Niš

[Pontijak]

+1

 

vala bilo je i vreme, apsurd je da cela drzava ima samo 1 civilni aerodrom

[Rumpelstiltskin]

Prodaja Niške TV zakazana po "beogradskom vremenu"

Autor B. G. Izvor Južne vesti | NIŠ

Prodaja po beogradskom vremenu

Nepunih 5 godina od objavljivanja parodije na Dnevnik RTS, koji počinje satom na "centralno beogradskom vremenu", Agencija za privatizaciju je kao krajnji rok za dostavu ponuda za kupovinu NTV navela 7. avgust u 15h - po beogradskom vremenu.

 

I Dnevnik po centralno-beogradskom vremenu, snimljen 2010. godine; Dnevnik NKD

Po "beogradskom vremenu" je definisan i rok za otkup dokumentacije, dok će i otvaranje pristiglih ponuda biti održano 10. avgusta u Beogradu u 11h, naravno po beogradskom vremenu.

 

Da nije reč o grešci pokazuju i ostali oglasi za privatizaciju medija, gde su takođe svi rokovi predviđeni po "beogradskom vremenu".

Ovakvu praksu državne Agencije za privatizaciju Mladen Jovanović, predsednik Nacionalne koalicije za decentralizaciju (NKD), prokomentarisao je uz osmeh.

Pa, ništa. Spremajmo se da nam uvedu i vize za Beograd - u šali komentariše Jovanović.

Podsetimo, septembra 2010. godine NKD je u okviru kampanje kojom je ukazivao na problem centralizacije, objavio i parodiju na Dnevnik RTS.

Na početku parodije je bio čuveni analogni časovnik kojim je tradicionalno počinjao Dnevnik RTS, ispod kog je pisalo "Centralno beogradsko vreme".

Da ironija bude veća spot je režirao i snimao Boban Rajković, sadašnji direktor Niške televizije.

NKD Dnevnik se ostvaruje?!

"Beogradsko vreme" je već druga stvar koju je predvideo "NKD Dnevnik".

Mostovi u Beogradu kao poklon ostatka Srbije; NKD Dnevnik

 

Na samom početku parodije na Dnevnik RTS, iz septembra 2010. godine, objavljena je vest da će gradovi i opštine iz cele Srbije plaćati izgradnju mostova po Beogradu.

To se, smatra lider Nacionalne koalicije za decentralizaciju Mladen Jovanović, upravo dešava sa "Beogradom na vodi".

Mi smo čak bili i optimistični jer smo predvideli da će mostovi dobiti imena po gradovima i opštinama čiji će građani plaćati izgradnju. Ispada da smo tu jedino promašili - kaže Jovanović.

Jovanović je podsetio i na vremensku prognozu kojom je parodija na dnevnik završavana.

Građani Srbije pripremite kišobrane, jer će sutra u Beogradu padati kiša.

 

[Dali_man]

 

Prodaja Niške TV zakazana po "beogradskom vremenu"

Autor B. G. Izvor Južne vesti | NIŠ

Prodaja po beogradskom vremenu

Nepunih 5 godina od objavljivanja parodije na Dnevnik RTS, koji počinje satom na "centralno beogradskom vremenu", Agencija za privatizaciju je kao krajnji rok za dostavu ponuda za kupovinu NTV navela 7. avgust u 15h - po beogradskom vremenu.

 

I Dnevnik po centralno-beogradskom vremenu, snimljen 2010. godine; Dnevnik NKD

Po "beogradskom vremenu" je definisan i rok za otkup dokumentacije, dok će i otvaranje pristiglih ponuda biti održano 10. avgusta u Beogradu u 11h, naravno po beogradskom vremenu.

 

Da nije reč o grešci pokazuju i ostali oglasi za privatizaciju medija, gde su takođe svi rokovi predviđeni po "beogradskom vremenu".

Ovakvu praksu državne Agencije za privatizaciju Mladen Jovanović, predsednik Nacionalne koalicije za decentralizaciju (NKD), prokomentarisao je uz osmeh.

Pa, ništa. Spremajmo se da nam uvedu i vize za Beograd - u šali komentariše Jovanović.

Podsetimo, septembra 2010. godine NKD je u okviru kampanje kojom je ukazivao na problem centralizacije, objavio i parodiju na Dnevnik RTS.

