Leaderboard

Republika: "Povodom tragičnog događaja koji se odigrao dana 01.11.2024. godine u Novom Sadu, kada je došlo do obrušavanja dela zgrade Železničke stanice Novi Sada, Više javno tužilaštvo u Novom Sadu obaveštava javnost da je u toku uviđaja do sada iz ruševina izvučeno 14 tela preminulih, od kojih su identifikovana dva lica ženskog pola – A. R. (20.) i A. Ć .S. (35) i pet lica muškog pola – H. S. (27), M .M. (21), Š. Đ. (77), R. V. (69) i S. V. (45), navodi se u saopštenju Višeg javnog tužilaštva. Zbog zadobijenih povreda u ovom događaju, do sada je u Klinički centar Vojvodine primljeno tri lica, čiji identitet još uvek nije utvrđen, a radi se o dva lica ženskog i jednom licu muškog pola." Izgleda da je stradalo i dete od 6 godina, piše Nova. ... Među nastradalima mi je drugarica, malopre su mi javili, momentalno sam izašla na vazduh...čovek samo da ode odavde i nikad, nikad više da se ne okrene. :((

Ja tri godine živim sa žrtvom silovanja, proces prijavljivanja je nadljudski težak čak i za ovu moju koja se nikog ne plaši. Sudski proces je specifičan, ako sam dobro razumeo, ovaj je prilazio s leđa pa ga je bilo teško identifikovati. Uviđaj nije urađen odmah jer je otišla kući, sklupčala se i ostala tako danima. Velika podrška je bila potrebna da prijavi monstruma, mislim da su locirali još tri žrtve pored. Osudili ga na 10 godina. Pre mene je to bilo i suprugu ne doživljavam kao istraumiranu osobu. Ali sinoć nije dobro spavala. Aktivizam joj je dosta pomogao da se oseti bolje. Bukvalno sve najgore želim svakom ko ima takve sklonosti i ako ne može da ga osudi svaka osveta je na mestu. Toliko. EDIT Fala bogu da je poznat pa može da mu se osveti i zaštiti druge. Svaka joj čast, božji poso obavlja i mučenički.

Srbi dokazuju da malo ima glupljih naroda trenutno u poznatom delu Univerzuma, kada su dopustili ovako razaranje društva, ovako rastakanje svakog smislenog uređenja, odgovornosti, obaveze, i kada su dopustili da ovakva ekipa secikesa, drumskih razbojnika, konjokradica bukvalno odlučuje da li ćeš preživeti kada budeš izlazio iz svog stana/kuće do posla, radnje, bolnice.

Šanse nema da postignem da iščitam ceo topik pa ću verovatno ponoviti nešto što je već rečeno. Od juče pratim vesti, forum, mreže, toliko informacija stiže brzino svetlosti da smo prosto nenaviknuti da se neko klupko odmotava tako u real time. Zapravo su najsporije informacije dobili oni jadni roditelji koji su sazvani da drežde ispred PU Vračar, mi ostali smo bili privilegovani pikanterijama od ranog jutra, necenzurisano. Srbija nije država nego tabloid sa teritorijom i stanovništvom. Još kad vrhovni psiho krene da stenje i jede govna na kante, poslednji ekser u kovčeg pristojnosti se zakuje. Juče sam nešto napisala pa je nestalo tokom selidbe na zasebnu temu, poenta je da sam bila zgranuta akcentovanjem malog hladnokrvnog ubice kao žrtve zlostavljanja od strane vršnjaka. Pobogu! Kao, nije čudo što je pukao kad je bio izopšten iz društva.. A generacije i generacije malih Roma gleda neverue. Ne samo Roma, ima mnogo dece slabijeg materijalnog stanja koja su iz tog, najnepravednijeg od svih, razloga ostrakovana. Ta deca pate u svoja četiri zida, ne prave šemu zgrade škole ili spisak za odstrel. Mali psihopata je planirao i znao šta radi, ko empatiše s njim može slobodno da se ponudi da služi umesto njega max kaznu zatvora, što se mene tiče. Pravde radi. Još jedna stvar, pucati iz CZ tako kao što je on pucao, iz pištolja koji trza ruku, pogađati pokretne mete dok te (verovatno) radi adrenalin... Ne znam koji % odraslih to može, a trinaestogodišnjaka pa tek. Najgori mogući tip osobe sa sredstvima, obukom, oružjem na izvolte. Veličanje njega mi je gore nego Zvezdana Jovanovića, deca kojoj to pada na pamet treba da dobiju specijalan drill.

Nista preciznije ne opisuje Srbiju od toga da je vlasnik firme koji je kao izvodjac radova direktno odgovoran za ovo masovno ubistvo sinoc dosao na mesto zlocina i sit se ismejao u razgovoru sa nekim sebi slicnim majmunima dok su njegove mrtve i povredjene zrtve jos uvek iskopavali i odnosili. To je taj majndset, ta bahatost i to uverenje da ni za sta od toga nece odgovarati jer ce ga zastititi organizovana kriminalna grupa kojoj pripada.

Par komentara od onog sto sam uspeo da vidim dok mi je srce preskakalo kao Havijer Sotomajor na repeat-u. Da mi je neko rekao da je Novak u stanju da izvuce ovakav tenis iz sebe u 37. godini zivota mislio bih da je poludeo. Ovo danas je bilo 2015/16 level, vintage Djokovic u svom najboljem izdanju. Kad se malo smirim pogledacu ponovo da potvrdim, utisak koji imam iz ovog meca je da smo gledali paklen tenis dva genijalna igraca kakav nismo gledali godinama, ako smo gledali uopste. Broj poena sa ovog meca koji mogu da se prikazu na highlights-ima kao instant klasik je neverovatan, bilo je poena sa po 3-4 bogovskih udaraca koji su nedostupni teniskom smrtniku. Zao mi je sto sam toliki navijac pa mi je smetalo da uzivam u nivou tenisa jer sam vise razmisljao o pobedi i rezultatu nego o kvalitetu, jedva cekam da pogledam ponovo na miru sad kad znam rezultat. Alkaraz je, mislim, bio u potpunosti sokiran nivoom igre sa kojim se danas suocavao. On zna s kim ima posla, gubio je od Novaka i ranije, ali mislim da mu nije bilo ni na kraj pameti posle onog Vimbldona da Novak jos uvek ima to u sebi. Izgubio je mec u svojoj igri, na svom terenu, u najboljoj formi, isporucio je sva svoja najjaca oruzja i naleteo je na jos jaca. Neki forhendi koje je Novak danas ispaljivao su nesto sto Alkaraz verovatno nije video na sljaci protiv sebe u karijeri. Snaga, dubina, uglovi, na desetine i desetine takvih, neki su ga ostavljali po par metara u prasini. Sama cinjenica da je on ovo izgubio u dva tie-break-a protiv ovakvog Novaka dovoljno pokazuje o kakvom igracu se radi i u kakvoj je formi, drugi igraci bi danas skupljali poene, ne gemove. Sta reci o Novaku sto jos nije receno osim slegnuti ramenima i zacutati jer je covek vec stiklirao sve hvalospeve koje srpski recnik poznaje i svaki dalji pokusaj da se nazove kiborgom, nadcovekom, supermenom ili bogom bi bili lame. U srpskom jeziku ne postoji rec za taj fenomen jer takav fenomen nikada ranije nije ni vidjen. Snaga volje koju taj covek ima je neshvatljiva. Njemu je ovo falilo, on je resio da ovo uzme i tacka. Moze povreda, moze najbolji igrac na svetu u vrhunskoj formi s druge strane, moze sta god hoces, ja sam resio da osvojim i nista me nece spreciti. Posle meca odmah na biopsiju i da se konacno utvrdi od kojeg je materijala napravljeno ovo sto se odaziva na Novak Djokovic i izgleda kao ljudsko bice. Od krvi i mesa sigurno nije. Steta je sto je ovaj svet ogrezao u budalasta navijacka i druga "izmicna" trkeljanja nedostojnih i niti prepoznaje niti zasluzuje primer toga za sta je ljudsko bice sposobno koje im Novak godinama potura pod nos. Valjda ce jednom doci dan kad ce svet umeti i da prepozna i da zasluzi jer je primer dobar i vazan za svakog mladog coveka koji zeli nesto da napravi od sebe i ostavi trag u svetu koji ga okruzuje. Kad taj dan dodje svi cemo shvatiti da smo u drugoj i trecoj deceniji 21. veka svedocili hodu po oblacima najveceg sportiste kojeg je svet ikada video, inkarnacije antickog ideala olicenog u Heraklu, zivog dokaza nesavitljive i neprobojne snage ljudske volje i ljudskog duha.

