Dezorijentisani dečaci iz favela koji mesto da razvijaju klasnu svest idu unovčiti svoj talenat, o jbt

ne bu se štel mešat, al ergić piše nešto drugo:"sport postaje institucija koja akumulira frustracije i reprodukuje nacionalizam, šovinizam i netrpeljivosti i kao takav idealan je instrument za držanje prekarijata i nezadovoljne mladosti daleko od zgrada ministarstava, fabričkih dvorišta i studentskih domova"

Ergić samo prepisuje ono što su još 70-tih pisali Vrcan, Koković pa čak i nesretni Ivan Kovačević.

pa dobro.nije ergic neki sociolog koji ce nam reci ko zna kakve nove istine ali moze biti korisniji nego ovakvo sto http://sport.blic.rs/Fudbal/Domaci-fudbal/233429/Bajkovic-Mrzim-Partizan-iz-dna-duse-ali-nas-je-zasluzeno-dobio-u-derbijuovo nema veze sto je iz zvezde poteklo al to stanje uma nimalo edukativno.svako pisanije ima svoju publiku

Ergić samo prepisuje ono što su još 70-tih pisali Vrcan, Koković pa čak i nesretni Ivan Kovačević.

šta si ovim hteo da kažeš?

šta si ovim hteo da kažeš?

draga veruj arbajtu na rec i samo proveri sta je vrckasti pevac iskovo po guglu i mozda ti se samo da tj odgovori

To znači da tim sranjima nema mesta u oblasti čija je srž kompeticija.

Pa čuj, upravo se ovo i osporava kod Ergića (a i kod normalnog Ducija, pre dvaes' godina). Vrhunski sport je samo vrh ledenog brega i nije suština sporta. Mnogo je bitnija grupa dečaka koja pika fudbal na poljančetu, nego "pune tribine ludih navijača" i nacionalni trijumfi, nošenja zastava pobednika i svi elementi govnarskog šovinizma u koje je ogrezao vrhunski sport od Olimpijade do NBA.

Sta je onda resenje? Da ukinemo sport, da ukinemo profesionalni sport ili mozda da damo nekog majndera mladim i bogatim sportistima da budu manje glupi, sa vise ukusa i da im kaze na sta da trose svoj novac? Da ukinemo i sport u i medju skolama, kako bi jos manje bili izlozeni klicama eksploatacije i nadmetanja, jer sport u svojoj osnovi nije ravnopravna delatnost?

Pa, ako je reč o našem sportu, za početak bi bilo dobro da država A) ne finansira C. Zvezdu i Partizan. i B ) finansira masovno bavljenje sportom a ne vrhunski sport.

ne bu se štel mešat, al ergić piše nešto drugo:"sport postaje institucija koja akumulira frustracije i reprodukuje nacionalizam, šovinizam i netrpeljivosti i kao takav idealan je instrument za držanje prekarijata i nezadovoljne mladosti daleko od zgrada ministarstava, fabričkih dvorišta i studentskih domova"

Tekst je podugačak, stigao je svašta da napiše:Sportista zaboravlja svoje klasno poreklo – ako ga je uopšte ikada bio u dovoljnoj meri svestan. Naime, velika većina sportista rođena je u nižim slojevima i siromaštvu, u čiji su svet već na početku prodrli nacionalizam i vera kao ideologije koje imaju zadatak da naturalizuju njihov društveni položaj, koji im od početka izgleda sudbinski, tj. “od Boga”. To se može primetiti i kod južnoameričkih fudbalera koji većinom potiču iz favela, kod tamnoputih Afrikanaca iz prašnjavih provincijskih sela, kod Afroamerikanaca u američkim getima ili pak kod dece doseljenika iz prekarnih predgrađa evropskih metropola.Za početak trebao bi biti pažljiviji sa tim izjednačavanjem religijskih osećanja kod Srba i Hrvata sa jedne, i Brazilaca sa druge strane. Zatim, šta da zaključimo iz uvlačenja Afroamerikanaca u ovaj kontekst nacionalizma? Da su Afroamerikanci zadojeni istom ideologijom kao i bogati beli konzervativni protestanti? Ideologijom američkog nacionalizma? Ili ne zna kako marksisti blagonaklono gledaju na nacionalizme potlačenih, u ovom slučaju - crni nacionalizam.

