Jump to content
Sign in to follow this  
Yonkers United

Svetska Kriza 2008-....

Recommended Posts

Budja
Gresis! Americki ustav bazira na toj slobodi i sve do kraja 19. veka ta sloboda je i nacinila od SAD jednu od najmocnijih drzava na svetu. Sve do gradjanskog rata uopste nije ni poslojala bilo kakva centralna banka, a sadasnji Fed sistem je uspostavljen tek 1913. Krajem 19. veka i pocetkom 20. je zatim poceo postepen udar na tu slobodu od strane politicara i sa njima povezanog krupnog kapitala, sto rezultira u manipulacijama trzista i poslovnim ciklusima.
Nije li Tedi zapravo rasturao krupni kapital u jednom trenutku?

Share this post


Link to post
Anduril
falsifikovanje istorije. npr. tokom 19-tog veka, USA je imala i odrzavala visok nivo protekcionizma za domacu industriju.* jedan od osnovnih razloga za gradjanski rat je bila zelja juznjackih drzava da se smanje tarife na uvoz. tim tarifama je obezbedjivana zastita za industriju u severnim drzavama, a juznjaci su zeleli da nize tarife kako bi mogli jeftinije da uvoze i da ostvaruju vece profite. kasnije je zvanicna istorija SAD pokusala da proda pricu da se radilo o plemenitoj borbi za oslobodjenje robova. mada je Linkoln tada otvoreno govorio rekao da to nije bio slucaj.
Hm, falsifikovanje istorije? To je vec vrlo ozbiljna optuzba. :lol: Reci cu samo jedno - istorija mora da se posmatra iz vremenske perspektive. Ne mozes ti da poredis nivo protekcionizma danas i pre 150 godina, pa da onda zakljucis da su SAD bile neslobodna drzava. Overall su SAD bile jedna od najliberalnijih drzava u 19. veku ako ih poredis sa evropskim drzavama i ta cinjenica se nece promeniti tvojim vadjenjem pojedinosti iz konteksta. Dobar 19. veka uopste nije ni postojalo nesto nalik na centralnu banku u US, a ekonomija je bila stabilna i imala je veliki rast, a mi ovde govorimo o finansijskom sistemu.
centralna banka je uspostavljena kada se javila potreba za vecom stabilnoscu. (Austrijanci imaju obicaj da svesto im se ne svidi karakterisu kao nameran udar i zaveru protiv slobode. sto cesto nema veze sa realnoscu.)naime, tokom 19-tog veka je USA imala visoku inflaciju usred stalnog stampanja novca. to je tada bilo korisno. empirijska istrazivanja pokazuju da je za zemlju u razvoju korisna visoka inflacija, do 40%. ne iznad toga. a u 19-tom veku je SAD bila zemlja u razvoju. kako bilo, zemlja koja dostigne odredjeni visi nivo razvoja treba kontrolisanu inflaciju. niza inflacija i stabilnost su potrebni i drzavi i industrijalcima.
:lol: Nisam znao kako prvo da reagujem, ali na kraju ipak mogu samo da se nasmejem. Mislim da bi bilo dobro kad bi ti ponovo proucio osnovne podatke iz ekonomije 19. veka, pa da ne ispadne da ipak ti falsifikujes istoriju. Inflacija je tokom citavog 19. veka u US bila stabilna i na niskom nivou (oko 5%) sa dva pika, jedan je tokom americko-britanskog rata na pocetku 19. veka, a drugi je tokom gradjanskog rata. Prilozicu ti dva razlicita grafikona za edukaciju, a iz drugog takodje mozes da vidis sta se dogodilo sa inflacijom/cenama od kada je zlatni standard postepeno ukinut (1944./1971.).A da drzavi neodgovara inflacija je takodje smejurija. Pa kako da se politicari rese dugova? Kako finansiraju ratove? Jesi li ti zaboravio Slobinu inflaciju i zasto je uospte i doslo do nje?
Postoji jedan teorijski problem.Model agent/pricnicpal funkcionise drugacije kod banaka nego kod preduzeca.Naime, u interesu akcionara je, zbog ogranicene odgovornosti da preduzimaju velike rizike - ako uspeju super zarada, ako ne, ionako ne odgovarju celokupnim imovinom. Stoga kreditori moraju da imaju odredjenu kontorlu kako ne bi doslo do preraraspodele bogatstva od kreditora ka akcionarima.Kada postoje milioni usitnjeninh depozitara, koji ne mogu da imaju nikakvu kontrolu nad menadzmentmo zbog svoje usitnjenosti, tu kontrolu za njihov racun preuzima drzava. Takodje, dok je po prirodi stvari akcionar odgovoran za svoja ulaganja, ne moze se ocekivati isti nivo sofisticiranosti i odgovornosti za gradjane koji biraju gde ce da stave svoju stednju po principu, ko te sisa sto nisi gledao.Kod preduzeca, koji se finansiraju bankarskim kapitalom, banka ima jace mehanizme da tu kontrolu vrsi. Stoga nema potrebe da se drzava mesa.
Nemoj da me shvatis pogresno. Ja ne kazem da se citava regulativa mora ukinuti i ja ne zagovaram finansijsku anarhiju. Osnova liberalizma je vladavina prava i neprikosnovenost privatne svojine, a osnovna uloga drzave je da osigura sprovodjenje zakona koji ce zastiti privatnu svojinu u sta se ubrajaju i depoziti. To znaci da isti zakoni moraju da stite malog stedisu kao i velikog investitora, a bankari moraju da budu odgovorni na duzi rok pred zakonom za proneveru privatne svojine. To trenutno bas i nije slucaj. Ne smeju da postoje razlicita pravila za razlicite ljude. Sadasnji sistem je veoma netransparentan za male igrace dok veliki imaju sasvim druge mogucnosti.