Bora Đorđević je bio mnogo štošta, pročitali smo dosta toga, napisano je dosta toga, zapravo ne znam kome je više nekrologa i epitafa napisano dok je bio živ - valjda je bio toliko veliki da čak i oni kojima je išao na živce su morali da konstatuju za početak veličinu i visinu odnosno dubinu ponora u koji je upao tokom života, odnosno upadao, pa su morali da se oproste od njega za života. Nekako sagledavajući njegovu karijeru ne mogu da lociram tačan trenutak kad je krenuo da se strmoglavljuje, i da li je ikada i prestao, već je to bio jedan slobodan pad. Već ste dosta toga fino locirali ovdje, neko je rekao da je već na "Bora priča gluposti" čitanjima poezije moglo da se vidi u kakva ludila i bedastoće srlja. Drugi momenat koji je neko od cijenjenih kolega pomenuo i oko koga se razvila fina rasprava jeste činjenica da muzički Riblja Čorba nije uopšte naivna muzička pojava, mada možda na prvi pogled to tako zvuči i izgleda, em rok, em to nikad nisu bile simfonije progroka kao što je pomenuti Tajm ili ono što je radio Kornelije Kovač ili već tada passe bluz rok Smaka koji je tehnički bio na jednom višem nivou, ali opet nije bilo bezazleno. Meni lično se više sviđalo sviranje Rajka Kojića jer je imalo te DIY hendriksovštine u zvuku gitare ali i stilski, Džindžeru nema šta da se zamjeri, njegovo peglanje je uvijek bilo izuzetno čisto, to je bio dobar zvuk i on je često nosio njihove koncerte. Pomenuste i "Rekla je", to ne da nije naivna pjesma, već je izuzetno kompleksna i harmonski i ritmički, to nije pjesma za gitariste od 4 akorda u I vi IV V progresiji Što se mene tiče, ja sam u realnom vremenom počeo da slušam Čorbu (nehotice) tamo u njihovoj drugoj fazi, kada ih je njihova veličina već pojela a Bora počeo i već se prilagodio toj veličini i postao zanatlija rime, gdje je to već prešlo u šljaku i naviku i manirizam. Onda sam krenuo nazad prema počecima njihove diskografije, i stojim prav da je kao i u slučaju njegovog saborca iz prve faze RČ, Momčila Bajagića, prva četiri albuma najbolja faza, gdje je kasnije bilo dobrih izleta (van te prve faze je i najveća, ne možda najbolja ali svakako najveća pjesma RČ a bogami i rokenrola na Balkanu " Pogledaj dom svoj anđele", pjesma gdje je Borina sposobnost slikanja pjesničkih slika došla do vrhunca - taj tekst nema slovo viška), ali opet, prva četiri albuma su meni bar nivo iznad. "Buvlju pijacu", kraj te faze, sam vrtio prstom na gramofonu tokom rata u BiH jer jebiga, struje nije bilo, a bilo mi je stalo da ga lujem. U toj fazi Bora je bio ono što mu je najviše pasovalo, a gdje sam se i ja pronalazio, i razumijem što ga neki nikad nisu varili ili kapirali. Balašević je bio pjesnik starosjedilačkog, sedentarnog, pitomog mentaliteta, Šobić je imao svoju nišu a to su studentski život i život domca, a Bora je bio pjesnik provincijalaca i ljudi sa periferije u velikom gradu, u najvećem gradu na ovim prostorima, u Beogradu, što sam bio i ja. Zanimljivo mi je da je jedan sličan tome skončao kao i Bora, u blatu nacionalizma, Momo Kapor. A iznad svih njih sjenka velikog Arsena koji je, to je zapisano, imao posebnu slabost prema Bori, kao i Bora prema njemu. Harper pomenu kako ga je Arsen sjajno okaraterisao stihovima "Lako je mom drugu" a Bora mu se revanširao "Sretan sam što tol'ko vredim da kraj tebe ovde sedim/kud ćeš veće/Arsene Dediću/gaće unerediću/od sreće". Mislim, ako ga je stara baraba trpila i voljela, sigurno je u Bori bilo nešto što je vrijedilo. I kad je Arsen umro bilo je slično kao ovih dana, kraj nekog dugog, predugog, mučnog ljeta. Znam da je Bora došao u Beograd kao srednjoškolac, ali dok je sipao tu gorčinu Čačanina u Beogradu, tu je udarao u žicu koja je najbolje rezonirala. To je svijet žena koje su do jutra verne i zaslužuju ljubav do groba, svijet vinjaka i cigareta koje se lagano ubijaju, bandi došljaka koje se celu noć biju, pjesme o parovima o kojima šuška provincija cela jer je ona bila s onim muzikantom, o ženama koje treba ostaviti medicinskim sestrama i umornim borcima, o sendviču (oh ironije) koji služi da zavara glad i tri cigarete uz put, gdje taksisti gaze golubove a konobari otimaju kradu, o Soluncima vagon restorana (kakva slika, neponovljiva! ko zna koliko ljudi uopšte sad ni ne može da rastumači taj stih), naravno o piletini, pivu, pijanim kretenima u možda tom istom vozu, o umornom Turčinu koji je izazvao sudar, o beskrajno dugim i prokletim noćima. Kažem, razumijem ljude koji ne kapiraju ovaj sentiment, ali pored te identifikacije ti stihovi su imali i obrazovnu ulogu, gdje je opisivao taj život na margini, život periferije, koji je postojao, ma koliko nekom bio gadan, mene je donekle pripremio za dolazak u Beograd. Opet, ne znam je li neko prošao uglom Bulevara i Resavske/Generala Ždanova prije 10-20-30-40 godina a da mu u uvu nisu zazvonili stihovi "Čekaju te dole taksisti kod JAT-a", napisao je on i neke od najljepših stihova ovom gradu, na svoj način. Inače, upoznao sam čovjeka i par puta smo zablejali u nekim bekstejdževima, privatno je to bio jedan vrlo povučen, pristojan i vaspitan čovjek, potpuna suprotnost onom kakva mu je bila persona na sceni i u medijima. Ne znam šta mu je trebalo to da izigrava klovna. Vidim da su sad krenula i neka čitanja njegovog opusa iz vizure 2024. godine, čak i rane karijere, te mizoginija, te licemjerje, te rasizam, te ovo ono, naravno sad već je to već postalo manir i da se ne ponavljam koliko je to promašeno. Veliki opus zaslužuje da ga nadživi, pa i njegova brljanja nakon što je prošao svoj zenit. Ko hoće neka odvaja djelo od pokojnika, ja prvi nisam za to, ali bih se osjećao malo siromašnije kad bih svjesno potisnuo i naprasno zaboravio to što je vrijedilo iz tako bogate karijere. Malo ko je ovako surovo i istinito naslikao i opisao užas momenta razlaza, malo gdje se ovako uklopila muzika sa tekstom. Uvijek sam muku mučio sa sviranjem ove pjesme, ne samo jer je teška za sviranje, teška je u svakom pogledu. Doviđenja Borisave Đ. iz Čačka, hvala na na svim sjajnim pjesmama. Za ostalo, kažu da ima neki drugi sud.

Eleniko je mislio da je ovo savršen dan. Sve titule su osvojene, tim za narednu sezonu se formira brzo, materijal za zajebavanje grobara je nepresušan, akcija sabotiranja grobarskih topika ide po planu. Otvorio je frižider i izabrao jednu od 50 limenki koje su se tamo nalazile. Sve su bile poređane uredno, ali sada je poremetio strukturu, pa je brzo otišao u špajz, uzeo novu limenku iz crveno-belog cegera, i stavio je u frižider. Da se ne remeti struktura. Zato u špajzu mora biti spremno barem još 20 limenki. Toliko je cenio da može dnevno da stuče. Iz limenki. Ono u flašama se ne računa. Zatim se zavalio u gejmersku fotelju, pomerio miša levo-desno, ekran je zasvetleo. Vreme je da opet malo jebemo grobare. Pogled mu je skrenuo na zid iznad monitora. I onda se zaledio. Struktura je bila grubo poremećena. Poster Džimija Hendriksa - tu. Poster Darka Pančeva - odmah do njega. Uramljena fotografija sa Brankom Lazićem - tu. Koka-kola kalendar iz 1989. godine - tu. Poster Šeron Stoun kako prekršta noge - tu. I onda, zjapeća praznina između Šeron i postera Dragana Džajića u driblingu. Ne, to nije bilo mesto za neki Evro trofej košarkaškog kluba, toga jbg. nema, već je to bilo mesto za uramljenu fotografiju Nebojše Čovića. Blago lice, širok osmeh, ogromne naočare. Zaštitnik i svetac. Umesto blagog lica i širokog osmeha, u Elenika je sada zurio zid, malo potamneo u delu gde je nekada bila uramljena fotografija. Brzo je izmerio pritisak Prizma aparatom što je kupio na 12 rata. Ne valja. Jebote, ovo sranje se pokvarilo i pre sedme rate. Onda je uzeo pravi aparat, nadrukao pumpicu brzo i stao da osluškuje. Ne valja. Nadrukao je opet. Još gore. Bacio je aparat na dvosed iza sebe i zatvorio oči. Ko je mogao da počini ovakav zločin? Ustao je, otvorio prozor, da udahne malo vazduha. A onda se opet zaledio. Protrljao je oči, misleći da fantazira. Pogledao je opet. Isto. Na zidu preko puta, velikim crnim slovima bilo je ispisano: "SLEDEĆI PPPUT UZEĆEMO VAM I DUŠU". Brzo je zatvorio prozor i spustio roletnu. Već ste je uzeli, pomislio je, dok je trčao ka monitoru. Podigao je Viber i ušao u grupu "Cigani ludaci". Nema novih poruka. Loš znak. Pa je otukucao jednu. - Uini brate, nešto strašno se dogodilo!!!! NIje morao dugo da čeka na odgovor. - I tebi?????? Počeo je da ga obliva hladan znoj. -Šta i meni......govori!!!!! -Nestalo!!!!!! - Šta nestalo?????? - Fotka - Daaaaa jebote. Skandal - A duša, jesi video i to - Znači, brate, jebeni užas, ovo je udruženi zločinački poduhvat - Ma ne možeš da veruješ brate E. Nestalo i Bujaki, eno ga roka brufene. I Šeku, plače ko kiša. Čak i Nikodiju, upao je u depresiju, eno ga postuje po modi i udešavanju, oće da kupi najbolji ajlajner, odlepio skroz - Uini slušaj.....prekidamo svaku komunikaciju ovde. Izloženi smo. Sastank večeras. Svi da dođu. Okupljanje kod ruševina FMP-a, pa pravac bunker. Obavesti sve - Dogovreno - I reci svima da ne postuju na njihovom topiku. Dok se ovo ne reši. Jasno!!!!!! - Jasno

