Leaderboard

nije nas niko "pritisnuo" nego je u okviru velike akcije repatrijacije isluženog nuklearnog goriva iz nekoliko zemalja istočne evrope nazad u rusiju i naše isluženo gorivo završilo tamo odakle je i došlo. to je, imho, za našu zemlju bila racionalna i korisna odluka. operacija u našoj zemlji je bila najsloženija i najzahtevnija jer su kontejneri u kojima je odležavalo pod vodom bili u jako lošem stanju, pa su se niske goriva ponovo vadile i preslagale u nove kontejnere. bila sam jedan od inženjera na tom projektu, konkretno zadužena za evidenciju i kontrolu nuklearnog materijala i primanje IAEA inspekcija, tako da zato znam detalje. sasvim je u redu što je to gorivo završilo u zemlji porekla, naročito zato što smo mi decenijama daleko od odlagališta radioaktivnog otpada. edit. akcija je počela u jesen 2009. oko godinu dana je trajalo prepakivanje i utovar, a sam transport u rusku federaciju je bio, ako se ne varam, u poznu jesen 2010. akcija transporta je bila obeležena neprimerenim istupom milutina mrkonjića u skupštini srbije koji je, mrtav hladan i bezbednosno nesvestan, obznanio planiranu rutu transporta...

Juče sam držao onlajn čas mojim malim Persijancima. Znamo se, pa sam iscimao mamu njihovu da je pitam kako su. Ispričali smo se, koliko je bila u stanju da priča. Strašno je, ne mogu da se opasulje. Svaki projektil udara negde gde im živi neko drag. Kaže da su gađali nekog vojnog zvaničnika i ubili ga, a sa njim i stotine civila u zgradi. Svi beže iz Teherana, vode nema jer svi kupuju. Gađaju trafo stanice i vodosnabdevanje, kad promaše pogode nešto jebiga. Svi su im u Teheranu, cela porodica, mogu da zamislim. Trebalo je da idu sad za raspust tamo. Žena je preživela bombardovanje u ratu s Irakom kad je imala 8 godina i pobegla u USA da se ne bi desilo njenoj deci i kaže eto ipak nam se dešava. Totalno je zbunjena, nije skroz neočekivano ali nije baš bilo ni očekivano. Valjda se prirodno nadaš da ako tvoja država ne napada nikog neće ni nju da napadnu. Štajaznam, možda sam ja samo vrlo glup...

Jezik pregrizao...

Jutarnji list - Umro je legendar...Umro je legendarni glazbenik, producent i akademski slika...Svirao je i u nekim od najpoznatijih muzičkih grupa, uključujući Time, Parni valjak i Film Najveći ex-yu producent ikada. Ok, Koju ću izostaviti, on je van svih kategorija. Kod nas ljudi ne razumeju razliku između producenta i snimatelja(Štulić to ne razume ni dan-danas), a Piko je producirao najveće ploče novog talasa. Gojković, npr. misli da je Slovenac Toni Jurij bolje producirao drugi album, a to je netačno - jedino je prvi album El Org zvučao onako kakav je Orgazam bio na probi - i to je bila najveća Pikova tajna. Piko ih je ugurao u fantastičnu Režiju 4 Radio Zagreba, ali ih nije ispolirao: ne, ugurao ih je unutra sve sa Ljubinim Tigar orguljama i taj početak Krokodila i danas je onaj Orgazam na koji pomislimo kad zatvorimo oči. Film u Kulušiću je ploča mog dečaštva, ali proći će puno godina pre nego što saznam da je skriveni biser tog live EP - Moderna djevojka, snimljena samo par meseci nakon što je Fil Spektor producirao Ramones - End of the century i uspeo sasvim prirodno da veže pank rok za organski soul, t.j. da ih vrati korenima. Piko je sve to skapirao i samo pustio Film iz garaže u Kulušić, sve sa Jurinim tekstovima koji i danas zvone kao himne (zamisli život drugačiji od ovog...) i koji su najdragoceniji dokument vremena u kom je živeo: Kad dodje vrijeme za zatvaranje lokala smijeh i rijeci, tko ima veci auto za voznju gradom S mjenjacem u ruci ona je ponovo ziva smijeh i rijeci, tko ima veci slobodan stan za ludi provod Noc je bila hladna, ja sam trazio zenu, neku koja ceka da je odvedem Rekao sam joj - podji sa mnom, odbila me je i pristala kao dama Takvu širinu u sagledavanju muzike mogao je da ima samo tip koji je iza sebe imao već tri albuma sa Dragom Mlinarcem. Bio je on i član najbolje postave Time-a, i jedne od inkarnacija Grupe 220, ali tek sloboda novog talasa pokazaće kakav je talenat stajao iza kompleta Zildjian baterije. U par zlatnih godina upisaće produkciju za Kazalište - Crno-bijeli svijet, Psihomodo pop - Godina zmaja, plus još desetine odličnih ploča koje namerno izostavljam (Prvi i peti album Kazališta, Les chansones populaire, albumi Le cinema itditd.). Inače čovek uopšte nije bio muzičar - bio je slikar, kao i otac, imao je gomilu nagrada za dizajn, a postoji trivija da je baš on naslikao Stones jezik probušen zihernadlom sa prvog albuma Prljavog kazališta, premda je dizajn omota potpisao Mirko Ilić: Godinama obećavam da ću naštampati sebi ovakvu majicu. Sad ili nikad... Uz sve, nije ga mrzelo da odigra i jednu glavnu ulogu kod Kreše Golika i za nju uzme nagradu na Filmskim susretima u Nišu. Putuj meštre, večeras slušam rokenrol.

