Sta citate?

[namenski]

Ne budi mi zamereno sto se mesam, ali ako su u pitanju deca i izdanja na srpskom, postoje odlicni i primereno napravljeni izbori izvornih (i japanskih) bajki:

 

[burekdzija]

7 hours ago, namenski said:

Ne budi mi zamereno sto se mesam, ali ako su u pitanju deca i izdanja na srpskom, postoje odlicni i primereno napravljeni izbori izvornih (i japanskih) bajki:

 

 

Hvala, srecom nisu deca nego ja. Pokusavam malo bolje da shvatim svoje nove gospodare, pa sam razmisljao da bi bilo nelose procitati i malo bajki. 
 

Ovo sa zenama objasnjava zasto posle dve i po godine suzivota sa gigantskom japanskom korporacijom nisam zenu video. 
 

I naravno nisu sve bajke horor, ali zaista se citanjem bajki moze napraviti neki vrlo, vrlo grubi referentni sistem, npr. sto se tice odnosa starih i mladih, gospodara i potcinjenog sluge itd.

[Have_Fun]

Obavio

Harlan Coben - Deal Breaker
i od istog pisca - Drop Shot

Fenomenalna voznja  Citaju se "na eks".

[makondo]

@morgana

@Poludziber

Gošća #110 Mansarda na Radio aparatu, autorka knjige 24000 poljubaca. Lep razgovor

[morgana]

28 minutes ago, makondo said:

@morgana

@Poludziber

Gošća #110 Mansarda na Radio aparatu, autorka knjige 24000 poljubaca. Lep razgovor

 

Super, hvala! Slusam popodne.

[makaronee]

Анни Эрно / Обыкновенная страсть, 1997.

Passion simple, 1993.

 

Ogoljeno i presno, poput licne bakarne.

[Profesionalac]

On 10.9.2022. at 10:46, Ian Mancunian said:

Pročitao ove zapise Jurija Gagarina, "Put do zvezda". Simpatičan pamflet. U skoro 300 stranica nigde se ne spominje Sergej Koroljev, samo Lenjin i Hruščov, u svakoj rečenici.

Jel više pamflet ili simpatičan? 

 

Vidim da ga ima u ponudi kod Delfija 3 za 999

[Ian Mancunian]

10 hours ago, Profesionalac said:

Jel više pamflet ili simpatičan? 

 

Vidim da ga ima u ponudi kod Delfija 3 za 999

Hajde da kažemo skoro pa simpatičan pamflet. Naivno i nevino, tako je valjda u redakturi ispalo. Kao poštovalac sovjetskih kosmičkih dostignuća, radovao sam se knjizi, ali avaj.

[đorđe geprat]

završih solidan krimić "jedini svedok" tes gartisen. videh da ima još toga vezano za dve junakinje, policajke i forenzičarke, potražiću.

 

druga je komplikovana. "parfem" ziskinda. naleteo sam na ovaj prikaz knjige pa ga turam u spojler.

Spoiler

Jos jedna od veoma zanimljivih knjiga koja je ekranizovana, tj. filmovana, ali bez obzira na kvalitet i trud glumaca i režisera, kao i mnogo puta ranije, film je samo bleda kopija knjige.Opisi mirisa i svega onoga što oseća i misli glavni junak ove knjige, u stvari bolje je reći glavni negativac, nemoguće je prikazati dobro na platnu, možete samo pretpostaviti sta se sve odvija u njegovoj glavi. Da bi se bolje razumeo film, potrebno je prvo pročitati knjigu. Kad malo bolje razmislim, to bi trebalo uraditi svaki put kada gledate film snimljen po ili o nekom književnom delu. Jeste da slika govori više od hiljadu reči, ali ono što slika teško može da dočara su misli, želje i osećaji. Pogotovo kada se, kao u ovoj knjizi, osnova i poenta cele priče odvija u glavi junaka.

Ukratko, u par reči: pisac ove knjige opisuje, na veoma neobičan način, iskonsku potrebu čoveka da bude prihvaćen i voljen, kao što prikazuje i lošu stranu društva kao celine, da teško prihvata one koji su "drugačiji", to što je Grenuj rodjen bez osobenog mirisa ga predstavlja "različitim" i samim tim odbačenim od ostatka društva. Način na koji Grenuj pokušava da dođe do tog svog cilja je, najblaže rečeno, morbidan. Za sve ostalo moraćete pogledati ili film ili pročitati knjigu.

Ono što sam razmišljala nakon čitanja ove knjige, nisu bile ni te neke moralne dileme ili neke druge poruke koje mogu proizaći iz ovog romana, nego - mučila me jedna misao: kako bi svet izgledao bez mirisa? Nekada mi se čini da bi tako nešto bilo mnogo lepše nego sa mirisima - kad pomislim na "mirise" punih autobusa leti (a i zimi nije mnogo bolja situacija - ali to je već stvar nekulture i nehigijene ljudi), ili kad osetim miris pokvarenog mesa ili neke druge hrane (koji nam u stvari spašavaju život). Koliko nam je čulo mirisa izoštreno ili ne, koliko smo ga zapostavili, i koliko neke primećujemo, koliko nam se čula mirisa razlikuju: zašto su isti mirisi za nekog prijatni a za nekog ne...? Koliko smo se puta "vratili u prošlost" samo zahvaljujući nekom mirisu koji smo osetili? U stvari, ceo život smo vezani za mirise, nekad svesno, a nekad ne. I definitivno ne bih volela svet bez mirisa...

