Isis Posted November 8, 2007 Posted November 8, 2007 Vlada je najavila donosenje Strategije privatizacije velikih javnih preduzeca i plan da se do kraja godine usvoji Zakon o besplatnoj podeli akcija. Glavni detalji su da ce u besplatnoj podeli ucestvovati svi punoletni gradjani Srbije koji ovo pravo nisu iskoristili (pretpostavljam i oni sa boravkom u inostranstvu), da ce zaposleni u javnom sektoru imati popust prilikom kupovine dodatnih akcija, kao i da ce drzava zadrzati pravo blokirajuce manjine. Neki od njih mogu da otvore nova pitanja. Kakav je efekat na drzavno-monopolsko ponasanje javnih preduzeca- kako ce tu figurirati pravo blokirajuce manjine u NISu i JATu? Zasto (tek) sada i zasto u ovoj formi- MMF dise za vratom ili zrelost ekonomsko-politickog establismenta <_< ? Ko su gubitnici, a ko dobitnici? Ima li Vlada ideju kako da mobilise taj novac ili ce najveci efekat biti skok cena ves masina i frizidera nakon instant povecanja platezne moci 4 miliona gradjana, kao onomad (bese) u Apatinu? Jedno je izvesno, od sledece godine svaki punoletni gradjanin ce biti pomalo i kapitalista. Kazu da ce se drzava angazovati i na otvaranju skolice kako bi se gradjani lakse snasli u svojoj novoj ulozi.
Ivo Petović Posted November 8, 2007 Posted November 8, 2007 Ovakav način privatizacije javnih preduzeća i podele akcija istih predstavlja priličan zaokret u odnosu na do sada važeću strategiju, koja je praktično proisticala iz Zakona o privatizaciji iz 2001. godine i više puta dogovorene i potvrđene strategije privatizacije pojedinih javnih preduzeća koje je donela prethodna vlada. Glavna razlika je u tome što se privatizacija Javnh preduzeća i podela akcija istih tretira na drugačiji način u odnosu na privatizaciju ostalih društvenih (čitaj: državnih subjekata) i praktično smanjuju prava jednom broju ljudi u Srbiji (radnicima tih Javnih preduzeća), ali i smanjuju prava tj. smanjuje količinski iznos akcija ili plastično rečeno novca koji će biti besplatno podeljen prostoj i ubogoj raji u Srbiji u globalu.Naime, Zakonom o privatizaciji predviđena je podela 15% akcija radnicima preduzeća koje je predmet privatizacije + 15% akcija koje ide u privatizacioni registar i biće podeljeno svim ostalim građanima koje to pravo nisu ostvarili u procesu privatizacije, a nakon završetka tog procesa. Na taj način ? predmet besplatne podele je praktično bilo 30 % akcija državnih/društvenih preduzeća. Ovako - ta cifra se redukuje na 15 % (uz mogućnost (do)kupovine još 15% po izlasku na berzu). Pri čemu je prethodni princip podele podrazumevao radni staž kao ključni kriterijum za podelu akcija (u nominalnoj vrednosti od 200 eura po godini staža), dok se sada i taj princip gubi i svi bivaju izjednačeni u tom postupku.Poenta cele priče je da je novi predlog izuzetno smanjio prava zaposlenih u javnim preduzećima i da će sindikati ovih preduzeća sigurno pokušati da iskoriste monopolske položaje kompanija čijih radnika interese "brane" i izvrše pritisak na vladu da ovakav model podele akcija promeni. Zbog toga bih sačekao malo sa donošenjem zaključaka i iznošenjem nekih ocena o svemu ovome, naročito što se bliže i izbori, pa je i utoliko cela priča "osetljivija" na reakciju pučanstva i, u skladu sa tim, podložnija promenama usled raznoraznih pritisaka.
