Колонизација или colony-zacija?

[bus]

jab samo mali dodatak, ja kažem posdiplomski i nokdaun. čini mi se da je s G neizgovorljivije.

U ovakvim suglasničkim grupama sam vokalni aparat vrši automatski jednačenje po zvučnosti, tako da će grupa k + d postati ili kt ili gd, a s + d ili zd ili st. Uglavnom, ili će se prvi glas ozvučiti, ili će se drugi obezvučiti. Sad šta se kod mene lično dešava, ne mogu da tvrdim, jer nemam spektroskopsku opremu ovde, ali vrlo moguće da kažem i noktaun i postiplomski, što bi se tehnički zvalo progresivna asimilacija. Tako da znaš Gonzo da si progresivan :D...Evo šta mislim o temi: Lično se mnogo puta nanerviram kad shvatim kako se u stvari pišu imena nekih ljudi koje sam naučio na srpskom pre sto godina. Francuska znaju i danas da me podiraju, iako dobro poznajem francuska pravopisna pravila. Mislim kardinal Rišelje maj es. Dakle, Ришеље (Richelieu), па онда сваки каснији пут Ришеље bi za mene bio minimum zdravog razuma, jer je Rišelje podjednako šugava aproksimacija stvarnom izgovoru tog imena kao i neko potencijalno Ric - heljeu, za koje sam siguran da se omakne ljudima po Hrvatskoj. Edited February 2, 2010 by crveni autobus

[nisam ja]

ili ozonizacija kolona. sve zavisi od perspektive.

[расејан]

Dakle, Ришеље (Richelieu), па онда сваки каснији пут Ришеље bi za mene bio minimum zdravog razuma, jer je Rišelje podjednako šugava aproksimacija stvarnom izgovoru tog imena kao i neko potencijalno Ric - heljeu, za koje sam siguran da se omakne ljudima po Hrvatskoj.

Мени се посрећило да сам у глави имао неколико стотина таквих имена, за која нисам знао како се пишу, што је касније отежавало гуглање (Ремона Машероа сам једва нашао, али сам га ипак нашао).А тог Ричлијера још увек изговарамо ближе оригиналу него што га изговарају овде. Овде кажу Гај де Моупесент, коунјек, шез лаунџ, бјулетин, ноутер дејм, пужо, пигели, теркојз, Дјучемп, Легрејнџ, Монтпилиер... и Непоулиан. Углавном их пишу у ориџинелу, док не дође до цеа са цедиљком. Чим нешто не може да стане у енглеских 26 слова, пишу како стигну, а изговарају како умеју - фекејд, консиглиери, марашино, фенели, Шао Пинг, Чеков, Крушев, Кемер Руж, Коувекс, Милоусевич, Сеселж, сунеми, Џенасек, Тајко Бреки, Лезлоу, Двоурек, Брешт, Фрајдрик, Гоублс, Круцфелд, Манчаузн, Ничи, Шалц, Звек, Рамстин.Тако да смо отприлике један један - ја за гомилу нисам знао како се пишу, они за гомилу не знају како се изговарају, а за трећу гомилу се не сналазимо подједнако (језици са неким трећим алфабетима).

[papapavle]

спопао комшију Вијетнамца. Његово презиме су наши транскрибовали са Нгујен, током целог вијетнамског рата (јер су они читава династија, има их ко пиринча). Е, изговара са Вн.

Ako je verovati Vikipetiji, neverovatnih 40% Vijetnamaca ima to prezime, a izgovara se ovako, mada sam ja skloniji da ga izgovaram kao

stariji gospodin-poliglota...

[Otto Katz]

Dakle Ngujen, samo vraški brzo. Baš sam se začudio ovom što napisa Paće. Ovdje ima mnogo Vijetnamaca i skoro svi se tako zovu.

[расејан]

Ako je verovati Vikipetiji, neverovatnih 40% Vijetnamaca ima to prezime, a izgovara se ovako, mada sam ja skloniji da ga izgovaram kao

stariji gospodin-poliglota...

У енглеској транскрипцији, win, али оно и више личи на шва.

[Antares]

Pitam se da li sam stvarno u manjini kada mislim da je srpsko resenje lose. Bas nije namenjeno tacnoj razmeni tehnickih informacija u pisanom obliku. Umesto toga, olaksava se posao onome ko to treba glasno da procita.Omiljeni primer: L'Hopital i njegovo pravilo. Prvi put ovo nije imalo sanse da ubodem kako se pise.Jasno da je to tako zbog cirilice. I uklapa se u Vukovu ideju obrazovanja neukih masa. Samo to ne pravi resenje imalo boljim.

