rts

[Frank Pembleton]

[aram]

El ovo ona Dinja?

 

Jab za ovo banovo...

[James Marshall]

Imamo mi topic "nije smešno"

[halloween]

Bizetićki humor.

 

U 3. Dnevniku pročitali pismo reditelja.

 

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/8/kultura/2885365/pismo-reditelja-olimpa-rts-u.html

[James Marshall]

A i liči na njega. :D

[stoka]

Bežeći od rijalitija, ljudi dođu na RTS3 i ne treba im baš da u nedelju, kada je porodica na okupu, dok srču pileću juhicu u okviru ručka, prisustvuju lizanju muških bulja ... Nisam pobornik stava da sve može da bude umetnost. Ako nekog šokiraš, ne znači automatski da si napravio umetničko delo ...

[Duci Simonovic]

Pa i lizanje dlakave bulje je neka umetnost

[Reaktor]

Pa i lizanje dlakave bulje je neka umetnost

 

Ko nije probao misli da je to lako.

[mlatko]

 

 

Nismo mi naivni, samo nam je vec sve svejedno

[Frank Pembleton]

S. Ć. 

 

 

I sad Fabr dobio sve nagrade na Bitefu. Možda će sad da se otvori nova lavina debilnih argumenata, verovatnije neće.
Ja nisam gledao predstavu. Nisam gledao ni frejm tv prenosa. Mogu sa oprezom da pretpostavim da su oni koji znaju sve o pozorištu više u pravu od onih koji ne znaju ništa ni o čemu ali ističem sa oprezom, jer evo na primer dr Keller voli i filmove Sofije Kopole i misli da je glas iz ofa ok u Kazinu (koji je negledljiv zbog glasa iz ofa) i u Kineskoj četvrti (u kojem ga nema). Ali eto ja joj ipak verujem.
Kad sam prvi put čuo za Olimp mislio sam da bi mi se verovatno svideo. Izgledalo mi je kao da će da bude sličan događaj kao kad je argentinska predstava Vilja, Vilja došlja na Bitef ’95. Gledao sam je dva puta, u nekom od studija u filmskom gradu, bio posle toga euforičan danima, skoro pijan (verovatno i pijan), skroz mi je izoštrila oči, sećam se da sam jedno mesec dana posle toga otišao da gledam Banović Strahinju kojeg je režirao Nikita (ni meso) Milivojević, gledao petnest minuta, rekao ma jedi govna, izašao, i nisam ušao u pozorište deset godina. I sad kad je bilo da se ide na Olimp mislio sam, ma otkud znam, šta ću ako mi se svidi, šta ću ako mi se ne svidi, ne mogu mrzi me, Toma Grujić pušta muziku u Lozničkoj, videću, možda u nedelju, onda kad je došla nedelja setim se šta kaže biblija da se radi nedeljom, ništa, a pravednik živi kako bog zapoveda, i tako, sat po sat, prođe mi dan u kojem se predstava igra brže nego onima što su je gledali.
Bez obzira na to izgleda mi da ima nekoliko stvari vezanih za Olimp koje bi trebalo da se raspakuju. 
Prvo ta briga o trošenju novca poreskih obaveznika na jedan ovakav prenos, na televiziji sa nacionalnom frekvencijom. Evo, ako ništa ne znate o tome kako funkcioniše cela stvar sa malim ljudima u televizoru, kako nastaje i koliko košta, ja ću da vam kažem jer ja znam. Na primer, kada bi ja sa ulice došao da radim tv prenos, da nemam ni jedan komad tehnike i ni jednog zaposlenog, trebala bi mi reportažna kola ili mikseta koja može da tera na primer sedam kamera. Ne znam sa koliko je RTS radio ovaj prenos, ali liga šampiona se radi sa 13, ja sam radio gomilu događaja sa pet, ali ajde da kažemo da bude bogato, sa sedam. Trebalo bi mi tri puta po sedam snimatelja, da kažem da snimatelji rade švedsko radno radno vreme, osam sati, da posle imaju još po osam za spavanje i kulturno uzdizanje, iako kad se nešto snima, radi se dvanest, osamnest, iz zezanja. Plus link, i tamo vamo vamo, neka tehnička lica mikser i to. Poslednji put kad sam rentao reportažna kola koštala su 3.000 evra. Kamermanska smena, kad rentate fri lens snimatelja bude 50 evra. Kad sve saberete i pomnožite, mene bi taj prenos košta cirka 5.000. Evo da kažemo 6.000. Za 24 sata programa. RTS ipak ne mora da renta kola, ima svoja, odavno amortizovana, ali ima neka cifra po kojoj oni računaju amortizaciju, ne renta fri lens