni Regana ne smatraju nekim ko je u potpunosti zastupao objektivizam.

[pacey defender]

Sa ovim bih se složio.Primetio bih još da kod Randove ima dosta simplifikacije i na drugim mestima. Recimo, zastupajući ekonomski model čistog kapitalizma i potpuno slobodnog tržišta, ona kao da ne pravi razliku između mikroekonomije i makroekonomije. Zapravo makroekonomija kao i da ne postoji. Ne uviđa da model potpuno slobodnog tržišta ne donosi nikakvu stabilnost, koja je sa druge strane neophodna da bi se ostvario prosperitet. Mada, objektivisti sa kojima sam razgovarao tvrde da je to samo paradigma. Interesantno je da oni čak ni Regana ne smatraju nekim ko je u potpunosti zastupao objektivizam.

Rand ne pravi razliku između makroekonomije i mikroekonomije, i to je vrlo slična pozicija onoj koju zauzimaju pobornici austrijske škole.Dalje, Rand tvrdi da je samo kapitalizam laissez-faire tipa u skladu sa idejom Prava čoveka, jer je svaka redistributivna radnja zapravo kršenje nečijih individualnih prava. Tvoje pravo na besplatno školovanje ostvaruje se mojim novcem, a to je kršenje mojih prava. Tako kaže Rand. Kao što rekoh u prethodnom postu, za Rand je svaki altruizam loš. Sa libertarijanske pozicije zagovara ukidanje redistributivne uloge države, i njeno izmeštanje u sferu dobrovoljne ljudske interakcije. Ne bih da pravim procene koliko bi ovakav vid socijalne (društvene) pomoći bio održiv, ali ovaj princip ima jednu fundamentalnu pogrešku koja se tiče potpunog zanemarivanja značaja vertikalne mobilnosti za čitavo društvo. A ono je neostvarivo bez utvrđenog sistema socijalne potpore za one koje je splet okolnosti na koje nisu mogli imati uticaja, učinio manje sposobnim ili osposobljenim. Načelno se slažem sa liberalnim pristupom da država ne treba da ispravlja greške koje učesnici na tržištu sami proizvedu (bez obzira da li je u pitanju neradnik ili City bank), ali apsolutno ne mogu da prihvatim da se izvantržišni nedostaci tretiraju kao neka društvena konstanta, koju navodno nije pravedno ispravljati.

[Phoney Bone]

Koliko uopšte ima smisla pričati o ekonomskom modelu zasnovanom na nekim parapsihopatološkim pogledima na ljudsku prirodu i moral? Potpuno je nebitno koliko je ta apologetika pohlepe & sebičnosti osnovana, bitno je da nema mnogo veze sa dešavanjima u realnom svetu. Svetska ekonomija bi isto funkcionisala i da nije bilo te filozofske podloge, nije Rand odgovorna ni za trickle-down ni za voodoo economics.

[hazard]

Ideje Randove o ekonomiji nisu nesto bogznasta vredno diskutovanja, jer ona tu nije dala nekakav novi doprinos. Ako cemo diskutovati o idejama apsolutne ekonomske slobode (da to tako nazovem), onda treba pricati o idejama Mizesa, Hajeka, Rotbarda i slicno.'Doprinos' Randove su te price o objektivizmu i samodovoljnosti. Dok ozbiljni liberterijansko-orijentisani ekonomisti uopste ne poricu korist altruizma, vec samo smatraju da je bolji nacin od drzavne redistribucije dobrovoljno davanje priloga u humanitarne svrhe, za Rand, milosrdje i dobrotvorstvo je nesto sto je lose; ona sama kaze nesto a la, naravno da ne treba zabraniti milosrdje, ali da ona smatra je ono beskorisno ili cak pogubno po drustvo. Ja ne znam kako nju onda bilo ko moze shvatiti ozbiljno, narocito jer je ona zaista verovala u ta svoja pisanija, nije bila samo provokator ciji je cilj bio teranje na razmisljanje. Ona je dosledno zastupala stav da je milosrdje, cak i kada je skroz dobrovoljno i kada se odvija izmedju dva slobodna pojedinca, lose.Randine ideje su degeneracija desnicarske ekonomske misli, liberterijanizam doveden do apsurda. I odaju utisak da je ona bila jedna tupa, neinventivna i nekreativna osoba. Slengom receno - uzasan smarac. A po Kantu je pljuvala besomucno jer jednostavno njegova pisanja nije mogla da shvati. A nema prakticno nijednog filozofa koga nije dokacila - po njoj su malteni svi veliki filozofi bezvredni.Po meni, licnost Ayn Rand nije za neku ozbiljnu filozofsku diskusiju vec vise da psiholosku analizu...