Nezgodno mi je da otvorim ovaj topik jer prosto nisam siguran odakle da počnem. Možda najbolje tako što bih konstatovao - stanje u srpskom ITu je jako malo posledica lokalnih specifičnosti, a više posledica globalnih trendova. Kada sam ja počinjao pre skoro 20 godina bila je mantra da strane kompanije dolaze u Srbiju jer "good value for the money". Dakle, dobri inženjeri po pristupačnoj ceni. To više nije slučaj. Globalno smo u sred nove industrijske revolucije. Digitalne ovaj put. Ranije neautomatizovani procesi, nedigitalizovane delatnosti, sada dolaze na red. Jer najzad imamo alate (procesorska snaga, broj dostupnih servera, obrade petabajta podataka…) potrebne za rešavanje nekih ranije nesavladivih problma . Neke industrije, ranije digializovane, sada dobijaju novo lice. Dakle - novi softver. Multimedijalna eksplozija gde svaka medijska kuća, prodavnica, influenserka… ima svoj sajt, svoj app.. Demand za ljudima je neverovatan. Moji inženjeri (i ja ) dobijaju pozive iz Amerike, Danske, Singapura, Emirata, Brazila… Svima fale ljudi. Sada firme dolaze ovde jer traže ljude bilo gde. A više nismo jevtini, o ne. I pitanje je da li smo isplativi? Jesmo, jer ako nema ljudstva onda firma nema nikakv profit. Dakle, nikakva eksplozija domaće srpske pameti, katedri na univerzitetima, škola i kurseva, stimulansa vlade… Jok. Globalni demand. Čuo sam teoriju da eksplozija rasta industrije ovde kreće sa početkom krize u Donbasu 2014/15 kada dosta firmi odlazi iz Ukrajine. Ali iskreno mislim da je samo koincidencija. Potreba za ljudima je dovela do toga da se broj ljudi globalno duplira na 5 godina (pogledati predavanje Bob Martina - https://www.youtube.com/watch?v=ecIWPzGEbFc). U istom ovom predavanju Bob lepo konstatuje i sledeće: broj seniora u industriji koji mogu da apsorbuju broj juniora koji ulazi je neadekvatan. On ima celu priču o efektima ovog trenda. Ukratko, suština je - strašan pad kvaliteta. Prosto je nemoguće da izdržite ovakav upliv a da kvalitet, globalno, ne bude na gubitku. Kod nas u Srbiji ovo rezultira poplavom škola, školica, kurseva… za programere. Uglavnom proizvode krš kadar. Tu i tamo ispliva neko sjajan, ali je to zaista mali %. Dodatno u Srbiji imamo ogroman broj prekvalifikacija. Ljudi ulaze u IT bukvalno da bi imali bilo kakav posao. Ja sam do sada radio sa farmaceutima, političarima, vajarima, tehnolozima, ekonomistima… Ima sjajnih ljudi tu, koji naprave i respektabilne karijere. Ali… Ali to prosto ne može da nosi posao. Rešenje koje je, globalno, industrija smislila je apstrakcija programiranja. Dakle, sve je lakše i lakše. Nivoi apstrakcije su veći. Programeri danas ne moraju, a većina zaista i ne zna, kako suštinski radi HTTP, čemu služe indeksi na bazi, kako threadovi dele CPU… Njima to ne treba, slažu blokove apstrakcije i proizvode savršeno (ovo "savršeno" uzeti s rezervom) proizvode koji zadovoljavaju potrebe klijenata ili im omoguću da izađu na tržište. Problem? Pa čim treba nešto da se napravi za šta mora da se siđe ispod sledećeg nivoa apstrakcije njihove mogućnosti nestaju, ljudi prosto ne umeju da reše takve probleme. Dodatno, scale (ono kad ti raste broj korisnika) uglavnom se postiže tako što moraš da rešiš nešto komplikovano. Ima zanimljiv tekst generalno o kvalitetu inženjeringa, koji spominje i šta su moderni frameworks doneli kao side effect - https://tonsky.me/blog/disenchantment/ Dakle, potreba za ljudima raste, kvailtet opada… Rezultat? Šizofreno stanje gde (određeni) ljudi znaju da ne moraju da se trude, da ne moraju da se ponašaju po pravilima, a da ne možeš da ih zameniš. Ovo je vrlo primetno kod mlađih generacija, čak i ovih koji izlaze sa respektabilnih fakulteta. Čim ih pritisneš oni napuštaju posao. A zašto i ne bi kada prekoputa ih čeka i širi ruke druga firma koja nudi relaksiranije okruženje i veću platu. Prosečan boravak u firmi u Srbiji (ne mogu sad da nađem link) je, i to pre početka pandemije, bio 2 godine!!! 2 godine!!! Dakle, ti uzmeš nekog, realno treba mu bar 3-6 meseci da se onboarduje i postane full funklcionalan, da može samostalno da radi jer je najzad savladao domen… i imaš oko godinu dana njegove efikasnosti pre nego što on uđe u mod da želi da menja i uđe u otkazni rok. To je smrt za kvalitet rada. Ja mojim inženjerima pokušavam da objasnim koliko je krucijalno za njihov rast kao inženjera, za karijeru, da ostanu i izdrže teške trenutke u firmi. Ali čim krene stres - recimo, proizvod najzad ode live i krenu problemi sa kodom, krenu korisnici da kukaju, customer support da zatrpava tiketima, a sales tim da vrišti - oni prosto odu. Kao što rekoh, odu prekoputa da za veće pare rade na greenfield projektu gde nema problema jer još uvek nema ni korisnika. Kažu sebi da idu da rade na najnovijoj tehnologiji i time ostanu relevantni na tržištu, ali… Pravi programer/inženjer se ne meri po broju tehnologija koje zna. Moj subjektivni osećaj je da se početkom pandemije i fluktuacija ljudi ubrzala. Imam utisak kao da u Srbiji, a bogami i globalno, u stvari postoji iluzija da ima ljudi a u stvari tu je jedna velika rupa koja šeta u suprotnom smeru od ljudi i firme samo prebacuju te deliće rupe jedna drugoj. Ako već imamo manjak kvaliteta (zemlja jednog Tesle, hej!) zašto onda firme ostaju ovde kod nas? Ok, da dođu ali zašto ostaju? Opet onaj famozni demand. Ali ima i više od toga, po meni. Probaju firme i da rade sa Indijom, Pakistanom, Argentinom, Nigerijom… I vrate se nama. East to the West, and West to the East. To je jedna od stvari koja nam je prednost. Kulturološki mi pripadamo Zapadu. Nismo gledali sinhronizovane filmove. Glupo zvuči, ali jeste bitna stvar. Meni se dešavalo da UK/Canada menadžment muku muči sa timom iz Ukrajine, i onda njih daju meni. Tako ja uradim brifing i planiranja sa Ukrajincima, i to na engleskom jer nit ja znam ruski/ukrajinski nit oni srpski, pa onda idem kod Engleza i Amera da "prevedem" dokle su ovi stigli. Indijci i ostali nesvrstani uglavnom imaju kulturološku barijeru, kriju probleme na projektu i slično. Plate rastu bez prestanka već godinama, malo linearno a malo u skokovima. Poslednji skok je vezan za odlazak firmi, pre sve USA firmi, iz Rusije i Ukrajine koje sada traže zamenu za ljudstvo koje su imali tamo. Ne pitaju šta košta samo da nađu ljude koji mogu da im završe započete projekte. Dodatno, ruske firme se sele kako bi mogle da nastave poslovanje za zapadnim partnerima. Za sada dovode svoje ljudstvo iz Rusije, ali i kreću polako u hiring u lokalu. Prethodni skok plata je bio 2021. nakon što su USA investicioni fondovi odmrzli sredstva prethodno blokriana zbog COVID19 pandemije. Pare moraju da se plasiraju negde, a nisu se okretale godinu dana. Sveukupno, stanje sa platama je šizofreno. Ima firmi koje preplaćuju, ima firme koje nekim magijama uspevaju da održe jevtin a dobar kadar na okupu. Meni se dešava da u istom recruitment procesu imam ljude sličnih kvaliteta koji traže i do 2k EUR neto razlike za istu poziciju. Srbija ne bi bila Srbija da dodatno ne zakomplikuje stvari. Pričam, naravno, o odluci od pre 3 godine kako će biti tretirani oni koji prelaze sa paušalnih agencija na regularan ugovor u radu (da smaram ovde o toj temu, ona ima zaseban topic na forumu). Tako sad imamo ljude koji sede jedni do drugih u istoj firmi, rade isti posao, i isto koštaju firmu, dakle imaju isti bruto, a primaju ozbiljno različite neto plate na kraju meseca. Šizofreno skroz. Uticaj plata na ljude? Ovo može u zaseban topik lagano. Naročito mlađi su odlepljeni od realnosti. Primati platu višestruko veću od prosečne u državi proizvodi taj efekat. Sve mogu da priušte (high tech oprema, besan auto, letovanje na Maldivima...). Problem za koji sam nedavno saznao, od prijatelja psihijatra, je da se sve više tih inženjera javlja njima za pomoć. Oni prosto ne umeju da prenesu taj uspeh, meren u parama pre svega ali i tome da su globalno priznati kao skilled radnici, u svoj privatni život. I onda to izaziva ozbiljne frustracije. Dodatno, već par godina srpsko društvo ih generalno osuđuje i prezire zbog tih istih para koje zarađuju. Uobičajen je stav "šta ti, tebi je lako kad radiš u ITu". Druga, i mračna, strana medalje. Šta će dalje? Pa big tech otpuštaju ili zamrzavaju hiring, na nivou kakav nije viđen od 2008. a možda ni tad. Videti neke detalje ovde: https://newsletter.pragmaticengineer.com/p/the-scoop-big-tech-joins-the-tech . Neki rezon je da se svi spremaju za recesiju koja se očekuje na jesen. Crypto je maltene pukao. Startapi imaju problema da u trenutnoj atmosferi podignu ozbiljan novac, pa ili se gase ili smanjuju obim posla i otpuštaju ljude. S druge strane neke firme su u shark modu i koriste ovu situaciju, i činjenicu da imaju štek ili su u indisutriji kojoj i dalje dobro ide, i zapošljavaju masovno i, neverovatno ali, i dalje preplaćuju. Dakle, još jedan kontrast i šizofrenija. Mislim da je nemoguće sad proceniti konačan rezultat i efekat svega ovoga. Kao ni da li će ovo masovno "opametiti" i "spustiti na zemlju" neke ljude. Meni su neki sad rekli da su u agoniji jer ovo im je već 2. ili 3. put u par godina da ih otpuštaju kao višak. Da, oni lako nađu posao ali šok je svaki put veliki. Oni mrze ovu industriju, iako dobro žive od nje. Sve ovo gore je vrlo uopšteno. Uvek može da se pokaže na neku firmu i kaže "pa nije baš tako. kako onda oni?". Ali to je tako zato što se IT kao termin koristi široko i za različite vrste poslova, različite industrije, markete… Ima određenih niche marketa ili sprecifičnih industrija (SAP, gaming…) gde je situacija nešto drugačija. Ali ne verujem da se drastično razlikuje.

