Regionalizacija Srbije - apolitička

[Zabalujev]

Kako mu ne ide loše kad mora da radi sa "nepismenima"? :( Kud će gore? Misliš, ima da jede? Pa, dobro, i to je neko dostignuće u odnosu na delove Afrike, ali zaboga...

Šta fali nepismenima? Imaš nešto protiv nepismenih? Misliš da nepismenima ne treba edukacija i pismeno vođstvo? :P Ponuda i potražnja čuda čini. Ima i da jede, i gde da spava, a i kola da vozi, pa i zaradi ponešto. Čak i žensku ima da se s njom švrćka po prestonici vikendom. Bmlg, ne može da se uporedi sa bilo kojim primerom normalnog života koji će priložiti neko ko živi u tvojim, busovim ili modestinim krajevima (zapravo, bilo gde, sem možda one Papua Gvineje što je pominjao jedan), ali šta da se radi, nije Sloba kriv, mi smo govna... Inače lep kraj, ali je put do tamo katastrofa.

pisala sam o realnom selu u Srbiji, 45km od Terazija. Imaju i internet! i nista od gore rechenog. ne znam o kkavim govnima je rec - ljudi imaju sepricka jame. put je ciscen cesce nego ulice po Beogradu.

Odoh tamo, onda. Kad Đilas pobode metro, ovih par mostova i sl. ima da kupim Dacia Duster, pa da pičim ko baja svaki dan tamo-vamo. :D Jel to na sever ili na jug?

[msmodesty]

Odoh tamo, onda. Kad Đilas pobode metro, ovih par mostova i sl. ima da kupim Dacia Duster, pa da pičim ko baja svaki dan tamo-vamo. :D Jel to na sever ili na jug?

na zapad burazere ali si se zeznuo - ja PRVA idem tamo .... bez shale, obilaznicom oko Beograda, ta sela postaju izuzetno primamljiva. put do Umke je odlican, obilaznica koja ide do autoputa za Zagreb je jos bolja, pogled na Savu sa mosta sve govori....beograd u daljini:

[Hamlet Strašni]

Jedna stranka koja se zalaze za regionalizaciju je na pitanje svojih aktivista iz beograda sta oni da pricaju gradjanima kada im je glavna poruka manje para beogradu rekla: recite im da kada se srbija regionalizuje bice manje ljudi koji ce dolaziti u beograd i uzimati vam poslove.

[pacey defender]

pricham o tome da u gradu ima mnogo ljudi koji zive u gradu, a iskreno zale za selom i zele da zive u selu. i mada bi mogli da zive u selu, i dalje ostaju u gradu.jer ima neshto i u gradu. kao shto rekosmo.

da, sad te razumem. isprva si napisala "sedelo u bg, a jaukalo za rodnim selom". Malo mi je zasmetala ona rec "sedelo". Došli ljudi u BG ne da sede, nego da rade i žive od svog rada, kad to već ne može tamo gde su rođeni.:)Da dopunim priču od pre par strana. Sve veći broj ljudi, pre svega penzionera, seli se iz centralnih beogradskih opština u one rubne. Mislim pre svega na Lazarevac, Obrenovac i Mladenovac. Prodali su stan, dali deo para deci da im se nađe za rešenje stambenog pitanja©, pa je ostalo taman za 40m2 u rubnoj opštini. Inače, te tri opštine već su se razvile u zasebne gradove, i sve je manje onih koji žive u Lazarevcu a rade u BG, i obrnuto.Ima jedno sjajno brdašce južno od Lazarevca, gde je niklo naselje. Lazarevac je uslovno bogata opština (bogata po primanjima), a život na 10minuta od posla, u sopstvenoj kući sa okućnicom, podseća malko na ono što Modesti piše. Moram reći da u tom naselju komunalne službe sjajno rade svoj posao. Opština je svakoj kući poklonila/prodala (ne znam) one kante za đubre veličine bureta za kupus, dva puta nedeljno Čistoća skuplja kese. Prolazili smo ćale i ja jednog od tih dana tim putem. Svaki stanar uredno izneo svoju kantu sa uvezanom vrećom đubreta u njojzi, parkirao je na predviđenom mestu, da bi ovi to odneli.Moja školska drugarica sada živi u Lazarevcu. Muž joj radi tamo, a ubrzo će i ona tamo naći posao, sva je prilika. Priča mi da ne bi volela da joj dete raste u Jerkoviću (sad je tamo Napoleon najveća faca :D ), i da je mnogo mirnije u Lazarevcu.U drugim prigradskim naseljima je totalno druga priča. Moj ujak dosta vremena provodi u vikendici na Avalskom putu, kod skretanja za Zuce. Tu kontejnera nema, nego moraš u sopstveni automobil da trpaš vreće, pa da voziš do podnožja Avale da bi to izbacio. Ili da ga rkneš negde na spontano nastalu deponiju. Šta rade oni koji nemaju automobil? Spaljuju đubre (ima tu svačega) ili ga bacaju pored puta.Da vam ne pričam da neke njegove komšije nemaju običaj da prazne septičku jamu. A žive na placu iznad njegovog. I to sve na samo 15km od Banjice. Elem, ima raznih priča. Živeti van grada a raditi u gradu svakako je sjajna stvar, ali da bi se to dogodilo, potrebno je razviti neke preduslove. A to je do komunalnih službi, opštinske i gradske vlasti (gdadske skupštine, opštinskog i gradskog veća i gradske i opštinske uprave). Naravno, i do samih građana.