Moram da priznam da je raspon od točka do kraja ajkule, jedna od bizarnijih rasprava koje smo imali na ovom forumu... A nije da nije bilo svačega...

Uticaj je nezamisliv. Rustem i Rakuš se navode kao prva SF priča jer je Rakuševa magija mehanička. Nezamisliv. U Berlinu me vozio taksista, odakle si? Iz Irana. I ja kao, ja volim iransku klasičnu muziku. Štakako? Kako je to moguće? Pa što, volim. Volim ovog i ovog i ovog. Lik se parkirao, plakao je 15 minuta. Kukao kao malo dete. Za njih je on vrv random Arapin zaostali potencijalni islamista bombaš. Ko zna šta je radio u domovini, koju školu je završio. Nikad neću zaboraviti

Nisam. Promašio sam juče termin pozorišne predstave na koju sam trebao da vodim ženu, pa se još skrivam.

Meni je inače uvek bilo nekako... De da napadneš Iran, to ko Indiju da si napao. Nije ta država od juče. Mislim na državni i kulturni kontinuituitet, verujem da smo mi njima na tom nivou svi skupa kolko nas ima smešni. Ako isključiš našu zapadnoevropsku indoktrinaciju, prevedeno na naš jezik, to je kao da bombarduješ Rim ili Pariz. Samo luđe. Ti ljudi imaju klasičnu muziku od srednjeg veka neprekinutu, poeziju kaligrafiju i sve posle. Svakako utiče na rezilijentnost, mi taj majdset ne možemo da zamislimo. Sad, kako će se odbraniti, voleo bih da se odbrane, zaslužili su

držimo fige generale

Tesko da mozemo da ponovimo prethodnu sezonu u kojoj smo vise nego uspesno igrali u 5 razlicitih takmicenja. Liga sampiona, kup uefa, liga konferencija, domace prvenstvo i domaci kup. Videcemo kako cemo uspeti da zadrzimo najbolje igrace kojima je nakon odlicnih igara skocila cena. Pominju se povratnici od kojih se mnogim nasim protivnicima povraca jer nas se plase. Uprava je stabilna, zna sta radi. Eto nek nam je sa srecom sledeca sezona i ako mogu ovim putem da iznesem svoje zelje. Moje zelje su da ostanu De Medina i Goh, a da se sa pozajmice vrati Ovusu

Vidi - tu gde sam imao sam prilike da se sretnem i sa Irancima (ne "Persijancima" rodjenim i odraslim na zapadu ciji su roditelji izbegli 1979. jer su bili uvezani sa prethodnim rezimom nego likovima koji regularno putuju tamo-vamo, posecuju familije koje su jos uvek tamo itd) i sa Saudijcima i mogu da ti kazem da su za Saudijce Iranci pojam kulture, otvorenog uma i duha. Ne ljube ajatolahe preterano ali kazu kapiraju kako su ovi dosli na vlast, jer je ono pre toga bilo toliko sranje da su i ajatolasi znacajan napredak. Nadaju se da ce doci do promena i demokratizacije ali kazu da bi Iran kojim upravljaju stranci kao kolonijom bio milion puta gore od ovog danas. Medju tim mojim poznanicima ima iz raznih etnickih grupa, Azera, Kurda, niko ne pominje nekakvu zelju za separatizmom. A mene je iznenadilo to da - ako lazu mene i ja lazem vas - u Iranu mogu da imaju seks van braka i da ne budu automatski kamenovani kao u ovim zapadu saveznickim drzavama u regionu. Od svih ljudi sa svih strana sveta koje sam sreo Iranci su mi mentalitetom, humorom i pogledom na svet najblizi nama Balkancima. Medju Saudima koje znam ima jedan otvoreno gej, koji kaze da vise nikada nece moci da se vrati kuci jer ce odmah da ga uhapse i ubiju. On kaze da su elite u Saudijskoj Arabiji - oni sto testerisu novinare - ustvari tamo najnormalniji i najumereniji, da politiku zapravo vode zatucane plemenske vodje koji kontrolisu vecinu zemlje i zbog kojih su na snazi striktni islamisticki zakoni. I da to populacija zapravo podrzava, da ideje o demokratiji, ravnopravnosti i slobodama zapadnog tipa podrzava postotak na nivou statisticke greske. Ovi drugi Saudi koji nisu gej kadgod su bile neke situacije u restoranima ili vec nekim ugostiteljskim objektima su svaki put bili vise nego neprijatni prema zenskom osoblju a kad im se na to skrene paznja kazu "da nisu kurve sedele bi kuci kod muzeva". E da, i kamenuju za svaki seks van braka, pa i za mnog trivijalnije stvari npr. zena vozi auto.

Ima jedan zločin koji nama svima promiče, zločin tvog pisanja na ovom forumu.

Kako cu da vam otvorim temu za narednu sezonu jaooo Bravo mi i idemo šta?? Pakao

Jesam iz Graca, vodim ćerku na sport u tu školu…mi smo u Italiji na produženom vikendu, juče je bio praznik a škola moje starije ćerke ima i danas slobodno. Preko desetoro mrtvih, opšta panika među roditeljima svih škola u okolini. Znam neku decu koja idu tamo, a jedan otac mi je dobar prijatelj i baš on mi se ne javlja na telefon. Daće Bog da nije njegova Una stradala i oprostiti mi što se nadam da je neko drugi unesrećen.