prošlo leto /2023/ operacija izdavaštva je konačno profesionalno pokrenuta. kuća je bila tip top picnuta, završeno sve što i kako smo hteli, pici sređeno kao da ćemo mi živeti tu a ne gosti tj ljudi koje ne znamo. fokus je bio da dobru infrastrukturu - odlične madrace iz najvišeg hotelskog ranga, jake klime, veliki frižider u koji mogu da stanu i 2 lubenice i gajba piva a ne oni bedni prcvoljci iz svakog generičkog grčkog smeštaja - oplemenimo našim subjektivnim touchom tipa vintage komadima nameštaja, umjetninama po zidovima i po mobilijaru - čime se bavila žena. ispostavilo se da sve to pravi razliku kod gostiju i da se itekako primećuje. u prethodnoj 2022 godini jedini finansijski cilj je bio da namaknemo pare da pokrijemo račune. ove godine nisam imao tako konkretan cilj jer je bilo jasno će biti više novca, pogotovo što sam video koliko drugi, sa daleko slabijom ponudom, zarađuju. bilo je i posla oko odabira poreske strategije /šta i koliko na crno, jer svi rade na crno/, šta se prijavljuje - što je u krajnjem slučaju najviše zavisilo od toga kakve budu bile rezervacije. tako da sam odlučio da ono što se bude bilo izdalo preko platformi bude poreski legalizovano 100 posto a ono što se izda u ličnom kontaktu ostane na crno. i opet smo kasnili sa početkom sezone jer smo kraj juna dali za oporavak sjebanoj ženinoj drugarici koja je iz nemačke došla u stanju rastrojstva zbog rata u ukrajini gde je kao diplomata bila involvirana kao svedok pregovora i diplomatije kako se ta tragedija mogla izbeći a nije. enivej, kasnio sam sa izlaskom na platforme, pre svega zbog razne papirologije koje je u grčkoj potrebna /neki papir koji se dobija u poreskoj hebo ga ja/, tako da je jun propušten a prvi gosti su stigli tek 10.jula, to je bila jedna divna poljska porodica koja nas je posetila u selu 2 godine ranije i već tada pitala za smeštaj. rezervacije su uglavnom tako i stizale, poznanici, prijatelji, prijatelji prijatelja, ljudi koji su prethodno videli kuću i želeli da u njoj letuju tako da je vrlo brzo celo leto bilo kompletirano. tek kada su nam prvih 20 dana avgusta otkazali neki tupavi grci, prijatelji žene koja će u isto vreme odsesti kod nas /u apartmanu/, pojavila se rupa koju na short notice nije bilo moguće popuniti. zato sam aktivirao airbnb i bukvalno u roku od par sati i to rasprodao. na kraju se ispostavilo da je ta prošlogodišnja cena od 120e/dan bila na nižoj strani za to gde je sa cenama otišao smeštaj na ostrvu, ali mi to nije pričinjavalo problem jer se sezona produžila pa je na kraju i septembar bio rasprodat tako da su nam poslednji plaćeni gosti izašli iz kuće ako se dobro sećam 8. oktobra. ako pričamo o prihodu tj o projekciji istog, ja sam sve računice pravio spram toga da jednog dana, kad se baš trajno trajno preselim tamo, mogu da živim od izdavanja. život na ostrvu za sada nije skup, mislim da je manje od pola životnih troškova u atini. kad je žena sama tamo, ona tvrdi da živi na 300e plus računi, ja joj baš ne verujem ali možda je i tako jer kad je sama ne jede meso ni ribu ni ne ulazi u LIDL. aj da kažemo da se sa 500-600 može živeti okej, ako ne trošiš previše u kafani i online kupovinama. tako sam u nekom trenutku postavio cilj da prikupimo 6000 za sezonu, što bi bilo tih 500 puta 12 meseci. na kraju je ta cifra premašena za više od 30 posto, preko 8000, što bi borat rekao - great success. i to je to. za ovu godinu izlazimo ranije na portale za bukiranje plus će nadam se biti i efekta toga što smo bili hit za one koji su dolazili na naš deo ostrva. nekako pokušavam da se fokusiram na turiste iz italije, nemačke i austrije koji ne dolaze prvi put na otok koji su kao kajteri i surferi već uspostavili kao prime destinaciju a ne bi da spavaju u kamperima kao do sada da ne kažem ceo život, omatorilo se, ceni se i dobar krevet. već imamo i neke rezervacije ali svakako mislim da ćemo morati da se više cimamo oko airbnb jer treba pokriti 4 meseca. na booking ne planiram da izlazim barem ne sa štalom, u koju nemam nameru da puštam baš bilo koga a kontrolu toga na bookingu nemate zbog sistema automatske rezervacije bez prethodne provere. na booking će ići apartman na spratu glavne kuće i to samo na short notice, tu može bilo ko pa i bugari, rumuni i grci /koji su najgori gosti od svih, mrtva trka sa bugarima/. neki apstraktni cilj je da se za sezonu zaradi 12.000 što bi značilo da se na godišnjem nivou pokriju veći troškovi života na otoku za dvoje. ne verujem da će se to desiti ove godine ali svakako nije nerealno vrlo skoro. a sad nazad na temu nekretnine, ključno pitanje - ROI tj return of investment. na kraju je ulaganje u štalu bilo manje od 25.000, što znači da to ide vrlo brzo, čak nenormalno u poređenju sa sličnim operacijama u beogradu. tu nije uračunata vrednost prilikom kupovine - mi smo je dobili u kompletu uz kuću i plac. drugarica je nedavno u susednom selu sličan objekat u dosta boljem stanju za renoviranje platila 30.000. možda se to oko ROI ubrzalo sa rusima sada, ne znam, ali ne verujem da u bgd može za manje od 10 godina. u mom slučaju će biti par godina. bavljenje ovim u grčkoj ima smisla, mada koliko vidim srbi se fokusiraju na nekretnine oko soluna i na halkidikiju i ovim destinacijama targetiranim od strane naših - olimpijska regija i slično. verujem da je zato što ne idu dalje i ne istražuju. ne sumnjam da i to ima nekog ekonomskog rezona, naročito ko je kupio dok su cene bile niže. sada su od 1000e/m2 pa naviše za useljiv objekat u zavisnosti od stanja i ostalih faktora. za novogradnju vrhunskog kvaliteta /kakav ne postoji u srbiji/ trenutna cena je 1450e/m2 plus dozvole, zemlja, priključci itd. moja preporuka je uvek da se traži neka destinacija koja nije provaljena od strane masovnog turizma, nemojte me pitati koja jer iskreno ne znam ali bi uvek prvo gledao ostrva koja imaju pristojnu putnu logistiku u toku sezone /brod, avion/. sve ostalo je u domenu mogućeg. problem za naše državljane vlasnike ostaju šengenska pravila čije vam izbegavanje ne omogućava ni vlasništvo nekretnine. bićete limitirani na 90 dana boravka u 180 dana. nekome je to dovoljno, nekome nije. ko ima EU pasoš neka ne brine, može da uz prijavu boravka na osnovu nekretnine ostane koliko hoće. ako pak planirane subrental u svom odsustvu, da nekom rentirate na duže pa da to dalje hendluje neko drugi, može, ali je zarada osetno manja, proverite sve kada počnete da se zanosite time. kupovina se ne radi samo pretragom na sajtovima real estate agencija u grčkoj, mora se sesti u auto i temeljno pretražiti odabrana destinacija. često se objekti za prodaju nalaze u direktnom kontaktu tj nisu oglašeni na internetu, naročito ne u ruralnim predelima gde je vrhunac da neko okači tablu sa brojem telefonu na kuću koju prodaje. prilikom kupovine kuće plaćate porez na prenos koji se ne računa prema tome koliko ste platili već prema katastarskoj vrednosti kuće, koja je u ogromnom broju slučajeva nerealno visoka ali tu ne možete ništa, jer grčka država. tu ćete uvek biti na gubitku. svakako vam u tom procesu treba advokat a uskoro i knjigovođa, jer preko njih idu porezi, to se lako nalazi jer su to najrasprostranjenije profesije u grčkoj. godišnji porezi na nepokretnost u grčkoj su niski, šta god vam ljudi u neznanju bulaznili a isti su i grci koji kukaju na poreze jer ih ceo život nisu plaćali a u međuvremenu su se nakrali i izgradili hiljade kvadrata koje je trebalo legalizovati i oporezovati pa im sad skupo. ja na ova 2 objekta od 180m2 ukupno na 550m2 zemlje plaćam isto kao i 90m2 na vračaru, oko 250e. skupa je struja, 2-3x više nego kod nas, ali se može štedeti a može se investirati u solarne panele ako nemate jake potrošače - alternativni izvori su sistemski prihvaćeni a ne kao kod nas. voda je skuplja nego ovde ali nebitno. internet i kablovska koštaju isto kao kod nas, 35e za cosmote paket optičkog interneta koji je osetno brži nego kod mene. čišćenje se rešava, na vreme se prave dogovori sa profesionalcima koji to rade ili čistite sami kao što smo uglavnom radili mi, uvek kada flora, makedonka sa prespe iz susednog sela, nije mogla a ne znam da li je 1-2x uspela za leto kod nas. mi nismo čistili kao mahniti, naš princip je da pitamo goste šta kako i koliko hoće, koliko često hoće posteljinu i peškire pa se onda prilagodimo. neverovatno je koliko bukvalno niko neće ta neka posebna cinculiranja, bukvalno nikome nismo čistili svaki dan. a inače planiram da vidim da li ima rumba robot koji može da usisava i riba pa da ga pustim u veliku slobodnu površinu, jedino je bitno da može to vlažno čišćenje. našim gostima su bitnije sitne fore koje pokazuju pažnju tipa dobrih šampona i shower gelova /bog blagoslovio grčki korres/, raznovrsnih opcija za kafu /mokapotovi, french press, mutilica za frape i slično/, dobar izbor kuhinjskih utenzilija - mi smo imali handmade šolje, tanjire i činije lokalnih keramičara, dobre čaše za vino, otvarače itd. poneka flaša dobrog vina, tsipura, lokalnog maslinovog ulja. sad iskreno ovakve stvari ne mogu pred sve goste, bugari bi mi random poharali pola kuće a nama bukvalno jedna čačkalica nije nestala. svima koji izdaju preporučujem te male znakove pažnje koji gostu ostave tj pojačaju utisak da nisu u random smeštaju koji je isti kao bilo gde. u tom smislu, mi nemamo ni jedan plastični komad nameštaja u kući, sem neke poličice u kupatilu sve je drveno, sve stolice, stolovi itd, to je nešto čime pokazujete nekakav životni nivo. gosti će umeti to da cene. eto to je to, moja podrška svakome ko se odluči da izađe out of the box na temu nekretnina i investicije u izdavanje. ali naravno kao i svuda u životu i tu pored dobrog planiranja treba i sreće da se dođe do rezultata. kome je lakše da uloži u tipske aparmane, why not. za sva pitanje i informacije u vezi kupovine u grčkoj stojim na raspologanju koga zanima. mislim da sam od kupovine naovamo ozbiljno doktorirao forenzičke detalje grčkog real estate tržišta a pritom realno nisam imao pojma kada smo 2017. pazarili. sve se nauči... /ende/

