Starenje, tamo negde daleko

[sherman]

kad ja budem skviknuo, na forum ce sleteti ogromna ptica, cini mi se orao da je i posrati se svim forumskim grobarima po glavi.to ce biti znak da mi otvorite 1 topic sa 1 poolom i kvalitetnim podnaslovom.edit. tema je odlicna i sa zadovoljstvom sam je iscitao

Edited March 5, 2010 by sherman

[ToniAdams]

pedere. ima da krepam pre nego ti, samo da tebe moja tica pocasti

[Otto Katz]

ptf groblje

za prijatelje pakistan

[kim_philby]

dazed and confused. wooderson explains...http://www.youtube.com/watch?v=vo4kDrWBa6c

[dare...]

Samo Vas posmatram... Eve me, stigoh na vikend iz Podgoricu, gde sam drugu nedelju ovako mator pod stare dane crnogorski študent i stipendista... A da podsetim, to mator znači: pola godine stariji od Džonija Depa i pola godine mlađi od Breda Pita... A odokativno, nešto manje od godinu dana mlađi od Indija... ;) Još 12-tak godina do penzije... Sitnooo...Tja... Starost je više stanje duha, a manje kilometraža i objektivni zamor materijala... Štos je samo osmisliti projekat, koji te drži u formi (pa makar to bili i memoari :P ) i naravno, štos je da ti trebaš nekog i da neko tebe treba, pa čak i po cenu da ti taj "neko" uporno prži novce iz sve snage... Štos je takođe osećati se svakodnevno korisnim... Onda nemaš vremena da budeš star. I to je to: -Služimo narodu!Ili, evo da završim sa prigodnim stihom Kuma Spasoja, od onomad, u kojima se nekako nađoh:"...Napred, vranče, nemoj stati,Ne miriši travu, ne osećaj vir;Nagradu za trude nebo će ti dati:Mračnu, dobru raku, i večiti mir! "

Edited March 5, 2010 by dare...

[bus]

kad ja budem skviknuo, na forum ce sleteti ogromna ptica, cini mi se orao krilata činčila

:D

[Aineko]

Gah. Zamisli onda kako je meni ceo život. Ja sam se star rodio (stvarno). Nikad se nisam osećao mladim i uvek sam mrzeo nemoć koju mladost sobom nosi...

e bas tako! od kada pamtim, uvek bih, kad pomislim na sebe od pre nekog vremena, imala taj osecaj "koliko sam samo manje znala...".

Nego mene nešto drugo mori. Ja ne bih da ostarim, jer mrzim to fizičko propadanje. I bojim se smrti. Nestajanja svesti. Ništavila. I uvek me smaraju oni nezahvalnici koji kažu da nikad ne bi pristali da im se život produži na 300 godina. More kuš bre. Tačno bih ih sve našamarao. Pa znaš ti, dragi dnevniče, šta bih ja dao da vidim kakva će zemlja da bude za 200 godina? Kakva će da bude tehnologija. Da li ćemo se otarasiti ove grozno nazadne mašinerije i ovih grozno nazadnih društava koju/a sada imamo. Prosto mi dođe da plačem što neću videti puteve bez ovih odvratnih šporeta od automobila (sa auspusima iz kojih izlazi dim, alo, d.i.m. ) i što nikad neću videti svet u kome je religija izumrla. Hoću da živim u Star Treku, bre. Ne umire mi se. Ne propada mi se. Voleo bih da imam vremena za deset različitih karijera. Onako, da se propisno smorim od svake.

kad vidim ljude 10godina mladje od mene, ne zavidim im ni na energiji, ni na ne znam cemu - samo im zavidim na tih 10 godina sto ce videti vise. sto ce videti da li svet vise ide ka boljem ili ka dodjavola (u oba slucaja im zavidim, zavisi samo od trenutnog raspolozenja prema ljudskoj vrsti).

Još imam noćne more kako sam u poseti pa ne mogu da se vratim u Kanadu.

nema veze s temom, samo mi drago da procitam da nisam jedina sa ovakvom manifestacijom posttraumatskog stresa nakon odlaska iz srbije.

a sto se tice Pekicevog teksta (da mi srpski nije maternji vredelo bi nauciti ga samo zbog Pekica), ne znam sta bih rekla sem da se svet menja, a ja ne znam ko je taj sto je strucan da kaze je l na bolje il na gore. ali svet ide jedino gde moze - napred. nema nazad. jednog lepog jutra u istocnoj Africi nesto je poslo naopako (ili nije) i od tada imamo to sto imamo. kako ostariti dostojanstveno u svetu gde je samo mladost na ceni? ne znam, valjda tako sto ces sam sebi insistirati da nadjes mesto za sebe, da menjas bar svoj mikrosvet koliko mozes da bude onakav kakav tebi odgovara. jedina velika prepreka tu su finansije (ova prica o favorizovanju mladosti prizaposljavanju). ja znam da ovo 'mesto za sebe' zvuci otrcano, ali meni stvarno izgleda kao jedino resenje. to sve zavisi koliko si spreman da se 'svadjas' sa svetom - ja sam juce, usred jednog 'radnog' rucka i prica kako stvari treba i ne treba da se rade da bi se bio uspesan, imala na blic u glavi sliku kolibe negde na Kubi ili u Kini, i rad na polju pirinca ili secerne trske od jutra do mraka, pa dokle se prezivi (moja baba 86g, rad, i samo rad, ceo dan, svakog dana njenog zivota). to u krajnjem slucaju, da mi se desi nesto oko cega bas nikako ne budem uspela da se pomirim sa savremenim drustvom. eto, moze i tako da se stari, kad oteras sve dodjavola. a moze verovatno i da se nadje neka blaza varijanta. starost je jedan skup dana, kao i mladost. kako ih organizujes i ispunis tako ce ti i biti. sve dok mozak ne izdaje, ima nacina da se bude srecan.nego nesto drugo me zanima u vezi starenja: obicno se kaze da je mladost buntovna a u starosti pocinjes da se miris sa svetom. je l to stvarno tako radi? ja kako akumuliram godine, raskol izmedju mene i sveta sve veci, sve bih vise da menjam sta mi se ne svidja.

