Jump to content

Astronomija


Jolly Roger

Recommended Posts

Jedan značajan doprinos fundamentalnoj nauci od strane Kine (ali ne samo Kine, pošto su svi veliki čestični eksperimenti multinacionalne kolaboracije - ovaj ekperiment je u Kini, i predstavlja US, Kinesku, Tajvansku, Češku i Čileansku saradnju) je Daya Bay ekperiment koji je 2012 potvrdio i sa većom preciznošću izmerio poslednji tzv. neturino mixing ugao između masenih stanja neutrina (theta_13). Za ovaj doprinos su uz ostale velike neutrinske eksperimente (5 - uključujući i onaj na kome sa ja radila) dobili Breakthrough Prize in Fundamental Physics 2016. (podeljeno na jednake delove :D ).  Dobro, njihovi direktori nisu dobili Nobelovu nagradu za ovo kao naši, jer su se ipak uključili u igru deceniju kasnije od nas, ali ipak ovo je bio jedan značajan doprinos fundamentalnoj nauci. 

 

Ne znam tačno kako stoje sa astronomijom, ali u astročestice su ulagali u poslednjih 8 godina, naročito u tzv. multimessenger astronomiju - detekciji različitih tipova čestica iz objekata najviših energija u univerzumu. Bila sam na Kavli institutu u Pekingu gde su bili okupili neke od značajnih naučnika iz ove oblasti za razmenu ideja 2013. U decembru ove godine su lansirali 2 satelita sa detektorima x i gama zraka GECAM koji će moći u realnom vremenu da prate kosmičke alarme kada neki drugi veliki detektor otkrije, na primer, neutrino ekstremene energije ili gravitacioni talas. Ova dva satelita pokrivaju čitavo nebo. Trenutno su glavni detektori u svemiru NASA Fermi koji je već dugo godina u orbiti (oko 10?) i NASA Swift koji je preko deceniju i po u orbiti, tj. oba su već na izmaku svojih godina. Za Swift se već pričalo 2013. šta da radimo ako se pokvari :D, ali srećom ovaj stari satelit se još drži. Anyway, što više ovih detekora koji mogu u realnom vremenu da se preusmere na svaki novi potencijalni izvor gama zraka, to bolje. 

Edited by mei
  • +1 1
Link to comment
33 minutes ago, chandra said:

 

O daveza!? Definicije prizme i piramide idu nazad do Euklida, ali ko ga jebe, ti si nasao gif. I to sad zovemo "vrucom diskusijom"?

Vruća i meni korisna diskusija je bila o Kini, zato smo je i vodili u posebnim postovima.
Sve ostalo je bio odgovor na tvoj nitpicking dečije bojanke i to sa potpuno pogrešnim pretpostavkama.

A pošto se, vidim, sve nastavlja sa kvalifikacijama, i pored mog pokušaja relaksacije, bilo bi najpametnije da prekinem.

Link to comment
8 hours ago, mei said:

Jedan značajan doprinos fundamentalnoj nauci od strane Kine (ali ne samo Kine, pošto su svi veliki čestični eksperimenti multinacionalne kolaboracije - ovaj ekperiment je u Kini, i predstavlja US, Kinesku, Tajvansku, Češku i Čileansku saradnju) je Daya Bay ekperiment koji je 2012 potvrdio i sa većom preciznošću izmerio poslednji tzv. neturino mixing ugao između masenih stanja neutrina (theta_13). Za ovaj doprinos su uz ostale velike neutrinske eksperimente (5 - uključujući i onaj na kome sa ja radila) dobili Breakthrough Prize in Fundamental Physics 2016. (podeljeno na jednake delove :D ).  Dobro, njihovi direktori nisu dobili Nobelovu nagradu za ovo kao naši, jer su se ipak uključili u igru deceniju kasnije od nas, ali ipak ovo je bio jedan značajan doprinos fundamentalnoj nauci. 

 

Ne znam tačno kako stoje sa astronomijom, ali u astročestice su ulagali u poslednjih 8 godina, naročito u tzv. multimessenger astronomiju - detekciji različitih tipova čestica iz objekata najviših energija u univerzumu. Bila sam na Kavli institutu u Pekingu gde su bili okupili neke od značajnih naučnika iz ove oblasti za razmenu ideja 2013. U decembru ove godine su lansirali 2 satelita sa detektorima x i gama zraka GECAM koji će moći u realnom vremenu da prate kosmičke alarme kada neki drugi veliki detektor otkrije, na primer, neutrino ekstremene energije ili gravitacioni talas. Ova dva satelita pokrivaju čitavo nebo. Trenutno su glavni detektori u svemiru NASA Fermi koji je već dugo godina u orbiti (oko 10?) i NASA Swift koji je preko deceniju i po u orbiti, tj. oba su već na izmaku svojih godina. Za Swift se već pričalo 2013. šta da radimo ako se pokvari :D, ali srećom ovaj stari satelit se još drži. Anyway, što više ovih detekora koji mogu u realnom vremenu da se preusmere na svaki novi potencijalni izvor gama zraka, to bolje. 