Meni da je neko rekao pre nego što sam dobila bebe da ću moći da upadnem u sleep-komu na dve sekunde STOJEĆI - mislila bih da me zajebava. Dešavalo mi se da zaspim uz bebu dok smo sami pa se u panici probudim i gledam da li diše, da li sam ga ugnjavila i ugušila, posle kad su prohodali itd samo ideš po kući i zatvaraš prozore, kriješ noževe, hemiju i kanape. Roditeljstvo je neverending stres i strah i borba sa sobom i sopstvenim fiziološkim potrebama i željama. Ja tu majku uopšte ne krivim i razumem je. Ne bih joj bila u koži za sve pare sveta.

jebo im ja svima mater. i ira teeroristi su bili po kucama pa englezi nisu bombardovali i ubijali na angro jer, eto, moraju da se brane. i nema veze sto nisu bili okruzeni neprijateljima. jasno se vidi da nije ni izrael. bar ne onima koji bi ginuli za palestince. jer kao sto vidimo, arapsk svet nije ustao da unisti izrael bez obzira na sve. ovo sto se desava u gazi je faking jezivo. ovde (uk) mediiji ne prestaju da drljaju o taocima (kapiram da je horor, nisam bolid) i o teroristickom napadu na izrael al jebem mu mater - sta god da se desilo tog 7og oktobra, ovo ubijanje, ovo mucenje ljudi koji nemaju ni hleba ni vode ni struje ni goriva.... pa koja zver neko treba da bude da to pravda kao legitimnu borbu protiv terorizma. pas mater i americkoj i eu i uk vlasti i svakom ko trazi 'prekid za humanitarnu pomoc gazi' umesto da zahteva da ovo ubijanje nevinog naroda prestane. gade mi se svi bolidi koji se plase za pozicije i prde o izraelskom pravu na odbranu. daleko je ovo od odbrane. predaleko. i svako (ovde vec mislim na narod koji ne odlucuje al je u poziciji da bira strane) ko i pokusa da opravda ova zverstva izraelske vlasti je, sto se mene tice, ljudsko govno. ono najgore. toliko od mene u ovom javljanju. ako sam nekog uvredio - molim i drugi put.

kako me ova najava prenosa veceras vraca u mladost kad sam sa babom svako vece geldao sudjenje seselju. ona navijala za seselja, ja za tuzilastvo, napravi mi palacnike pa krenemo da se svadjamo kao ljudi.

U velikom broju zemalja (ne samo evropskih nego i africkih) kada drzava ubije svojih 14 gradjana vlada bi danas kolektivno izasla na konferenciju dala ostavku i zauvek napustila politicku scenu. Ja otkad sam video spisak zrtava i njihova godista ne mogu da se sastavim a govnari otprilike pola sata posle nesrece ciste dokaze po internetu a navece vrhovni govnar vergla idiotizme. Ko god glasa iz bilo kog razloga za ovu bagru ili ih pokusava bilo kako opravdati i braniti i sam je moralna nula i zasluzuje da se srusi nesto na njega.