[bus]

Good point ovo o razmeni informacija! U stvari, excellent point, jer nam je to (internet i kompjuteri) danas upravo najrelevantnije.

[Lrd]

Good point ovo o razmeni informacija! U stvari, excellent point, jer nam je to (internet i kompjuteri) danas upravo najrelevantnije.

Па како коме. Свима који треба да изговарају страна имена, то је пакао. Најсрећније решење ми делује транскрипција и у загради оригинал. Ако нема потребе за изговарањем, онда оригинал.

[bus]

Da, kao što rekoh ranije, I'm all for a middle-of-the-road solution too.

[расејан]

Da, kao što rekoh ranije, I'm all for a middle-of-the-road solution too.

Да, сере.Онда, шта ћемо још да избацимо из српског а да уведемо по енглески? Ћемо да почнемо да називе месеци и дана у недељи пишемо великим словом?А пропао овог, "на конгресу је велика расправа између присталица леве и десне ноге решена тако што су се обе стране ухватиле за средње решење".

[bus]

Stvarno ne vidim kako je "Михаљ Bерешмарти (Vörösmarty Mihály) ... [pa onda svaki sledeći put] Михаљ Верешмарти" englesko rešenje, al dobro. Isto bi moglo i na latinici, dakle: "Mihalj Verešmarti (Vörösmarty Mihály) ... [pa onda svaki sledeći put] Mihalj Verešmarti". (Usput, zašto ne bi bilo Verešmorti?)Antares je izne(o?) vrlo, vrlo važno pitanje, a to je pitanje pretraživanja savremenih medija, gde baš ni na jednom relevantnom mestu ne piše Михаљ Bерешмарти (posebno zbog ogromnog zaostatka srpskih elektronskih medija i interneta), a apsolutno je nemoguće dobaciti kako li se to prokleto ime uopšte piše u originalu (koji je potreban za bilo kakvu pretragu makar i u formi osisane latinice).

Edited February 4, 2010 by crveni autobus

[Antares]

Међу првим циљевима сваке колонизације је затирање локалне културе и наметање културе нове матице. Ово је мало горе - ми не да се не одупиремо томе, ми то сами себи радимо.Није битно да ли српски уме да прикаже свих 200 звукова из свих језика света. Битно је (бар мени, а ако падне консензус на ту страну, слободно ме умлатите) да решимо шта хоћемо: да се држимо свога и својих правила, или да се увучемо новим господарима да нам вире само шниреви.

Da li mozes dati neke konkretne argumente u prilog kolonizaciji i opasnosti po srpski jezik i to zatiranje kulture?Ili primer iz skorije istorije gde je jezik sa desetak miliona ljudi, koji imaju svoju drzavu ili makar autonomiju, nestao? Kako se samo ocuvase makedonski, slovenacki, ceski, slovacki? Jedino sto mi pada na pamet su neki ili bas na nivou kamenog ili gvozdenog doba, vecinom bez svoje drzave, ili primeri iz davnije istorije. Iole relevantan primer su mozda Irci. Mada oni su bili bez svoje drzave, pod engleskom cizmom.Jezicke promene su neumoljive. Jes da sam perolak u ovoj kategoriji, ali koliko znam nikakve prisilne metode ocuvanja jezika nikada nisu pomogle, a nije da nije pokusavano (sanskrit).A sa druge strane i promene koje se dese budu proglasene za standard posle par decenija.

[hazard]

Stvarno ne vidim kako je "Михаљ Bерешмарти (Vörösmarty Mihály) ... [pa onda svaki sledeći put] Михаљ Верешмарти" englesko rešenje, al dobro. Isto bi moglo i na latinici, dakle: "Mihalj Verešmarti (Vörösmarty Mihály) ... [pa onda svaki sledeći put] Mihalj Verešmarti". (Usput, zašto ne bi bilo Verešmorti?)

Kao sto rekoh, Politikin zabavnik je po tom pitanju odavno objasnio Edited February 4, 2010 by hazard

[onamonamo]

Почетни пример указује на један од најгорих облика тога, да се чак и имена из језика за која већ двеста година имамо своја правила како се преносе ладно не знамо, или нас боли патка за, та правила и уместо тога их уводимо провучена кроз енглески.Међу првим циљевима сваке колонизације је затирање локалне културе и наметање културе нове матице. Ово је мало горе - ми не да се не одупиремо томе, ми то сами себи радимо.Није битно да ли српски уме да прикаже свих 200 звукова из свих језика света. Битно је (бар мени, а ако падне консензус на ту страну, слободно ме умлатите) да решимо шта хоћемо: да се држимо свога и својих правила, или да се увучемо новим господарима да нам вире само шниреви.

so, ajtinkicobviusvotšudvidu