da Tokom celog turnira, a pogotovu ovog meča me jako emotivno vozi osećaj da smo došli do samog kraja. Sećam se ko juče da je bilo kad sam na malom televizorčiću u sobi 2008. gledao polufinale RG, bez daljinskog, na dugme pomerao onu liniju koja pretražuje kanale i tako nalazio Eurosport. Sledeće godine mi je umro pas bukvalno dan pre meča protiv Kolsrajbera tako da nisam ni osetio taj poraz. 2011. pratimo ortak i ja nepobediv niz od početka godine, nakon onog Federerovog prsta smo otišli u grad da se olešimo. 2013. jedan od najtežih poraza ikad u polufinalu, ono pečanje na mreži. 2015. u Beton hali na ortakovoj svadbi. Bukvalno cela svadba prati livescore. Tada sam živeo u Savamali i kažem ekipi na 0:40 i tri brejk lopte u 4. setu, ako uđe u peti idemo svi kod mene da gledamo, jebo svadbu – kad ono ludi Vavrinka. 2016. sam iz nekog razloga hteo sa mamom da gledam, valjda zato što je toliko finala izgubio pa kao da probamo porodično. Došao sam kod bake u porodičnu kuću i gledamo mama, baka i ja. Povede Marej 1:0 i na vrata kuće ulazi Bisa, komšinica koja je čuvala moju mamu kad je bila mala. Ni dan danas ne znam kako i zašto je došla, jer je i moja baka bila u fazonu otkud ona sad jbt, šta je ovo. Elem, sedne Bisa i Novak počinje da okreće i da melje, ali je problem u tome što Bisu zabole ona stvar za tenis, niti zna pravila niti je zanima, ona je došla da zableji jer živi u ulici iznad i onda moraš da pričaš sa njom pa malo Bisa, malo tenis, ali donosi sreću. Nole okreće 1:1 pa 2:1 u setovima i na sredini četvrtog seta Bisa se pokupi i ode. Maltene sam trčao za njom da je zaustavim, da ostane, pa makar ne gledali uopšte, ali otišla je. Tih 20ak minuta sam proveo u nekoj mešavini agonije i nirvane jer sam bio ubeđen da će da osvoji ali se sećam koliko se mučio i da je valjda i jedan gem na svoj servis izgubio. 2018. Marko Ćekinato, imaće šta da priča deci i unucima. 2019. prvo igrali Fedali pa počinje Đoković–Tim, onaj meč koji je prekidan pa igran dva dana. Gledao u Savamali sa tadašnjom devojkom, u istom stanu u kojem ćemo gledati finale Vimbldona mesec dana kasnije. Noć pred to finale Vimbldona smo izašli na 20/44, ja sam se taktički vratio kući ranije a deo ekipe je ostao, sad prepričavam šta sam čuo. Jedan ortak koji je ostao je uzeo neki ekser i toliko stiskao vilicu te večeri da je sjebao tri zuba, a dogovor je da gledamo finale kod mene sutradan. Onda je tako razvaljen pričao da su ta tri zuba žrtvovana zbog tri seta koja će Nole osvojiti sutradan. Drugi ortak koji je kao vodio računa o njemu se isto razvalio al od alkohola i onda su tako izlomljeni recimo došli kući u 8 ujutru a kod mene oko jedan popodne, gde je već bilo nas 4-5. Ovaj drugi (ne ekser nego pijani lik) je zaspao u prvom setu i probudio se na 11:11 u petom (majke mi mile, ne preterujem), a onaj drugi je drugu polovinu petog seta proveo u kuhinji i po našim reakcijama pratio šta se događa. Ali dosta o Vimbldonu, ipak je Rolan Garos u pitanju. 2020. smo gledali na gajbi tog lika koji se probudio na 11:11 u petom setu. Pandemija je u jeku, nema još vakcine a ja skoro uopšte nisam izlazio nigde cele godine i užasno sam se tripovao od virusa. Sedeo sam pored prozora i pratio kako Nadal razvaljuje. Jebiga. Nikad više kod njega nismo gledali tenis. 2021. kruži i dalje snimak kako nakon pobede u polufinalu iskačem kroz prozor gajbe u kojoj sam živeo (visoko prizemlje) na Čuburi. Finala protiv Cicipasa se slabije sećam. 2023. izlazim vozom iz Ukrajine i negde sat i po pred Varšavu počinje polufinale protiv Alkaraza. Tek što sam sa koferima našao neki bar u Varšavi, mali mu predao zbog grčeva.. 2025, pipanje terena, poljubac i doviđenja Ne znam šta da kažem sem da osećam mešavinu tuge jer je gotovo i sreće jer sam ispratio sve te epske trenutke. Pre desetak dana dok je igrao prvo kolo, slavio sam godišnjicu sa sadašnjom devojkom i bili smo u restoranu. Skroz sam zaboravio da on treba da igra i kad sam izvadio telefon samo mi je izašla notifikacija i sve ovo mi je prošlo kroz glavu u sekundi. Mislim da ovaj osećaj tuge nije samo vezan za njegove mečeve. Postoji neka uteha u tome da dokle god Novak još uvek igra – kao da uspevam da zadržim mladost, jer smo generacija. Ali kada se povuče, biću primoran da priznam sebi: starim. I ne vraća se više ono što je bilo.

ali ovo "znamo gde je ajatolah ali ga necemo jos ubiti".. pa jbt, koji odron, koliko smo otisli nepovratno dodjavola kao civilizacija... mislim, sve da je najcrnji djavo na svetu, da je Hitler "Ante" Musolini, zaista na taj nacin komunicirati? nista sudjenje, nista podizanje bilo kakve optuznice? nego rokaj razbijaj jebi kevu. bukvalno gledamo kriminalce i mafijase na pozicijama najmocnijih svetskih vladara

S tom razlikom da je ovde Izrael napao Iran, a ne obrnuto, što u kombinaciji sa genocidom koji već rade u Gazi, čini navijanje mnogo lakše za razumeti. Pa i sa aspekta morala.