Vasilij Zajcev komentariše snajpersku pucnjavu. Ovo je najstručniji forum ikad!

Imao je on odlicnu karijeru ovde, ali ovaj ogroman publicitet i velika zal za preranim odlaskom je miks vise stvari. Samo Maradonina smrt je zauzela slican prostor u medijima i interes I ljudi koji ne prate fudbal. S tim sto je bilo i mnogo kriticara idolatrije lika sa toliko protivrecnim nacinom zivota.Kad je umro Paolo Rosi, najveci posleratni fudbalski mit italije nije dobio ni trecinu ovog prostora. Za to je “zasluzna” opaka bolest koja ga je zaskocila. Zapravo ne bolest, vec nacin na koji joj se odlucio suprostaviti. Odlucan i jak kao stena ali ne krijuci ni u jednom trunutku svoje emociju i ljudsku slabost i patnju. Jedna neverovatno autenticna osoba koja je imala u sebi neku formulu da je svi vole ili barem postuju. Trenutak kad se vratio na scenu preporodjen I “ozdravljen” je u ocima svakog posmatraca bila pobeda jake volje obicnog coveka, neverovatno jakog karaktera, ali ipak jednog od nas, nad zastrasujucom smrtonosnom azdajom. I onda odjednom preokret preko noci i tragican kraj. Ovde su to psiholoski primili kao ogroman sok. U smislu “Cemu mi da se nadamo ako je neko jak kao on izgubio tu trku!” Bukvalno su svi bili iskreno potresheni. Od premijerke do moje komshinice bakute koja pojma o fudbalu nema.

upoznajte kiru, parts unknown. nađena sa sestricom negde na avali. portret iz oglasa kada smo je udomili i skoro dva meseca sa nama

danas pričao sa kolegom čije je kumče teško ranjeno u ribnikaru(uz onu devojčicu) ukazuju se dobri znaci, napokon 🙏🏻

Direktor Urgentnog centra mrtav hladan izjavio da ne bi spasili ovoliko zivota da Vucic nije renovirao Urgentni centar. Zamisllite taj mozak kojem je u ovakvoj situaciji prioritet da bas ovo izgovori. To nisu ljudi, to nisu ni gmizavci, Bremova enciklopedija ne poznaje ovoliko primitivan oblik zivota. Amebe su slozeni organizmi za te protuve.

Sa 7 godina mi nikako nije bilo jasno kako Ivo Andrić može stati u nečiji mali prst.

Uf, bre, prevrcem po glavi gde sam ga sve slusao i kad, pa ko da mi se ceo zivot odmotava pred ocima. Neke druge sam slusao intenzivnije, cesce ih gledao uzivo, ali niko mi nije bio na "plejlisti" toliko dugo. Slusao se Djole kod kuce u predskolskim danima (slika omota singlice Snase mi jedna od najranijih uspomena), pa onda kroz osnovnu skolu - Boza Pub i kompanija, pa kasnije Samo da rata ne bude, prva ljubav s kojom sam ga preslusavao do iznemoglosti, pa ratne godine i mracnije pesme kao uvod u odraslost. I dan danas imamo u autu dva cd-a. Jedan je komplet Balasevica u mp3. Godina 1996, pocinje studentski protest, prvi dan. Zovemo na sve strane, trazimo neku podrsku. Meni neko doturio Djoletov broj. Javlja se Olivera, objasnjavam joj stidljivo u par reci da bi nam svaka podrska nesto znacila, pa ako mozemo da ga stavimo na neku listu javnih licnosti koje podrzavaju protest. "U redu", kaze, "svakako hoce, na vasoj je strani. Dajte mi broj faksa." Ja u cudu, trazimo nekoga ko ima faks. Sat kasnije stize na taj broj faks s njegovim potpisom koji i danas cuvam medju licnim relikvijama. Studentima (Bez prava da se uplićem, ali sa punim pravom da verujem u vas, kao što ne verujem ni u koga drugog) To više nije stvar pacijenata Prerušenih u stranačke Lidere Dosta Histeričnih, Klimakteričnih Sami su stekli Duhovne Midere To više nije pitanje Gadosti Profita, prevare i Mutne Vode Ne, deco, To su Kradljivci Mladosti Za vas je to već problem Slobode Svakom svoj tropar. I svoji gresi Dosta se brukala ova Nacija Krajnji je čas da se Srbiji desi I jedna čestita generacija *** Đorđe Balašević – Studentima / Novi Sad, 1996. godine A da je ovo postala neka zemlja kakva je trebalo da postane, Samo da rata ne bude bila bi jedini kandidat za himnu. Ali to je neka druga prica. Umesto toga dobili smo Ziveti slobodno - himnu svih nas osudjenih na vecitu ilegalu i traganje za licnim slobodama po plocnicima Toronta i drugih vukojebina.

Bora Čorba je davno umro još u prošlom veku. Ovo danas je umro neki Borisav iz Čačka sa prebivalištem u Ljubljani. Ostalo je za njim ono što je valjalo a to je taj prvi deo karijere i što više vremena bude prolazilo ima nade da će se zaboraviti sve to sto je usledilo od 90ih pa do samog kraja, mada koliko se trudio, možda i neće.

u jdp su siparice i zanesene studentkinje drustvenih fakulteta bile podeljene na leka tim i laus tim. kao nekada bitlsi i stonsi. prva pol. 1980-ih, pre svega. bio je sve sto javnost zna, i veoma dobar covek. neki od prvih dana septembra 82-3, poslednji popodnevni let za tv. neko sranje, ide se na du. strasna guzva od skoro istovremenog sletanja vise aviona. na kraju, vec je oko 9 uvece, ispred aerodromske zgrade ostaju oni koji nisu hteli da se guraju i otimaju za prtljag, za prevoz: momak u farmerkama i majici s lakom torbom i studentkinja knjizevnosti koja ide da doletuje. uzimaju zajedno taksi da podele trosak i do budve pricaju o ko zna cemu. ona se ne seca, osim da je bilo lako i prijatno. momak na kraju svraca na kafu, ukucani su zateceni i zadivljeni pojavom poznate licnosti al se junacki drze normalno. sede jos malo na terasi pod lozom i cistim nebom boje mastila prepunom jasnih i sjajnih zvezda, u noci koja jos mirise letnje. mozda pricaju, mozda cute i slusaju, ona se ne seca. onda se pozdrave i rastanu. poz

Trenutno na pauzi, pa nemam vremena da se raspisem, ali ukratko: Uz ogradu da su zabacene seoske skole malo drugaciji entitet, deca nisu u potpunosti jos uvek svesna pune razmere ove tragedije. Slazu se da nikako nije smelo to da se desi, ali njima je sve to nekako daleko, njima je Beograd daleko koliko i London. Raduje sto niko ne opravdava ili glorifikuje ovo sto se desilo (za razliku od ovih prica koje sam video ovde i na drustvenim mrezama i koje su tragicne). Koliko vidim niko od kolega ovde ne drzi nastavu vec prica sa njima, naravno u skladu sa uzrastom. Ja sam imao prvake, koji su jbg prvaci, ali sam iskoristio priliku da popricam bar na temu vrsnjackog nasilja, ukratko, nema veze ko je crn, beo, zut, visok, nizak, mrsav, debeo, svi smo deco sta? "Isti!" Mislim pricam im to od prvog septembra ali je ovog puta utisak pojacan celom situacijom.

