roksi Posted February 19, 2021 Share Posted February 19, 2021 uh, mnogo mi je zao... prosto je tesko da se poveruje. voleli danas ili ne tu muziku, na mnoge od nas je u nekom trenutku ostavila trag. pocivaj u miru <3 Quote Link to comment
John Coltrane Posted February 19, 2021 Share Posted February 19, 2021 Uz Requiem bi mogla i Nevernik. 1 Quote Link to comment
roksi Posted February 19, 2021 Share Posted February 19, 2021 5 hours ago, adam said: djole je bio na pravoj strani kad je zapucalo i kad se ozbiljno pucalo. meni dovoljno. drugarica budistkinja mu pozelela srecan put. lepo. e to. Quote Link to comment
Frank Pembleton Posted February 19, 2021 Share Posted February 19, 2021 Samo se nadam da ovi govnari na vlasti neće od njegove smrti napraviti neki PR cirkus... .... Shiit has hit the fan! 1 Quote Link to comment
simetrije Posted February 19, 2021 Share Posted February 19, 2021 Ono što je, sa jezičke strane, Đoleta odvajalo od svih ostalih, bila je veština da sintagmama (uobičajenim ili neočekivanim) ubojito zaokupi pažnju, terajući nas da se otvorenih usta svaki put zapitamo "kako to meni nije palo na pamet". Primeri? Evo, recimo, u "Bezdanu" - beznađe i očaj čoveka koji prestaje biti voljen najjasnije približava toliko obično pitanje "šta sam uradio" (kakva tužna humoreska/ gradio, ispod gradova od peska/ dubok bezdan bez dna); u "Starim", pak, ne morate ići dalje od prvog stiha da biste završili na konopcima - "jutro me zatiče samog ko školjku u pesku, svu noć su senke na zidu skicirale fresku", dok nas uvodni stihovi u "Noći kad sam preplivao Dunav" odmah uvlače u klasični akcioni triler "Na mostu smena straže, znao sam da me traže, džandara nema koji ne zna moj lik". Kao i svaki veliki pesnik, bio je odličan poznavalac i još bolji usmerivač živoga i nesputanoga govornog, nestandardizovanog jezika. 9 Quote Link to comment
radisa Posted February 19, 2021 Share Posted February 19, 2021 Just now, Frank Pembleton said: Samo se nadam da ovi govnari na vlasti neće od njegove smrti napraviti neki PR cirkus... .... Shiit has hit the fan! A ne i neće... Što je posebno strašno, jer je on o njima sve rekao u jednom od svojih poslednjih uradaka: Quote Link to comment
John Coltrane Posted February 19, 2021 Share Posted February 19, 2021 (edited) 8 minutes ago, simetrije said: Ono što je, sa jezičke strane, Đoleta odvajalo od svih ostalih, bila je veština da sintagmama (uobičajenim ili neočekivanim) ubojito zaokupi pažnju, terajući nas da se otvorenih usta svaki put zapitamo "kako to meni nije palo na pamet". Primeri? Evo, recimo, u "Bezdanu" - beznađe i očaj čoveka koji prestaje biti voljen najjasnije približava toliko obično pitanje "šta sam uradio" (kakva tužna humoreska/ gradio, ispod gradova od peska/ dubok bezdan bez dna); u "Starim", pak, ne morate ići dalje od prvog stiha da biste završili na konopcima - "jutro me zatiče samog ko školjku u pesku, svu noć su senke na zidu skicirale fresku", dok nas uvodni stihovi u "Noći kad sam preplivao Dunav" odmah uvlače u klasični akcioni triler "Na mostu smena straže, znao sam da me traže, džandara nema koji ne zna moj lik". Kao i svaki veliki pesnik, bio je odličan poznavalac i još bolji usmerivač živoga i nesputanoga govornog, nestandardizovanog jezika. On ne kaže "udala se" nego "u zlatni okov je prstić pao"... Edited February 19, 2021 by John Coltrane 2 Quote Link to comment
Mil@n Posted February 19, 2021 Share Posted February 19, 2021 Ako bih morao da izdvojim neke, evo ove dve: A malo nas koja pesma opisuje kao ova a i ima tu buntovničku crtu i moćan ulaz i rif na početku. Quote Link to comment
Popular Post harper Posted February 19, 2021 Popular Post Share Posted February 19, 2021 16 minutes ago, Ivo Petović said: Mislim da Jugoslavija nije bila svesna kakve je genijalce rodila/izrodila/porodila. Htedoh da napisem nesto o tome kako smo mi rodjeni sezdesetih i sedamdesetih u Jugoslaviji, bar neki od nas, veceras doziveli podsecanje da smo zapravo apatridi koji su se, kao i svi gastarbajteri, prosto prilagodili zivotu u nekim drugim drzavama ali rekoh da ne prizivam vraga na ovaj topik tom pricom. Kad razmisljam o sebi, o svom vaspitanju, o tinejdzerskim godinama, prvim iskustvima i dobrim i losim, o skolama, prvim poslovima, o tome kakvoj kulturi sam bio izlozen, gde sam sve putovao, letovao i kakve stvari dozivljavao, kojih stvari se secam da sam ih prvi put uradio, jednostavno ne mogu u potpunosti da se identifikujem ni sa jednom drugom drzavom osim sa onom u kojoj sam rodjen i sve to doziveo. U Balasevicevom odlasku ima dosta toga simbolicnog u tom smislu, od pesama o kultu licnosti i akcijaskim himnama s pocetka do gorcine i cinicnog podsmeha s kraja karijere nekako je pokrio ceo taj prostor. I licnim i "politickim" pesmama. Kao da je svojim opusom svedocio o svim nasim odrastanjima, sazrevanju i ovom glavinjanju iz gubitka u gubitak do zrelih godina. Nekad frivolno, nekad majstorski, nekad gresan, nekad plemenit na svoju stetu, nekad predvidljivo i jeftino, nekad mudro i vidovito. Svi su drugi odustali, digli ruke, presli u nesto sasvim drugo, on je od ovih superpoznatih ostao jedini da belezi sva samaranja koje smo doziveli i da nam ih vraca kroz pesme. Sad, kakve su to pesme i kome se dopadaju ili ne verovatno i nije toliko bitno. Za hronicara je vazno da bude tacan, sve ostalo je cist bonus. 16 6 Quote Link to comment