dare... Posted November 9, 2007 Posted November 9, 2007 Poenta cele priče je da je novi predlog izuzetno smanjio prava zaposlenih u javnim preduzećima i da će sindikati ovih preduzeća sigurno pokušati da iskoriste monopolske položaje kompanija čijih radnika interese "brane" i izvrše pritisak na vladu da ovakav model podele akcija promeni. Zbog toga bih sačekao malo sa donošenjem zaključaka i iznošenjem nekih ocena o svemu ovome, naročito što se bliže i izbori, pa je i utoliko cela priča "osetljivija" na reakciju pučanstva i, u skladu sa tim, podložnija promenama usled raznoraznih pritisaka.Sindikati se već koliko danas, organizuju sa sve tužnim Brankom Pavlovićem i već uveliko planiraju strategiju pritiska i generalnog štrajka. Poznavajući Dinkićevu odlučnost, lik i delo i sklonost kratkim rezovima u prethodnim godinama, cenim da će priča biti zanimljiva... (ipak su saobraćaj, struja, voda, telefon... u pitanju!) <_< Bila bi još zanimljivija, kada moja malenkost, zaposlena u JP ne bi očekivala neku kintu... Videćemo kako će se priča razvijati...
misko maric Posted November 9, 2007 Posted November 9, 2007 Ako bih nešto u Srbiji sa zadovoljstvom likvidirao, to su sindikati javnih preduzeća. A i menadžment.Takvi paraziti. A uvek nezadovoljni nečim.Nemaju pare za kapitalne remonte, a imaju pare za najbolje plate u državi. Gde je tu logika?
lafrenz45 Posted November 9, 2007 Posted November 9, 2007 Jedan od paradoksa na koje se nailazi u ovoj državi je da je u neku ruku i najveca prepreka razvoju države državno vlasništvo (čitaj javna preduzeća) koje svojim monopolističkim ponašanjem sprečavaju razvoj stvarne tržišne ekonomije i održavaju ovo kvazi tržište zarad interesa svojih vođa (čitaj političkih partija). Nešto mi se čini da ovim potezom, a prvenstveno odlukom da manjinski vlasnik ima praktično status veta, vođe pokušavaju da prolongiraju stvarnu privatizaciju tj. otvaranje tržišta i uspostavljanje tržišne ekonomije. Procenti akcija koji će biti podeljeni radnicima i ostalima su tu samo da odvuku pažnju od odluke da se uvede sistem u kome će manjinski vlasnik u stvari i dalje da se ponaša kao većinski. Taj sistem su već jednom proterali, eto aktuelne vlade kao primera za to.
Ivo Petović Posted November 10, 2007 Posted November 10, 2007 Jedan od paradoksa na koje se nailazi u ovoj državi je da je u neku ruku i najveca prepreka razvoju države državno vlasništvo (čitaj javna preduzeća) koje svojim monopolističkim ponašanjem sprečavaju razvoj stvarne tržišne ekonomije i održavaju ovo kvazi tržište zarad interesa svojih vođa (čitaj političkih partija).Apsolutno. Javna preduzeća su glavna prepreka bržem razvoju Srbije, iz prostog razloga što, sve dok ona budu pod državnom kontrolom, cilj ovih kompanija neće biti ostvarivanje profita, povećanje produktivnosti i kvaliteta usluga koje pružaju, već isključivo smeštanje parazitskih stranačkih dupeta u upravnoodborske i direktorske fotelje i korišćenje tih fotelja za neke lične i stranačke interese, a na štetu same kompanije i države. Obzirom na "kvalitet" političke i druge elite u Srbiji, na mehanizme kontrole i sankcionisanja eventualnih zloupotreba službenog položaja, na više decenija razarđivan sistem negativne selekcije i nepotizma, kao i na same motive zbog kojih se ljudi ovde odlučuju baviti politikom, privatizacija najvećeg broja javnih preduzeća is a must. Nešto mi se čini da ovim potezom, a prvenstveno odlukom da manjinski vlasnik ima praktično status veta, vođe pokušavaju da prolongiraju stvarnu privatizaciju tj. otvaranje tržišta i uspostavljanje tržišne ekonomije. Procenti akcija koji će biti podeljeni radnicima i ostalima su tu samo da odvuku pažnju od odluke da se uvede sistem u kome će manjinski vlasnik u stvari i dalje da se ponaša kao većinski. Taj sistem su već jednom proterali, eto aktuelne vlade kao primera za to.Nisam siguran. Naravno da bi sve stranke želele da zadrže svoje krave muzare, ali ne verujem da će ozbiljne strane kompanije koje ulete sa stotinama miliona evra u NIS i JAT, dozvoliti da o korišćenju njihovog novca i poslovnim rezultatima odlučuju neke Velje i Milenko(vi). Sigurno će stranke i dalje popunjavati određen broj mesta u upravnim odborima, ali će se manevarski prostor za sklapanje raznih "poslića", kako za lične tako i za stranačke potrebe (a na štetu preduzeća, tj. države) značajno smanjiti. Samo to će, za početak, biti više nego dovoljno.