Nije li Tedi zapravo rasturao krupni kapital u jednom trenutku?
Mislis na onog Tedija koji je prvo izveo J.P. Morgana na veceru kad je postao potpredsednik? Nije on imao nista protiv krupnog kapitala per se, on je samo bio Morganov covek u obracunu sa Rokefelerom:
Theodore Roosevelt had been a Morgan man from the beginning of his career. His father and uncle were both Wall Street bankers, both of them closely associated with various Morgan-dominated railroads. Roosevelt's first cousin and major financial adviser, W. Emlen Roosevelt, was on the board of several New York banks, including the Astor National Bank, the president of which was George F. Baker, close friend and ally of J.P. Morgan and head of Morgan's flagship commercial bank, the First National Bank of New York.' At Harvard, furthermore, young Theodore married Alice Lee, daughter of George Cabot Lee, and related to the top Boston Brahmin families. Kinsman Henry Cabot Lodge soon became T.R.'s long-time political mentor..................The sudden appearance of one of the "lone nuts" so common in American political history led to the assassination of McKinley, and suddenly Morgan man Theodore Roosevelt was President. John Hay, expansionist Secretary of State whom Roosevelt inherited from McKinley, had the good fortune of having his daughter marry the son of William C. Whitney of the great Morgan-connected family. TR's next Secretary of State and former Secretary of War was his old friend Elihu Root, personal attorney for J.P. Morgan. Root appointed as his Assistant Secretary a close friend of TR's, Robert Bacon, a Morgan partner, and in due course Bacon became TR's Secretary of State. TR's first appointed Secretary of the Navy was Paul Morton, vice-president of the Morgan-controlled Atchison, Topeka and Santa Fe Railroad, and his Assistant Secretary was Herbert L. Satterlee, who had the distinction of being J.P. Morgan's son-in-law.Theodore Roosevelt's greatest direct boost to the Morgan interests is little known. It is well known that Roosevelt engineered a phony revolution in Columbia in 1903, creating the new state of Panama and handing the Canal Zone to the United States. What has not been fully disclosed is who benefited from the $40 million that the U.S. government paid, as part of the Panama settlement, to the owners of the old bankrupt Panama Canal Company, a French company which had previously been granted a Colombian concession to dig a Panama canal.The Panama Canal Company's lobbyist, Morgan-connected New York attorney William Nelson Cromwell, literally sat in the White House directing the "revolution" and organizing the final settlement. We now know that, in 1900, the shares of the old French Panama Canal Company were purchased by an American financial syndicate, headed by J.P. Morgan & Co., and put together by Morgan's top attorney, Francis Lynde Stetson. The syndicate also included members of the Rockefeller, Seligman, and Kuhn, Loeb financial groups, as well as Perkins and Saterlee.The syndicate did well from the Panama revolution, purchasing the shares at two-thirds of par and selling them, after the revolution, for double the price. One member of the syndicate was especially fortunate: Teddy Roosevelt's brother-in-law, Douglas E. Robinson, a director of Morgan's Astor National Bank. For William Cromwell was named the fiscal agent of the new Republic of Panama, and Cromwell promptly put $6 million of the $10 million payoff the U.S. made to the Panamanian revolutionaries into New York City mortgages via the real estate firm of the same Douglas E. Robinson.After the turn of the century, a savage economic and political war developed between the Morgan interests on the one hand, and the allied Harriman-Kuhn, Loeb-Rockefeller interests on the other. Harriman and Kuhn, Loeb grabbed control of the Union Pacific Railroad and the two titanic forces battled to a draw for control of the Northern Pacific. Also, at about the same time, a long-lasting and world-wide financial and political "oil war" broke out between Standard Oil, previously a monopolist in both the crude and export markets outside of the U.S., and the burgeoning British Royal Dutch Shell?Rothschild combine.And since the Morgans and Rothschilds were longtime allies, it is certainly sensible to conclude ? though there are no hard facts to prove it ? that Teddy Roosevelt launched his savage anti-trust assault to break Standard Oil as a Morgan contribution to the worldwide struggle. Furthermore, Mellon-owned Gulf Oil was allied to the Shell combine, and this might well explain the fact that former Morgan-and-Mellon lawyer Philander Knox, TR's Attorney-General, was happy to file the suit against Standard Oil.

