Zli Gli Posted February 20, 2021 Share Posted February 20, 2021 Muzika mi nije nesto bitna u zivotu niti sam se ikad unosio u istu i poistovecivao sa pevacima na bilo koji nacin pa se nisam isplakao kao vecina ovde ali mi zao coveka, em malo godina em jebena korona, mogao je da ode i na bolji nacin.Od milion hitova, ubedljivo omiljena mi je Bluz mutne vode, bas pogadja svaki put.Sent from my SM-G973F using Tapatalk 1 Quote Link to comment
Boza_zvani_Pub Posted February 20, 2021 Share Posted February 20, 2021 (edited) Svi kace mahom samo stare, ali 2001. je izasao i "dnevnik starog momka" i bio sam u fazonu: pa ovo je bas dobro i dalje kida i ume sto nije bas tako cesto kod umetnika da odrze kvalitet. I danas uzivam u ovom albumu cesto. Posebno su mi se svidjale sve njegove gde se prozima bluz, pa bih sa ovog izdvojio: Edited February 20, 2021 by Boza_zvani_Pub 1 Quote Link to comment
bradilko Posted February 20, 2021 Share Posted February 20, 2021 15 minutes ago, Zli Gli said: Muzika mi nije nesto bitna u zivotu niti sam se ikad unosio u istu i poistovecivao sa pevacima na bilo koji nacin pa se nisam isplakao kao vecina ovde ali mi zao coveka, em malo godina em jebena korona, mogao je da ode i na bolji nacin. Od milion hitova, ubedljivo omiljena mi je Bluz mutne vode, bas pogadja svaki put. Sent from my SM-G973F using Tapatalk " mogao je da ode na bolji način" lepo si ovo rekao. razbesnim se kad pročitam i čujem da je neko umro zbog korone u 21. veku. stvarno ne sme od toga da se umire danas. toliko je to poražavajuće. tamo negde 80 i neke prolazimo pored palasa i stoji balašević kao pravi dripac. masna mu kosa, ruke u džepovima i moja smotana sestra povika: "tata, tata! đorđe balašević!" i zatim udara glavom iz sve snage u staklena vrata . i danas mi kaže da kad ga je srela pre par godina i ispričala mu ovu mini anegdotu da se slatko nasmejao. ode još jedan velikan iz srećnog doba pokojne juge 3 1 Quote Link to comment
Godfrey Posted February 20, 2021 Share Posted February 20, 2021 Hmmm Koliko god bili van price, svako ima bar tu jednu Djoletovu Mater svima... 1 Quote Link to comment
Radoye Posted February 20, 2021 Share Posted February 20, 2021 "jer sve to prohuji s vihorom, jednom zauvek..." Quote Link to comment
Alfa Posted February 20, 2021 Share Posted February 20, 2021 "Čovek sa mesecom u očima" je remek delo. I dalje ne verujem. :-( Quote Link to comment
Popular Post simetrije Posted February 20, 2021 Popular Post Share Posted February 20, 2021 (edited) Spoiler Dao sam ti jednu dobru godinu života... Najbolju, možda? Veliki Vračevi Medicine rascepe grudi kao narandžu i spuste novo srce u njih (pažljivo, zatvorenih šaka, kao da vraćaju vrapčića u gnezdo), razdvoje skalpelom svetlo od tame u mutnom jezgru zenice, bajaju, pokretnu nepokretno, čudotvore na ljudima, pa opet, ni oni ne mogu da mi vrate moju otrgnutu devetnaestu.... Nikad više... Ali... Proklet da sam... Ja sam bar imao dvadesetu. Dvadeset prvu. I još neke dvadeset-tridesete... Za razliku od dečaka na čije crno uokvirene fotografije svakodnevno nailazim na predzadnjim stranicama štampe... Oni ostadoše negde u devetnaestoj... Zaljubljeni... Zaigrani... Zbunjeni... Ne dospevši da svoje olovne vojnike razdvoje od olovnih zrna, koje su im Zli Starci tako bezbožnički podmetnuli u džepove... Ne, Brate Kaine, ne zovi me u polje... Ne mami me, zalud, da prošetamo minskim poljem, moj grešni sivomaslinasti brate... Poturi nekog drugog Dobrovoljca na branike svoje nesposobnosti... Okači drugu metu na svoje kartonske bedeme... Nema Mojih u ovom Ratu Naših... Ma znam... Ne može to tek tako... Čičak Izdaje se kači na sve strane. I meni će ga već neki mangup prilepiti na leđa, onako u prolazu, tapšući me po ramenu, tobož prijateljski... Razmišljao sam o tome... Koga izdati kad mi ostane da biram između nas dvoje? I, žalim... Ali