Na početku parodije je bio čuveni analogni časovnik kojim je tradicionalno počinjao Dnevnik RTS, ispod kog je pisalo "Centralno beogradsko vreme".

Da ironija bude veća spot je režirao i snimao Boban Rajković, sadašnji direktor Niške televizije.

NKD Dnevnik se ostvaruje?!

"Beogradsko vreme" je već druga stvar koju je predvideo "NKD Dnevnik".

Mostovi u Beogradu kao poklon ostatka Srbije; NKD Dnevnik

 

Na samom početku parodije na Dnevnik RTS, iz septembra 2010. godine, objavljena je vest da će gradovi i opštine iz cele Srbije plaćati izgradnju mostova po Beogradu.

To se, smatra lider Nacionalne koalicije za decentralizaciju Mladen Jovanović, upravo dešava sa "Beogradom na vodi".

Mi smo čak bili i optimistični jer smo predvideli da će mostovi dobiti imena po gradovima i opštinama čiji će građani plaćati izgradnju. Ispada da smo tu jedino promašili - kaže Jovanović.

Jovanović je podsetio i na vremensku prognozu kojom je parodija na dnevnik završavana.

Građani Srbije pripremite kišobrane, jer će sutra u Beogradu padati kiša.

 

 

Znaci uzas...

[vathra]

Једно питање за нишлије:

 

око двехиљадите сам проводио више времена по Нишу.

У неколико наврата сам играо билијар у једној билијар сали у подруму. Подрум је стари, има зидове и свод од цигала, врло занимљив. Било је места за око три стола. Налазио се у центру, можда близу станице полиције. Осталог не могу да се сетим.

Неки млађи људи из Ниша ми кажу да је то сад затворено.

 

Да ли неко зна где је то тачно било, и да ли има слика тог простора?

[Rumpelstiltskin]

Tvom opisu lokacije nije potrebno sta dodavati, jako precizno i deskriptivno. Tacno je da tu vise nije bilijar klub, ali i dalje radi kao cafe bar i zove se "Jorgovan Mala"

http://www.nadlanu.com/ostalo/adresar/kafici/Kafic-Kafe-Jorgovan-Mala.d-3294.161.html

[vathra]

Личи да је то место, иако се на сликама не види свод од цигли, и доста је сређеније.

Хвала пуно!

 

Ево слике која ми је направила флешбек на том место, Ниш током Српско-Бугарског рата.

Није исто место, али је сличност велика.

 

[Dali_man]

Od komsiluk

 

 

LESKOVACKA CRVENKAPA

Bilo jednom jedno devojčče, maleččko i ubavo beše. Zvali su gu Crvenkapa. Imala je neku crvenu kapu kod Kinezi što vu kupili, jer babu mrzelo da vu pletee kapu. Malo vu popke pletee svaku godinu, još i s' kapu će se s'd zanosi.

A i vunica poskupe mnogo tuj godinu.

Crvenkapa je živela s' majku i s' tatka, u kuću pored golemu šumu. Taččnije u Ččukljenik. Na drugi kraj je živela baba njena. U Tulovo. Razdaljina taman tol'ka da ti oteknu .... dok stigneš. Noge da ti oteknu.

Jednog dana majka je poslala Crvenkapu da odnese podvarak što je skuvala za babu i omesen ‘leb, jer baba ne voli kupovni, mnogo vu žilavi a već pola zubi nema. Sve joj to nabuta u krošnju i preko toj teglu ljutenicu. Crvenkapa popizde. Em će se maje peške, jer je nedelja i kombi nema, em treba nosi 100 kila jedenje. Razmišlja se Crvenkapa: "Kude sad da idem u pi*du materinu?" Nego koe će, baba gladna, a možda vu i da neki dinar za u grad.

Sabra ona džopke i krenu polako.

Majka gu upozori da se ne maje mnogo, nego pravo kod babu i nazad. Posebno vu je rekla da ne skreće od put pa da umaže u blatište cipelke ko prošli put. Jedva gi je očistila. Crvenkapa sve sasluša, al' vu na drugo uvo izađe. I pođe ona. Dok izađe iz selo i malo na tam dok ide pored njive brzo joj prođe put. Plus i neki kuččiki selski gu pojuriše, pa začč's stiže do kraj seloo. Tad počče se razmišlja kol'ko će vu treba do babu, pa reši da ga krati kroz šumu.