Edited May 18, 2010 by hazard

[Bojan]

Rand ne pravi razliku između makroekonomije i mikroekonomije, i to je vrlo slična pozicija onoj koju zauzimaju pobornici austrijske škole.Dalje, Rand tvrdi da je samo kapitalizam laissez-faire tipa u skladu sa idejom Prava čoveka, jer je svaka redistributivna radnja zapravo kršenje nečijih individualnih prava. Tvoje pravo na besplatno školovanje ostvaruje se mojim novcem, a to je kršenje mojih prava. Tako kaže Rand. Kao što rekoh u prethodnom postu, za Rand je svaki altruizam loš. Sa libertarijanske pozicije zagovara ukidanje redistributivne uloge države, i njeno izmeštanje u sferu dobrovoljne ljudske interakcije. Ne bih da pravim procene koliko bi ovakav vid socijalne (društvene) pomoći bio održiv, ali ovaj princip ima jednu fundamentalnu pogrešku koja se tiče potpunog zanemarivanja značaja vertikalne mobilnosti za čitavo društvo. A ono je neostvarivo bez utvrđenog sistema socijalne potpore za one koje je splet okolnosti na koje nisu mogli imati uticaja, učinio manje sposobnim ili osposobljenim. Načelno se slažem sa liberalnim pristupom da država ne treba da ispravlja greške koje učesnici na tržištu sami proizvedu (bez obzira da li je u pitanju neradnik ili City bank), ali apsolutno ne mogu da prihvatim da se izvantržišni nedostaci tretiraju kao neka društvena konstanta, koju navodno nije pravedno ispravljati.

Svakako. I ovo je na mestu što se mene tiče.Recimo, u sistemu zdravstvenog osiguranja mora postojati solidarnost. Mi ne možemo uticati na to od koje ćemo bolesti oboleti (ili makar to nije u potpunosti u našim rukama), ali svi moramo jednako (ili približno jednako) snositi trošak zdravstvenog sistema, bilo da nismo potrošili ni centa na naše lečenje, bilo da nam je neophodno skupo i dugotrajno lečenje.Rand čak u jednom intervjuu ističe kako je opravdanije ulagati u nadarene, koji će sigurno biti sposobni da društvo povuku napred, nego u hendikepirane, za koje postavlja pitanje da li će uopšte moći da nauče da čitaju i pišu. Meni je u redu ovo rezonovanje što se tiče nadarenih, ali mi poređenje sa hendikepiranima deluje nekorektno. Ali, nemojmo zaboraviti da razvijenija društva posvećuju veću pažnju brizi o hendikepiranima i da je tamo svest o tome razvijena, dok se u primitivnim društvima hendikepirani drže u ormaru, kako "sramota ne bi izašla na videlo".

[pacey defender]

Meni je u redu ovo rezonovanje što se tiče nadarenih, ali mi poređenje sa hendikepiranima deluje nekorektno. Ali, nemojmo zaboraviti da razvijenija društva posvećuju veću pažnju brizi o hendikepiranima i da je tamo svest o tome razvijena, dok se u primitivnim društvima hendikepirani drže u ormaru, kako "sramota ne bi izašla na videlo".

Pa da. Prepustiti hendikepirane* benevolentnosti i milosrđu ostalih građana značilo bi (to jest - značilo je, onomad kada je bilo tako) svoditi njihov život na puko preživljavanje i život od danas do sutra, bez ikakve perspektive za afirmaciju ličnih kvaliteta, talenata i potencijala. A to onda znači da takvi ljudi ostaju na dnu društvene lestvice, iako sami nisu krivi za svoj izvantržišni/predtržišni nedostatak. * - uslovno rečeno, znate me. Edited May 18, 2010 by pacey defender

[Otto Katz]

A možda ju je neko baš mogao obavestiti brzojavom da su empatija i biološki altruizam, razvijeni kod viših primata i ljudi, evolutivna prednost. Čisto da ne ide protiv "ljudske prirode".