[hazard]

Sve veći broj ljudi, pre svega penzionera, seli se iz centralnih beogradskih opština u one rubne. Mislim pre svega na Lazarevac, Obrenovac i Mladenovac.

Zar je to novi trend? Svi penzioneri koje poznajem, a koji imaju vikendicu u nekom mestu a la Barajevo, Grocka, itd. i nisu ograniceni nekim zescim zdravstvenim problemom (tipa nepokretni su, ili im treba dijaliza, ili moraju do bolnice svake nedelje itd.) su se u te vikendice i trajno preselili. I to im je manje-vise bio plan oduvek. Oni u vikendicu, deci ostave stan u gradu...

[savindan]

I tu dolazimo do onoga sto je, po mom misljenju, najveci problem opstina u untrasnjosti / nedostatak kvalitetnih strucnih ljudi koji bi radili u administrciji. Moj drugar koji u jednoj velikoj banci radi u odeljenju za saradnju sa jevnim sektorom mi je pricao kavi nesretnici sede u odeljenjima za finansije po unutrasnjosti. Za njih bi izdavanje municipalnih obeznica bio posao ravan konstruisanju racunara.

Помислио сам да знамо истог човека али сам онда видео да твој ради у банци.Нажалост цела Србија пати од недостатка квалитетних кадрова, ако је тако у Београду могу замислити на шта личи она друга, права Србија... Edited April 29, 2010 by savindan

[hazard]

Samo da se osvrnem na municipalne obveznice - ekstremno glupa ideja.Opstine treba da zive od svojih prihoda, a ne da se zaduzuju radi tekucih troskova, sto ce neminovno raditi ukoliko se dozvoli izdavanje obveznica. Ili ce neki gradonacelnik da se zaduzi maksimalno ne bi li dobio izbore, pa jos jedanput, i onda taman lepo da ode u politicku penziju a nakon njega dodje finansijski krah...Ako postoji neki kapitalni projekat (tipa most, izgradnja nekog sistema javnog prevoza a la tramvaj/trolejbus, itd.) zbog kog opstina treba da se zaduzi, moze da to uradi uz garanciju Republike, tj. da se drzava zaduzi u ime opstine i da postoji ugovor izmedju 2 nivoa vlasti o otplacivanju. Pa nek drzava, ako treba, plasira neke obveznice u tu svrhu. Tako je uradjeno za ove nove mostove u Beogradu ako se ne varam.

[msmodesty]