post-381-1223056694.gif

post-381-1223057003.gif

Edited by Anduril

Share this post


Link to post
Gandalf
Reci cu samo jedno - istorija mora da se posmatra iz vremenske perspektive. Ne mozes ti da poredis nivo protekcionizma danas i pre 150 godina, pa da onda zakljucis da su SAD bile neslobodna drzava. Overall su SAD bile jedna od najliberalnijih drzava u 19. veku ako ih poredis sa evropskim drzavama i ta cinjenica se nece promeniti tvojim vadjenjem pojedinosti iz konteksta. Dobar 19. veka uopste nije ni postojalo nesto nalik na centralnu banku u US, a ekonomija je bila stabilna i imala je veliki rast, a mi ovde govorimo o finansijskom sistemu.
ne bih da potezem statistiku (vidi dole) - jedan od osnovnih uzroka gradjanskog rata je bila zelja juznjackih drzava da se snize tarife. dok su severnjaci zeleli visoke tarife obzirom da bez njih ne bi mogli da se takmice sa Evropljanima. uzmi u obzir da je SAD svakako odvojena okeanom od Evrope, i koliki su bili troskovi transporta. kolika mora da je bila drzavna zastita?
Nisam znao kako prvo da reagujem, ali na kraju ipak mogu samo da se nasmejem. Mislim da bi bilo dobro kad bi ti ponovo proucio osnovne podatke iz ekonomije 19. veka, pa da ne ispadne da ipak ti falsifikujes istoriju. Inflacija je tokom citavog 19. veka u US bila stabilna i na niskom nivou (oko 5%) sa dva pika, jedan je tokom americko-britanskog rata na pocetku 19. veka, a drugi je tokom gradjanskog rata.
nema potrebe. statistika je cudo. mnogo moze da otkrije, mnogo da sakrije. u ovom slucaju: gde i sta meris? stabilna inflacija na istocnoj obali? cime i kako je finansirano osvajanje zapada, infrastruktura, ratovanje sa indijanskim plemenima i sa Meksikom? stabilnim novcem?banke na istocnoj obali su bile opreznije, jer su radile u stabilnijem okruzenju. dok su one koje su se javljale i sirile ka zapadu vazile za "nepromisljene i rizicne". jer je osvajanje zapada u dobroj meri finansirano brzom i masovnom kreditnom ekspanzijom - gde god su isli doseljenici i zeleznica, otvarane su nove banke. te banke su davale velike i rizicne kredite.takva kreditna ekspanzija je brzo dizala inflaciju u visine (izdavanjem obveznica, aka stampanjem para), i dovodila do brzih kontrakcija kada bi banke padale (sto je u takvom okruzenju bilo maltene svakodnevno). kako bilo, takva nestabilnost je bila korisna jer su te banke donosile preko potrebnu likvidnost, u okruzenju koje je bilo suvise rizicno za opreznije bankare sa istocne obale.pocetkom 20-tog veka... ta i takva nestabilnost je bilo poslednje sto je USA trebala. (da li je divlji zapad bio "sloboda," u to ne ulazim. ali uvodjenje centralnog bankarstva je smatrano potrebom. nikakva zavera protiv slobode.)
A da drzavi neodgovara inflacija je takodje smejurija. Pa kako da se politicari rese dugova? Kako finansiraju ratove? Jesi li ti zaboravio Slobinu inflaciju i zasto je uospte i doslo do nje?
vec napisao, drzavnoj upravi i industrijalcima odgovara stabilnost i kontrolisana inflacija. kada dostignu odredjeni nivo razvoja, to jest. Edited by Gandalf