 

Niko ne spori da oni napreduju i napreduju veoma brzo s obzirom odakle su krenuli. Ovde se povela ta prica kao da postoji ne znam kakva trka izmedju kineza i zapada. Saradnja postoji tamo gde je moze biti, u oblastima gde su jedni i drugi na slicnom nivou kao u tvom primeru. U nekim drugim oblastima kojima se oni nisu do sada bavili, saradnja opet postoji, ali u smislu transfera znanja koji je prilicno jednosmeran, sto je takodje fair enough i uklapa se u norme kolaboracije i razmene znanja na planeti. Ono sto odstupa od tih normi su pokusaji da kupis tehnologiju koju nemas i gde si decenijama iza from the scratch.

 

U svakom slucaju, to sto su oni poceli da ulazu u nauku je  generalno jako dobra vest. Verujem da ce za generaciju ili dve imati i dobrih instituta i mnogo siru bazu u fundamentalnoj nauci. Doduse, s obzirom na to koliko finansiranje nauke zavisi od drustvene klime, praviti prognoze bilo gde je jako nezahvalno.

  • +1 1
Link to comment

Neko ovde pomenu, cini mi se, da cemo svi dzumle da sanjamo kineski san, tako nesto: necemo, necemo jer trenutno ne znamo sta to KIna sanja danas i u bilzoj ili ne tako blizoj buducnosti - kao sto, sva je prilika ne zna ni Kina trenutno...

Dal' kineski NEP predstavlja pripremu za Svetsku revoluciju, :D, dal' ce KIna na delu da pokaze i dokaze ne toliko efikasnost jednopartijskog sistema i njegovu nadmoc nad demokratijama, inace poprilicni nacetim i pre korone, dal' nesto sasvim deseto - nevazno je.

Kina je prihvatila zapadna pravila igre, igre u kojoj su zetoni - nosaci aviona na primer.

A u toj igri, patkometriji ako neko vise voli: nema saradnje ili - ako je i bude - diktirana je jedino i iskljucivo interesima.

Nema ni prijatelja.

Apsurd, paradoks svoje vrste bice ako se dogodi - sto nije nimalo nemoguce - da Kina, samom cinjenicom da je najmnogoljudnija zemlja sveta, bude pre ostalih primorana da preduzme neke drasticne, radikalne korake koji ce - i kada je Planeta u pitanju - da budu zaista iskorak, ali ne u pravcu Kosmosa: da, na primer, pocne da pravi frizidere, televizore, telefone, svejedno, koji ce da traju - duze od 5 pa i vise godina.

Jer od sna na kome je gradjen i izgradjen danasnji svet, sna koji - recimo predstavlja uobicajena tlapnja o 2 automobila u svakoj porodici kao jedan od dokaza takozvanog visokog standarda- definitivno nema nista.

Pa sve i da su svi ti automobili ne samo na elektricni, nego i na atomski ili bilo kakav drugi pogon.

Da pocne, i ne samo ona, da svodi besomucnu produktivnost kao meru svih stvari i svakojakog uspeha na mere koje ce Planeta moci da podnese.

 

@chandra @Њујоркер verovatno najbolja ilustracija zapocete price o ubivanju entuzijazma za kosmicka istrazivanja kao dela interesovanja sirokih narodnih masa :D je - gle cuda - zamena naucne fantastike takozvanom epskom :isuse: ili kako se vec zove fantastikom, koja se odigrala negde pocetkom 90-ih.

A i glede potrebe tehnoloskog proboja i Kineza, setih se jedne epizode iz Klarkove cini mi se Odiseje 2010, u kojoj kineski svemirski brod iznenadjuje udruzene Amerikance i Ruse, spusta se na Jupiterov satelit, demonstrira genijalan novi nacin tankovanja i nazalost strada... :) 

 

Sve na stranu, kada je o Srbiji rec, a trenutno me samo ona zanima, takozvana popularizacija nauke spala je na niske grane, nikad nize i to nije samo do rezima.

Racunam sebe u prosecno upucene pratioce desavanja na tom planu i posle klasicnog ali vec zaboravljenog Mlodinova cija su, koliko znam, samo 2 naslova prevedena na srpski, mogu da se setim jos samo jednog, doduse, prvorazrednog, dela, koje slucajno ima veze upravo (i) sa temom topika, ma koliko trapav bio podnaslov koji je dao srpski izdavac, jer knjiga je mnogo vise od price o 1 сајџији, pa neka ovo bude i preporuka za eventualno zainteresovane:

Longituda-Dava-Sobel.jpg

 

Zena pise zaista fenomenalno, u tradiciji najboljih pisaca ove vrste literature, na stranu - ma koliko se o ukusima ne raspravljalo - i nesporni knjzevni kvaliteti.

Nece se zajebati, naprotiv, i ko se dokopa njene knjige Galileo's Daughter...

 

 

Link to comment
  • 1 month later...

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

×
×
  • Create New...