Yoyogi Posted November 10, 2007 Posted November 10, 2007 ali ne verujem da će ozbiljne strane kompanije koje ulete sa stotinama miliona evra u NIS i JATBoli ih uvo za JAT. Sve sto im treba je JAT landing slots at Heathrow. To je danas bogatstvo, JAT to ima od 1947-me.Tacno neko moze da kupi JAT za bilo koje pare i nasledi landing slots into LHR. Svaki dan.
Zverilla Posted November 11, 2007 Posted November 11, 2007 Ima li Vlada ideju kako da mobilise taj novac ili ce najveci efekat biti skok cena ves masina i frizidera nakon instant povecanja platezne moci 4 miliona gradjana, kao onomad (bese) u Apatinu?nije samo apatin, neg svugde gde je bilo malo vise para.kolko vidim, ovde ce najvise da se ovajdi gosn Delta, jer je podela akcija na drzavnom nivou (tj sirom drzave), ako se zaista bude delilo svim gradjanima, tu racunaj na par stotina hijada nisko obrazovanih, zainteresovanih samo da brzo prodaju i jos brze potrose na nebuloze te novce. pa ce trgovina biti na nivou africke u 17om veku (evo vam djindjuve i po koje ogledalce za to malo zlata - isti koji prodaje djindjuve ce kupovati akcije) mada, kad bolje razmislim to zapravo nema veze s obrazovanjem, vecina ce se tako ponasati, bez obzira na to gde su i sta su.da rezimiram: ocekujem povecan uvoz polovnjaka i rast njihove cene, uz neminovne nestasice ves masina, televizora i ostalih "cuda" savremene tehnike.
Ivo Petović Posted November 11, 2007 Posted November 11, 2007 Mala napomena - besplatna podela akcija o kojoj se priča ni izbliza neće dovesti do efekata poput onih u Apatinu, Aranđelovcu ili Nišu. Ovde se radi o mnogo, mnogo manjim sumama novca.
lafrenz45 Posted November 13, 2007 Posted November 13, 2007 Nisam siguran. Naravno da bi sve stranke želele da zadrže svoje krave muzare, ali ne verujem da će ozbiljne strane kompanije koje ulete sa stotinama miliona evra u NIS i JAT, dozvoliti da o korišćenju njihovog novca i poslovnim rezultatima odlučuju neke Velje i Milenko(vi). Sigurno će stranke i dalje popunjavati određen broj mesta u upravnim odborima, ali će se manevarski prostor za sklapanje raznih "poslića", kako za lične tako i za stranačke potrebe (a na štetu preduzeća, tj. države) značajno smanjiti. Samo to će, za početak, biti više nego dovoljno.O zadržavanju krava muzara se i radi, čini se da samo to i hoće da urade pa ubacuju kojekakve klauzule i uredbama odlažu privatizaciju. Dok tako vode proces privatizacije onoga što je realno i najskuplje niko se neće ni odlučiti da uloži ozbiljnije pare i eto ponovo alibija tipa nećemo da prodajemo u bescenje.Mala napomena - besplatna podela akcija o kojoj se priča ni izbliza neće dovesti do efekata poput onih u Apatinu, Aranđelovcu ili Nišu. Ovde se radi o mnogo, mnogo manjim sumama novca.Apsolutno tačno. Priča se o sumama od 1000e po glavi pa do 250e pa čak i 30ak e. Pogledajte samo tekstove na bizu 92ke.