kad ste vec tu, strucnjaci za finasije, da proverimrekose mi da Obrenovac spada medj opstine sa najvecim prihodima (stoga ona centralno-beogradska o davanju para prigradskim siromasima, pada u vodu) je l' to tacno?a o reklamiranju rodne mi opstine - centralno grejanje 24 sata dnevno - reciklirana topla voda posle hladjenja kotolovaBazen - renoviran posle Univerzijade, voda topla, parking veliki, pored Kolubare - skroz lepdok deca ne postanu tinejdzeri, zivot van grada moze da ima samo dobre strane - uciteljica ce znati svako dete, do skole ce moci da proseta, uvek ima neka komsinica da ga pricuvaTinejdzeri ce vec pomisliti (eto na primer moj primer) da se strasno puno stvari desava "u gradu" a da su oni iz toga iskljuceni. trauma koja vremenom prodje a onad se osvrnes i sto rece moja sestra, shvatis da smo bile na mnogo vise koncerata i zurki nego "rodjeni beogAdjani"posao - definitivno, lakse ga je naci u Beogradu. Pitanje je sta raditi posle posla? Vratiti se gradskim prevozom u x preplacenih kvadrata u zgradi sa koje se ljusti fasada ili u svoju basticu...penzionersko pitanje smo vec diskutovali - tacno, ima ih sve vise i vise u selima oko Beograda i nije bas da unose neku veliku dinamiku u zivot sela ali definitivno deluju "blagotvorno" na ekonomiju lokalne poljoprivrede - vidis ih svako malo kako setaju do poste, pokupe penziju pa svrate sa praznim flasama po tek pomuzeno mleko, kod komsinice da im nasece neku salatu, pocupa vezu rotkvica i nabere kilo paradajza...dobro je sto su iz vremena socijalizma ostale male zdravstvene ambulante po selima,koje jesu neko vreme propadale ali se sada renoviraju i rade.

[Zabalujev]

na zapad burazere ali si se zeznuo - ja PRVA idem tamo ....

Pravo da ti kažem, ukoliko se mojoj gospođi ukaže prilika da radi posao u struci u nekom pristojnom rubnom mestu, neću puno razmišljati o selidbi tamo. malo više komjutinga, ali šta ima veze, tu su druge prednosti koje ti navodiš, a ni do sada se nisam nešto ubio od korišćenja gradskih kulturnih sadržaja.

Нажалост цела Србија пати од недостатка квалитетних кадрова, ако је тако у Београду могу замислити на шта личи она друга, права Србија...

Pa čini mi se da su neki BG kadrovi čak i preplaćeni zbog toga. Evo ja, npr.:D

Tinejdzeri ce vec pomisliti (eto na primer moj primer) da se strasno puno stvari desava "u gradu" a da su oni iz toga iskljuceni. trauma koja vremenom prodje a onad se osvrnes i sto rece moja sestra, shvatis da smo bile na mnogo vise koncerata i zurki nego "rodjeni beogAdjani"

Uh, ta mi je priča poznata, no dobro, u ono vreme i na onom mestu ni ovi urbani se nisu ubijali od provoda, a bogami su išli i u moravska mestašca u provod.

Samo da se osvrnem na municipalne obveznice - ekstremno glupa ideja.

Možda i bude malo bolja ideja jednom kada nam živne lokalna samouprava, ali centralna vlast je ubila lokalnu samoupravu, sada je na centralnoj vlasti da je oživi. Uostalom, najveći deo infrastrukturnih projekata ima makar regionalni, ne samo opštinski značaj. Republika mora da gura. Edited April 29, 2010 by Zabalujev

[savindan]

Слажем се са Хазардом, финансијска децентрализација по правилу повећава степен корупције, ако би градоначелници/СО почели да издају обвезнице добили бисмо грчки сценарио, односно изненадну ланчану експлозију.Нисам стручњак за финансије али ако Обреновац има високе приходе кладио бих се да је то због РБ Колубаре.

Pa čini mi se da su neki BG kadrovi čak i preplaćeni zbog toga. Evo ja, npr.:D

Нормално, због оскудице квалификоване радне снаге. Решење је у реформи образовног система а о томе већ постоји подужа дискусија на којој сам изнео свој став.

[hazard]

I tu dolazimo do onoga sto je, po mom misljenju, najveci problem opstina u untrasnjosti / nedostatak kvalitetnih strucnih ljudi koji bi radili u administrciji. Moj drugar koji u jednoj velikoj banci radi u odeljenju za saradnju sa jevnim sektorom mi je pricao kavi nesretnici sede u odeljenjima za finansije po unutrasnjosti. Za njih bi izdavanje municipalnih obeznica bio posao ravan konstruisanju racunara.

Naravno da postoji manjak strucnih kadrova. Pogledajmo koji je generalni nivo obrazovanja u Srbiji (koliko ljudi ima zavrsen fakultet), a onda pogledajmo kako izgledaju opstine.Srbija ima 150 opstina (ne racunajuci gradove) sa u velikom vecinom stanovnistvom od 10-30 hiljada ljudi. Lokalna samouprava u Srbiji je previse usitnjena. Opstine imaju prevelike nadleznosti u poredjenju sa svojom velicinom i mogucnostima.