[Leia]

sve dok mozak ne izdaje, ima nacina da se bude srecan.

sacuvaj me boze fizickoga bola a za dusu cu se sam pobrinuti, rece jedan...

[расејан]

nego nesto drugo me zanima u vezi starenja: obicno se kaze da je mladost buntovna a u starosti pocinjes da se miris sa svetom. je l to stvarno tako radi? ja kako akumuliram godine, raskol izmedju mene i sveta sve veci, sve bih vise da menjam sta mi se ne svidja.

Та прича о смирењу са старошћу је неки просек, како ми се чини. Потрошиш своје ветрењаче, копља и коње, па се на неке ствари више не залећеш, ал' неке то не спречава да и даље лају. Има и обратно, кад се с годинама накупи горчине, кад се види да су од животног пројекта остале фронцле и крпице, излижу се и кочнице и обзири, деца изведена на тај тзв. животни пут, и "е, сад могу да".Сваком своје. Неком то изађе на "е сад више не морам да реагујем на сваку глупост", "чему све то" и становити бол у пределу средоземља, а неком на "е доста сам ћутао".

[gospa buba]

nego nesto drugo me zanima u vezi starenja: obicno se kaze da je mladost buntovna a u starosti pocinjes da se miris sa svetom. je l to stvarno tako radi? ja kako akumuliram godine, raskol izmedju mene i sveta sve veci, sve bih vise da menjam sta mi se ne svidja.

eto onaj pominjani deda (koji mi je zapravo gospodin otac, al oni kad steknu unuchad, budu expresno unapredjeni u svachijeg dedu i tu nema pomoci ^_^), on nekako nije istroshio ni koplja ni vetrenjache, uzasno mnogo stvari na svetu ga nervira i nema kombinacije u kojoj on ne pokushava da popravi chovechanstvo (recimo i tako sto ce da uvodi vodu i struju seljacima u nekoj pripiydini, da se beskrajno dopisuje sa ministarstvima u korist nekih neukih, koji imaju prava a ne mogu da ih materijalizuju, nalazi doktore bolesnom, krechi i testerishe dje treba, organizuje sta kome treba a da ne moze sam, ali bukvalno svakog dana neshto...)to naravno ima veze sa bekgraundom - dete i chovek socijalizma ne sme nikad da stane :D ***problem je jedino okruzenje, koje na mnogo mesta za suvislog i dobro organizovanog choveka, koji ima dobru volju i ume da zavrshi posao, kaze - pusti ludaka. to je najveci problem starosti, ima neka misteriozna i nevidljiva granica na kojoj se choveku oduzimaju mnoge, da kazem - nadleznosti, koje nekad spadaju i u chist domen ljudskositi. samo zato sto je star.*** a ima izgleda i neki djavo u lichnom zadovoljstvu i zadovoljstvu svojim zivotom i snalazenjem u okolnostima. chovek je zadovoljan svojim zivotnim putem, rezultatima koje je napravio, zenom, decom, imovinom... i kad je sabrao, misli da je u plusu... Edited March 6, 2010 by thermal bug

[Gonzo]

nego nesto drugo me zanima u vezi starenja: obicno se kaze da je mladost buntovna a u starosti pocinjes da se miris sa svetom. je l to stvarno tako radi? ja kako akumuliram godine, raskol izmedju mene i sveta sve veci, sve bih vise da menjam sta mi se ne svidja.

ne radi, ja nisam star a pomiren sam, ja tu neb ništa menjo.

[Aineko]

Сваком своје. Неком то изађе на "е сад више не морам да реагујем на сваку глупост", "чему све то" и становити бол у пределу средоземља, а неком на "е доста сам ћутао".

ja nisam mislila na te slucajeve, vec vise na slucajeve koji nikad nisu ni prestajali da pricaju, nego sa godinama pricaju (i rade) jos i vise (iako cesto cujes da to ide obrnutim redom).

[pt 2.0]

ja kako akumuliram godine, raskol izmedju mene i sveta sve veci, sve bih vise da menjam sta mi se ne svidja.

da li si razmisljala zasto je to tako?ovih meseci intenzivno razmisljam o tome, i imam neke zakljucke o svom slucaju pa bih da proverim

[Aineko]

da li si razmisljala zasto je to tako?ovih meseci intenzivno razmisljam o tome, i imam neke zakljucke o svom slucaju pa bih da proverim

razmisljala jos kako ali nemam neki spektakularan zakljucak, jedino mi pada na pamet da su geni...neki su valjda rodjeni da budu neprilagodjeni, ne znam.a moguce je da kako sazrevas, sve su ti manje bitne neke stvari koje su bitne npr tinejdzeima, npr. odobravanje okoline,vrsnjaka (pa makar i samo male,'buntovne' grupe, bitno da je grupa).

[bus]

Pa dobro, academia je jedan domen rada koji trpi takve kao što smo mi. Treba se malo stisnuti dok ne dobiješ tenure, a posle jednu crvenu, jednu zelenu čarapu na noge, šerpu na glavu, kapu u frižider i pravac posao ^_^