prestar sam da bih izdao sebe, još jednom... Zato odjebi, JNA... Dosta je bilo... Jesen 1991. godine. U gomili uplašenih devetnaestogodišnjaka, koje u skospkoj kasarni "Maršal Tito" po najkraćem mogućem programu obučavaju za topovsko meso (da bi ih kasnije hladnokrvno gurnuli u neku od brojnih klanica), pokušavam prikriti ili zauzdati sopstvene bojazni i crne slutnje. Sećam se da smo, hodajući u stroju prema KTB-u (kuhinjsko-trpezarijskom bloku, za neupućene), najčešće pevali 3 pesme, koje su se tek pojavile: Losing My Religion, Under The Bridge i Ringišpil. Te su pesme bile tanjušna spona sa spoljnim svetom, dokaz da nisu baš svi poludeli i tračak nade da ćemo se nekako izvući živi i čitavi iz pakla u koji smo bačeni. Zahvaljujući ludačkoj sreći i spletu neverovatnih okolnosti, jedan sam od preteklih devetnaestogodišnjaka, dok je prevelik broj pripadnika moje generacije, kao što i Đole to ovde kaže, zauvek ostao u toj odvratnoj 1991. godini. Dok sam živ pamtiću oči onih koji su poginuli ili su u nekoj pripizdini teško ranjeni, a pre toga su delili školsku klupu ili smrdljivu vojnu spavaon(ic)u sa mnom. Dok sam živ biću zahvalan ljudima poput Đoleta Balaševića (Milana Mladenovića, Caneta, Gileta...) koji su svojim stavovima i pesmama stali iza pripadnika moje generacije u doba kada su nam generalski maroderi i podivljali ratni huškači bez ikakve zadrške iskopavali rake i gurali nas u njih. Edited February 20, 2021 by simetrije 27 11 Quote Link to comment
Vapad Posted February 20, 2021 Share Posted February 20, 2021 8 hours ago, Ayatollah said: Pokušavam da napišem nešto dostojno već 4 sata, ali ne ide. Mnogo sam tužan. 7 hours ago, harper said: Htedoh da napisem nesto o tome kako smo mi rodjeni sezdesetih i sedamdesetih u Jugoslaviji, bar neki od nas, veceras doziveli podsecanje da smo zapravo apatridi koji su se, kao i svi gastarbajteri, prosto prilagodili zivotu u nekim drugim drzavama ali rekoh da ne prizivam vraga na ovaj topik tom pricom. Kad razmisljam o sebi, o svom vaspitanju, o tinejdzerskim godinama, prvim iskustvima i dobrim i losim, o skolama, prvim poslovima, o tome kakvoj kulturi sam bio izlozen, gde sam sve putovao, letovao i kakve stvari dozivljavao, kojih stvari se secam da sam ih prvi put uradio, jednostavno ne mogu u potpunosti da se identifikujem ni sa jednom drugom drzavom osim sa onom u kojoj sam rodjen i sve to doziveo. U Balasevicevom odlasku ima dosta toga simbolicnog u tom smislu, od pesama o kultu licnosti i akcijaskim himnama s pocetka do gorcine i cinicnog podsmeha s kraja karijere nekako je pokrio ceo taj prostor. I licnim i "politickim" pesmama. Kao da je svojim opusom svedocio o svim nasim odrastanjima, sazrevanju i ovom glavinjanju iz gubitka u gubitak do zrelih godina. Nekad frivolno, nekad majstorski, nekad gresan, nekad plemenit na svoju stetu, nekad predvidljivo i jeftino, nekad mudro i vidovito. Svi su drugi odustali, digli ruke, presli u nesto sasvim drugo, on je od ovih superpoznatih ostao jedini da belezi sva samaranja koje smo doziveli i da nam ih vraca kroz pesme. Sad, kakve su to pesme i kome se dopadaju ili ne verovatno i nije toliko bitno. Za hronicara je vazno da bude tacan, sve ostalo je cist bonus. Tri puta pokušavam da pišem.. nešto ne ide. Jutros oko četiri me probudilo nešto, i do sada se sluša, i pomalo plače, jer, ipak, otišao je moj neko, naš neko. Svaki njegov album, pesma, knjiga, pričaju priče, narafski, slikaju portrete naših kolektivnih života, portret jedne nacije koja ne postoji. Ali i njegov lični. Pa se kroz njih lako nekako pronađeš i zamisliš. Pevao je jako često tužno, sa posebnim patosom, a neretko veselo, i lako. Mogao bih satima da prolazim kroz naslove i stihove. Možda lične, i tužne, one koje svako zna kada ti trebaju, one o protinoj kći, o dunjama i konjima... Možda njegove lepe i lične mislim, o