Share this post


Link to post
Yonkers United

Kako je covek lepo na srpskom jeziku objasnio:Hipotekarna kriza - ponuda, potražnja i regulacijaPronađe Đura odličan biznis. Peri treba dugoročan kredit za kuću, na 30 godina, i plaća dobru kamatu. I plasira tako Đura svoj zdrav kapital Peri, dobije odličnu kamatu, bolju nego da je stavio novac u banku ili kupio državne obveznice. Pera je uredan platiša. Ima dobar posao i dobra primanja. A i ako zapadne u probleme sa plaćanjem kredita, tu je kuća, a na nju smo stavili hipoteku, tako da je verovatnoća gubitka mala. Jako mala. Skoro da je nema, skoro isti rizik kao da je pozajmio državi. Računa Đura, mogu ja da podnesem tako mali rizik.Vidi Đura, zarada dobra, a vidi treba i Vidoju kredit za kuću. Vidoje ima malo lošiji posao, malo manja primanja, ali je spreman da plati bolju kamatu. Međutim, Đura nema više kapitala. I tu Đuri sinu odlična ideja. Ima jedan Miško i on pozajmljuje na veliko. Miško neće da se bakće sa pojedinačnim kreditima. Ovaj kredit koji je plasirao Peri je imovina - asset. A i ovaj koji bi plasirao Vidoju. Oni mogu da se koristi kao obezbeđenje, pa na osnovu njih može Đura da dobije kredit od Miška. Obezbeđen kredit. I tako Đura pronađe grupu Pera i hrpu Vidoja. Mišku plati nešto manju kamatu nego što Vidoja plati njemu i biznis počne da cveta.I tu i Đura i Miško počinju da mlati odlične pare. Miško našao odličan način da plasira svoj pozamašan kapital u "sigurne" investicije koje su obezbeđene nekretninama, znači prava vrednost a ne magla (real-estate), i ubire značajno veću kamatu nego da je kupio državne obevznice. Te se tu Miško polakomi i počne i sam da pozajmljuje pare po nižim kamatama i investira u Đurin posao.Vide to i drugi Đura i drugi Miško. A pitaju komšije i rodbina, a bogami i oni koji pozajmljuju pare, tog drugog Đuru i Miška, kako to da onaj prvi Đuro i onaj prvi Miško tako dobro mlate pare, a oni ne mogu. Te ti i oni uskoče u priču.Gleda sve ovo Slavica koja prodaje kuće i vidi da se odjednom pojavljuje dosta Pera i Vidoja i traže kuće. Ne pita Slavica odakle im pare. šta je briga. Nego počne da diže cene. Potražnja velika. A počne i da gradi više. I tu i Slavica počne da mlati pare.Pošto se nakotilo Đura i Miškova, iscripismo mi Pere i Vidoje, pa morasmo da pređemo na Đokice. I Đokici treba kuća. što je Đokica najgori na svetu. Jeste da nema stabilan posao, da mu je plata loša, ali još uvek Đura i Miško imaju hipoteku na kuću, tako da su osigurani. A svi znaju da je broj Đokica nepresušan.Ovde su Đura i Miško, i svi njihovi imenjaci, već ušli u problematičnu situaciju, ali još uvek nisu načinili kardinalnu grešku. Dok god su krediti koje su dali u vremenskom balansu sa zaduženjima koje su uzeli, problem postoji, ali je sveden na nivo rizika između ta dva zaduženja. Kako? Ako sam uzeo kredit na milion dolara na 30 godina i plaćam godišnju kamatu od 90.000, a plasirao sam milion dolara na isto to vreme od 30 godina i dobijam godišnju kamatu od 100.000, može da mi se desi da neki od tih koji mi plaćaju 100.000 kamate ne mogu da plate. Ako 10% ne može da plati, nemam problem likvidnosti. Ako 15% ne može da plati, već imam problem, ali je on $5.000 godišnje. Na investiciju od milion dolara, i nije tako strašno. Recimo da 25% njih ne može da plaća. Opet imam problem od "samo" $15.000 godišnje. A i za tih 25%, kuća koja je osiguranje se proda i od toga se naplatim. Jeste, može cena kuće da padne, ali cene padnu za 5%, 10%, 20%, ne 80%. Kako god pogledam imam dobru naplatu i moja ukupna finansijska situacija nosi gubitak, ali je stabilna. Moja imovina je možda izgubila 10% vrednosti, pa svaki dolar vredi 90 centi. Ovo je stvarna vrednost