Iran je 2015.g. potpisao JCPA dogovor sa USA, Rusijom, EU i Kinom. Bilo je dosta protivnika tog dogovora i u Iranu, ali očigledno je da je mnogo više onih koji su ipak hteli da žive koliko toliko normalno, u odnosu na one koji žive da bi uništili Izrael. Taj dogovor, koji je inicirao Obama, imao je potencijal da bude jedan od najbitnih sporazuma na ME još od Kemp Dejvida i poštovan je doslovce u prve dve godine. Ko se najviše protivio tom dogovoru - Netanjahu: išao je u Vašington, pretio i ismevao Obamu (koji je odbio da ga primi), lobirao na sve strane (kao i pred Irak), ali ga izduvao. Ko je sjebao sporazum - veliki antiratni predsednik Donald J Trump, čim je zaseo 2017.g. Po čijem nalogu - naravno, Netanjahua. Ovo sad je samo posledica tog čina i potpune dominacije Izraela američkog spoljnom politikom (i politikom uopšte). Poenta je da, kao što je engineer lepo primetio, svaka agresija ima izgovor u nekoj ugroženosti. Tako su i države od 6k + bojevih glava, 17+k kvm i 11 časovnih zona "ugrožene" . Jedina razlika je što neke propagande i neke ugroženosti ljudi svesno ili nesvesno puše, jer odgovaraju njihovim biasima i agendama, a kod drugih su vrlo isključivi i sigurni da je to propaganda, što si i sam imao priliku ovde da se uveriš malopre.

Glasom Caneta Partibrejkera "Sta je brdjani..jos uvek radite sa srafovima..kod nas je digitalno doba"