Na poččetak šumu prijede vu se grojze i obrsti na komšiju malo od vinograd. Dok je to radila, ičč nije primetila da je iza jednu bukvu gleda neki. Vuk. Razdra se on odjedared "Koe radiš tuj, a?" Crvenkapa se usra. Mislim figurativno. Kad vide ko je, samo potuli šiju. Misli se le, le s'g ako mi kaže na majku ima s'e da me iskube. Ili na babu, ima me odere sa sukaljku kad dođem. Jer baba je volela sa sukaljku da tepa zatoj š'o 'e s' jednu stranu praktiččno (nema ruke da gu boliv), a sa drugu stranu efikasno (ne praviš se posle mnogo pametan).

Prilazi vuk, širi se nešto i onako pita kao nezainteresovan: Koe ra'iš be devojččice? Dal' te iscima? Berem si grojze, ćale me isprati. Kaže će propadne, mnogo kiša bila, pa će se skape ako ga ne oberemo i ja rek'o na babu da ponesem neki grozd da se zaraduje, ništa blago ne jede.

Do'ro be, ne pravdaj mi se - reče vuk. V'im da kradeš. Sram li te je?

Crvenkapa oćutaa.

Z'ebavam se, be - nasmeja se vuk. Sve mu oberi na ovog majmuna, gađao me sa dr'mlije prošlu nedelju u lov kad beše. Sreća pa promaši. Je*em ga malumnog. I sin mu neje bolji. Znaš li koe sam ččuo? Pije drogu.

Crvenkapa ga začuđeno pogledaa.

Ozbiljno - rečče vuk. Koe si zinula? Stvarno. Nego baba koe radi, kako 'e?

Nije nešto dobro - odgovori Crvenkapa. Grip gu sad ovaj u'vatio. I toj primi vakcinu i sve i ponovo. I pije lekovi i što ti ne.. nema, još se ne mož opravi.

I ovi doktori neznalice - rečče iznervirano vuk. Na vezu došli, platili mesto ili preko stranke se iznabutali. Strašno. Nego, kako će uđeš u kuću, imaš li ključč? -upita lukavo vuk, zaodeći kao kiša oko Kragujevac.

Ma ćale mi uradi dva do sad, ja gi izgubi. Sad nemam nijedan nego triput kucnem i baba zna da sam ja i otvori mi.

Aj ce vidimo - rečče vuk i po najkraći put krenu do kuću. Al' malo na tam' upade u neki jendek, jedva se izvadi i onako utepan vide da će ga pretekne Crvenkapa pa metla do kuću, kad komšija, pored babu što živi, kljusu postavio na kraj šumu.

Aknu ga kljusa preko cvolike, izleteše mu svitke na oči. Oćuta on, da ga ne ččuju u selo a u sebi se misli, je*em ti ja ovaj put što ga izabra, je*em ti i babu i podvarak i jedenje i ovoj detište šuntavo što ga sret'o.

Kad je stig'o do kuću vuk pokuca triput na vrata. Baba pita: "Kuj je?"

Vuk reče: "Iz Distribuciju babo. Će plaćaš li raččuni?"

Baba reče: "Nema ništa od toj."

"Znači da gu seččemo" - unese se vuk u ulogu.

"Ako oćeš glavu da izedeš, sečči" - odgovori preteći baka.

Vuk se uplaši pa reče: "Šalim se babo, iz Vodovod. Pukla cevka!"

Baba reče: "Kam' voda ako je pukla cevka? Oćete li miliciju da zovem, manguparijo?"

Vuk vide da će naje*e pa počče: "Ma poštar babo, penziju ti nosim. Sedmi deo, druga ččetvrtina januarska penzija od pre'prošle godine."

"A što ne zboriš odma, puška te raznela" - uzbuđeno rečče baka.

Kako otvori vrata tako gu vuk gutnu. Bez leb. Sasvem džopke. Uzede vuk drugu spavaćicu, kapu, obuče se. Turi naoččare, pa mu se zavrte u glavu. "Koe sad ovo?" misli se vuk. Aaaaa... jaku dipotriju baba nosi. Nego će izdrži dok se ne dovučče Crvenkapa.

Ne prođe mnogo, vuk se taman zagledao u neku seriju na Pink kad ete gu Crvenkapa.

Ččuka triput na vrata.

E da ga je*em - pomisli se vuk. "Ko je?" - upita on.

