Jump to content

Jugosloveni, odnosno zapadnobalkanci...


namenski

Recommended Posts

Olga-Nincic-Humo-sa-ocem-Momcilom-i-kcer

Pnosni deda na fotografiji je niko drugi nego ministar inostranih dela u vladi Kraljevine Jugoslavije, i predratnoj i onoj ratnoj, londonskoj.

Bice, valjda, ko bi se u prici o Londonu snasao, da je bio i predsednik te iste, londonske vlade.

Barem neko vreme, dok su se svi izredjali.

Mlada mama, inace njegova kcer, posla je nekim drugim putevima:

Olga-Humo-i-Tito-avgusta-1944.jpg

Олга Нинчић-Хумо

Devojce skolovano u elitnim britanskim devojackim skolama, pazeno i mazeno, prisustvovalo je, izmedju ostalog, i kao prevodilica sastanku premijera vlade kraljevskog velicanstva Velike Britanije poznatog kao Vinston Cercil i Marsala Jugoslavije Josipa Broza poznatijeg kao Tito...

Onog prvog, u Napulju, onog na kome je hohstapler Broz, vanbracni sin nekog KuK kolenovica i neke Jevrejke, ili bese obrnuto, obrlatio pijanog debeljka - inace poznatog po nadimku 'madjarska sobarica' dodeljenom mu zbog notorne naivnosti i lakovernosti - sa obaveznom cigarom: obrlatio i ubedio da zapadnobalkanske kraljevske vlade u Londonu i njenih delegiranih gerilaca nad gerilcima u planinama Jugoslavije - vajde nema.

Srela je i razgovarala se sa Cercilom, kao prevodilica doduse, ali ipak srela: ono sto tati u Londonu nikada nije poslo za rukom.

Tata, kraljevski ministar, ipak je bio covek od reda i ukusa: kcer se, posle skolovanja u Engleskoj, upisala na beogradski pravni fakultet.

I - zastranila: pocela da se druzi sa komunjarama, da busi i rusi jednu onakvu drzavu.

Hapsena i saslusavana - da se ne lazemo ne bas drasticno - jer cak ni jedan Dragi Jovanovic nije olako dizao ruku na ministarsku cerku.

Olga-djeca-azra-ognjen-humo.jpg

I udaja, po шеријатском adetu, za mladog komunca Avda Huma, zivot u Mostaru, rat, deca sakrivena po raznim porodicama, suma, partizani - to su oni koji su se krili po sumama i gorama - sve u svemu jedna zavidna ratna karijera.

 

Drugarice-na-Visu-1944.jpg

 

Posle rata, nije se gurala.

Doduse, u slobodnom vremenu, nekih tamo pocetkom 50-ih godina 20. veka, dakle samo nekoliko godina posle rata, prevela je roman, verovatno najlepsi hommage ratnoj mornarici SAD:

Herman-Vouk-POBUNA-NA-Kejnu.jpgd

 

I - prevela savrseno, na stranu tiraz od nekih 20,000 primeraka, nezamisliv u danasnja vremena svake slobode, trzista, preduzetnistva i svakojake slobodne inicijative, savrseno glede i takozvanih strucnih izraza.

Verovatno i stoga sto ministarskoj kceri, licnom prevodiocu Marsala Jugoslavije, nije bilo tesko da konsultuje bilo kog profesionalnog pomorskog oficira kome tesko da bi palo na pamet da odbije.

Ili mozda nije samo to u pitanju, ko ce ga znati.

Obaska sto kome knjiga nije bila dovoljna mogao je da u bioskopima pogleda i film pa da uporedi.

Na stranu sto film, Hemfri Bogart na stranu - nije ni prineti.

Kako to vec obicno biva.

  • +1 1
Link to post
  • 2 weeks later...
  • Replies 283
  • Created
  • Last Reply

Top Posters In This Topic

  • namenski

    114

  • Meazza

    18

  • Peter Fan

    13

  • pasha

    13

Top Posters In This Topic

Popular Posts

A kako je ispitnoj komisiji sve to delovalo seljacki, pa su poceli da se smeskaju i gurkaju, mladjani Lukic je bez pardona upitao da li gospoda hoce da slusaju odbranu na engleskom francuskom ili nema

Istina. Ima jedna zanimljiva anegdota o njemu, prema kojoj je dolazeći na fakultet u Tašmajdanskom parku primetio mladića koji je čitao neku knjigu. Seo je na klupu pored njega nakon što je dotični po

Пантелија Панта Јаковљевић   Gradjevinac. Inzenjer i to rasni, jedan od u svetskim razmerama velikih inzenjera u doba kada svet nije oskudevao velikim inzenjerima. Sto se Zap

Posted Images

Моша Пијаде.