Isis Posted November 13, 2007 Author Posted November 13, 2007 Radnici javnih preduzeca se naziru kao gubitnici u ovoj prici, i to ne svi medju njima podjednako, vec oni stariji vise nego oni mladji, buduci da se i koncept raspodele shodno radnom stazu takodje napusta. Sindikati velikih javnih preduzeća su najavili strajk, a njihovi predstavnici nastupaju sa pozicije Mi ćemo napraviti ršum ako se to desi i nećemo dozvoliti da to prođe na ovakav način.Dare, rekla bih da Ministar ipak ima cist prostor da ovu svoju zamisao sprovede nesmetano po kratkom postupku, imajuci u vidu animozitet prema radnicima JPa gajen od strane javnosti, a zasnovan valjda na cvrstom osecanju te iste javnosti o neverovatnoj sopstvenoj zasluznosti rastu produktivnosti, efikasnosti, whatever srpske privrede kroz decenije iza nas. Njima nasuprot stoje sve sami gubitasi, budzetski paraziti navikli samo na to da zahvate koliko treba, kada im treba. Argumentacija vec ide ocekivanom linijom- oni (radnici JPa) hoce da jedan radnik EPS-a dobije 10 puta vise novca nego jedan profesor. Well, a da li bi se tom profesoru svidelo da dobije isto onoliko koliko i svaki 18-godisnjak cija je jedina zasluga u tome sto ima pravo glasa, ministri su propustili da odgovore.Ivo Petovic je ukazao na to da zapravo sve kategorije gube- u startu postoji 15% manje za raspodelu, a i ono sto se deli- deli se izmedju veceg broja lica, sto je detalj koji ce promaci jer se podeljena javnost glodje oko ubacene koske koja odvlaci paznju. Finaliziran koncept je objavljen kao svrsen cin, sa dezurnim bundzijama kao losim momcima, a tom natezanju nadenuli su novo ime- javna rasprava. Cak i da je i bude- ona se neprirodno gura iskljucivo u okvir 'mi, vredni pregaoci protiv njih, lenstina sa drzavnih jasli'. U toj buci ostaju neprimeceni detalji kojim bi bilo korisnije baviti se. Za pocetak, recimo, pravo blokirajuce manjine, a u svetlu potencijalnog izvora korupcije. Koliko kosta da jezicak na vagi pod kontrolom drzave prevagne na zeljenu stranu, narocito u situaciji kad je investitor ulozio (veliki) novac u 70% kapitala tog preduzeca, bez mogucnosti da njime de facto samostalno i upravlja?