Izabrao sam naslov sa ovom rock and roll frazom jer je za moju generaciju u retorickom smislu ona bila sinonim za kontroverzu, za onog nesrecnika na Prokrustovoj postelji kojem noge uvek vise ili ne dobacuju do kraja postelje, za dugajliju s klempavim usima koji "izbija oci" na svakoj slici sa izrazom lica kao da bi dao jedno omanje bogatstvo da bar na jednoj slici bude u senci drugih a ne geodetski stub od kojeg se meri i pokazuje gde je ko na slici, za "cigansko" sunce koje probija kroz rupu u oblacima istovremeno dok tebe dole na ulici siba biblijski pljusak. Krace receno, izabrao sam ovaj naslov jer ce na ovom topiku da se pise o fudbalskom klubu Crvena Zvezda koji je hodajuca kontroverza, o kojem se uglavnom moze ili sme pisati samo sa zadrskom jer ako ga samo hvalis ili ga samo kudis dobijes politicku, vrednosnu pa cak i ljudsku legitimaciju, koji je dominantniji u odnosu na domacu konkurenciju i vise nego sto je bio dok je osvajao Kup Sampiona a svoju dominaciju demonstrira pred nikad manjim brojem navijaca, klubu koji je iz brojnih razloga dosao u situaciju da za njega ne postoji Aristotelov zlatni presek. U tom limbu izmedju Terziceve samohvale o poslovno-sportskoj politici koja ce se izucavati na svim svetskim univerzitetima i Vuciceve miljenice koja je sve postigla politickom protekcijom, izmedju 1:5 protiv Monaka i 5:1 protiv Stutgarta, obitava i takmici se jedan klub koji sedi na onoj proverbijalnoj "nicijoj grani" nemocan da se sa nje spusti a da ne tresne o zemlju ali takodje i da dohvati prvu sledecu granu i krene uvis. Od koje kontroverze uopste krenuti u nabrajanje? Mozda od ove poslednje, da klub koji je upravo proslavio petu duplu krunu zaredom, sto nikada nikome nije uspelo ni u ovoj ni u bivsoj zemlji, titulu proslavlja pred polupraznim stadionom iako je ulaz bio slobodan. OK, Zvezdina publika sa bocnih tribina nikad nije bila zadovoljna samo rezultatom i umela je da proglasi za dunstere i igrace kao sto su Vlada Jugovic, Darko Pancev ili Robert Prosinecki, da zvizdi i bogoradi Dejanu Savicevicu kad ga "uhvati primicac", a mi smo ovog proleca igrali fudbal ispod svakog nivoa fudbalske estetike, ali sama cinjenica da u Srbiji nije moglo da se nadje 40 hiljada ljudi da proseta do stadiona s otvorenim vratima da makar na minut aplauzom isprati novi rekord za istorijske udzbenike i posle ode kuci da se ne smara, dovoljno govori o tome koliko su kompatibilni pojmovi dominacije i devalvacije kad ovo drugo proizlazi iz ovog prvog. Usli smo u fazu kad se oko Zvezdinih rezultata podrazumeva i nikad vidjeno a u sportu kad se nesto unapred podrazumeva to istovremeno negira i jednu od kljucnih osobina sporta, takmicarsku neizvesnost i strast koja iz nje proistice. Naravno, ljudi ce uvek nalaziti izgovore u Terzicu, Mrkeli, Vucicu, ovome ili onome ali sustina je da je stvar u tome da je Zvezdin "bolji zivot" olicen u kultnim stihovima Dade Topica "ja hocu zivot, bolji zivot, da ga zgrabim poput tigra" doveo do toga da je taj zagrljaj tigra ugusio i percepciju Zvezdine klase koliko i konkurenciju u Srbiji. Ili mozda krenuti od poslovne kontroverze, da klub koji nikad nije bio bogatiji, nikad nije vise zaradjivao i nikad skuplje igrace nije izvodio na teren sve vise i vise duguje i dosao je na dug velicine 81 miliona. Eto necega sto Terzic nece preporuciti za izucavanje na svim svetskim univerzitetima, koliko god izvodio verbalne akrobacije sa razlikama izmedju realnog i knjigovodstvenog duga i podizanju vrednosti kluba do mere da se taj enormni dug ne odrzava na poslovanje kluba vise od proverbijalnog kamencica u cipeli koji treba da nas podseti da nikad zelenija trava u nasoj dolini ima i neke coskove na travnjaku koji su debelo pozuteli. No, i mi koji nismo izucavali ekonomiju na prestiznim svetskim univerzitetima na kojima se izucava "Terzicev projekat" ako ne znamo da nam taj dug visi kao Damoklov mac nad glavom makar osecamo zebnju da ova Zvezdina dominacija visi o jos tanjem koncu nego taj prokleti mac i da Zvezda ne bi bila prvi klub u Srbiji koji se posle odlaska Terzica na skolovanje u inostranstvu da se ne bi skolovao u Zabeli pretvorio u pustos. A to je takodje i jedan od razloga prazne istocne tribine, ljudima koji vole ovaj klub decenijama verovatno je tesko da preko puta u lozi na zapadnoj tribini gledaju poverioca Kostadina, kratko osisanog, polupismenog i jedva skolovanog mladog gospodina koji je u tu ulogu poverioca dosao samo i iskljucivo zato sto mu je tata generalni direktor Zvezde. Sva ta otuzna slika oko kluba-slavljenika baca zavesu preko onih nekoliko dobrih stvari koje jesu za pohvalu i ticu se strucnog rada i profesionalnog kadra oko igraca. Kako god da je ova dominacija dosla Zvezda je iskoristila izmedju ostalog i za to da se klub u profesionalnom smislu podigne na nivo koji je do juce bio nezamisliv za Srbiju. Igracki kadar je toliko superioran u svakom smislu da smo dozvolili sebi luksuz da rezemo troskove i prodajemo najbolje igrace u polusezoni jer je titula vec tada bila osvojena, samo ove sezone smo izbacili i poslali u jake lige Nedeljkovica, Mimovica i Djigu, za Maksimovica vec postoji lista cekanja bogatih klubova a dolazi jos klinaca za njima poput Milosavljevica, Stojkovica i Kostova koji su tek zapoceli juniorski status. Sta god mi mislili o pojedinim fazama sezone, u klubu se ocigledno radi planski sto se vidi po tome da neki igraci nisu na prodaju, da se u svakoj liniji tima forsira po jedan iskusniji ili domaci ili strani igrac sa posebnim performansama koji treba da drzi kicmu ekipe (u ovoj sezoni Spajic, Krunic, Ivanic i Ndiaje), da nam se jos nije desilo da igrac ode za manje novca od onog za kojeg smo ga kupili, da smo na trzistu poceli da gledamo i dovodimo igrace za koje su zainteresovani i klubovi iz drugog evropskog razreda, da su nam igraci fizicki i trkacki spremljeni tako da su bar za jednu klasu iznad domace lige, da sve u svemu nas igracki kadar nimalo ne lici na standarde srpskog fudbala. Ako zanemarimo plej-of koji smo odigrali sa "sarenim" kadrom kako bismo ustedeli na platama i zaradili od prodaja mi smo ove sezone bili dominantniji vise nego ikada ranije. Peak te dominacije je bio u onom derbiju na JNA posle kojeg je maltene citavoj fudbalskoj javnosti, ukljucujuci i zvezdasku, puklo pred ocima da stvari u srpskom fudbalu idu u nezeljenom pravcu i da nesto drasticno mora da se menja jer se na toj utakmici iluzija o "vecitima" kao timovima slicnog kvaliteta, nastala posle nekoliko tesnih derbija koji rezultatom nisu ispratili desavanja na terenu, rasprsila kao sapunica. Po najavama bi ova sezona koja tek treba da zapocne trebalo da izgleda kao copy-paste prethodne. Dolazi period posebne mobilizacije kluba jer Zvezda zivi od toga da igra u grupnoj fazi LS ili LE i to je jedna od dve stvari koje je zanimaju. Druga je titula, za koju je vec sada izuzetno tesko verovati da moze da ode u necije druge ruke. Po tome koliko smo trenutno aktivni na trzistu prilicno je jasno da bismo vec sredinom sledeceg meseca trebalo da imamo kompletiran tim jer je najavljeno da niko bitan iz postojeceg kadra ne moze da ide do kraja kvalifikacija, dovedena su prva dva stopera, za par dana doci ce i novi/stari golman, a vrlo smo blizu da pazarimo dva beka, jos jednog stopera i jedno desno krilo. Gleda se mnogo igraca, neki igraci i klubovi su vec kontaktirani, oko nekih igraca pregovori su vec poceli. Tim ce biti koncipiran identicno onome koji je igrao LS, samo sto ce na pozicijama pivot igraca biti zamenjen golman i Spajic Veljkovicem, Krunic, Ivanic i Ndiaje ostaju kao referentna tacka u prednjim linijama tima. Ostaje pitanje trenera ali, koliko znam, to pitanje se postavlja samo u javnosti a za klub uopste nije tema. Milojevic ce sigurno voditi tim na pripreme i odradice kvalifikacije jer je pokazao da to bolje radi od svih njegovih prethodnika. Da li je on trener za nas ili nije ne znam, znam samo da kad jednom prerastemo Milojevica prerascemo i ovu ad hoc politiku da nije bitno kako klub igra u ostatku sezone ako odigra dobro i kvalifikuje se za evropska takmicenja. Za sada takvih ideja i planova nema, pokusali smo sa Baharom one godine kad smo direktno isli u grupnu fazu i to se nije dobro zavrsilo. Bice potrebno vreme da se ponovo usudimo na takav korak. O utiscima, ponasanju i fantazijama o tome da li je moglo i moze bolje ne bih jer je to preduga rasprava za ionako predugacak pocetni post. Bolje i losije su relativne kategorije i ostace takve sve dok se ne realizuju da bi mogle biti merene i uporedjivane, do tada je to rasprava bez kraja i konca. Koliko je ovakva Zvezda i pored ocigledne superiornosti u maltene svim fudbalskim kategorijama tesko prihvatljiva za zeludac dovoljno govori to sto tradicionalni otvarac ovih topika i najstariji forumski navijac Zvezde nije hteo da se bakce time pa sam ja morao da potrosim skoro sat vremena svog zivota da sve ovo nadrobim. Moja procena je da cemo, ako se vratim na metaforu iz prvog pasusa, nastaviti da jasemo istu onu granu na kojoj smo sedeli i ove sezone i zavidljivo gledamo u prvu sledecu koju trenutno ne mozemo da dohvatimo. Da bismo se sa te grane pomerili dosta toga zavisi od nas a ponesto i od drugih. Eto.

