Ma, jako retko naidjem na nekog (sem kad sam studirao) da je i čuo, a kamoli sluša Sonic Youth. Sećam se kada je izašao Washing Machine, sedeo sam kod kuće sa jednom devojkom, i 'ajde da joj pustim nešto sa albuma, čisto da vidim kako će da reaguje. Izabrah najkonvencionalniju pesmu - Little Trouble Girl, pustih, kad ona reče, "Ne znam kako iko može da sluša tako nešto". Odmah sam je oterao kući (mada, na lep način). 

Edited January 23, 20178 yr by Jeremija

Ma, jako retko naidjem na nekog (sem kad sam studirao) da je i čuo, a kamoli sluša Sonic Youth. Sećam se kada je izašao Washing Machine, sedeo sam kod kuće sa jednom devojkom, i 'ajde da joj pustim nešto sa albuma, čisto da vidim kako će da reaguje. Izabrah najkonvencionalniju pesmu - Little Trouble Girl, pustih, kad ona reče, "Ne znam kako iko može da sluša tako nešto". Odmah sam je oterao kući (mada, na lep način). 

Пази ја оженио једну којој су они омиљени бенд. 

Пази ја оженио једну којој су они омиљени бенд. 

 

 

Svaka čast. :)

 

 

Slabo čitam autobiografije muzičara, uglavnom zato što su pune samosažaljenja, a istovremeno često bez i primese autorefleksije. Mislim da je zadnje što sam iz tog žanra "posetio" bila Morisijeva knjiga, koja sama po sebi nije loše napisana, ali je prepuna kuknjave na sve i svakoga, i progresivno davi sve više i više, u toj meri da prestaje da bude čitljiva. Došao do dela gde Morisi kuka kako EMI ne obraća na njega pažnju "dok se koncentriše na Pet Shop Boys", setio se da je autor u to vreme itekako prodavao albume, čak i u Americi, i da je to verovatno napisao u svojoj čuvenoj vili u LA, i rekao ćao knjizi. :D

Meni bila zabavna biografija Kita Ričardsa, skroz je haotična

Meni je Scar Tissue od Anthony Kiedisa iznenadjujuče dobar, najviše po tome što autor možda jeste pun sebe, ali je svestan svojih mana i ne veliča ih, već je veoma kritičan.

Kad ste već kod muzikanata, je l' čitao neko autobiografiju Nila Janga Waging Heavy Peace? Kažu, odbio goust rajtera, sve sam pisao.

банкет у блитви.

 

нађен ненадано у библиотеци основне школе :o

Aleksandrijski kvarter. Dosta se promenila knjiga u poslednjih 15 godina.

ja je sprechavam tradiconalnim godishnjim chitanjem u februaru

Aleksandrijski kvarter. Dosta se promenila knjiga u poslednjih 15 godina.

sigurno jeste, moglo bi se obnoviti  :)

банкет у блитви.

 

нађен ненадано у библиотеци основне школе :o

Inspired by Zoran Čičak :P

банкет у блитви.

 

нађен ненадано у библиотеци основне школе :o

 

 

i, utisci?

Inspired by Zoran Čičak :P

 inspired by neko odavde, verovatno baah ovaj parsons ozdo :)

 

 

 

i, utisci?

ne znam. juche sam pochela.,neshto iz drugog doba. nisam chitala krlezu sigurno 20 godina, mada mi je u secNju da sam ga vrlo volela nekad. zachudjujuce, jezik mi je mnogo pristupachniji nego shto sam se nadala, valjda sam i ja naslepo podlegla ragionalnom projektu omrzavanja™ krleze.

 

vickast i bezobrazan to je moj prvi utisak. da li treba da trazim paralele sa njegovim istorijskim trenutkom? a i ne znam kako bih, jer ce mi sve biti puno miloevica i sheselja

@quentin i Nil Jang: Ja-pa-ja pretenciozno smeće - jedva sam podneo desetak stranica.

Edited January 24, 20178 yr by Ras

Svaka čast. :)

 

 

Slabo čitam autobiografije muzičara, uglavnom zato što su pune samosažaljenja, a istovremeno često bez i primese autorefleksije. Mislim da je zadnje što sam iz tog žanra "posetio" bila Morisijeva knjiga, koja sama po sebi nije loše napisana, ali je prepuna kuknjave na sve i svakoga, i progresivno davi sve više i više, u toj meri da prestaje da bude čitljiva. Došao do dela gde Morisi kuka kako EMI ne obraća na njega pažnju "dok se koncentriše na Pet Shop Boys", setio se da je autor u to vreme itekako prodavao albume, čak i u Americi, i da je to verovatno napisao u svojoj čuvenoj vili u LA, i rekao ćao knjizi. :D

Не знам, ја сам прочитао само две, Спрингстина и Ким, и мени су обе добре, што је најзанимљивије скоро да покривају исто време( јер скоро да су врсници) и скоро исто место Њјујорк и Џојзи, који се толико разликују...Спрингстин је Џојс америћке радничке класе и њених мука, она профињени хроничар ари света који се отиснуо у музику...Обе књиге дотакнуте мукама људи оји имају менталне проблеме, и све то приказано онако људски без икаквих претензија да засени...

 

Meni bila zabavna biografija Kita Ričardsa, skroz je haotična

Сад сам то узео.

 inspired by neko odavde, verovatno baah ovaj parsons ozdo :)

 

 ne znam. juche sam pochela.,neshto iz drugog doba. nisam chitala krlezu sigurno 20 godina, mada mi je u secNju da sam ga vrlo volela nekad. zachudjujuce, jezik mi je mnogo pristupachniji nego shto sam se nadala, valjda sam i ja naslepo podlegla ragionalnom projektu omrzavanja™ krleze.

 

vickast i bezobrazan to je moj prvi utisak. da li treba da trazim paralele sa njegovim istorijskim trenutkom? a i ne znam kako bih, jer ce mi sve biti puno miloevica i sheselja

 

ne znam koliko je krleza zaista omrznut u ex-yu, ali nije sporno da je zapanjujuce zapostavljen. vecini ljudi, od onih koji uopste nesto citaju, su glembajevi prva ili cak jedina asocijacija na njega. na yt su okacene neke ekranizacije krlezinih dela, a postoje i snimci pozorisnih predstava - nazalost samo drugi deo na rubu pameti sa ljubom tadicem, preporucio bih celu seriju putovanje u vucjak, sa radetom serbedzijom, milenom dravic i mirom furlan. pretpostavljam da su je stariji forumasi gledali kada se prikazivala na jrt osamdesetih, ja sam pre par godina narucio od knjizare levak u zagrebu kompletan krlezin opus i lagano ga  gustiram. jedini problem, posle citanja krleze, mi je da uzmem nesto drugo da citam, pogotovo nesto ,,aktuelno''. jednostavno ne mogu.