imovine bez uticaja likvidnosti. Znači nemam krizu.Gde su se Miško i Đura baš usosili? Pa kako su Miško i Đura, i svi njihovi imenjaci, trgovali međusobno, kupovali i prodavali ovu imovinu, nisu baš uskladili vremena dospeća ovih kredita. Pa im se desilo da pare koje su pozajmili, moraju da vrate za u proseku 5 godina, a kredite su plasirali sa prosečnim dospećem od 20 godina. I tako nakon 5 godina, dođe im da vrate svih milion dolara. Naravno Miško ode na tržište i pribavi sebi novi kredit na milion dolara, njim plati ovaj koji je dospeo, i stvari su ok.A šta ako Miško ne može da dobije novi kredit na milion dolara? Jer drugi Miško koji pozajmljuje ovom Mišku saznao da ima dosta Đokica u tim kreditima koje je Miško preko Đure plasirao. Naš Miško u problemu, mora da proda neku imovinu da bi platio glavnicu dospelog kredita Mišku kome duguje. Znači milion dolara. Pošto je Miško pozajmio Đuri (ili pak nekom trećem Mišku koji je pozajmio nekom svom Đuri koji je pozajmio hrpi nekih svojih Pera, Vidoja i Đokica) milion dolara, tu Miško potraži kome može da proda ovo Đurino dugovanje. Ne više da se zaduži, jer mu niko ne da pare, već da proda ovo dugovanje. E sad smo u treitoriji ajkula ili lešinara, kako vam drago. Oni što kupuju ova dugovanja hoće da ih kupe što jeftinije. Kad se puno tih dugovanja pojavi na prodaju, verovali ili ne, cena počne da im pada. Ne samo da pada, već se spiralno obrušava. Pa dolar duga počne da se prodaje za 20 centi. E kad se sazna da dugovanje koje vredi 90 centi može da se kupi za 20 centi, niko više nikome ne pozajmljuje pare, a ajkule gledaju kako da od vas kupe po jeftine pare. Nema veze što "stvarna" vrednost tog duga od jednog dolara iznosi možda 90 centi. Pošto je Miško u očajnoj situaciji, nije likvidan, mora da otplati dug, pa mora da proda. Kad Miško utvrdi da više ne može da proda po razumnoj ceni, pa samim tim nema ni novca da plati svoja dospela dugovanja, pokreće stečaj. Ovu situaciju je još svojevremeno savršeno opisao šekspir: "A horse, a horse, my kingdom for a horse".Ovako postignuta kriza, gde je tržišna vrednost višestruko ispod stvarne vrednosti, potpuno zaustavi normalne tokove novca. Više niko ne daje kredite. Ne samo da Đokica i Vidoja ne mogu da dobiju kredit za kuću, ne može ni Pera. A on ima dobar posao. Ovo dovede do nestanka potražnje preko noći. Ono što je Slavica gradila, ne može više da proda. što dovodi do, pogodićete, drastičnog pada cena kuća, što za sobom povlači ...Država i regulacijaI tu se sada umeša država. Tržište je potpuno zakazalo. U stvari ponaša se baš onako kako se tržište ponaša u odsustvu pravila igre: potpuno i dosledno pohlepno. Zato i imamo tržište, da bi se ponašalo pohlepno, da bi jaki gutali slabe i da bi najači opstali. Time dobijamo najbolje i sa njima kvalitet.Tržište formira država. Zakonima. Regulativom i odgovarajućim telima. Tržište mora da se kontroliše i usmerava. Kada regulativa i nadzor zakaže, dođemo u ovu situaciju: nešto što vredi 90 centi može da se kupi za 20 centi. Money for nothing. Free lunch. Tržište koje dozvoljava ovakvu arbitražu nije efikasno tržište u smislu ekonomske teorije. što znači da su i regulativa i nadzor zakazali i da tržište nije tržište. Tu mora da uđe država.Plan koji treba da odobri američki kongres izgleda otprilike ovako:Pošto se tržište raspalo, država će od banka kupiti ovo što vredi 90 centi za neku cenu koja je mnogo veća od 20 centi. Banke neće otići u stečaj. Inače bi, bez obzira na to što imaju mnogo veću imovinu od dugovanja, otišle u stečaj zbog problema likvidnosti. Pošto država nema problem likvidnosti, država će prodati ovo što kupi po ceni koja je stvarna tržišna cena. Kolika