Tuzno mi je kad vidim odrasle ljude da se blamiraju opravdavanjem pa cak i podrskom ovom teroristickom napadu Izraela na Iran s obrazlozenjem da su nuklearni naucnici i njihove porodice deo vojno-industrijskog kompleksa pa su samim tim i legitimne mete, kao i njihove komsije, stanari susednih zgrada i slucajni prolaznici koji su se zatekli blizu tih opasnih nuklearnih fizicara. Cak i da izuzmemo iz jednacine cinicnu cinjenicu da drzavu koja pokusava da razvije nuklearnu bombu u tom preduzecu teroristickim napadima pokusava da spreci druga drzava koja vec ima nekoliko stotina komada istog oruzja. Popularno opravdanje da su ovi prvi ekstremisti a ovi drugi demokrate je smesno, Izrael je drzava u permanentnom ratu sa susedima od kojih je vecinu sama izazvala i samim tim njihova demokratija ne vredi ni onoliko koliko ovi bajtovi koje trosim da bih ukazao na ono sto svi vec odavno znamo, da je izraelska demokratija samo jedan los vic sa predvidivom poentom. Drugo, odavno je poznato u nauci da je najveci neprijatelj ekstremizma mirnodopsko stanje, ekonomski razvoj i otvaranje zemlje uticajima spolja. Eskaliranje putem ratnih i granicno ratnih akcija stoga ne samo da nije cin pokusaja svrgavanja rezima vec je naprotiv pruzanje ruke i davanje argumenata ekstremnim rezimima da potvrde svoje uobicajene narative o ugrozenosti i neprijateljima. Dakle, ni u tom smislu se ne mogu traziti opravdanja za ovo sto je Izrael uradio. Mislim, mogu, ako je covek debil ili nediskriminativno podrzava Izrael u bilo cemu sto radi. Trece, dosli smo do faze kada se pravdanje ovih akcija Holokaustom pretvorilo u cinicno vredjanje zrtava tog pogroma i bagatelisanje jednog od najvecih zlocina u istoriji covecanstva. Posebna ironija je da za time uglavnom posezu oni koji vec u drugoj recenici, ili cak u istoj demonstriraju najgori moguci sovinizam, onaj sa religijskom pozadinom, kojim je zatrovan dobar deo jevrejske populacije. Osnivanje drzave Izrael u Palestini, kolevci jevrejskog naroda, imalo je smisla u vreme kad se desilo i bilo je, na neki nacin, izvinjenje za sve ono kroz sta je jevrejski narod vekovima prolazio. Na zalost, drzava Izrael cini sve da dokaze da je u pitanju bila greska cije ce posledice biti katastrofalne. Permanentna i sveobuhvatna zastita drzave Izrael moze doci samo iz mira i dobrih odnosa sa susedima jer je zbog prirode okruzenja svaka ratna pobeda Izraela Pirova, hiljadu pobeda nista nece promeniti u njihovu korist a jedan poraz ce biti odlucujuci na njihovu stetu.

Bitanga i princeza na zrnu graška.

ja sam danas uspavala moju Kuki..13 godina predivne psece duse,bukvalno najbolji pas na svetu!!! bubrezi su joj otkazivali pa smo 6dana isli na celodnevne infuzije...ali od sinoc nije mogla da ustane,povracala..nije jela 10dana..bukvalno mi je sad bolje nego da je gledam kako se mucila...jutros smo se svi oprostili od nje,isplakali..veterinarka je htela jos da pokusava ali sam rekla dosta je!

uranijum se obogaćuje i da bi se pravilo nuklearno gorivo koje se posle koristi u nuklearnim elektranama u čisto mirnodopske svrhe. ceo problem sa NPT i jeste u tome što su rekli svi ćemo da koristimo nuklearnu energiju za održiv razvoj u miroljubive svrhe, i da imamo pravo na naučnotehnološki razvoj, ali ćemo samo mi neki da imamo monopol i nad proizvodnjom nuklearnog goriva, a vi ostali ćete da ga kupujete od nas po fer tržišnim cenama, majke nam. to je, kako je visoki američki zvaničnik objasnio na nekom sastanku, na kojem je bio pitan: KAKO TO, ZAŠTO TO - JER JE U SUPROTNOSTI SA NPT? (lično sam prisustvovala i pitanju i odgovoru) "džentlmenski dogovor". naravno, nikome od džentlmena koji imaju nuklearno oružje ne pada ni na kraj pameti da se razoruža...