[Hella]

Ако су Мађари могли да измаришу СВМ на претходним изборима, могу и ужи Срби неспособне мороне који не знају да покрену бицикл а пред себе стављају задатак да покрену привреду у округу. Углавном, откако је ДС на власти у Суботици, сви су мање више задовољни сем дежурних хистерика предвођених "новинарима" и НВО "активистима" који наступају с "независних" позиција али зато уредно примају донације од градске "опозиције".

Više se ne bavimo sobomJelena LEMAJIĆ / 28.04.2010 21:56:31VIŠE od godinu dana bavili smo se uglavnom odnosima u koaliciji sa SVM u kojoj smo bili, a onda je došao trenutak da se ili vratimo onom što građani od nas očekuju, dakle razvoju grada i rešavanju njihovih konkretnih problema, ili da platimo cenu što to ne radimo. U takvom izboru između činjenja i nečinjenja, lično nisam imao mnogo dilema, a sve što je usledilo uverilo me je da nismo pogrešili.

Ovako aktuelni politički trenutak grada ocenjuje gradonačelnik Subotice Saša Vučinić, dodajući da su odnosi sa bivšim koalicionim partnerom sada na ”nultoj tački”, ali da vrata nikome, pa ni najjačoj mađarskoj stranci, nisu zatvorena, naprotiv.- Otvoreni smo za saradnju, za dobre predloge i za dobre ideje, jer nam je, ponavljam, interes grada i građana iznad svakog drugog - dodaje 37-godišnji prvi čovek grada na severu Bačke.* Koliko će tom interesu doprineti pre dva dana započeti radovi na takozvanom ipsilon kraku, odnosno, obilaznici oko Subotice?- To je zaista višestruko značajno. Prvo, saobraćaj u gradu biće rasterećen, a gradska infrastruktura sačuvana. Drugo, tu će biti stvorena mogućnost otvaranja novih industrijskih pogona, što je izuzetno važno za stanovnike oboda Subotice i okolnih sela. I, najzad, granični prelaz Kelebija biće povezan sa Koridorom 10. Ti radovi će, inače, biti završeni već naredne godine.* Kad je već reč o selima oko Subotice, koliko pažnje se posvećuje njihovom razvoju?- Zaokružili smo gasifikaciju 12 mesnih zajednica, a bićemo i prvi grad koji će u svim okolnim selima obezbediti mogućnost priključivanja na Internet. Telefonija je u to investirala deset miliona evra. Dakle, cilj je da se u njima stvore isti onakvi uslovi kakve nudi grad, da ljudi ostanu a sela budu sačuvana.* Da li, posle zastoja zbog ekonomske krize, ima najava novih investicija u Suboticu?- Od ”Metroa” smo dobili pismenu potvrdu da su čvrsto rešeni da ove godine završe njihov prodajni centar, a ono što mene posebno raduje jeste veliko interesovanje za otvaranje novih proizvodnih pogona u okviru slobodne gradske zone.* Kada se kaže Subotica, prva asocijacija je, ipak, Palić...- Razvoj Palića je, svakako, naš glavni cilj. Preduzeće za razvoj Palića je, istina, formirano 2008, ali je živelo samo na papiru. Ubuduće će biti drugačije. Osnovna njegova misija je da razvija mesto kao pretpostavku ulaganja u turizam, da opremi prostor i pripremi ga, da ga učini još atraktivnijim i ponudi ga svetskom tržištu. Jer, za izgradnju banjskog kompleksa na ovom biseru nije dovoljan domaći kapital, neophodno je da se pridruže nemačke, austrijske, švajcarske i kompanije iz drugih zemalja. DA li su neobično velika ulaganja u kulturu trajno opredeljenje Subotice?- Svakako! Filmski festival na Paliću, Festival dečjeg pozorišta, reafirmacija pisane reči i mnogo šta drugo, ono su što Suboticu zaista čini gradom kulture. To, razume se, ne bi bilo moguće da se za tu oblast ne izdvaja čak 13 odsto gradskog budžeta, što je najveći procenat ne samo u Srbiji, nego i u Evropi.HOĆE li fudbalerima Spartaka već jednom krenuti, pitanje je koje su ljubitelji fudbala širom Srbije ponavljali godinama...- Pa, krenulo im je, i to baš dobro, bore se za Evropu. Ali, hajde da ih mnogo ne hvalimo, da ih ne ureknemo. U svakom slučaju, Subotica je i grad sporta, što potvrđuju i odbojkašice, košarkaši i drugi sportisti.IZ FONDA 415 MILIONASUBOTICA - Iz Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine u industrijsku, putnu i saobraćajnu infrastrukturu, vodozahvate i druge komunalne projekte, Subotici je obezbeđeno ukupno 415 miliona dinara.Odluku Upravnog odbora Fonda o dodeli tih sredstava Saši Vučiniću, gradonačelniku Subotice, uručio je u sredu Momčilo Milović, direktor Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine, koji je istakao da je pokrajina tokom proteklih nekoliko godina u različite razvojne projekte u Subotici investirala skoro tri milijare dinara.Milović je istakao da su sredstva obezbeđena za vodozahvat na Paliću, rekonstrukciju ulica, fiskulturnu salu u osnovnoj školi u Đurđinu, rad Vatrogasnog doma u Bajmoku, te sanaciju subotičke sinagoge.Predstavnici Fonda za kapitalna ulaganja najavili su da je, u dogovoru sa republičkom vladom, obezbeđeno 15 miliona evra za završetak radova na zgradi Narodnog pozorišta u Subotici i da će pokrajina, sa svoje strane, u tu svrhu izdvojiti 100 miliona dinara. (N. N.)