"Ja sam be babo, koe me ispituješ" - reče nervozno Crvenkapa.

"Ajde ulegni" - rečče vuk.

"Reko ti šesto put da zaključčuješ vrata" - odgovara Crvenkapa.

Ččim uđe, Crvenkapa beše iznenađena s' babin izgled.

"Koe ti je be babo, što tako izgledaš? Kol'ke su ti rukeee.."

"Pa da te zagrlim be v'šlo malečka" - rečče vuk.

"A očči? Koe? Gledaj gi? Dal' si varila nešto s' dedin aparat noć's?"

"More doktor mi dade neku dioptriju, rasipa me. Ovolke mi očči, ičč mi ne odgovara.

Nego sad te vidim bolje. Gle šta su te bubuljice izbile, ccccccc."

"Do'ro babo, zaje*i, nego što su ti tol'ki uši?"

"Da te ččujem bolje" - rečče vuk, "zato nemoj mi se dereš ovde uz krevet."

"A zubi? Gledaj gi kol'ki su? Ko na vuci."

"Da te izedem bez ‘lebac" - rečče vuk. Ripnu i gutnu gu.

Crvenkapin komšija je u tom momentu prolazio pored babinu kuću. Video je da mu je neko jeo po lojze pa je mislio da je vuk i tražio ga je po celu šumu.

U subotu se majao po pijac i kupio novo držalje za sekiru, pa gu poneo.

Kad začču vikanje i kao da se neko otima, on ulete u kuću udari vuka sa sekiru po til i aj što mu glavu icepi nego ga na pola presečče.

Ispadoše i baba i Crvenkapa iz vukovu mešinu.

Tako završi vuk karijeru, icepi mu komšija krštenicu, a onda on, baba i Crvenkapa zasedoše da izedev majkin podvarak.

"Dodaj malo od ljutenicu" - reče Crvenkapa !

[Rumpelstiltskin]

Od komsiluk

besprekorno !

[Constantin]

https://www.youtube.com/watch?v=_Ryk21RO0gg

 

 

[Rumpelstiltskin]

DURLAN Kiša sme da pada, jer život nije vic

„Zašto u Durlanu ne pada kiša? Ne sme“, jedan je od viceva o ovom gradsko-prigradskom kvartu u opštini Pantelej, koji je, svakako, šampion po broju viceva o bilo kom niškom naselju i njegovim žiteljima.  Ipak, vicevi o Durlanu umnogome su pogrešni, što i nije retkost u ovoj vrsti duhovne gimnastike. Jer, život nije vic.

Foto: Facebook

 

„Zašto u Durlanu ne pada kiša? Ne sme“, jedan je od viceva o ovom gradsko-prigradskom kvartu u opštini Pantelej, koji je, svakako, šampion po broju viceva o bilo kom niškom naselju i njegovim žiteljima. Svi oni tvrde da je baš ovo naselje ruralni deo Niša, u kojem žive nezgodni likovi dizelaškog opredeljenja, zaglavljeni u Srbiji 90-ih, kada su sila, neznanje i narodnjaci bili „zakon“. Zbog čega bi, valjda, bilo korisno kloniti ih se.

Vickasti pripovedači vole da ilustruju ruralnost tog dela Niša kroz pitanja i odgovore. Kako je nastao Durlan? Skliznuo Matejevac (obližnje selo, p. a.). Na šta se greju Durlanci, a počinje na Z? Zdrva. A na šta se greju, a počinje na S? Sugalj. Neki su svoje duhovitosti o Durlanu „okačili“ i na internet sajtove.

Pa se tu može pročitati parola: Srbija do Tokija, Durlan do Kalču (Kalča, tržni centar u centru grada, p.a.), te saznati da je „omiljeni omekšivač rublja u Durlanu – Silan“. Pa videti „oglas na banderi u Durlanu“ koji glasi: „Spremam đaci iz srpski – s garanciju“.

Vicevi o Durlanu su, dakle, postali mejnstrim, piše Danas. 

I epidemija žutice 2007. godine u Nišu zakačila je Durlan, u stvarnosti i vicu koji kaže da dva Durlanca šetaju svoje pit bulove. Pa jedan predlaže: „Ajmo kod Nišave“, a drugi odgovara: „Nemoj, tamo vlada žutica“. Na to će prvi: „Ma, ko je, breee, taj Vlada Žutica? Odrobijaću ga“.