Jbt pa oni su AV savetovali i pre 30 godina

Molimo Izrael i Iran da svoje probleme reše diplomatijom, jer to je najbolji put napred! Molim, dajte mi 20,000 evra platu, mogu i ja ovakve tvitove.

Danas smo morali da uspavamo Micka, mnogo je omatorio i od kako je moj tata umro, nije više bio isti. Zbogom, Micojkoviću 💔

Ono kad vikipedijas krene u raspravu o obogacenom uranijumu sa nuklearnim inzenjerom. That being said, kao sto je orange new black tako je i iranska nuklearna bomba new Sadamov WMD, kosovski genocid, avganistansko skrivanje Osame Bin Ladena, arapska proleca i gomila slicnih na brzaka smisljenih izgovora koji su od realnosti udaljeni koliko i Paja Patak. Jedino sto se ne menja je sto 25 godina citamo prvoborce kako na tim "argumentima" ginu kao proleteri na Ljubinom grobu, pogledavajuci poslednjim atomima snage i trzajima zivota prema horizontu ne bi li im se u poslednjem trenutku ukazala neka Rusija ili Kina kao arhi-izgovor kad sve drugo bucne u tu njihovu mocvaru jeftinih lazi i ociglednih budalastina. Vise me i ne nervira, pomirio sam se staracki sa sudbinom i sa filozofskim mirom cu posmatrati dok mogu kako ova bedna civilizacija unistava samu sebe, zaglupljena i utonula u mit o sopstvenoj posebnosti i superiornosti. Usput cu sa police da skinem Jaspersov "Die Schuldfrage" da se podsetim sta sve nismo procitali i kako smo zbog toga sto nismo citali ponovo uspeli da budemo prevareni od sitnih spekulanata, politickih sibicara i slicnog trecerazrednog olosa.

Naravno da nemaju, a drkaju ih bar deceniju i kusur da ja znam. Naravno, međunarodni Ugovor o neširenju nuklearnog oružja i kontroverze u vezi sa njegovom globalnom primenom i tumačenjem su zasebna tema. Random članak koji nije loš: https://www.nin.rs/arhiva/vesti/5766/sezdeset-godina-nesirenja-nuklearnog-oruzja

Nemam reci koliko gadjenje osecam prema nemackoj politickoj eliti.

@Ayatollah Jel si ti na sigurnom?

Odlazi Brendon. Dolazi Dilan. KK Partizan 90210

Ovaj put su se odlučili za elegantnu kombinaciju "deeply worried" i "deeply alarmed". https://x.com/ISEUConcerned/status/1933500132244455642 https://x.com/ISEUConcerned/status/1933500205405724734

Današnji Izrael je preuzeo ulogu Nemačke iz tridesetih godina prošlog veka. Tužno.

Brian Wilson

Ovo izvestaj ko kad je pokojni sloba primao delegacije ratnih veterana, subnora i egipcana

Smara

Top lista najlepših dresova: Savršenstvo sa belim ivicama na plavim dresovima ili plavim na belim, Gas reklama se najlepše uklopila od svih koje smo imali, štampana, ne nalepljena, u boji dresa Sličan fazon, prelepa boja, jednostavni, ali Delta sport je mnogo ružnije legla na dres Još jedan zlatni dres, poslednja godina Najkija i čuveni dresovi sa krugom na sred dresa i tačkicama sa strane, legendaran i prepoznatljiv. Peak se napokon svojski potrudio da uradi nešto za nas, možda je to jedini put da smo imali baš dres dizajniran za nas i ispalo je skroz ok Ovo je isti dres, samo sa sponzorima. Iako uvek preferiram Olimpijske igre kad nema sponzora, ovde sam na ivici da mi je ovaj i bolji od onog od prošle godine jer mu sponzori daju malo boja i elemenata koji možda fale olimpijskom Champion nam je postao sponzor 2002. godine i tri prvenstva zaredom davao iste dresove. Ovo je prvi put da su promenili za EP u Srbiji i lepši mi je od prethodnog zbog većeg prostora za drugu boju sa strane. Sinalco baš dosta userava ovde. Napokon su povećali i promenili SCG font, što nam je potencijalno trebao biti najjači naziv na dresu, tri slova - može ispasti efektno. Još jedan legendarni, zlatni dres, ali je kvalitet izrade bio toliko očajan da ide tek na sedmo mesto. Dres sam po sebi dobar, ali način na koji smo preko lepili Soko štark i grb... 🤣 Isti dres kao u Indijanapolisu i Švedskoj, samo je sad pisalo SCG i bile su Olimpijske igre pa nije bilo sponzora pa je samim tim ispao bolji Prvi Peakov plavi dres, mada na drugom takmičenju na kom smo nosili za normalnijim sponzorom. Jednostovan, skroz ok Isti kao Delta sport dres iz 1998. godine, ali nalepljena Telekom Srbija baš usrala stvari Iako je onaj godinu dana stariji daleko legendarniji, meni se jednostavno više sviđaju SCG slova nego Jugoslavija. Čisto estetski, ne sad da mrzim Jugoslaviju, a gotivim SCG Legendarni, poslednji zlatni dres Ni ne znam koji je ovo brend 🤣 Ali solidan posao odradiše za OI 1996. godine, čisto da se ne blamiramo Prvi Peakov plavi, ali ovaj sponzor je baš usrao dres Prvi crveni dres, šta znam, na ivici prihvatljivog Isti taj, samo plavi Ovo mi jedino ok od Kappa krpa Presmešan dres realno, najviše verovatno zbog šorca Standardna Peakova jadara od dresa Ajde, nekako da kažemo da može da prođe Ne znam šta reći. Sveti Sava font, komunističke neke zastave kao da su rađenu PES 6 editoru, ajde bile su Olimpijske igre pa bar nije bio neki ružan spoznor Ajde nekako i da kažemo da je ok dres, ali najružniji sponzor ikada Ne znam, ovo je sad kripl fajt Peak i Kappa predimenzionaranih ružnih krpara. FIBA natpis koji stoji na prelazu između dve boje 😁 Ovo je onaj komunističko-PES6-staroslovenski sa sve još Triglavom na sebi Šta reći, pogledajte ovu facu, pogledajte ovaj dres. Kakav font, kakav oblik, kakvi ovi kao detalji... 🤣 Nije za neke pionire KK Borče. I na sve to nalepljeni žuti Sinalko 🤣