[Аврам Гојић]

Huh, kako mi je ovo zgodno mesto za blagi troll...Da li je starost - hendikep?Tradicionalna drustva veoma uvazavaju stare ljude: njihova je poslednja, seda glava je znak mudrosti i autoriteta.Kako savremeno drustvo tretira stare? Trpaj dedu u staracki dom, sta on zna. Slabovidi ljudi: slepilo nije uvek i svuda bilo tretirano kao hendikep. Pretpostavljam da bi donski kozaci svojim slepcima vratili vid, da mogu: ucili bi ih Brajevu azbuku, da su mogli. U nedostatku nacina da se slepilo prevazidje, dali su im specijalnu drustvenu nisu: slepac je, svirajuci u banduru, opevao kozacke podvige. Kod nas, isto tako: slep si? Gusle u ruke, da ne jedes leba dzabe, a bices i veoma ugledan clan drustva, posrednik predanja. Altruizam savremenog doba bi, u nekim aspektima (a narocito u vezi sa odnosom prema starima!) izazvao bi sujeverni uzas u nekim ranijim drustvima, isto kao sto odredjeni postupci jednostavnijih drustava i vremena nama sada deluju neljudski.Ono sto je, ipak, svojstveno i "savremenima" i "primitivnima" jeste da svako, apsolutno svako drustvo na svetu kao jedan od svojih stubova ima aktivni altruizam: pomozi slabom da bi svi zajedno bili jaki. Da ne govorimo o onim, kako li ih zovu, "ogledalo neuronima": gledamo nekoga kako jede jabuku, nama curi voda na usta. Gledamo nekoga kako pati, patimo i mi s njim, i pomazemo mu da bi smanjili sopstvenu patnju.

[kim_philby]

da budem malo bezobrazan rendova je negde udobno zaglavljena izmedju ron l. hubbarda i memeticke bedastoce richarda dawkinsa.inace meni su omiljeni oni histericni middle-age liberterijanci po US of A koji voze SUV-ove koji prozdiru naftu koju im je obezbedila drzava po putevima koje je ta ista drzava izgradila zato sto ih to ometa u licnom ostvarenju.pri tome austrijanci su makar zabavni za citanje i ozbiljni ljudi koji ne fantaziraju o nadljudima koji poput atlasa treba da budu oslobodjeni svog tereta. nesvareni nice i licna trauma upakovani u self-help oblandu.

[Bojan]

Тако уз извесне ограде остаде похлепа добра (осим криминалне) а алтруизам лош (скоро увек - то је колективизам, дакле социјализам, дакле стаљинизам, дакле тоталитарна диктатура).Тиме се постижу бар две ствари: прво, да обичан радни човек одатле схвати да ти пропагатори похлепе у ствари навијају за њега, и да је његова жеља за добрим животом сасвим нормална и иста као и жеља његовог газде. Дакле, он је морално изједначен са газдом, јер ето обојица желе да зараде, и што више зарађују, свима ће бити боље. Друго, да се отуд радни човек солидарише са похлепом, а солидарност са другим људима одбаци.Овим квазиинтелектуалним низом нон секвитура се постигло да кокошка навија за лисицу. Што сам видео у разговорима овде, та мантра је раширена. Пензионере гледају попреко као ждераче њиховог крваво зарађеног долара, отимаче дела колача, а не као саулагаче у пензиони фонд социјалног. Јер, у том социјалном се лова никад није ни задржавала, вишак се улагао али профит није ту остајао; фонд који је деценијама књижио вишкове је толико пута опљачкан да се то да замазати само оптуживањем уживалаца да троше оно што остали данас доприносе, па овима неће остати ништа кад дођу на ред (јер ни до тада нико не намерава да од тога направи фонд којим ће се газдовати и који ће правити себи резерве).Или, зашто је тако слаба повика на Енрон и сличне пљачке? Зато што су последњих 30 година сви васпитавани у духу те похлепе, и што саосећају са учесницима и вероватно рачунају да би и сами улетели у шему да су били довољно близу, само би они то паметније и никад их не би ухватили. Чак и против најбаналнијих преварантских шема се не диже џева и законодавство је млитаво, нема притиска, јер грађанство више цени своје уставно право да покуша да зајебе кога стигне, него било какву законску заштиту од туђег зајеба. И тако се сваког минута рађа по један.У свакој расправи о било каквој друштвеној неправди постоје бар четворица који ће приказати сиротињу у лошем светлу, потежући за најближим примером нерадника, лезилебовића из свог краја, чија је једина вештина у томе да уме да измузе паре из неколико бирократија истовремено и од тога живи. Такође, и поштеним пострадалима одмах нађу сто мана и разлога зашто им не треба дати. Проверити приче очевидаца о томе шта се догађало у Њу Орлинзу за време Катрине - били су врло организовани и Црнци у Суперкуполи и околни шерифи који су без икаквог расизма били спремни да пуцају на било кога ко би хтео да преко моста пређе у њихов реон. Но, у медијима је одмах било објављено како су кренула масовна пљачкања напуштених радњи, како је под куполом било силовања и убистава. Није битно шта се стварно догађа, битно је да се пресече било каква солидарност са жртвама. Алтруизам је лош кад се помаже појединачним људима са лицем и именом, то је тај колективизам, борганизам, фуј. Добротворне фирме, међутим, су јако добре, ем вам дају потврду да вам се прилог избија из пореске основице, ем организују добре журке где богати могу да дођу, провеселе се и напишу који чек за перионицу биографије. А зараде и музиканти, келнери, кројачи... као у Петом елементу, кад Зорг разбије чашу и објашњава какво је добро дело учинио. То је та цурећа привреда, кад се прво сва лова скупи горе ("похлепа је добра", рече Реган или неко његов), а онда одозго цури у жућкастим млазевима (од позлате) на масе.

