U skorije vreme ima sve vise ponuda apartmana/stanova u sklopu nekih kondo kompleksa. 

 

Pretpostavljam da je sve isto kao sa obicnim stanovima ako su to fizicki odvojene kuce/zgrade, ali kako je regulisano vlasnistvo ako je u pitanju samo jedna zgrada koja je istovremeno i hotel?

 

Sta ako se hotel npr. zatvori za 10 godina?

mislim da ovde mogu da dobijem info.

gde treba da potražim informaciju o toku istrage/procesa ubicama mog bivšeg zeta. u pitanju je onaj slučaj ubistva premlaćivanjem na adi ciganliji. u kontaktu sam ćerkom iz prvog braka (mojom sestričinom) žrtve koja je takođe zainteresovana.

hvala.

Misliš na Fedora Frimermana?

Ne nego ono skoro što su klinci pretukli beskućnika na Adi.

niko ne zna gde da se raspitam? PPP advokati?

Pa to bi morala ona da ode u policijsku stanicu koja je nadlezna da pita da li je predmet prosledjen tuzilastvu pa ako jeste pravac tamo.

Predmet je sigurno odavno u tužilaštvu.

Zapravo, od starta.

Stan je stečen otkupom društvenog stana u braku ali upisan na 1 supružnika.

 

Da li se vlasnikom smatra i ovaj neupisani supružnik, tj.da li se nakon njegove smrti taj stan uzima u ostavinsku raspravu, kao njegova imovina?

 

(Niko nije umro, nego se pitamo nešto i pričamo, pa ne znamo)

  On 26. 10. 2024. at 19:33, Tihajeza said:

Stan je stečen otkupom društvenog stana u braku ali upisan na 1 supružnika.

 

Da li se vlasnikom smatra i ovaj neupisani supružnik, tj.da li se nakon njegove smrti taj stan uzima u ostavinsku raspravu, kao njegova imovina?

 

(Niko nije umro, nego se pitamo nešto i pričamo, pa ne znamo)

Da, ako je otkupljen tokom braka. Ali ako neupisani supružnik umre prvi, a preživeli supružnik se ne složi da se pola stana uključi u ostavinsku raspravu, mora da se utvrdi parnicom da je to tekovina i da ulazi u zaostavštinu. 

A kako beše, ako je preminuli ostavio dugove (neotplaćene kredite, blokadu firme, neplaćeni porez) ne može naslednik naslediti išta ako sve ne izmiri?

Tj. nije u obavezi da izmiruje dugove pokojnika, ali ako hoće da nasledi, ne može da bira da nasledi samo ono što mu koristi, mora naslediti i dug kao što bi i nekretninu?

Dugove naslijedjuje samo do visine vrijednosti nasljedstva.

Ne moze biti je naslijedio kucu vrijednosti 50 000€ a da vraca 80 000€ dugova.

  On 26. 10. 2024. at 19:46, Tihajeza said:

A kako beše, ako je preminuli ostavio dugove (neotplaćene kredite, blokadu firme, neplaćeni porez) ne može naslednik naslediti išta ako sve ne izmiri?

Tj. nije u obavezi da izmiruje dugove pokojnika, ali ako hoće da nasledi, ne može da bira da nasledi samo ono što mu koristi, mora naslediti i dug kao što bi i nekretninu?

 

Dugovi, blokada i porez firme pokojnika nisu dugovi pokojnika i ne ulaze u ostavinsku masu. Ako je pokojnik imao svoju firmu, nasleđuje se udeo ili akcije u njoj (ako nije ortačko društvo i ako osnivački akt DOO ne predviđa ograničenja za slučaj nasleđivanja), a dugovi takve firme se rešavaju odvojeno i ne mogu predstavljati lične dugove naslednika, osim u nekim skroz teorijskim varijantama koje se u praksi ne događaju skoro nikada.

  On 28. 10. 2024. at 9:47, Ayatollah said:

 

Dugovi, blokada i porez firme pokojnika nisu dugovi pokojnika i ne ulaze u ostavinsku masu. Ako je pokojnik imao svoju firmu, nasleđuje se udeo ili akcije u njoj (ako nije ortačko društvo i ako osnivački akt DOO ne predviđa ograničenja za slučaj nasleđivanja), a dugovi takve firme se rešavaju odvojeno i ne mogu predstavljati lične dugove naslednika, osim u nekim skroz teorijskim varijantama koje se u praksi ne događaju skoro nikada.

 

Čak ni preduzetničke, kao jedan jedini vlasnik i zaposleni?

 

A neotplaćeni keš kredit?

 

  On 28. 10. 2024. at 9:51, Tihajeza said:

 

Čak ni preduzetničke, kao jedan jedini vlasnik i zaposleni?

 

A neotplaćeni keš kredit?

 

 

Imovina preduzetnika se smatra ličnom imovinom, tako da za preduzetničke dugove odgovaraju naslednici, ali samo da visine vrednosti nasleđene imovine. Ovo što sam gore napisao važi za privredna društva, ne za radnje.

 

Što se keš kredita tiče, koliko znam, njega mogu da uzimaju samo fizička lica, tako da će to skoro sigurno ući u obaveze naslednika, opet pod uslovom da suma svih dugova nije veća od vrednosti nasleđene imovine.

  On 28. 10. 2024. at 9:47, Ayatollah said:

Dugovi, blokada i porez firme pokojnika nisu dugovi pokojnika i ne ulaze u ostavinsku masu. Ako je pokojnik imao svoju firmu, nasleđuje se udeo ili akcije u njoj (ako nije ortačko društvo i ako osnivački akt DOO ne predviđa ograničenja za slučaj nasleđivanja), a dugovi takve firme se rešavaju odvojeno i ne mogu predstavljati lične dugove naslednika, osim u nekim skroz teorijskim varijantama koje se u praksi ne događaju skoro nikada.

 

 

Sekundarna poreska obaveza bi mogla da dovede do prevaljivanja poreskih dugova firme na osnivača/direktora, te i na naslednike. Ne znam da li uopšte postoji neka praksa u vezi sa tim i da li je Poreska uprava pokušala da se naplati od naslednika lica kojem je utvrđena sekundarna poreska obaveza, doduše, ali pošto sam video rešenja o utvrđivanju sekundarne obaveze, ne bi me iznenadilo ni da pojure naslednike.