kud u maglu Simoviću Posted February 19, 2021 Share Posted February 19, 2021 6 minutes ago, simetrije said: Ono što je, sa jezičke strane, Đoleta odvajalo od svih ostalih, bila je veština da sintagmama (uobičajenim ili neočekivanim) ubojito zaokupi pažnju, terajući nas da se otvorenih usta svaki put zapitamo "kako to meni nije palo na pamet". Primeri? Evo, recimo, u "Bezdanu" - beznađe i očaj čoveka koji prestaje biti voljen najjasnije približava toliko obično pitanje "šta sam uradio" (kakva tužna humoreska/ gradio, ispod gradova od peska/ dubok bezdan bez dna); u "Starim", pak, ne morate ići dalje od prvog stiha da biste završili na konopcima - "jutro me zatiče samog ko školjku u pesku, svu noć su senke na zidu skicirale fresku", dok nas uvodni stihovi u "Noći kad sam preplivao Dunav" odmah uvlače u klasični akcioni triler "Na mostu smena straže, znao sam da me traže, džandara nema koji ne zna moj lik". Kao i svaki veliki pesnik, bio je odličan poznavalac i još bolji usmerivač živoga i nesputanoga govornog, nestandardizovanog jezika. prva strofa iz moje omiljene ”pogledom je dala punomoć, da joj utučem dosadu bio sam negde vizavi planete, sam u dubokom ofsajdu o slatkom vinu mladosti začas smo priču sklopili, ispade da smo prosuli daleko više neg što smo popili” bukvalno film u strofi Quote Link to comment
radisa Posted February 19, 2021 Share Posted February 19, 2021 Quote Od Vardara pa do Triglava? Hiljadu kilometara... A od Bleda pa do Prizrena? Dva veka... Dok smo rasli, najveca uvreda za nas bila je kad bi mracne emigrantske sile našu domovinu nazvale neprirodnom, veštackom tvorevinom. Kad smo odrasli, najveca uvreda za nas bila je kad smo shvatili da je to istina. Puno smo putovali, bend i ja. Tamo gde nikad pre nismo, i gde nikad više necemo. I sve nam je postalo jasno. "U koloni su polako, nogu pred nogu, stupali umorni partizani, Miroljub, Ahmet, Lojze, Dimce i Stipe..." Pricajte mi o tome... Naš kombi, kojim smo iz Kumanova stizali u Sombor, i iz Prijedora se spuštali u Split, licio je na neku od onih vremenskih mašina iz naucno-fantasticnih filmova. Konjanik u glavnoj ulici Vranja, i "lamborghini" na opatijskoj rivi, covek koji vice sa vrha travnicke džamije, i "omlet surprise" na terasi zamka iza Ormoža... Ali da ne grešim dušu. Svi su nas voleli. Quote Link to comment
Moonwalker Posted February 19, 2021 Share Posted February 19, 2021 13 minutes ago, simetrije said: Ono što je, sa jezičke strane, Đoleta odvajalo od svih ostalih, bila je veština da sintagmama (uobičajenim ili neočekivanim) ubojito zaokupi pažnju, terajući nas da se otvorenih usta svaki put zapitamo "kako to meni nije palo na pamet". Primeri? Evo, recimo, u "Bezdanu" - beznađe i očaj čoveka koji prestaje biti voljen najjasnije približava toliko obično pitanje "šta sam uradio" (kakva tužna humoreska/ gradio, ispod gradova od peska/ dubok bezdan bez dna); u "Starim", pak, ne morate ići dalje od prvog stiha da biste završili na konopcima - "jutro me zatiče samog ko školjku u pesku, svu noć su senke na zidu skicirale fresku", dok nas uvodni stihovi u "Noći kad sam preplivao Dunav" odmah uvlače u klasični akcioni triler "Na mostu smena straže, znao sam da me traže, džandara nema koji ne zna moj lik". Kao i svaki veliki pesnik, bio je odličan poznavalac i još bolji usmerivač živoga i nesputanoga govornog, nestandardizovanog jezika. +1000 Quote Link to comment
pt 2.0 Posted February 19, 2021 Share Posted February 19, 2021 prvi gost prve emisije 360 stepeni bio je đorđe balašević, jer je šovljanski njegov fan. taj isti šovljanski koji, deluje kao da mrava ne bi zgazio i da se izvinjava travi dok hoda po njoj, danas je brnabićki javno napisao "Izvinite i Vi što smo vas pustili...u pravu ste, krivi smo mi." 9 Quote Link to comment
vememah Posted February 19, 2021 Share Posted February 19, 2021 (edited) Edited February 19, 2021 by vememah Quote Link to comment
Recommended Posts
Join the conversation
You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.