Strah od smrti

[Аврам Гојић]

Evo jedne ozbiljne teme.Što kaže Pieces u u filmu "Šta možeš u Denveru kada si mrtav" - "život prođe kao letnji raspust". Jedna zen parabola govori o čoveku koji beži od tigrova i dođe do provalije, i tu se uhvati za neke grane, bez ikakve nade da će izbeći smrt, bilo od pada u provaliju ili od tigra. I šta čovek uradi: gricka jagode sa grma, i govori kako su slatke i dobre! E život je takav, iz ništavila u ništavilo, jedemo jagode dok ih ima. Povremeno se, čovek, ipak seti da će jednog dana krkljati na odru, poplavele kože i hladnih udova, i videti stvari kojih nema, i posle nekoliko sati se preseliti u nepoznato.Da li imate aktivan strah od tog trenutka, kako ga suzbijate ako ga imate, ili sve to gurate pod tepih jedući jagode koje su dobre i slatke?

[sailorman]

Imam aktivan strah, ali ne od samog trenutka nego od smrti kao takve. Suzbijam ga tako sto ga guram pod tepih, kao i vecinu drugih strahova i osjecaja in general.Moj strah od smrti je najbolje opisala Sally Draper negde pred kraj cetvrte sezone, kad je onaj klinja komsija pita: Why are you afraid of death? i ona kaze: Because it's forever.

Edited November 6, 2011 by sailorman

[Reaktor]

Da li imate aktivan strah od tog trenutka, kako ga suzbijate ako ga imate, ili sve to gurate pod tepih jedući jagode koje su dobre i slatke?

Imam strah da se taj trenutak ne otegne na par godina mrcvarenja. A jagoda je sve manje, brabonjaka sve više...

[kim_philby]

Evo jedne ozbiljne teme.Što kaže Pieces u u filmu "Šta možeš u Denveru kada si mrtav" - "život prođe kao letnji raspust". Jedna zen parabola govori o čoveku koji beži od tigrova i dođe do provalije, i tu se uhvati za neke grane, bez ikakve nade da će izbeći smrt, bilo od pada u provaliju ili od tigra. I šta čovek uradi: gricka jagode sa grma, i govori kako su slatke i dobre! E život je takav, iz ništavila u ništavilo, jedemo jagode dok ih ima. Povremeno se, čovek, ipak seti da će jednog dana krkljati na odru, poplavele kože i hladnih udova, i videti stvari kojih nema, i posle nekoliko sati se preseliti u nepoznato.Da li imate aktivan strah od tog trenutka, kako ga suzbijate ako ga imate, ili sve to gurate pod tepih jedući jagode koje su dobre i slatke?

pass:ebooksclub.orglinak: http://fileserve.com/file/bysmNG2svako se boji smrti. hajdeger bi rekao da je to ono sto nas odvaja od zivotinja. svest o sopstvenoj konacnosti.

[*edited by mod]

Imam strah da se taj trenutak ne otegne na par godina mrcvarenja. A jagoda je sve manje, brabonjaka sve više...

Isto. Smrt ce da dodje pa ce da dodje. Ne mogu na to da uticem. Samo bih voleo da se to ne oteze sa nekom dugogodisnjom bolescu i raspadanjem u krevetu. A do tad jbg trazis jagode i rado ih se secas.

[Quince]

nosila sam se mislju da pokrenem ovu temu, al nisam htela da da budem isuvise morbidna.Nemam toliko strah od smrti, koliko strah od umiranja, moguce teske bolesti i same te svesnosti i neizbeznosti kraja koji je blizu, kajanja zbog ovog ili onog, te sahranjivanja, uklanjanja ostataka postojanja itsl. Ne verujem da cu ostaviti neki legat covecanstvu, osim nekog mozda nasledstva, par vrednih sitnica itd.Bojim se odlaska pod zemlju i strepim za svoje telo cak i kad ono bude bilo bezivotno. Zato povremeno istrazujem pravne mogucnosti alternativnog uklanjanja sopstvenih ostataka, koji ne podrazumevaju zakopavanje i kremaciju u krematorijumu, vec nesto poput spaljivanja na nekoj steni pokraj mora, ili u camcu koji plovi ka pucini. Dakle, vazduh, posto patim od blage klaustrofobije.. Tako da ako neko zna kako je moguce garanciju ovoga sebi obezbediti za zivota, bicu mu vecno zahvalna. Ne pitam kolko kosta.paganka sam, sta cu ^_^

[Аврам Гојић]

Bojim se odlaska pod zemlju i strepim za svoje telo cak i kad ono bude bilo bezivotno. Zato povremeno istrazujem pravne mogucnosti alternativnog uklanjanja sopstvenih ostataka, koji ne podrazumevaju zakopavanje i kremaciju u krematorijumu, vec nesto poput spaljivanja na nekoj steni pokraj mora, ili u camcu koji plovi ka pucini. Dakle, vazduh, posto patim od blage klaustrofobije.. Tako da ako neko zna kako je moguce garanciju ovoga sebi obezbediti za zivota, bicu mu vecno zahvalna. Ne pitam kolko kosta.

zašto ne bi donirala tijelo? VMA izdaje donor cards, ja ću uzeti jednu

[kim_philby]

zašto ne bi donirala tijelo? VMA izdaje donor cards, ja ću uzeti jednu

ne laskaj sebi. nasa tela bi mogla samo da posluze demijenu hirstu.