Ivo Petović Posted November 14, 2007 Posted November 14, 2007 Iskusno je ovo odradio Mlađan. Krenuo je agresivno sa pričom o besplatnoj podeli akcija, kao da se radi o nekom novom pravu koje je ova vlada (tj. on) obezbedio građanima Srbije. Ako se ima u vidu da je veliki broj ljudi ovde bio totalno neinformisan o celoj ovoj problematici, lako se da zaključiti da će svako eventualno talasanje nezadovoljnih sindikata JP izazvati odijum međ' običnim svetom. Ovo naročito ako se zna koliko je naš narod osetljiv na reči poput "jednakost" i "nejednakost". Većini je bitnije da drugi ne dobiju više od njega, tj. da budu "jednakiji", nego što ga zanima konkretna cifra. :) I pored toga ne mislim da će ova priča biti progurana bez problema. Ipak, sindikati JP imaju u svojim rukama ubojite igračke kojima mogu da ucenjuju državu na mnogo načina. Biće tu još diplomatije i prilagođavanja, jer ima dosta (starijih) radnika JP koji će ovom promenom biti oštećeni i za po 20.000-30.000 evra, a to nisu male sume.Lično - sa ovim konceptom imam dva problema. Prvo se postavlja pitanje opravdanosti da se JP i njihovi radnici odjednom tretiraju drugačije u odnosu na do sada privatizovana državna preduzeća. Mislim, ako su već počeli privatizaciju sa jednim konceptom, zbog čega ga sad odjednom menjaju. Nisam čuo neko pametno objašnjenje za to. I drugo - pitanje ravnopravnosti svih građana, bez obzira na starosnu dob i, u skladu sa tim, neki očekivani "doprinos" stvaranju vrednosti koja je sada predmet raspodele. Postavlja se pitanje opravdanosti da istu vrednost akcija dobije npr. hirurg ili profesor sa jedne i neki 18 godišnjak ili besposličar koji u životu nije mrdnuo dupetom iz fotelje, sa druge strane.Interesantno je pitanje upravljanja privatizovanim JP. Negde bi bilo logično da kompanija koja uloži velika sredstva u neko od JP i postane vlasnik 51 % akcija ima oruđa da kontroliše način na koji se upravlja njenim novcem, tj. da donosi poslovne odluke u skladu sa svojim interesima. To mi nekako nije moguće ukoliko država (čitaj: pojedinci koji nastupajući "ispred" države, zastupaju uglavnom lične, prijateljske, porodične i stranačke interese) zadrži mogućnost neke vrste veta u upravnom odboru. Pa koja će ozbiljna kompanija hteti da uloži sotine miliona evra, ako je već unapred svesna da ne može nezavisno da utiče na donošenje poslovnih odluka? Ovo sve pod pretpostavkom da proces privatizacije bude trasnparentan, odnosno da nije već sve dogovoreno unapred na nekom višem, političkom nivou.
lafrenz45 Posted November 14, 2007 Posted November 14, 2007 Ovo sve pod pretpostavkom da proces privatizacije bude trasnparentan, odnosno da nije već sve dogovoreno unapred na nekom višem, političkom nivou.A biće da je ovo po sredi... :(
žaro Posted November 14, 2007 Posted November 14, 2007 Jeste da nije javno preduzece ali ipak:Prodaja DDOR Novi Sad 19. novembra B92 Biz Vesti SrbijaProdaja DDOR Novi Sad 19. novembra14:52 -> 08:12 | Izvor: Beta, Tanjug, EM OnlineBeograd -- Osiguravajuća kuća ?DDOR Novi Sad" biće ponuđena na prodaju na tenderu u ponedeljak, 19. novembra.Početna cena za DDOR Novi Sad biće najveća ponuđenaPočetna cena za DDOR Novi Sad biće najveća ponuđenaDržavni sekretar u Ministarstvu finansija Slobodan Ilić izjavio je da će ta osiguravajuća kompanija biti prodata na tenderu sa javnim nadmetanjem, uz televizijski prenos, dodajući da je od 13 prijavljenih učesnika 11 osiguravajućih kuća dobilo odobrenje Narodne banke Srbije.Dokumentaciju su otkupili nemački Alijans (Allianz), Aksa (Axa) i Grupama (Groupama) iz Francuske, Beloaz (Baloise) iz švajcarske, Češka poištovna (Ceska poistovna), Eureko iz Holandije, grčki Etniki (Ethniki), Fondiarija (Fondiaria) i Đenerali (Generali) iz Italije, belgijski KBC i Zavarovalnica Triglav iz Slovenije, naveo je Ilić.Ponude