Prenosim jedno mišljenje ...... Strašna istina i umirujuća laž Pre mnogo godina sam sedeo na predavanju iz predmeta klinička procena ličnosti. Profesorica je razgovarala s jednom koleginicom koja je, u kliničkom dosijeu pacijenta s kojim je radila, napisala kako je on, između ostalog, depresivan i kako je i sam pokušao da izvrši samoubistvo zbog toga što je njegov otac izvršio samoubistvo. Vrlo dobro se sećam profesorice koja je tada svima nama pokušavala da usadi u glavu kako rečenica "on se pokušao ubiti zbog toga što se njegov otac ubio" nema mesta u stručnom nalazu i mišljenju, a koji smo morali da napišemo kao zaključak u kliničkom dosijeu naših pacijenata. Razlog je vrlo jednostavan - ljudsko ponašanje ne može da se ovako pojednostavljuje, jer rečenica da je neko depresivan ili da je pokušao suicid zbog toga što mu se otac ubio nema mnogo smisla, odnosno ne daje nam baš nikakvu informaciju o samom pacijentu i onome što se s njim desilo. Zašto? Zato što samoubistvo roditelja može biti faktor koji doprinosi razvoju depresije kod neke osobe, ali sam po sebi niti je nužan (dakle, nemaju svi depresivni pacijenti roditelja koji se ubio), niti je dovoljan da se depresija razvije, jer ono što je potrebno istražiti i u stručnom nalazu i mišljenju napisati je NAČIN na koji je taj događaj uticao na eventualan razvoj depresije kod nekoga. Ako je uopšte i imao uticaja. Kada bi samo takav događaj bio dovoljan za razvoj depresije, onda bi svi sa istorijom samoubistva u porodici bili depresivni, a mi znamo da - srećom - to nije tako. Isti ovaj princip, odnosno problem pojednostavljivanja važi i za svaki drugi oblik ljudskog ponašanja. Nemamo osnova za povlačenje strelice od "otac se ubio" do "pokušao samoubistvo", isto kao što nemamo osnova da povlačimo strelicu od "gledao rijaliti i Kristijana u školi" do "ubio pištoljem devetoro ljudi." To je jedna gruba simplifikacija koju vole da koriste mediji i ljudi koji imaju potrebu da (sebi i drugima) "objasne" ovakav užasan, nesvakidašnji događaj. Ali, to nije objašnjenje. Nije ni blizu objašnjenja. To je samo umirujuća laž. Razmislite malo. Kada bi "krivac" za ovaj tragičan događaj bila rijaliti emisija, onda bi svi koji je gledaju uradili isto to. Kada bi krivac bilo Kristijanovo gostovanje u školi, prenemaganje Jeremićke u svojim emisijama, Šešeljevi hvalospevi ruskoj agresiji na Ukrajinu, treš muzika, korupcija, političari koji kupuju diplome ili bilo šta drugo što postoji u ovom društvu, a što nam se ne sviđa, onda bi svi zahvaćeni tim "lošim stvarima" pokazivali isto ponašanje. Međutim, to nije slučaj. Zašto? Zato što su psihološki mehanizmi koji stoje u pozadini ljudskog ponašanja daleko složeniji od toga da događaj A uzrokuje ponašanje B. Ja znam da ljudi imaju jaku potrebu da sebi "objasne" ovakav događaj (što je veća netolerancija na kognitivnu nejasnoću, to je ta potreba veća), jer ih "objašnjenje" umiruje i daje im nekakav smisao u nečemu ovako besmislenom. Verovatno čini i da se osećaju malo sigurnije. Međutim, to "objašnjenje" je samo umirujuća laž. Možemo da je ponavljamo sto puta. Možemo da je pišemo i čitamo u komentarima nama poznatih ljudi, u komentarima javnih ličnosti, pa i raznih "stručnjaka" (eto, već se pojavila jedna koleginica koja je, ne zezam se, rekla i da "prekomerno korišćenje društvenih mreža može da dovede do ovakve tragedije"). No, sve to ovu laž neće učiniti istinitom. Ne postoji društvena odgovornost za ovu tragediju (tj, postoje stvari za koje društvo i određeni pojedinci svakako jesu odgovorni, ali ne i za ovaj čin sam po sebi). Nismo vi i ja odgovorni. Nisu to ni moji roditelji, ni moji brat i sestra u Beogradu, ni moji kolege s posla, ni konobari u Ribaru, ni ljudi koji se pojavljuju u rijalitijima. Ne. Svaka osoba na ovom svetu, ukoliko je sposobna da razume značaj i posledice svog ponašanja, jeste sama i odgovorna za to ponašanje. Jedina odgovorna osoba za ovu tragediju jeste izvesni K.K. koji je sa svojih 14 godina života (ukoliko ne postoji mentalna retardacija, a nisam čuo da se spominje) bio potpuno sposoban da shvati značaj svog dela i da razume posledice svog dela. Nemojte ga oslobođati odgovornosti, jer bez obzira na njegovu životnu priču, bez obzira na eventualne stresore i traume koje je doživeo, on je sam doneo odluku da uradi to što je uradio, znajući kakve će biti posledice i nemajući nimalo saosećanja, odnosno empatije i ljudskosti da ipak odustane od te namere. To je sasvim dovoljno da se smatra jedinim odgovornim za to što je uradio, a vi nemojte da kukate kako su krivi država, društvo i rijaliti emisije, jer time ga samo oslobađate odgovornosti i otvarate prostor drugima da tako razmišljaju. I još nešto. Psihologija vrlo dobro poznaje jedan mehanizam učenja (novih ponašanja) koji se naziva Učenje po modelu. To je ono kada nešto vidite, pa onda posle i sami to radite. Ovakav mehanizam učenja može biti odgovoran za loše stvari koje urade mala deca. Recimo, kada dete od sedam godina vidi neki nasilni čin na TV-u, pa ga ponovi i time povredi ili ubije brata, onda zaista ne možemo da krivimo to dete za taj čin, jer deca tog uzrasta nemaju sposobnost da razumeju značaj i posledice svog ponašanja, niti imaju adekvatan "filter" u svojoj glavi. Stoga mala deca ne bi smela da gledaju nasilne filmove i igraju nasilne igre. Međutim, ovde se radi o detetu koje je već ušlo u stadijum formalnih operacija u svom kognitivnom razvoju. Ono je sposobno da razume i nasilje koje vidi na TV-u. Većina dece nasilje neće oponašati u realnom životu, jer im je jasno da ono donosi loše posledice po sebe i druge, odnosno, pored adekvatnog kognitivnog razvoja, kod njih postoji i adekvatan socio-moralni razvoj. Dakle, njihov kognitivni sistem i crte ličnosti služe kao filter i sprečavaju automatsko ponašanje po modelu onoga što vide. Zato milioni ljudi koji gledaju nasilje na TV-u nisu i sami nasilni. Zato milioni ljudi koji igraju "nasilne video igrice" nisu i sami ludaci koji ubijaju po ulicama. Zato milioni ljudi koji su pročitali "Zločin i kaznu" (ha, nikom nikad nije palo na pamet da za nasilje optuži nasilne knjige) nisu nikad došli na ideju da uzmu sekiru i nekoga ubiju njome. Stoga, kada dete ovog uzrasta počini jedno ovakvo delo, mi moramo da razumemo mehanizme koji su doveli do toga, te, imajući u vidu sve gore navedeno, imamo pravo da ga smatramo odgovornim za to što je počinilo. Strašni, loši ljudi, ne postaju takvi sa navršenih 18 ili 21 godinom života. Oni se takvi rađaju (ili se barem rađaju s određenim predispozicijama koje će, u međudejstvu s određenim spoljašnjim faktorima, dovesti do toga da postanu tako strašni). To znači da svoju "lošu narav" pokazuju u vrlo ranim periodima života. Okolina ih često ne primećuje, a porodica ih već tada, uglavnom, oslobađa odgovornosti, jer "nije on loš, samo je upao u loše društvo." Oni postoje. Tu su oko nas. Srećom, ima ih malo. Ali ih ima. To je strašna istina koju se, verujem, mnogi boje prihvatiti. Možda jedino strašnije od toga jeste spoznaja da njima ne treba niko drugi i ništa drugo kako bi se odlučili na ovakav čin.

https://a-sada-olja-kuva.blogspot.com/ https://www.instagram.com/a_sada_olja_kuva/ https://www.coolinarika.com/profil/miloolja

Sve mi je objasnio. Prođemo Sarajevo, Ilijaš i Podlugove, i piramide su prva levo

- snimićemo i mi belog lotusa, samo će se zvati beli božur. ti ćeš biti mladi naslednik hotela u bogutovačkoj banji. bule goncić će ti biti ćale, da znaš samo, tu se gurao onaj kreten lepomir al ko ga jebe, a lidija vukićević će ti biti keva. režiraće debeli, zvaću odmah lučića budžet neće biti problem. ma ima da grmi

ovo dete što je pucalo bukvalno je napisalo optužnicu protiv cele države i bolesnog sistema. a optužnica glasi da nam je svima, i našoj deci i nama, glava bukvalno u torbi, gde god da se nalazimo u konkretnom trenutku. živi smo sticajem okolnosti i živimo u nadi da nas neki sticaj okolnosti neće preseliti u večna lovišta. država i bolesni sistem će da aktiviraju sistem samoodbrane. odnosno samoodržanja i ništa se suštinski neće promeniti. osim u slučaju kada bi ovo bila kapisla za nekakve revolucionarne događaje. a bojim se da će se cela pria o uzrocima i posledicama relativizovati, pošto suštinski zadire u srž problema i dira u "stečene" društvene položaje, odnose snaga isl