Jevrejin, Sefard, beogradski, dorćolski...

Minhenski i pariski student slikarstva, slikar, oni koji se razumejutm kazu poprilicno dobar.

Novinar, beogradski, uoci Prvog svetskog rata.

Komunista, komunjara do koske.

I od samog pocetka sto se Zapadnobalkanije tice.

 

Lepoglava.jpg 

Robijas, Lepoglava, tacnije 2 robijasa....

 

Sa sve nastavkom:

Mosastari.jpg 

 

U nastavku, kao Jevrejin, dusu dao za metu svih kojima je tih godina islo u racun da udaraju po jevrejstvu, kako domacem, tako i medjunarodnom...

 

Ostace zapamcen kao lik koji je, politika na stranu, na robiji preveo штиво - sta god ko o samom штиву mislio - nimalo lako za prevodjenje.

Ostace zapamcen kao jedan od najboljih psovača na srpskom govornom podrucju, potvrdjeno i priznato.

Ostaće zapamćen i kao zajebant od kalibra.

Koji je, na primer, na jednom mitingu pocetkom 50-ih, a u vezi tadasnje krize i frke oko Trsta, na neopreznu opasku tadasnje americke ambasadorke u Italiji, gospodje po imenu Clare Boothe Luce, inace supruge istinske legende americkog novinarstva Henry Luce-a da bi ona, da se pita, Trst dala Italijanima, odgovorio javno, preko radija i da ceo svet cuje:

Quote

Gospodja Luce Italijanima moze da daje samo ono sto ona licno ima i cime raspolaze...

 

I koji je, tokom posete Parizu, sredinom 50-ih, tokom vecernje setnje Parizom i razgledajuci vec dobrano sarene i bogate izloge francuske prestonice, oporavljene od rata, izjavio:

Quote

Neka, neka, doći će i vama socijalizam...

 

Link to post
  • 4 weeks later...
namenski

Пантелија Панта Јаковљевић

Panta-Jakovljevic-02.jpg

 

Gradjevinac.

Inzenjer i to rasni, jedan od u svetskim razmerama velikih inzenjera u doba kada svet nije oskudevao velikim inzenjerima.

Sto se Zapadnobalkanije tice, majstor prvih posleratnih novosadskih mostova, ali i pre svega prvih pravih hidrocentrala, Zvornika, Limskih HE, Kanal Dunav - Tisa - Dunav da se ne pominje, i - Derdapa, #1 i #2...

Covek koji je zapadnobalkansku branogradnju postavio u sam svetski vrh sto se kaze, ali 'ajde to: covek koji je strujutm, u Srbiji, njenoj gluvoj provinciji narocito ucinio nezavisnom od malih lokalnih elektrana u kojima je sipljivo brektao neki izandjali predratni benzinac sa sve kaisem koji je cesto pucao i cije je krpljenje publika lokalnog bioskopa puseci nervozno napolju nestpljivo ocekivala.

Ne bi li nastavila da gleda film.

Ali, bioskop na stranu, koji je desetine hiljada domacinstava oslobodio ona cuvena jedina 2 штекера u kuci, штекера koji su bili deo фасунга u kome je gorela skiljava sijalica, a iz koji su se protezala dva elektricna гајтана, jedan za peglu ili решо drugi za radio.

Druge elektrike nije bilo.

Doduse, nikom nije ni trebala u ta vremena kada su komarnici zamenjivali frizidere, kada se voce i povrce jelo kada mu je vreme sezona, a ne iz zamrzivaca i kada se iz radija mogao da cuje glas nekog Radivoja Markovica kako u nedeljna popodneva prenosi fudbal.

Uz obavezne italijanske muzicke festivale.

Za Akademiju, onu cuvenu SANU nije bio dovoljno dobar.

Nije ni ona njemu.

Kao penzionera moglo ga se videti kako seta ulicom Prote Mateje i okolnim ulicama, pije kafu u okolnim bircuzima i - razgovara sa ljudima.

Panta-Jakovljevic.jpg

 

Inace, jos jedna od veza starog i novog, intelektualnog i kulturnog kontinuiteta, nastavljac velike zapadnobalkanske tradicije velikog inzenjerstva...

 

Moj tata, ložač u elektrani,
čarobnjak to je pravi,
večeri svake, sa prvom zvijezdom,
on mi se s posla javi.