Prethodno je, kaže vic, nezgodnog Durlanca sreo i Beograđanin i bojažljivo mu se obratio: „Izvinite, da vas pitam…“ A ovaj se okrene: „Kog će, breee, ti da vaspitaš?“.

Vic tvrdi da se Durlanac specifično i šiša. Dolazi u salon i pokazuje da želi frizuru koja je iza ušiju sasvim kratka, a na temenu duža: „Značčči, sa strane mi j..i kevu, a gore me ispoštuj“, naređuje. Posle šišanja, kažu vickasti, sreće drugog Durlanca, pa ga pita gde je, tražio ga je, nigde ga nema. Drugi odgovara da je bio na parastosu. „Aaaa, Grčka, brateee. Vrh, ima se može se…“.

Budimo realni, nije da u Durlanu nema likova k’o iz vica. Ima onih koji vole „Silan“, krimosa, skinhedsa, turbo dizelaša i polusveta. Ipak, budimo još realniji, takvih je ni više ni manje nego u ostalim delovima Niša i Srbije. Tako da i u Durlanu ima ljudi koji su „skliznuli iz obližnjeg sela“, ali i onih koji su tu stigli pravo iz dalekog sveta.

I Meraklija (navijača Radničkog) i ljubitelja umetničkog klizanja. I neizlečivih fanova Stoje, Cece i Seke, ali i važnih umetnika ili hip-hopera. Živi tu neki sasvim pristojan svet.

Ono što te ljude, ipak, izdvaja jeste „skroman život“. Statistika kaže da stanovnici opštine Pantelej, dakle i Durlana, imaju najniža prosečna primanja u Nišu, uglavnom zbog toga što su na njenoj teritoriji fabrike iz najsiromašnije, tekstilne grane.

Uprkos manjim durlanskim (pod)naseljima Vilin grad, Čalije ili Ardija, u kojima političari, sportisti, biznismeni i „snalažljivi“ intelektualci imaju reprezentativne kuće, većinu čine ljudi koji žive u običnim porodičnim kućama ili skromnijim stanovima. I (još) se bore za egzistenciju, jer su im to Miloševićeva vremena i tranzicija ostavili u nasleđe.

Sami Durlanci, pak, posebno vole da prozovu gradske čelnike zbog višedecenijskog „nedostatka osećaja“ da unaprede i ovaj deo grada. Dok takozvani urbani deo Niša, onaj preko puta Durlana i preko Nišave, „ima skoro sve“, Durlan (Pantelej) nema ni jedno pozorište, bioskop, muzej, galeriju, kulturni centar, sportski centar, gradski park ili diskoteku.

Nema nijedan fakultet ili srednju školu. Uglavnom nema centralno grejanje. Elektromreža je loša, pa se u kvartu pre desetak godina prisilno razvio običaj da se zimi na ulicama pale gume u znak protesta zbog višednevnog mraka…

Dakle, čini se, vicevi o Durlanu umnogome su pogrešni, što i nije retkost u ovoj vrsti duhovne gimnastike. Jer život nije vic. Kiša u Durlanu „sme“ da pada, da okaljavi ulice i izazove kolaps krhke energetske mreže. Tu ne žive stvarno „silni“ ljudi, oni su na nekim drugim mestima. A Durlan nije do Kalče, kao što ni Srbija nije do Tokija.

 

 

Edit: vic o Durlancu nije vic ako ti ga Durlanac ne isprica ;)

 

Edited July 26, 2015 by Rumpelstiltskin

[Constantin]

A jel istina da su Durlance vodili na ekskurziju na Bulevar da vide liftove....?...dok nisu u Durlan napravili  "3 solitera"..i da su to jedine zgrade u Durlan u kojoj ima liftova...

 

No.....

 

 

http://www.gradjanin.rs/otkrivamo-smuk-iz-ivkove-slave-uz-boemluk-doziveo-90-tu-godinu/

[Constantin]

Počinje Nišvil

 

Internacionalni džez festival "Nišvil" otvoriće večeras u 19.30 u niškoj Tvrđavi Omladinska filharmonija "Naisus", a do nedelje, 16. avgusta na 90 koncerata nastupiće 600 izvođača.