Pa čuj, upravo se ovo i osporava kod Ergića (a i kod normalnog Ducija, pre dvaes' godina). Vrhunski sport je samo vrh ledenog brega i nije suština sporta. Mnogo je bitnija grupa dečaka koja pika fudbal na poljančetu, nego "pune tribine ludih navijača" i nacionalni trijumfi, nošenja zastava pobednika i svi elementi govnarskog šovinizma u koje je ogrezao vrhunski sport od Olimpijade do NBA.

Kako je to suština trke na 100m koja se održava na školskim atletskim susretima drastično drugačija od finala Olimpijskih igara?A to što čitava populacija do 15. godine mašta da postane Mesi a zatim svi završe sa pivskim stomacima ispred televizora ili u kladionici, kanališući svu svoju energiju u navijanje ili iživljavanje nad potomcima koji moraju postati ono što njima samima nije pošlo za rukom ili nogom, problem je druge prirode.

Edited May 21, 201311 yr by dillinger

Pa, ako je reč o našem sportu, za početak bi bilo dobro da država A) ne finansira C. Zvezdu i Partizan. i B ) finansira masovno bavljenje sportom a ne vrhunski sport.

amin

amin

a što da država finansira masovno bavljenje sportom?

Zato sto je zdravo, ne?

Kako je to suština trke na 100m koja se održava na školskim atletskim susretima drastično drugačija od finala Olimpijskih igara?

Pa, za školske atletske susrete se niko nije dopingovao, a i niko ne maše zastavom svoje nacije kad pobedi u takvoj trci.Drugo, čuj - atletski školski susreti - verovatno i postoje, ja ne znam, dok sam bio u školi nikad nisam čuo za njih. U krajnjoj liniji, ako ih i ima, oni su jednom godišnje. Bitno je da ima gde da se trči, skače, juri lopte, dubi na glavi, šta god neko hoće da radi.

Edited May 21, 201311 yr by kobni zelaya

Postoje, ali se svode na paušalno prijavljivanje ne bi li se tog dana gubila nastava. Ja sam tamo bacao kladivo prvi put u životu, bacio manje nego Kolašinac kuglu. ... Dovoljno za četvrto mesto.

a što da država finansira masovno bavljenje sportom?

ne treba da tera ljude, već se pod tim smatra izgradnja infrastrukture za bavljenje sportom, jer ogroman broj ljudi želi ali nema gde da obavlja svoju aktivnost. imamo 1 rekreativnu tartan stazu u beogradu, 4 otvorena bazena za rekreativce što je premalo, da ne govorim o terenima za basket i fudbal ili nedajalaše o terenima za neki manje popularan sport tipa hokej na travi (1 teren), hokej na ledu (2 i po ledene dvorane u srbiji), ragbi (1 teren u beogradu), bejzbol (1 teren),... interesovanje dece je odavno prešlo granicu mogućnosti koju naša mreža terena i sala/bazena može da istrpi. zato su roditelji prinuđeni da plaćaju velike pare da bi im se deca bavila sportom, jer ne postoji mesto gde bi to mogli da rade za dž.

Skolski susreti, u bilo kojem sportu, vec vekovima pate od namestanja, dopingovanja, svakakvog varanja jer donose: reputaciju skoli, reputaciju ili bolje uslove uceniku, profesionalne skaute koji vrbuju za svoje klubove i/ili institucije... Na svim kontinentima i zemljama.Edit: @kobni

Edited May 21, 201311 yr by dragance