Ovo je upravo pravac razmišljanja koji ne želim da sledim. Ni ja svakako ne volim da me prevaranti i špekulanti pljačkaju. Ali ovo se sve svodi na neko uopštavanje, u smislu - ja kljucam mrvice koje su mi ostavili dok se oni bogate... A konkretno kada treba da se priča ko je šta zaradio i zašto onaj koji je manje postigao ima više, onda se kaže - ma sve se to svodi na isto jer nas tamo neki pljačkaju. Zapravo to je jedan inferioran stav u kome, kako vidim, naročito ljudi kod nas istrajavaju. Ja čak mislim da ljudi sa inferiornim stavom više odgovaraju moćnicima jer je njima lakše manipulisati, nego ljudima koji smatraju da sami kontrolišu svoj život (ili da bar dosta stvari zavisi od njih samih). Tim ljudima je dovoljno prosuti neku uopštenu demagogiju, recimo patriotsku - Slovenci, zapadnjaci, stranci i ostali neprijatelji hoće da kupe ono vredno što mi imamo, a zatim da nas pretvore u robovsku radnu snagu. Naravno, digne se kuka i motika, a zatim isti ti za mnogo manje pare kupe sve to i udare cene 50% veće nego u tom svetu. Isti ovaj, malopređašnji narod skapira tek za pet do deset godina tu činjenicu, jer je u međuvremenu glavna tema bila da je hleb kod Mila Đukanovića 5 evra jer se odvojio od Srbije i uveo evro. Kako može stalno pomaganje nekome da postavi stvar na mesto? Zar ne bi i taj kome se pomaže želeo da mu se ne pomaže? Da sam o sebi brine. Penzije nisu nikakva pomoć, s obzirom da onaj ko radi uplaćuje svakog meseca u penzioni fond. Ali vladavina te socijalne demagogije i nametnute obaveze pomaganja stvara potpuno pogrešnu klimu. Takva klima jeste svojstvena nekom socijalističko-komunističkom uređenju, gde se po defaultu upire prstom na onoga koji ima nešto više. Ko je u takvom društvu zainteresovan da radi i stvara? Radi se samo onoliko koliko se mora bez neke motivacije, jer svi treba da budemo isti. Takva društva i jesu prevaziđena. U modernom društvu sam sebi čovek treba da odredi meru i prioritete onoga što želi da postigne i kakav želi da mu bude život. Naravno, nemoguće je da se uvek susretnemo sa onim što smo želeli.

[Аврам Гојић]

cek bre malo, domaci tajkuni svoje bogatstvo su stekli direktnom pljackom preko Zajma za preporod Srbije, prelivanja novca od carine, muvacina i lapanja deviznih i stambenih fondova, "kredita" koji su otplacivani po "zvanicnom kursu", maznjavanja devizne ustedjevine gradjana, i sada treba da ne upiremo prstom na njih, treba da se izdignemo nad cinjenicom da je neko uzeo nase licno vlasnistvo da bi on uzivao u njemu? sta bi na to rekla Ayn Rand?meni cela ta filozofija deluje kao legitimizacija pljacke, zato sto na svako pitanje o anatomiji necijeg bogatstva odgovara sa: ako pokusas da postavis pitanje kako se distribuira kapital i ko je tu jebena strana - ti si inferioran. I da, uvrezio se neki cudan moral, da se sirotinja, po direktivi, mora odusevljavati izrabljivanjem. Problem je sto to nikada nije bilo i nece ni biti, te je randovstina koja se i kod nas zapatila (B92 koji radnike koje su ostali u jednoj firmi i cekaju da budu rasporedjeni kao radna snaga kod njenog novog gazde naziva "neradnicima" , a radnike koji su iz druge firme odlucili da odu zato sto im ne pada na pamet da rade 12 sati dnevno naziva "razmazenima"...sta god da uradis, B92 ce te vredjati) samo prolazna faza posle koje ce uslediti veliki, i, nadam se, dobro artikulisan gnev.