snimatelje, nego rade ljudi pod platom, pa je njihov prenos znatno jeftiniji nego što bi bio moj. Samo zbog bilo kakve orjentacije u prostoru televizijskog programa, jedna epizoda bilo koje tv serije na RTS, znači jedan sat programa tipa Selo gori baba se češlja, odnosno komercijalni sat, što znači serija 47 minuta plus reklame, košta 60/70 hiljada evra, ili ako su malo ozbiljnije produkcije, tipa Motevidea, cifra dobaci do 200.000 po epizodi. Sad ja mogu da razumem da ti je prihvatljiv televizijski program samo u duhu kulturne politike koju propoveda Kardelj ili Mao Ce Dung ili Nikolaj Velimirović, u stvari kenjam, ne razumem, ali eto naprimer da razumem, jel možeš da dopustiš da na izbor ljudi koji bi želili da gledaju Olimp može da se potroši onoliko novca koliko se potroši na desetinu jedne epizode neke igrane serije ili na šest epizoda Žikine šarenice?
Onda čuvena priča ja sam gledao televiziju sa mojom petogodišnjom ćerkom i kako njoj da objasnim šta rade goli ljudi na televizoru. Prvo da se razumemo. Ako gledaš RTS 3 sa petogodišnjim detetom socijalni radnik treba da ti oduzme starateljstvo. Ne ako su na njemu goli ljudi nego bilo šta što ima na RTS 3. Koncert muzike sa škripanjem vrata, japansko pozorište, intervju sa Gustavom Krklecom iz 1974. u kojem on priča kako mu je drug Ivo Andrić skočio na ženu. Dobro, ne priča on, pričam ja kad moj brat i ja gledamo RTS 3 ali svejedno. Ak ostvarno ne umeš da prebaciš program, ako ne umeš da kažeš čekaj sine da ti pustim Pepu Praseta na kompjuteru tata hoće da vidi šta rade ove čike i tete, ako baš mora da svira RTS 3 u kući nedeljom ujutro, evo da vidimo šta je najgore što može da se desi. Evo naprimer moj slučaj. Ja sam prvi put video cupi na filmu kad sam imao pet. I to ne na televizoru nego na bioskopskom platnu. Što znači da je bila cirka jedan metar. (Uživo i malo ranije jer smo Sale i ja kod njega na terasi pregledali više devojčica nego magnetna rezonanca na urgetnom cetru. Kao ajde da se igramo partizana i nemaca. Jedi govna idiote violentni, samo bi da pucaš i da ubijaš, ko te tako vaspitao, ajde da se igramo lekara kao svi normalni ljudi) 
Kad otac čuva mene i brata uglavnom nije znao šta će sa nama pa nas je vodio u bioskop. Američka B produkcija u 20. Oktobru, kung fu u Partizanu i odbici A produkcije koja ne stigne do Kozare u Odeonu. Ali živ čovek pogreši, jednom nas odvede u bioskop Beograd jer smo ceo repertoar već odgledali, i tamo po plakatu izgledalo da je neko mačevanje, neka kostimirana epoha, ali ispadne da je u pitanju bio neki francuski soft kor. I šta sad, platili smo karte, mora da se gleda. I bilo mi je do jaja! Jedina misao mi je bila, oni sve za sve ovo znaju sve vreme, kako meni niko nije rekao, jebem mu mater ako me nisu usvojili pa sve dobro kriju od mene. Moguće da je film imao neku radnju, ne isključujem da su glumci nešto govorili jer kako bi inače znao da je francuski film, ali jedino što sam zapamtio je da sam dobio laki konjuktivitis jer nisam trepnuo ni jednom sat i po vremena. I isto zrno kikirikija sam držao na pet santimetara od otvorenih usta ceo film. Bilo je bolje nego kad ti Deda Mraz donese vatrogasni kamion. Osim u slučaju kad vidi što mi Deda Mraz doneo vatrogasni kamion / Show me yoours / I’ll show you mine.
Tako da ako baš ništa ne umeš da uradiš da sprečiš petogodišnje dete da gleda gole ljude na televizoru, uradi ono što uradi svaki zreo i normalan čovek kad mu dete postave neko neprijatno pitanje. Reci idi pitaj majku, mene ona na sve to nagovorila, ja uopšte nisam hteo da radim takve stvari.

[aram]

I jebi ga sad, ko je S.Ć. ?

[Frank Pembleton]

Srđan Ćešić...

[kud u maglu Simoviću]

odličan

[aram]

A da me jebeš ako bih se ikad setio :D

 

Nego, on to malo prca Biki? Zar oni nisu drugari?

[kud u maglu Simoviću]

pa, jesu

na drugarskoj bazi