Ubaci ugalj u ždrijelo peći,
pokrene moćan stroj,
a meni sine veselo svjetlo:
javlja se tata moj.

Zadatak pišem, kasno je doba,
čuju se prvi pijetli,
a dragi tata, strpljiv i budan,
nad mojom sveskom svijetli.

Prozora bezbroj u tamu sija,
blista se čitav grad,
a ja ih gledam ponosan silno:
i to je tatin rad.

Posluje tata garav i znojav,
lice mu puno žara,
al' zato noćas nad svakim stolom
po jedno sunce stvara.

Nad radom starog naučnika
prosipa, sunčan zrak,
šetaču svijetli i hrabrom bati
kome je mrzak mrak.

U bioskopu kroz aparate,
vrti se traka — čigra,
slika za slikom po platnu juri,
tatinim svjetlom igra.

A mjesec, stari fenjerdžija,
na mog je tatu ljut,
i sinoć su se takmičili
pedeset prvi put.

Svakoga trena mjesec se gasi,
oblačak čim ga dirne,
a tata svijetli neprekidno
u noćne sate mirne.

Ponekad samo zaigra svjetlo
kao na vodi čun:
to, valjda, tati za vrijeme rada
u oko padne trun.
 

 

  • +1 2
Link to post
namenski

Krsto-Popovic.jpg

Крсто Зрнов Поповић

 

Ili - (jos) jedna Zapadnobalkanska sudbina.

Oficir, kako-tako skolovan, ucesnik bitaka na Bregalnici (sa srpskom vojskom), Mojkovcu...

Post WW1 izbeglica.

Politicki.

Krsto-Zrnov-Popovic-Pasos-Belgija.jpg 

Sa recimo pasosem koji mu je 1926. godine izdala Kraljevina Belgija, Koninkrijk België, Royaume de Belgique, Königreich Belgien, pred cijim se vlastima, a da ga niko nije terao deklarisao kao - Србин.

Потуцач po belom svetu, sve do Argentine i nazad.

Pisac pokajnickog pisma kralju Aleksandru sa molbom da mu se dozvoli povratak u Zapadnobalkaniju.

Milostivo dozvoljeno.

Sa sve pripadajucom oficirskom penzijom.

I, doduse, odricanjem od mesanja u politiku.

Po svim standardima svog vremena uticajan i cenjen covek.

Narocito u Crnoj Gori u kojoj je tako nesto i u ta vremena znacilo, imalo tezinu sto bi se reklo.

Drugi svetski rat i - posle niza peripetija - ulazak i pristajanje na nespornu po svim merilima - kolaboraciju.

I pored toga zivkan i mamljen kako od cetnika, tako i od partizana.

Partizana narocito.

Otac petoro kćeri i dva sina.

Jedan sin, partizan, poginuo na Neretvi tokom takozvane Cetvrte ofanzive.

Drugi sin, takodje partizan, punovazni, ratni Narodni heroj, posleratni general zemlje koja mu je oca - opravdano proglasila za ratnog zlocinca.

Koga treba uhvatiti i javno mu suditi.

Zbog svog ugleda, renomea, ali bogami i umeća, trazen i ganjan od visoke, skoro najvise delegacije firme poznate kao OZNA.

Priliko hvatanja, ovaj covek, tamo neke 1947. godine valjda, uspeva da smrtno rani, ubije jednog od gonilaca.

Narodnog heroja, usput budi receno.

I da sam bude ubijen.

Kakva zapadnobalkanska bandoglavost, kakvi inati, kakvi ponosi su ovog coveka, koji je u vreme pogibije imao preko 65 godina su terali da radi ono sto radi, da se lomata po pecinama, jatakuje sa jatacima, hajdukuje - ne zna se.

Verovatno slicni bandoglavosti jednog zemljaka - Vlada Dapcevica, na primer, a bilo ih je jos onoliko.

Ne zna se i nece se nikada saznati: greseci dusu o tragedije, price i legende od kojih je mogao decenijama da zivi 1 Holivud, potomci su ga stavili izmedju sebe, otimaju se o njega: neki ga pljuju, neki velicaju, sve cepajuci na komade sopstvenu istoriju ne bi li pokazali i dokazali nedokazivo...

Ni krivog ni duznog: umesto da se na miru sklonio, da je sklonjen u jednu krvavu istoriju, stavljaju ga uz bok ološu poput raznih Дрљевића, Ђуришића...