Prve festivalske večeri nastupiće i džez saksofonista i kompozitor Jovan Maljoković, kome će biti uručena nagrada za životno delo, zatim Vasil Petrov i "Blagoevgrad Big Bend", "Karmen Souza Bend",  "Vladimir Četkar Benda" i "Teksas Flud fit Gera".

Zvezda ovogodišnjeg "Nišvila" je "San Ra orkestar" koji predvodi najstariji izvođač u istoriji festivala Maršal Alen (92). 

Fistival će kao i ranijih godina pratiti brojne manifestacije, a zvuci džeza odjekivaće ne samo sa deset bina postavljenih u Tvrđavi, već i sa više lokacija u gradu.

Džez orkestri će tokom četiri festivalska dana nastupati od 12 do 14 časova na "Matine" bini u Obrenovićevoj ulici, a na "Velkom" stejdžu, ispred Tvrđavskog mosta, od 18 do 20 sati.

Danas u 17.00 časova u Gerontološkom centru biće organizovan besplatan koncert "Nišvil za bake i deke", a kod Beogradske kapije od 18 do 20 časova koncert "Džez za decu".

Tokom "Nišvila" u Tvrđavi će biti organizovan festival stripa "Striporama" na kome će gosti biti najznačajniji strip crtači iz Srbije.

U staroj barutani posetioci će moći da pogledaju izložbu fotografija "Carski rez – Nišvil, prvih 20 godina", autora Dušana Mitića – Cara, u Salonu 77 izložbu fotografija "Senke starog Niša" autora Davorina Dinića, a na platou kod izgorelih ateljea fotografije sa konkursa Vikimedie "Viki voli zemlju".

Internacionalni džez festival pratiće i brojne promocije knjiga, dokumentarnih i igranih muzičkih filmova.

Kao najava "Nišvila" sinoć je na "River stejdžu" kraj Nišave organizovan omaž Šabanu Bajramoviću. Pred nekoliko hiljada Nišlija nastupili su etno-grupa "Iva" iz Doboja i tribjut bend koji izvodi muziku kralja ciganske muzike.   

http://beta.rs/scena/scena-muzika/10482-pocinje-nisvil

 

 

[Constantin]

Abe Nišlije.

Pade kiša....zaladne..

Nemam drugi poso, pa gledam televizor.

Kad ...vidim...Dačiću neko ukrao ličnu kartu... i slikao se sa nekog kriminalca.

Ustanem... pa sakrjejm moju LK....za svaki slučaj.

Gledam dalje....

Izbeglice na Mađarsku granicu...kisnu...

Zagledam bolje..vidim Simu...nije Sirijac...Palilulac...znam ga... ko tebe.

Koristi gužvu....da kidne...Naliće na žicu..ko prase na sekirče....

Beži iz ratom mu zahvaćenog mu doma..svog.

Završio fakultet pre 6 godine...nema poso..neće da se ženi..

(kaže...nema ni za bider majer..a kamoli za svadbu) ..izdržavaju ga matorci (penzioneri).....živi u Niš..zadnja pošta Palilula...sa sestrom, babom, roditeljima i kućnim ljubimcem...u jednosobnom konfornom stanu... na parno grejanje...

(ako ga Mađari skinu sa žice..ima da beži u Siriju)... borba za goli život..

Baba kuka za lekove..sestra za školarinu..ćale za samoposlugu..majka za zimnicu...

Plate..struju..vodu..telefon..grejanje..u startu minus... pet crvene..

Kad prestane kuknjava ... ukućani se hvataju za ladno oružije...bliski istok u stanu..

A tek onaj psihološki rat..

Baba se svađa sa televizor...sestra sa svima..

Ćale prijavljuje, sebe i kevu za sve realiti programe...samo da prezime...

Odbili ih i ,,Parovi,, , ,,Maldivi,, , ,,Farma,, , ,,Veliki brat,,..

Kažu nisu dovoljno ludi...

A Sima im nabavio i lekarsko..iz Toponice ...preko veze..

,, Majku im hoštaplersku...moraš da budeš član stranke i u realiti da te prime,, ..

psuje ćale i gađa pikslom Simu..neće televizor ...

Ugasim televizor..uplaši se..ću poznam još nekog...kao fol Libijac..a u stvari Durlanac...

 

Riki Nedović

 

[Dali_man]

 

Nišlije ko Nišlije – radoznale i nestrpljive. Svaki čas posmatrale radove, čudile se kako taj voz izgleda. Inženjeri im objašnjavali da voz ide sam, ne vuku ga konji i volovi. Znači, zort ga kara – podsmehivale se Nišlije.