je ta cena, pokazaće tržište u narednih 5 godina. Ali ajkule i lešinari neće moći da koriste nedostatak likvidnosti i rasturaju neodgovorne investicione, ali i obične banke koje su same sebe dovele u ovu situaciju.Za uzvrat, država će dobiti opcije (warrants) da kupi akcije ovih banaka po njihovoj trenutnoj tržišnoj (koja je značajno pala). Time će očekivani rast vrednosti akcija ovih banaka doprineti da država na kraju povrati sav svoj novac i napravi profit.KrivacGlavni krivac za ovu situaciju je menadžment banaka i kreditnih institucija. Ono što treba da se nauči na prvoj godini ekonomskih studija je da se ne možete kratkoročno zaduživati i ta sredstva dugoročno plasirati. Da trajanje (duration) vaših zaduženja i potraživanja treba da bude u balansu. Inače ste izloženi ogromnom riziku.Ono što je možda i shvatljivo za Đuru i Miška, potpuno je neshvatljivo za banke i njihov menadžment.Drugi krivac je država koja nije vršila nadzor i nije na vreme zahtevala veću transparentnot u finansijskom izveštavanju. Naime, u finansijskim izveštajima svaka 3 meseca (svaki kvartal) sve kompanije, pa samimi tim i sve banke, investicione ili obične, podnose bilans stanja, bilans uspeha, izveštaj o novčanim tokovima, promenama na kapitalu, i što je još značajnije komentare menadžmenta, i razne komentare koji treba da pomognu investitorima u donošenju investicionih odluka. Unutar bilansa stanja, značajno mesto zauzima vrednovanje imovine. Ukoliko imovinu vrednujete po nabavnoj vrednosti, u slučaju banaka kredite koje dajete ili hartije od vrednosti koje kupujete vrednujete po nominalnoj vrednosti (face value), onda potencijalni investitori ne vide rizik povezan sa ovom imovinom.Tek krajem prošle 2007.godine je SEC (američka Komisija za hartije od vrednosti - regulatorno telo sa velikim ovašćenjima) uveo zahtev da se u finansijskim komentarima redovno unosi i tražišna vrednost imovine (fair market value). Ovo je vrednost koju bi mogli da dobijete za imovinu kada bi morali da je prodate baš tada kada ste napravili izveštaj. U mnogim slučajevima ova vrednost nije relevantna. Na primer ako ste nekom dali kredit i on ga uredno vraća, koliko bi tržište platilo u tom trenutku za taj kredit nije preterano relevantno. Ali u nekim jeste. Npr. upravo u ovim koji su doveli do ove krize. Da su na primer ovi zahtevi za procenom tražišne vrednosti imovine bili to nekoliko godina ranije, kriza bi verovatno bila izbegnuta.Ono što je neverovatno, da čelnici istih tih banaka, tvrde da je razlog za krizu upravo to što su od novembra 2007.godine bili primorani da prikazuju i fair-market value, što je omogućilo spekulantima, ajkulama i lešinarima da "veštački" umanje vrednost imovine i time dovedu banke do bankrota. U prevodu, nije problem u tome što sam svojim diletantskim poslovanjem prekršio osnove postulate dobre bankarske prakse i doveo svoju banku u opasnost, nego to što me je SEC naterao da prijavim da sam doveo banku u opasnost. Ova informacija na koju me je SEC primorao da objavim, a koju spekulanti nisu mogli drugačije da pribave, im je omogućila da me pritegnu. John McCain je u svoju predizbornu priču već uvrstio protivljenje ovoj dodatnoj transparentnosti i pomenuo je kao jedan od uzroka krize.Sa druge strane, ni demokrate nisu mnogo bolje, ali na drugu stranu. U ovaj paket od $700 milijardi su uglavili i deo gde će pomoći Vidojama i Đokicama da ne izgube kuću. U prevodu, odgovorni poreski obveznici koji su većina, će novčano pomoći neodgovornim poreskim obveznicima da zadrže nekretnine koje sebi ne mogu da priušte. Neodgovorni socijalizam u svom najboljem svetlu.Ceo tekst: http://blog.b92.net/text/4638/Hipotekarna%...i%20regulacija/