[Hamlet Strašni]

Naravno da postoji manjak strucnih kadrova. Pogledajmo koji je generalni nivo obrazovanja u Srbiji (koliko ljudi ima zavrsen fakultet), a onda pogledajmo kako izgledaju opstine.Srbija ima 150 opstina (ne racunajuci gradove) sa u velikom vecinom stanovnistvom od 10-30 hiljada ljudi. Lokalna samouprava u Srbiji je previse usitnjena. Opstine imaju prevelike nadleznosti u poredjenju sa svojom velicinom i mogucnostima.

Нешто ми се чини да смо баш ти и ја имали већ ову врсту расправе негде?Твој став је да би се ти проблеми решили већом централизацијом?

[hazard]

Нешто ми се чини да смо баш ти и ја имали већ ову врсту расправе негде?Твој став је да би се ти проблеми решили већом централизацијом?

Ne, ja sam za decentralizaciju, ali da se nadje prava mera velicine jedinice lok. samouprave.Ne vidim kako mogu da budu odrzive jedinice lok. samouprave sa 20tak hiljada stanovnika.Mislim da osnovna jedinica lok. samouprave treba da bude nesto velicine okruga, da ima bar 100.000-200.000 stanovnika, neki gradski centar, nesto oko cega bi mogao da se gradi neki ekonomski eko-sistem, da bude dovoljno ljudi da mogu da se nadju kvalifikovani kadrovi itd. Nazovimo to okrugom, regionom, oblascu, kako vec.Ukratko:Ono sto je u nadleznosti opstine a od specificno lokalnog je znacaja -> prebaciti nivo dole, na MZOno sto je "krupno" u nadleznosti opstine (tipa infrastruktura, itd.) -> prebaciti na nivo okruga/regionaOpstine bi onda postale uglavnom administrativne ispostave okruzne vlasti, imale bi neka ogranicenja ovlascenja i birao bi se direktno samo nacelnik opstine (nema parlamenta, itd. - to bi bilo na nivou iznad, okrug/region)Izuzetak bi bili gradovi (>100.000 stanovnika) koji bi zadrzali nadleznost kakve danas imajuOkruzi/regioni bi onda dobili i dobar deo ovlascenja koja su danas u nadleznosti republike, tj. izvela bi se decentralizacija. Edited April 30, 2010 by hazard

[Hamlet Strašni]

Sistem o kome ti govoris otprilike postoji u beogradu. I jako lose funkcionise jer se jedan glomazan aparat gusi u gomili sitnih poslova (gradski nivo) a imas skupe administrativne aparat na nivou gradskih opstina koji realno imaju kapacitete da se bave delom gradskih ovlascenja ali ne mogu iz raznoraznih razloga *zakonskih, politickih etc).I sve lose funkcionise. Na stranu skupstine opstina koje ne kostaju previse.