 

 

 

Link to post

Ponukan ovim tekstom iznad, nasao opet gole otoke Jove Kapicica u pdf-u..iscitao..i jos uvek ne mogu jasno da se odredim prema tom periodu i tim ljudima.

Link to post

Mislim da sam je vidjao i u Beogradu, knjizarama:

On 11.10.2019. at 21:37, namenski said:

Goli.jpg

 

Konacno nesto naucnotm na temu i to od brace Hrvata.

Iznenadjujuce neofarbano modernim ex-Yu opterecenjima, objektivnotm koliko se moglo, sa naslanjanjem na gomilu dokumenata zaostalih po hrvatskim pogonima UDB, vredno citanja u svakom slucaju.

 

Martin Previsic

Povijest Golog otoka

Fraktura, Zagreb, 2019.

Prvi, po mom uvidu, ozbiljan i novoistorijom neopterecen pokusaj da se o Golom razgovara bez uobicajene zapenusanosti.

Sa brojkama, uvidom u poprilicno arhiva, itd, itd...

Pomoci u opredeljivanju sigurno nece - to je jos uvek materija opterecena svezim balastima koji se neprekidno podgrevaju, ali ce sigurno doprineti rasciscavanju nekih zamagljivanja cinjenica, prosipanjem podataka u skladu sa potrebama dnevne post-90 politike...

Jovo je ciknuo, puko: setili su ga se kada je bio vec mator, izlapeo i gurnut u opredeljivanje, dakle posle 90-ih.

A gurali - i pljuvali doduse - isti oni koji pre 1990. nisu smeli ni da ga pomenu, ali koji su - utoliko pre - posle 1990. pozurili da se kurce svojim antikomunizmom.

Koji su doduse upraznjavali izmedju svoja 4 zida.... :D 

Link to post

A ovo sto sam citao nije to sto si okacio.. nego ovo

holi-otoci-jova-kapicica-slika-70290523.

 

Poslao sam i matorom primerak mailom..da ima cime da ubije zimske dane, donekle bivajuci bezobrazan jerbo je ocev voljeni ujak zaglavio Goli otok i ekstremno je nerado pricao o tom periodu.

Link to post

Znam da nije, mogao si barem da procitas ovo sto sam napisao... :D 

Preporucio sam knjigu koja prva na nekom od zapadnobalkanskih jezika pokusava - po meni uspesno - da neke cinjenice slozi onako kako cinjenicama dolikuje.
Obaska sto je najvecim delom OK napisana, neka nepotrebna iskakanja na stranu.

Ovo Jovino je, em novokomponovano, em naginje novocrnogorstini, em je autorka iz te fele, sve u svemu i ako mene pitas - sranje, pokusaj propiranja, izuzev nekih detalja koje tu i tamo zakacis...

Matori Jovo, lapnut, preobracen na novocrnogorstvo: trebalo ga je pitati pre, dok je bio pri snazi, ali onda nije bilo mladih nadobudnih novinarki koje su naprasnotm otkrile da se isplati biti Cgorac/ka...

 

 

Edit: a, da: za poslovicno nerado pricanje o GO postoji jedno od potvrdjenih objasnjenja: uslov za izlazak, otpustanje, bilo je potpisivanje tvrde obaveze o apsolutnom cutanju, sa tacno nabrojanim konsekvencama sta sleduje ako se obaveza prekrsi.

Dodaj tome i iskustva samog boravka...

Edited by namenski
Link to post

Nismo se razumeli..cuvam klinca pa jednim okom motrim na njega :)

 

Elem..u nasu butiku prica o Golom otoku je no-no tema..a meni je recimo neiscrpno zanimljiva tema prica o ljudima koji si izgradili Jugu, onakvu drzavu (to iz prica znam, imao sam 10 godina kada je pukla) a da su bili toliko sujetni, povremeno toliko beskicmeni i slabi da bi tesko mogao da ih razlikujes od danasnjih naprednjaka.

 

By the way..otac imao dvojicu ujaka, rodjena braca. Jedan tada bio student drugi isao na zanat. Student bio glasan, ideolog, obozavao Staljina, lajao po kafanama..i kada je cuo da ce doci da ga pokupe, uspesno prebegao u Rumuniju koja je nekih 5 km vazdusnom linijom od njegovog sela. 

Uhapsili su mu brata, zanatskog segrta, koji veze sa politikom nije imao i nije ga zanimala..ali je neko morao da odgovara. Ne znam koliko je tacno gulio tamo..ali odradio je svoje. 