Edited by Yonkers United

Share this post


Link to post
Gandalf
Mislim da bi bilo dobro kad bi ti ponovo proucio osnovne podatke iz ekonomije 19. veka, pa da ne ispadne da ipak ti falsifikujes istoriju. Inflacija je tokom citavog 19. veka u US bila stabilna i na niskom nivou (oko 5%) sa dva pika, jedan je tokom americko-britanskog rata na pocetku 19. veka, a drugi je tokom gradjanskog rata.post-381-1223057003.gif
ne videh graf u prvom odgovoru, svaka ti dala za ovo. :Hail: Edited by Gandalf

Share this post


Link to post
Indy

...

Edited by Indy

Share this post


Link to post
Takeshi

A ovih dodatnih 150 milijardi $ poreskih olaksica i kredita pretpostavljam sluze da javnost lakse svari celu pricu, kao ulazemo u buducnost, alternativne izvore energije i tako to. :rolleyes:

Share this post


Link to post
Anduril
ne bih da potezem statistiku (vidi dole) - jedan od osnovnih uzroka gradjanskog rata je bila zelja juznjackih drzava da se snize tarife. dok su severnjaci zeleli visoke tarife obzirom da bez njih ne bi mogli da se takmice sa Evropljanima. uzmi u obzir da je SAD svakako odvojena okeanom od Evrope, i koliki su bili troskovi transporta. kolika mora da je bila drzavna zastita?
Dobro, bavi se ti off topikom i gradjanskim ratom sto nikog ne zanima, ali time neces promeniti cinjenicu da su SAD tokom 19. veka bile jedna od najliberalnih drzava bez velike centralne birokratije i da je to bio jedan od razloga njihovog uspona i atraktivnosti. Sada je situacija sasvim obrnuta i SAD se kroz 20./21. vek centralizacijom, birokratizacijom i korporativizacijom polako ali sigurno pretvaraju u korporativnu drzavu sto je preduslov za uspon fasizma.
nema potrebe. statistika je cudo. mnogo moze da otkrije, mnogo da sakrije. u ovom slucaju: gde i sta meris? stabilna inflacija na istocnoj obali? cime i kako je finansirano osvajanje zapada, infrastruktura, ratovanje sa indijanskim plemenima i sa Meksikom? stabilnim novcem?banke na istocnoj obali su bile opreznije, jer su radile u stabilnijem okruzenju. dok su one koje su se javljale i sirile ka zapadu vazile za "nepromisljene i rizicne". jer je osvajanje zapada u dobroj meri finansirano brzom i masovnom kreditnom ekspanzijom - gde god su isli doseljenici i zeleznica, otvarane su nove banke. te banke su davale velike i rizicne kredite.takva kreditna ekspanzija je brzo dizala inflaciju u visine (izdavanjem obveznica, aka stampanjem para), i dovodila do brzih kontrakcija kada bi banke padale (sto je u takvom okruzenju bilo maltene svakodnevno). kako bilo, takva nestabilnost je bila korisna jer su te banke donosile preko potrebnu likvidnost, u okruzenju koje je bilo suvise rizicno za opreznije bankare sa istocne obale.
Opet ides u off topik, sto ne menja cinjenicu da je inflacija bila stabilna na nivou SAD o cemu pricamo celo vreme. Kakva je inflacija bila u Santa Fe-u ili u Viciti i ko je tamo stampao obveznice mene apsolutno ne zanima. Ovde govorimo o inflaciji na nivou cele drzave koja je bila uglavnom stabilna i na veoma niskom nivou (cene su bile uglavnom stabilne sto se vidi iz grafa) kroz ceo 19. vek bez tvojih fantaziranja o kontrolisanoj inflaciji u domenu od 40%.
pocetkom 20-tog veka... ta i takva nestabilnost je bilo poslednje sto je USA trebala. (da li je divlji zapad bio "sloboda," u to ne ulazim. ali uvodjenje centralnog bankarstva je smatrano potrebom. nikakva zavera protiv slobode.)vec napisao, drzavnoj upravi i industrijalcima odgovara stabilnost i kontrolisana inflacija. kada dostignu odredjeni nivo razvoja, to jest.
:lol: Elementarno nepoznavanje istorije. Necu sad da navodim imena industrijalaca/politicara koji su recimo kratkorocno/dugorocno profitirali od nestabilnosti koju su sami indukovali tokom prve polovine 20.veka, ali lista bi bila podugacka.Da, drzavi je trebala stabilnost, pa je samo nekoliko godina kasnije doslo do Velike depresije kad je pukao balon koji su duvali tokom dvadesetih. Takodje, sada im je isto tako trebala stabilnost, pa su kroz Fed i kvazi-drzavne hipotekarne banke i preprodavanjem trulih kredita napumpali jos veci balon i napravili najveci dug u istoriji covecanstva. :lol: Politicare i krupni kapital ne zanima stabilnost ili nestabilnost per se jer su oportunisti, vec ih pre svega zanima moc i profit. To je jedan od glavnih principa koji se proteze kroz istoriju covecanstva, a jedina brana tome jeste liberalizam i odredjen nivo politicke edukacije svakog pojedinca o tome. Edited by Anduril