Odlomak sa početka knjige, koji po meni najubedljivije oslikava radnju ovog romana:

 

...Minimalna količina hrane i odeće bila je dovoljna za njegovo telo. Za dušu mu nije trebalo ništa. Sigurnost, pažnja, nežnost, ljubav - ili kako se zovu one stvari koje su navodno potrebne detetu - nisu malom Grenuju ni najmanje nedostajale. Štaviše, utisak je da ih se on sam lišio da bi uopšte mogao da živi od samog početka. Krik nakon njegovog rođenja, krik ispod krvave tezge kojim je sebe doveo u život, a majku na gubilište, nije bio nikakav instinktivan krik sa sazaljenjem i ljubavlju. Bio je to dobro odmeren, gotovo bi se moglo reći zrelo odmeren krik, kojim se novorođenče odlučilo protiv ljubavi, a ipak za život. U tim okolnostima prvo je bilo moguće i bez onog drugog, a da je dete tražilo oboje, onda bi bez sumnje uskoro bedno skončalo. Ono je, istina, i tada moglo da iskoristi i drugu mogućnost koja mu je stajala na raspolaganju i da ćuti i da izabere put od rođenja do smrti koji neće ići zaobilaznim putem preko života, i time bi svetu i sebi uštedeo mnogo nesreće...

o delu nisam imao predstavu sem one stečene na osnovu čitanja zadnje strane korica. iskustvo sa ziskindom sam imao, ovde sam napisao da sam pročitao njegove "kontrabas", "golub" i "zomer", bile su mi zanimljive pa uzeh i "parfem". pošeno da kažem, čitao sam s mukom. ne sporim kvalitet no, rekao sam gospođi da ne preporučujem za čitanje.

 

trenutno, u rukama mi je jedna neobičnost.   o "devojci koja je čitala u metrou" kristin  fere fleri. zadnja strana korica je u spojleru

Spoiler

U duhu Čudesne sudbine Amelije Pulen i Čekaj me na poslednjoj stranici – moderna bajka o mladoj ženi čiji će se život preokrenuti kad se pridruži igri Knjige bez granica.

Žilijet putuje metroom svakog dana u isto vreme. Najviše voli da oko sebe posmatra ljude koji čitaju. Stariju gospođu sa zbirkom recepata, bibliofila – ljubitelja retkih izdanja, devojku koja uvek plače na strani 247...

Jednog dana Žilijet odlučuje da izađe dve stanice ranije i krene nepoznatom ulicom do posla. Pogled joj privlače visoka zarđala metalna vrata, koja su odškrinuta. Na vratima piše velikim plavim slovima: Knjige bez granica. A iza tih vrata dočekaće je usamljeni knjižar koji očekuje svog kurira. Posao njegovih kurira nije samo razmena knjiga. Oni moraju da prepoznaju narednog čitaoca, da naslute kome je baš ta knjiga potrebna. Zaintrigirana, Žilijet se pridružuje igri, a njen život, nekada dosadan i monoton, biće ispunjen neobičnim avanturama.

negde sam na pola. zanimljivo je. u jednom momentu knjižar pominje prostor u kome su ljudi ostavljali pročitane knjige i uzimali ostavljene da ih pročitaju. negde mi u malom mozgu čuči da sam i u beogradu video tako nešto, ostavio jednu knjigu. no, da je broj ostavljenih knjiga bio mali. seća li se ko toga.

[slepa živana]

5 hours ago, djordje geprat said:

negde sam na pola. zanimljivo je. u jednom momentu knjižar pominje prostor u kome su ljudi ostavljali pročitane knjige i uzimali ostavljene da ih pročitaju. negde mi u malom mozgu čuči da sam i u beogradu video tako nešto, ostavio jednu knjigu. no, da je broj ostavljenih knjiga bio mali. seća li se ko toga.

bio je neki kafić, kliše u hilandarskoj, malo posle radio beograda, tu su imali policu za tu namenu. ja uzela pesme od čika jove zmaja. a u meduzi, preko puta džamije, ima jedna polica puna knjiga, ne znam da li su im za ukras ili je isto za razmenu.

i ima kod mene u zgradi polica u prizemlju kod sandučića, a naslovi... tomas vulf, po, unamuno... al dobro, ja sam trenutno u zoni sumraka.

[burekdzija]

Stephen Fry, Heroes (prica o Tezeju i kako ga je Herakle spasao iz podzemlja cupajuci ga sa stolice na kojoj je bio zarobljen):

 

Athenian representations of the older, post-Hades Theseus, portray him as apygous, essentially arseless.*

* Think Mick Jagger.

Pa umirem.

[Milošica]

Dopada mi se jako Isak Basevis Singer.

 

Sose je prvi njegov roman koji citam. Inace njegov poslednji objavljen, ako se ne varam.

 

[makondo]

Kruna od perja, zbirka priča,isto odlična knjiga.

[Profesionalac]

Nisam čitao Singera od dečijih dana i priča o Šlemilu. Skroz sam ga zaobišao 

[slepa živana]

11 hours ago, Milošica said:

Dopada mi se jako Isak Basevis Singer.

 

Sose je prvi njegov roman koji citam. Inace njegov poslednji objavljen, ako se ne varam.

 

 

6 hours ago, makondo said:

Kruna od perja, zbirka priča,isto odlična knjiga.

ovo nisam čitala, ne znam da li se nešto poklapa, ali milošica da ne propusti