Posle svega, braca su se srela samo nekoliko puta, kada je ovom bilo dozvoljeno da dodje iz Rumunije, neki kraj 80-ih..i svaki put bi ga zanatlija zatvarao u kupatilo i jako ga tukao.

Link to post
9 hours ago, SNARC said:

By the way..otac imao dvojicu ujaka, rodjena braca. Jedan tada bio student drugi isao na zanat. Student bio glasan, ideolog, obozavao Staljina, lajao po kafanama..i kada je cuo da ce doci da ga pokupe, uspesno prebegao u Rumuniju koja je nekih 5 km vazdusnom linijom od njegovog sela. 

Uhapsili su mu brata, zanatskog segrta, koji veze sa politikom nije imao i nije ga zanimala..ali je neko morao da odgovara. Ne znam koliko je tacno gulio tamo..ali odradio je svoje. 

Posle svega, braca su se srela samo nekoliko puta, kada je ovom bilo dozvoljeno da dodje iz Rumunije, neki kraj 80-ih..i svaki put bi ga zanatlija zatvarao u kupatilo i jako ga tukao.

Pa otprilike, ovo ti dodje sustina: zato ja stalno ponavljam da je istorija isuvise ozbiljna stvar da bi bila prepustena istoricarima....

Insistiranje na dokumentima, izvorima, trt-mrt, za nekih 50-ak godina ce dovesti dotle da nam istoriju recimo nasihtm 90-ih prikazuju kroz dokumenta, zapisnike Vrhovnog veca odbrane ili kako se to vec zvalo, sa sve trucanjima likova koji su tamo sedeli, dok niko, ama bas niko nece uspeti da tadasnjim djacima priblizi Istoriju onih ћошкова na kojima polusmrznuti ljudi prodaju benzin u plasticnim bocama, зрикање зрикаваца i njihovo девизе, девизе, inflaciju ce nam prikazivati celomudrenim grafikonima i analizama o kupovnoj moci, ali nikako mukama ljudi koji pokusavaju da prezive sa platomtm od 5 дојче марака mesecno....

Ocekivace da iz lupetanja raznih Kadijevica, Mesica i ostalog sljama ucimo i naucimo istoriju, na stranu sto su - kao sto su uvek i bili - baratajuci dokumentima samo knjigovodje istorije i sto su - a to je jos ponajgore - nekako uvek previse spremni da vazecu istoriju pisu prema ukusu trenutne vlasti.

To, utoliko pre, vazi za ove tvoje ujake: nikakva istorija Golog nece obuhvatiti i tu pricu, zatrpavajuci nas takozvanim podacima, bas kao - da pomenem i ravnoteze radi - sto nece da obuhvati ili tek pomene tragediju porodica kojima su neke tamo 19500, 51, vratili kuci u limenom sanduku telo mrtvog sina, granicara na odsluzenju vojnog roka ubijenog na bugarskoj granici od strane Bugara.

A takvih je bilo vise od 1,000...

Link to post

To se sazna kroz price, knjige, nesto od toga ce se pretociti u film, nesto mozda otici na netflix. 

 

Price direktnih svedoka ce se uvek mnogo razlikovati od udzbenika. Mog dedu po ocu je nemacki kapetan, folksdojcer, izvukao is streljackog stroja zato sto je bio balavac od 15 godina..deda mu je zauvek ostao zahvalan. 

Deda po majci je prvu cokoladu u zivotu dobio od nemackog vojnika..a prababa po majci mi je kad sam vec odrastao pricala kako su prosle devojke i zene koje se nisu sklonile na vreme kada su Rusi protutnjali kroz Banat.

 

Zamisli da sam to ispricao na casu istorije :)

 

 

Napisao sam pre neki dan..broj ljudi koji prodaju nekakve skrpljene badnjake pokusavajuci da zarade neku bedu me je momentalno i alarmantno podsetio na '93 i sve ono sto nas je tada pratilo. Ista ta jeza niz kicmu mi je prosla kada sam citao Cvajgove opise Nemacke nakon 1. svetskog rata. 

 

Dok smo mi zivi i dok zele da nas slusaju, dobice direktnu, neusecerenu verziju 90-ih..koja ce im reci da ni mene ni mog oca nije zanimao ni Karlobag ni Ogulin, ni primorje..niti smo hteli da ubijamo Albance niti smo slavili Srebrenicu. Nego eto, bejahu ljudi bez hrabrosti da se suprotstave skotovima..slicno kao i danas, doduse u miru, Bogu hvala.

  • +1 1
Link to post

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

×
×
  • Create New...