Share this post


Link to post
KNKNPNKN

postavih pitanje na usa-izbornoj temi, al ovde mu je pravo mesto:Sta raditi sa likvidnim sredstvima?imam strah od velike dolarske inflacije, a kako prihodujem dolare bojim se da mi se vrednost ustedjevine ne prepolovi za kratko vreme.... e sad, i evropske banke ubacuju velike kolicine evra pa mi ni evro ne uliva previse poverenja..."ja zasad imam maglovitu ideju da bezim iz $ u CHF, i to ne na bankovnom racunu, vec u pravcatoj artiji u slamarici. mozda bih i zlato kupovao kad bih znao gde to ima, a da nije nakit."...

Share this post


Link to post
Takeshi

"No-risk capitalism": Privatize profits and share debts with everybody. :rolleyes:

Share this post


Link to post
Zabalujev

Heh, šta ćeš, ponela me kriza, pa sam izvršio malo prepakivanje devizne ušteđevine. Never keep your eggs in one basket i te fore.

Share this post


Link to post
Gandalf
Opet ides u off topik, sto ne menja cinjenicu da je inflacija bila stabilna na nivou SAD o cemu pricamo celo vreme.
ajd sve ostalo... aman, kako stabilna??? :blink: pa taj graf prikazuje inflaciju koja bi se dala opisati kao nocna mora za iole razvijeniji sistem. nagli skokovi inflacije, pa strmoglava korekcija, pa opet skok uvis. takav rolerkoster je mogao da funcionise u SAD 19-tog veka, nikako kasnije.

Share this post


Link to post
Gandalf
Dobro, bavi se ti off topikom i gradjanskim ratom sto nikog ne zanima, ali time neces promeniti cinjenicu da su SAD tokom 19. veka bile jedna od najliberalnih drzava bez velike centralne birokratije i da je to bio jedan od razloga njihovog uspona i atraktivnosti.
ja o tome nisam pisao, niti me u ovom kontekstu interesuje velicina centralne birokratije.ja sam pisao o protekcionizmu i visokom nivou zastite za domacu industriju. pre njih to su radili Englezi, posle njih Nemci, Francuzi, Japanci... ako je to slobodno trziste i sloboda, onda u redu. moja greska.(npr. u 19-tom veku su Francuzi imali nizi nivo zastite od USA. protekcionizam je u Francuskoj zaista zaziveo tek u 20-tom veku, posebno nakon WWII. jer su Francuzi svoj nedovoljno visok nivo protekcionizma smatrali osnovnim uzrokom industijskog i ekonomskog zaostajanja za Nemcima i Englezima.)
Da, drzavi je trebala stabilnost, pa je samo nekoliko godina kasnije doslo do Velike depresije kad je pukao balon koji su duvali tokom dvadesetih. Takodje, sada im je isto tako trebala stabilnost, pa su kroz Fed i kvazi-drzavne hipotekarne banke i preprodavanjem trulih kredita napumpali jos veci balon i napravili najveci dug u istoriji covecanstva. :lol: Politicare i krupni kapital ne zanima stabilnost ili nestabilnost per se jer su oportunisti, vec ih pre svega zanima moc i profit. To je jedan od glavnih principa koji se proteze kroz istoriju covecanstva, a jedina brana tome jeste liberalizam i odredjen nivo politicke edukacije svakog pojedinca o tome.
pa nisu drzavne vlasti i industrijalci namerno pravili te pizdarije, no su se zajebali. zasto bi kopali sebi grobove? zavera? Edited by Gandalf

Share this post


Link to post
Indy
ajd sve ostalo... aman, kako stabilna??? :blink:
Ne bih da sufliram Andurilu (who can more than hold his own), ali graf zaista pokazuje relativno male promene od 1820 do vel. depresije, sa izuzetkom gradj. rata (koji ne bi trebalo ni da se racuna).PS. Zadnji put kad sam citao LOTR, Gandalf & Anduril su bili best of mates. :huh: :D Edited by Indy

Share this post


Link to post

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

×
×
  • Create New...