U drugoj polovini avgusta radovi su bili završeni. Sagrađena je i zgrada Železničke stanice, postavljeni signali i fenjeri. Dolap baštovana Pere Stojanovića Balje koji se nalazio tu nestao je zauvek. U pripreme udarili i opštinari, formiran i Odbor za doček, a predsednik Vlajko Stojanović Aldup. U štampariji Koste Čendeša štampan letak koji poziva Nišlije da 31. januara dođu na doček prvog voza u Srbiji. Nije izostala ni pomoć opštinskog dobošara, u mahalama se samo o vozu govorilo. Esnaflije, trgovci, činovnici i druge Nišlije, okupljali se kod „Margera" i „Knjaza Mihaila" i, uz čašicu, nadugačko raspredale priče o tom „najgolemom čudu tehnike" kojim se u Beograd putuju za osam sati, umesto za šest dana. Trgovci dolazak voza pozdravljali zbog posla, a rabadžije i kočijaši zabrinuto vrteli glavama.

Pričalo se još da će vozom doći ugledni ljudi iz prestonice, pa se Nišlije dele u kupovinu frakova, a Nišlijke haljina. Kafane, aščinice, dućani doterivani za ovu priliku a najve}i posao očekivale salebdžije zbog hladnog januara. Priče o vozu i dalje se raspredale. Neki Sojtarija uporno tvrdio „da se voz tolko umori da mu treba mlogo voda da se napoji". Za toj treba po mlogo čabriki sas vodu da iznesemo, ega napojimo lokomotivu. Ovu poslednju reč su teško izgovarali. I, kad je osvanuo 31. januar, na Železničku stanicu slegao se svet da vidi „čudo koje samo odi".

Januarski dan bio je hldan, a Nišlije i seljani okolnih sela satima su stajali, tapkali u mestu, palili vatru, grejali se, ili bi skoknli do obližnje krčme na vruću rakiju. Oko tri sata popodne iz pravca Crvenog krsta začula se tutnjava, breketanje lokomotive i oštar zvižduk. Deca su se pribijala uz majke, ove se krstile. „Kao da je, nedajbože, Sveti Ilija slegaja na zemlju" – govorile su Nišlije. Vojnici i panduri rastrčali se na sve strane „jerbo vlak, tako su ga zvali, bljuje vatru kako karaveštica".

Iz krivine se najpre pojvaio dim, a zatim lokomotiva sa šest vagona. Uletela je u stanicu kloparajući, dok su je pratili uzvici čuđenja i oduševljenja. Muzika je zasvirala himnu, a iz voza se pojavio Milan Piroćanac, zatim Garašanin i čitava Vlada, ugledni ljudi iz prestonice, predstavnici firme koja je gradila prugu. Prvi strah je prošao. Nišlije su prišle vozu, pipale ga, čudile se... Na drugoj strani upoznavali su se Beograđani i meštani, pa, kad su predsedniku Opštine predstavili neke rentijere, on ih je zagledao i vrteo glavom : A što su vam ti – pitao je on. Zar vi nemate rentijere? – odgovorio je pitanjem Piroćanac, a zatim dodao: To su ljudi koji ne rade, a primaju prihode od svoga imanja. Predsednik će na to: Ama, imamo gi i mi, s'lte što gi mi vikamo ajmane!

U gradu, na trgovima, kod Paša Džamije, na Leskovačkoj kapiji, Paliluli pekli su se volovi, narod se besplatno častio jer je stiglo u Niš „najgolemo čudo tehnike".

http://niskevesti.rs/index.php/stari-nis/item/1340-na-danasnji-dan-nis-postao-najvaznija-zeleznicka-raskrsnica-na-balkanu

[Rumpelstiltskin]

 

FOTO UBOD: Malo se pilo i vozilo...

 

Bahati vozać je sinoć slučajno ili "namerno parkirao" svoj automobil nasred pruge u Nišu.

Foto: Nebojša Ristić

 

Ovaj vozač koji ne razlikuje ulicu od pruge napravio je zastoj od skoro pet sati na međunarodnoj pruzi Niš-Sofija kod stajališta Palilulska rampa!

http://niskevesti.rs/index.php/foto-ubod/item/5644-foto-ubod-malo-se-pilo-i-vozilo