Ne razumem baš šta hoćeš da kažeš, da se nekakva katastrofa dešava zbog stavova poput mojih? Zbog toga više niko nije spreman da radi od jutra do mraka za nekog pod bilo kakvim uslovima da bi za to dobio šaku pirinča. Ne, druže, katastrofa se dešava zbog neukih, bahatih, beskrupuloznih i bezobraznih koji su godinama i decenijama vodili te sisteme kojima se sada događa katastrofa. Koji su, dok je cena rada bila jeftina i dok je rada bilo, ljude tretirali kao robove i kao robu čiji se rad kupuje i prodaje na tržištu kao sirovina, maltretirali ih da rade što više preko svih normi, i noću i vikendima, i gledali ih da ih plate što manje, da im odbiju od plate, da im deo plate vrate na ruke i slično. E, sada su odrasle i stasale generacije ljudi koji su gledali svoje roditelje kako ih drugi ponižavaju i kako oni od toga baš ništa nemaju osim stresa i bolesti. Jel' nema srednjih sestara u bolnicama da rade sestrinske poslove - pa ćerke su gledale majke kako lome kičme i danju i noću, kako ih pacijenti i rodbina maltretiraju, doktori seksualno uznemiravaju, i kako od svega toga ne mogu da kupe nove cipele i da odu na odmor kao ljudi, nego ih država drži 20 godina na plati od 35 hiljada. Pa ko bi normalan izabrao za sebe takav život, to je život koji ne bi poželeo ni najgorem neprijatelju. E sada, kada je došlo do sranja, sada je kuku i lele, ali ni sada oni koji su do tog sranja doveli ne prihvataju svoju krivicu, nego su opet krivi opet Mile i Slavica koji neće da prihvate svoju ulogu kmeta i roba koja im je namenjena, da bi dostojniji mogli da menadžerišu i upravljaju. Stvarno mislim da su ovakva učitavanja vrhunski bezobrazluk. I opet se problem ne rešava tako što ćemo da učinimo nešto da motivišemo ljude koji rade te poslove da se na poslovima osećaju srećno, i one koji bi radili te poslove da im oni budu primamljivi, nego ćemo da uvezemo novu turu robova preko pola planete da bismo mi nesposobni i bahati mogli da ostanemo na pozicijama na kojima smo. A ako ni to ne upali, neka gospoda i dame koje su sve to zamesile, kao i njihovi privilegovani potomci, izvole da sami rade te poslove koje nema ko da radi.

zasto jebeno ovaj covek mora sve da objavi, pa i ovo. zasto je toliko govno da mi je znati. zar nemamo nekoga iz policije, vojske, bolnice, saobracaja ko je dovoljno pametan da kaze dve tri reci za javnost. zasto ovo govno mora da se petlja u sve jebene stvari u zemlji. jel mora bas sve da se iskoristi u pol svrhe somino raspala

Imamo neki kamper koji je mobilni umetnički centar pa smo radili radionice sa klincima po karton naseljima gde se ljudi bave sakupljanjem sekundarnih sirovina jer oni nemaju nekog da ih dovede negde na radionicu ili obuću npr. Prva je muka bila da nađem naselje u kom može da se radi (naravno meni su uvalili terenske poslove). Drugi ortak vodio Centar za integraciju mladih koji radi s njima pa mi je zajmio volontere. Prvo Bežanija - to je vrlo klasno raslojeno naselje u kome te asemblaže dasaka plastike cigala i ko zna čega u kojima oni žive neki imaju pa drugima iznajmljuju ali vrlo je podeljeno ko ima više ko manje i ovi što imaju više biju ove što imaju manje ovako preda mnom (paradoksalno u tom naselju mačke i psi žive zajedno po 'ulicama', to u životu nisam video). Sve su to Romi izbegli s Kosova, gde su ih terali da kopaju grobnice masovne ili kakve već u ratu. Svi su ih terali i Srbi i Albanci a i teli da ih ubiju, nekad usput a nekad iz nekog razloga, smetao im dim il štajaznam. Ovde se dosta njih naselilo ispod Gazele pa kad ih je policija izbacivala pendrečili su i decu to sam gledo na telefonu milina je. Jednom liku je došao brat koji je uspeo da zapali u Belgiju, pa mu je ovaj pokazivao taj snimak. Njegov brat je pokazivao meni i plakao i pitao me jel to u redu (?!) ja sam reko nije. Imaš naselja gde samo kradu te kablove i svašta, u njih niko ne može da uđe. Recimo ono između Banjice i Kanarevog brda i kažu volonteri to samo nikne. U šumi, na livadi, negde gde nikog nema. Tu ispod Banjice sigurno pale kablove jer su tu i neke divlje 'radnje' za otkup, imaju i vrlo opasne pse koji noću pređu Borsku da bi te napali ako šetaš (zbog njih sam prestao da pešačim noću). Na kraju smo se odlučili za Revu, gde smo radili npr dva meseca. Odnosi su ok, tamo deca rade fer poslove - prose prostituišu se. skupljaju na fer način i već šta ko može. Prvo su nas gledali čudno i imali mnogo pitanja. To je ok. Nemaju WC mnogi i neke te kuće unutra jako smrde. Projekat je bio za 10-20 dece al tamo ih bude 40 a ne mož sad reći 'vas 20 odjebite' pa je bilo veselo jer je nas trojica. Čipsevi, sokići, bojice papiri to se deli iz kampera i bojice su svi uzimali duplo i sve su nestajale ali nije cim da se kupe nove, samo moraš uvek da ideš da kupuješ to ništa nismo predvideli. Sedelo se na gajbicama i stolicama, oni sve donesu nameste nam jer i oni se valjda nekad okupljaju tu da slave nešto nije baš da samo prose i kopaju po kontejnerima. Kad su videli da ćemo dolaziti opet bojice su prestale da nestaju, vraćali su uredno. Kontam da je to strava. Roditelji bi mnogo voleli da deca idu u školu i pošalju ih u Zagu Malivuk ali nemaju patike nego u papučama pa im se svi smeju pa se deca vrate kući. Učiteljica ih bije, to su mi deca pričala, al njima je to normalno njih svi biju od malih nogu. Meni je najteže bilo da se naviknem da deca trče pod kamper (ima samo jedna kao ulica u Revi tj jedan prolaz između zgrada i svi polude kad ulazimo a kamper je veliki ne vidiš dobro da li je neko podleteo a oni svi trče okolo ili pretrče ispred, na kraju sam skontao da oni znaju šta rade kao oni kučići kad love točkove al ja nisam navikao da radim s tim rizikom). Ili da crtaš s detetom od 5 godina a za par minuta to dete te gleda s ivice krova neke trospratnice koja im je centralna kuća tu na kraju naselja. Da se to desi u školi ukinuli bismo školu, ćao. Pokazali su nam vozila motorna ona za skupljanje što ih budže od drugih vozila. To je hit! Izgleda ludo i baš nabudženo i dobro, pola sela pravi i vozi na volan a pola na ram - to su dve škole i tu razgovora nema. Jedni ovako, jedni onako, rasprava šta je bolje je večna. Kad ih pitaš da li imaju neku muziku (jer smo im na kraju pravili izložbu tamo, a posetioce dovozili autobusima, bilo nam sigurnije nego da vodimo decu autobusom na Vračar i mislimo dal će neki treš romantičar da ih napadne) gledaju te čudno. Svi imaju instrumente tj mnogo njih, to se začas nakači na banderu i pičvajz. Deca se neviđeno raduju svemu, otvoreno kao što nikad nismo videli, svima nam je bilo mnogo teško kad se to završavalo jer smo tek počeli da se upoznajemo i jedna devojčica mi je poklonila mobilni telefon nacrtan na papiru. Al smo crkli za ta dva meseca, dogovorili smo se da se ne čujemo mesec-dva da se odmorimo od stresa i tako je i bilo. Enivej, posle par godina sam blejao s Romima na reciklaži u Višnjici- to je skroz druga priča. Oni su ljudi zaposleni za stalno, ulažu u sebe, peru se non stop imaju tamo tuševe, rade svoj posao a posle idu zidaju kuće sebi, skupljaju prekovremeno, idu na žurke druže se, kako ko neki su stariji neki mlađi ali to sa ovim raseljenim veze nema, niti se oni ikako poznaju. Drže do sebe, što bi se reklo. Ima tamo jedan čika-Bane, svi se podjebavaju non stop a njega niko jer će Bane da te odrobija i generalno ni on nikog ne podjebava nije taj tip. Njemu život nije zezanje, meni je prekul lik bio. Ne priča mnogo, ali oće da razgovara. Enivej, kad je Bane čuo da sam radio u Revi malo je ćutao, pa je reko: Sine, iz kog tanjira jede to dete, iz tog jede pacov. Ti ljudi nemaju šta da izgube. Oni često biju decu, muče životinje, muče jedni druge, jer njih u životu ništa drugo ni ne čeka. Niko se za njih ne brine nimalo i niko neće. Neće živeti dugo kao mi, ne žive u istim uslovima kao mi, nemaju gde da pobegnu od svega toga, to je paralelni svet koji niko ne poznaje jer retko ko dobro poznaje i Rome koji mu žive u komšiluku i to se sve zapatilo kroz vekovni rasizam i sad ga je teško otpetljati ali tim smradovima što ih koriste da skupljaju klikove po fejsu (tačno mogu da zamislim kako broje lajkove stranice i računaju s kim novim sad mogu da se utale) mogu samo da poželim sve najgore u životu. Za mene oni nisu ljudi, iako su građani. Eto.