[Quince]

zašto ne bi donirala tijelo? VMA izdaje donor cards, ja ću uzeti jednu

To da, al kat ti uzmu bubrege i ostalo, valjda ostaje nesto da se spali? Il kad doniras sve ti uzmu?

[Quince]

ne laskaj sebi. nasa tela bi mogla samo da posluze demijenu hirstu.

meni su uvek govorili da imam lijepe oke, pa steta da se bace ^_^

[kim_philby]

meni su uvek govorili da imam lijepe oke, pa steta da se bace ^_^

ko u blejd raneru :D

[Аврам Гојић]

To da, al kat ti uzmu bubrege i ostalo, valjda ostaje nesto da se spali? Il kad doniras sve ti uzmu?

pa gledaj ovako. kako napreduje medicina, a naročito transplantacija, a pošto računam da te neće baš sutra udariti kamion nego ćeš se provući zahvaljujući statistikama i solidno poživeti, može da se desi da, pošto te obrade, neće ostati dovoljno ni za pihtije. meni je svejedno, neka rade šta hoće i uzmu šta treba, ostatak može i mačkama. što kaže baka Danica, "mrtav čovek - to je ništa. kao trula paprika".

[Quince]

pa jes, al strah je to, nemosh se bas tako lako savladati. A ko zna kakva ce boles da me strefi, sedeci polozaj veci deo dana nikom nije dobra donio...kim:a meni prvo na pamet pao onaj film 7 Pounds i ona scena na kraju kada glavna junakinja prepozna oci svog dragog na drugom coveku. Najezila sam se.

Edited November 6, 2011 by Quince

[luba]

pass:ebooksclub.orglinak: http://fileserve.com/file/bysmNG2

u, hvala za ovo. videla je nedavno u jednoj antikvarnici, ali preskupa.

nosila sam se mislju da pokrenem ovu temu, al nisam htela da da budem isuvise morbidna.Nemam toliko strah od smrti, koliko strah od umiranja, moguce teske bolesti i same te svesnosti i neizbeznosti kraja koji je blizu, kajanja zbog ovog ili onog, te sahranjivanja, uklanjanja ostataka postojanja itsl. Ne verujem da cu ostaviti neki legat covecanstvu, osim nekog mozda nasledstva, par vrednih sitnica itd.Bojim se odlaska pod zemlju i strepim za svoje telo cak i kad ono bude bilo bezivotno. Zato povremeno istrazujem pravne mogucnosti alternativnog uklanjanja sopstvenih ostataka, koji ne podrazumevaju zakopavanje i kremaciju u krematorijumu, vec nesto poput spaljivanja na nekoj steni pokraj mora, ili u camcu koji plovi ka pucini. Dakle, vazduh, posto patim od blage klaustrofobije.. Tako da ako neko zna kako je moguce garanciju ovoga sebi obezbediti za zivota, bicu mu vecno zahvalna. Ne pitam kolko kosta.paganka sam, sta cu ^_^

cekaj, ti bi da te spale na steni ili u camcu, ili da te lebovski i sobcek prospu na steni? ako je ovo drugo, to moze, samo moras da obezbedis ko ce to da ti uradi unapred.meni veca frka od smrti neki alchajmer ili takve gadosti. ali se tesim da ce biti neki trenutak lucidnosti da to sama okoncam, bar dok ne skupim pare za onu svajcarsku kliniku za ispomoc. to dal ce da me jedu crvi ili cu da postanem cvetic na andima me manje zanima.

zašto ne bi donirala tijelo? VMA izdaje donor cards, ja ću uzeti jednu

i to je superkul. jedino sto mozes malo da se izbedacis kad pomislis da ce mozda tvoja jetra da zavrsi kod nekog ko to ne zasluzuje, ko na primer, goran kozic.

[kim_philby]

i to je superkul. jedino sto mozes malo da se izbedacis kad pomislis da ce mozda tvoja jetra da zavrsi kod nekog ko to ne zasluzuje, ko na primer, goran kozic.

i onda kozic pocne opsesivno da se svadja sa ridzama u GSPu...