zainteresovanih, koje obuhvataju finansijsku ponudu i potpisane ugovore o kuporodaji akcija, dostavljaju se do ponedeljka u 11 sati, za početnu cenu će biti određena najviša ponuđena cena, koja će se povećavati za pet miliona u svakoj rundi nadmetanja. Najviša ponuđena cena će biti i kupoprodajna.Ponuđači će biti rangirani prema ceni, a u javnom nadmetanju učestvovaće tri prvoplasirana, kao i oni koji su ponudli najmanje 80 odsto od najveće ponude.Ilić je podsetio da je ?DDOR Novi Sad" jedno od dva najveća osiguravajuća društva u Srbiji, sa učešćem na tržištu od 29 odsto.Od 100 odsto akcijskog kapitala DDOR-a, koji iznosi 2.140.442 običnih upravljačkih akcija, prodaje se 83,3 odsto ili 1.761.723 akcija, precizirao je Ilić.Prodajni paket od 83,3 odsto čine dva dela - kontrolni paket akcija od 66,9 odsto ukupnog akcionarskog kapitala ili 1.415.784 akcije koga čine društveni kapital, akcije Fonda za razvoj i pridruženi kapital četiri pravna lica, dok se drugi deo, kako je naveo, odnosi na 16,6 odsto, odnosno 345.939 akcija 1.452 mala akcionara koji su se odazvali pozivu da pridruže svoje akcije kontrolnom paketu.Preostalih 16,6 odsto (278.261) su one akcije koje ne idu u prodaju i koje će biti podeljene zaposlenima i otići u privatizacioni registar, rekao je on.Od kupca DDOR-a, kako je istakao Ilić, se očekuje da u ukupnom tržištu osiguranja u Srbiji unese puno inovacija i značajno pojača konkurenciju sa ciljem da korisnici dobiju što kvalitetniju uslugu.Za sprovođenje postupka nadležna je Agencija za osiguranje depozita, uz pomoć izabranog finansijskog savetnika "BNP Paribas" iz Francuske.Inicijativa za privatizaciju ?DDOR Novi Sad" pokrenuta je jula 2005. godine, a javni poziv objavljen je u maju 2006. godine. Uslovi su bili da osiguravajuće kuće zainteresovane za kupovinu imaju premije osiguranja od najmanje 500 miliona evra, a banke aktivu od 500 miliona evra.Triglav odustao od kupovine DDOR-aNajveće slovenačko osiguravajuće društvo Triglav odustalo je od nadmetanja za većinski udeo u DDOR-u Novi Sad.?To je jednostavno bilo suviše novca za izdvojiti?, kazao je Miran Ribič iz slovenačke kompanije.On nije želeo da se izjašnjava o sumi na koju Triglav nije pristao, ali je rekao da je druga strategija, umesto kupovine jednog velikog osiguravajućeg društva u Srbiji, kupovina više srednjih.?Za Triglav je srpsko tržište od strateškog značaja i zato ćemo pažljivo razmotriti svaku novu mogućnost da pojačamo našu poziciju na tom tržištu?, dodao je Ribič.Prema njegovim rečima, ta kompanija je zadovoljna svojim poslovanjem u Srbiji u okviru "Triglav Kopaonik" osiguravajućeg društva i dobrovoljnog penzijskog fonda "Triglav penzija", a očekuje da će se tržišni udeo te kompanije u Srbiji povećati do kraja godine.Ribič je kazao da je regionalna strategija "Triglava" da rasprše svoj udeo na više manjih osiguravajućih društava. Zanima ih Rumunija i Bugarska, a već su kupili osiguranje "Krajina Kopaonik" iz Banja Luke i makedonsko "Vardar osiguranje".
Ivo Petović Posted November 16, 2007 Posted November 16, 2007 Mali prilog ovoj temi od strane Danice PopovićQuotovani deo kao da sam ja pisao. :D Popovićeva kaže da je vrlo teško izaći iz tog začaranog kruga, ?jer je to sudbinska tačka neravnoteže u srpskom društvu?. "S jedne strane imamo političke partije koje se hrane iz tih preduzeća i imaju političku moć tih preduzeća, a s druge strane mi to moramo zbog Srbije. Za sada je klackalica u ravnoteži i ne vidim da će se preokrenuti ni na koju stranu, pogotovu što MMF više nema uticaja", ocenila je ona.
Recommended Posts
Create an account or sign in to comment
You need to be a member in order to leave a comment
Create an account
Sign up for a new account in our community. It's easy!
Register a new accountSign in
Already have an account? Sign in here.
Sign In Now