Oliveri najviše, ili pak namćora, ili sin jedinac. Čardaš svakako, uvek, i svugde. Gde je grešio. Da li šuger rep, ili marš, ili te narodnjake, da li gedu, ili poseban ringišpil iz 1999., možda živeti slobodno, a možda kad spominje one što prepakuju i prodaju... ne znam. Deluje da nije mnogo grešio, a i ono što jeste, ako jeste, nije nikada nikome naškodilo, valjda.. Njegove priče i pričice ostaju, madžarski carinik sa Djordje, Djordje, mnogo voliš mocart kugle (ono najmekse đ koje još nije formirano i koje on tako slatko izgovara), ili baba i televizor, ili onog što je švandrljao u onoj priči gde se i Radoman spominje. Gospodin pre svega, čovek koji je pričao iz srca i koji je dopuštao da ga ponese emocija. Što bi rekao u laloškom valcu: Ja vam sledim jedared, kad naiđe red. Al i tad mi ostavte čas da sa njome odigram stari laloški vals. Ja se nadam da je taj čas imao, jer ga je dobrano zaslužio. Hvala čika Đole za sve 3 1 Quote Link to comment
Popular Post InvisibleLight Posted February 20, 2021 Popular Post Share Posted February 20, 2021 (edited) ne, nista ne izaziva taj 'mama kuva supicu' osecaj idile i sigurnosti doma kao 'boza zvani pub' kasseta u crnom iskrinom kasetofonu,, brat 3 god, trci krugove oko trpezarijskog stola uz 'petla' i peva, sestra i ja mu taprsemo i vicemo 'bra-ca, bra-ca!' mama provlaci kroz masinu testo i izlaze rezanci, tata se ceka iz vinograda.. Edited February 20, 2021 by InvisibleLight 15 3 Quote Link to comment
John Coltrane Posted February 20, 2021 Share Posted February 20, 2021 Meni je fenomen prolaznosti, u njegovim pesmama, neverovatan. I sam je pričao da nije ni bio svestan da je tako mlad napisao baladu o prolaznosti misleći na Neki novi klinci. Stihovi poput "jer još sam suviše mlad da mislim o grobu, a već sam suviše star da brojim zvezde" ili Na pola puta (isto na Pubu) cela pesma, nema potrebe vaditi stihove, pa i kasnije Marim ja ("najbolje godine ovog života mog...samo su kliznule ko senka Dunava pod senkom tvrdjave"), Divlji badem ("pustinja prošlih minuta i ova zrna sad i pred treći refren nismo mladi")... Biću subjektivan i reći da jedino Arsen ima šta dodati na tu temu, u pesmi boldovanog naslova. A onda imamo "poseban osvrt na pucnjavu u Persiji" - pa to i danas "slušamo na radiju". Svaki stih iz 1987. se može preslikati na 2021. "pad dolara na berzi, nacionalistički vampiri koji se budi, vizija druga Fadilja, neke demonstracije u Novom sadu (doduše bez Leh Valense), drug koji nam drži govor koji se pretvara u čisti horor"... U Hondurasu već grebe taj trulež koji će kasnije eskalirati, humoreska Soliter, Oni, Narodnjaci, pominjane Panta rei i Nevernik, preko anti-ratnih pesama i jasne poruke u Krivi smo mi (sećam se da mi je prvi potpis na PPP bio PUTUJ EVROPO) do finiša na albumu '90. Balkanski tango je verovatno najbolja slika i prilika tih godina, ali i zadnjih 10tak godina takodje koje su klasičan deja vu... Balade su mu fenomenalne, ali dar za seciranje socijlno političke realnosti mu je bio jednako upečatljiv. 6 2 Quote Link to comment
InvisibleLight Posted February 20, 2021 Share Posted February 20, 2021 bas sam razmisljala zasto nikad nisam imala zelju da odem na koncert iako smo u kuci imali sve kasete, pa cd-ove (jest kupovali roditelji, pa brat ) jer me sve njegove pesme vezuju za ili porodicu i dom, ili lokalno drustvo iz mladosti i sve su toliko preintimne da mi se slusaju iskljucivo kuci, il sa tim drustvom, ne ide mi to na ogromnoj bini kao neki spektakl. i sad kad je umro, ne kajem se sto nisam isla na koncert , ne bih tamo to mogla doziveti kako treba.. 1 Quote Link to comment
kud u maglu Simoviću Posted February 20, 2021 Share Posted February 20, 2021 počinje mansarda na radioaparatu Quote Link to comment