Uploading Attachment...

pa sta znam... ja bih rekao da ima gradova i gradova... ima malih, ima velikih, ima ruznih, ima lepih. al ne bih se usudio reci da skoplje, sarajevo, subotica, novi sad, kragujevac, nis, split... da ne nabrajam nisu gradovi. naravno da su gradovi. ako ima dovoljno ljudi i sadrzaja koji zadovoljavaju potrebe tih ljudi - grad je. sadrzaja tipa parkovi, izletista, stadioni, kafane, pozoriste, bioskop, koncerti, bazeni... stagod. mi, cini mi se, rangiramo gradove po starosti i po tome da li i koliko takozvane visoke kulture ima. pa ako nema balet - nije grad. ako nema kamerni orkestar - nije grad. ako se razvio zahvaljujuci posleratnim fabrikama i industriji - nije grad. a nisam bas siguran da je to tacno. neko je pomenuo dubrovnik... da izvinete, malo ko zivi od stare slave i lepih zdanja i ulica. mala sredina, svi se znaju, stare porodice su bitne a ostali su plebs, bas kao u palankama s nekoliko ulica. znam ga i volim ga al taj palanacki mentalitet je i te kako jak i drzi ih zarobljene vekovima. ako se izuzmu letnje igre i jos par desavanja, sadrzaji su manjkavi. ima se gde popiti i pojesti (za lepe pare) a za sve ostalo se ide u zagreb. ne moze se ni obuci ako nisi burzuj pa kupujes u buticima za turiste i kolenovice. split je za dubrovnik ozbiljan grad. kao i rijeka i pula. zato se malo ko odluci da ode da zivi u dubrovniku a mnogima padaju na pamet ovi ostali gradovi. jer, ako cemo pravo, jedna od glavnih karakteristika gradova je da privlace ljude. gradovi se bas po tome razlikuju od varosica, kasaba i sela. sto covek moze da strci onoliko i niko ga nece potkresati nego ce naci srodnu dusu i ziveti po svojim usuzima. a to moze i u skoplju i u sofiji i jos kojekuda, nezavisno od toga da li su zgrade lepe, da li gaji visoku kulturu naustrb sundu i da li zadovoljava standarde nametnute u raznim belosvetskim centrima.

Ovo je sasvim očekivana reakcija. Ti ljudi tamo sigurno ne vole mule i zatucanost i reakcionarnost tog režima, ali sam sasvim siguran da još manje vole da ih nekakvi Izraelci i Amerikanci prave budalama. Siguran sam da je barem pola ljudi tamo u fazonu da jebe majku i mulama i Izraelu.

Stanje pre regulacije vodotokova i isusivanja mocvara u AU tokom 19. veka:

Dubrovnik je ubedljivo najlepsi grad bivse Jugoslavije, ali ozbiljna provincija, jos od 19. veka. Prove me wrong. Sarajevo je zanimljivo po toj geografskoj blizini mahale prigradskog mentaliteta i centra grada. To je kao da su Ovca, Borca i Krnjaca negde na donjem Dorcolu ili na Juznom Bulevaru, ali postavljeni na brdu pa su predgradje i centar uvek na oku jedno drugom i gledaju se sa blagom ili ne tako blagom podozrivoscu. I verujem da to moze da stvori jedan osecaj teskobe. Ali reci da je Dubrovnik vise grad od grada koji je dao dva nobelovca (jednog rodjenjem, drugog odrastanjem), pokret kao sto je Mlada Bosna, prvog jugoslovenskog kosarskakog prvaka Evrope, prvu autorsku rok muziku na Balkanu (mislim na Indekse), jugoslovenske pajtonovce, koji je pravio dobre ili odlicne filmove, ugostio Olimpijadu i koji ima ozbiljan i lep centar grada je bas hrabro. Mislim da u Sarajevu isti onaj osecaj teskobe radja i jednu reakciju koja se manifestuje u jednom ultra urbanom duhu centra grada. Sarajevo je zbgo drzavne ideologije tavorilo u vreme Kraljevine, mada se i tada ogrebalo za par pristojnih modernistickih izdanja, ali je u vreme Austrougarske i SFRJ bio grad u nenormalnom uzletu.

Partizan je kažnjen sa 500 evra jer su navijači za vreme utakmice protiv Dubaija "vređali treće osobe". HAHAHAHAHAHAHAHAHAHAAHAHAAHHAHAHAHAHAHAAH

Kad smo kod gluposti, tu je Gagic da nas uvek razveseli: SportklubOvo još niste videli: Luda tehnička bivšeg igrača PartizanaNeverovatnu stvar napravio je Đorđe Gagić, a njegov potez ostavio je bez teksta čitavu dvoranu, aktere meča, trenere i sudije.

dončić i jokić ne bi prošli imigracionog službenika na jfk 1989.