InvisibleLight Posted February 20, 2021 Share Posted February 20, 2021 32 minutes ago, John Coltrane said: Meni je fenomen prolaznosti, u njegovim pesmama, neverovatan. I sam je pričao da nije ni bio svestan da je tako mlad napisao baladu o prolaznosti misleći na Neki novi klinci. Stihovi poput "jer još sam suviše mlad da mislim o grobu, a već sam suviše star da brojim zvezde" ili Na pola puta (isto na Pubu) cela pesma, nema potrebe vaditi stihove, pa i kasnije Marim ja ("najbolje godine ovog života mog...samo su kliznule ko senka Dunava pod senkom tvrdjave"), Divlji badem ("pustinja prošlih minuta i ova zrna sad i pred treći refren nismo mladi")... Biću subjektivan i reći da jedino Arsen ima šta dodati na tu temu, u pesmi boldovanog naslova. A onda imamo "poseban osvrt na pucnjavu u Persiji" - pa to i danas "slušamo na radiju". Svaki stih iz 1987. se može preslikati na 2021. "pad dolara na berzi, nacionalistički vampiri koji se budi, vizija druga Fadilja, neke demonstracije u Novom sadu (doduše bez Leh Valense), drug koji nam drži govor koji se pretvara u čisti horor"... U Hondurasu već grebe taj trulež koji će kasnije eskalirati, humoreska Soliter, Oni, Narodnjaci, pominjane Panta rei i Nevernik, preko anti-ratnih pesama i jasne poruke u Krivi smo mi (sećam se da mi je prvi potpis na PPP bio PUTUJ EVROPO) do finiša na albumu '90. Balkanski tango je verovatno najbolja slika i prilika tih godina, ali i zadnjih 10tak godina takodje koje su klasičan deja vu... Balade su mu fenomenalne, ali dar za seciranje socijlno političke realnosti mu je bio jednako upečatljiv. Quote Link to comment
Ratamahatta Posted February 20, 2021 Share Posted February 20, 2021 53 minutes ago, InvisibleLight said: bas sam razmisljala zasto nikad nisam imala zelju da odem na koncert iako smo u kuci imali sve kasete, pa cd-ove (jest kupovali roditelji, pa brat ) jer me sve njegove pesme vezuju za ili porodicu i dom, ili lokalno drustvo iz mladosti i sve su toliko preintimne da mi se slusaju iskljucivo kuci, il sa tim drustvom, ne ide mi to na ogromnoj bini kao neki spektakl. i sad kad je umro, ne kajem se sto nisam isla na koncert , ne bih tamo to mogla doziveti kako treba.. Bukvalno ovo. I ne samo on, mnoge jos izvodjace koje slusam svakodnevno nikad ne bih isao da gledam uzivo. Recimo Sting, Fil Kolins, Massive Attack, Morcheeba, itd. Stilski nemaju veze s Balasem, ali to je taj trip, mogu da slusam u pidzami, gacama ili punoj kadi i to je to. Quote Link to comment
Popular Post Amos Posted February 20, 2021 Popular Post Share Posted February 20, 2021 (edited) 56 minutes ago, InvisibleLight said: bas sam razmisljala zasto nikad nisam imala zelju da odem na koncert iako smo u kuci imali sve kasete, pa cd-ove (jest kupovali roditelji, pa brat ) jer me sve njegove pesme vezuju za ili porodicu i dom, ili lokalno drustvo iz mladosti i sve su toliko preintimne da mi se slusaju iskljucivo kuci, il sa tim drustvom, ne ide mi to na ogromnoj bini kao neki spektakl. i sad kad je umro, ne kajem se sto nisam isla na koncert , ne bih tamo to mogla doziveti kako treba.. Koncerti su, po mom mišljenju, bili prava čarolija Balaševićevog dara i nastupa. Kao što neko već reče, vodio je od smejanja do tuge u nekoliko minuta i za mene je to jedini pravi stand-up sa domaćih prostora. Sve što je pravio je živelo i funkcionisalo na više nivoa kroz te nastupe. Par puta sam pokušao da odgledam ove new age domaće standupe i uvek bih osetio žestok transfer neprijatnosti. Djole je bio toliko prirodan i spontan tokom nastupa da si se osećao kao da lično tebi priča dogodovštine i anegdote, dok ti porodica i prijatelji sa strane bukvalno ridaju od smeha. Ko nije bio iz ovog ili onog razloga na nekom od koncerata, propustio je jedno interesantno životno iskustvo za domaće prilike. Edited February 20, 2021 by Mos 14 Quote Link to comment
Recommended Posts
Join the conversation
You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.