Drugi svetski rat - opsta istorija

[namenski]

7 minutes ago, Frank Pembleton said:

https://www.vice.com/rs/article/78d9b9/jesu-li-otpisani-bili-istorijska-laz?fbclid=IwAR09NBRExCrJYEbH6TpTlcS1KT30Nza-SgNGO0Y7BQ4aaty2qoKQ9oeOgtQ

 

Jesu li "Otpisani" bili istorijska laž

Koliko je Nemaca ubijeno tokom rata u Beogradu - jedan ili trojica?

Bane Gajic ;(

 

Dobro je: srusena je jos jedna prevara komunjarske istorije - Otpisani su izmisljeni, tako da oni kojima je tom serijom ispiran mozak, mogu sada da se biju u glavu i kose cupaju zato sto su dozvolili da im se to dogodi i da istoriju uce na Otpisanima, a dopunsku nastavu izvode na Mirku i Slavku...

To sto je, i pored te izmisljotine, po Beogradu, ovako ili onako pobijeno nekoliko hiljada otporasa, ostale da ne pominjemo, to je onako, eto tako...

Najsmesnjiji je deo u kome se konstatuje da je ravngorska organizacija imala odlicnte veze u Nedicevoj vladi i drugim ustanovama, pa je - izmedju ostalog - tacno znala sta voze nemacki vlakovi i to dojavljivala tamo gde treba: nevaznu pojedinost da te dobro obavestene vlakove nije imao ko da presrece i dize u zrak, necemo da pominjemo, jer bi to dovelo u pitanje nadaleko poznatu efikasnost ravnogoraca, istu onu zbog koje im je uskracena saveznicka pomoc i to bas, gle cuda, posle prakticno postavljenog im ultimatuma da ili miniraju nesto na pruzi Beograd - Solun ili da se obrisu glede nastavka isporuka oruzja i opreme od strane zapadnih saveznika, sa sve povlacenjem misija i intenzivnim slanjem opreme - partizanima, tek da se ne baci, a ne zarad pomno proverene pojedinosti da su oni ti koji nanose najvise stete Nemcima na teritoriji Jugoslavije i da im - kao takvima - treba sto je moguce vise pomoci zarad doprinosa zajednickom cilju - pobedi nad nacistickom Nemackom.

Smesno do smesnog, da ne kazem jadno, sa sve opaskama na temu otmice i bezanja Aleksandra Rankovica iz bolnice iz koje su ga, verovatno, nepostojeci pripadnici pokreta otpora izvadili da bi eskivirali placanje bolnickih racuna, a u koju je dospeo zbog saobracajne nesrece izazvane predoziranjem, jer inace, zasto bi neko posten uopste bezao iz bolnice...

Stvarno, zasto?

Sta bi mu tamo falilo, lezi, bolje reci izlezava se, spava, jede o trosku drzave...

Sve u svemu, srpski novokomponovani istoricari se ubise od posla da se sto jace i sto uspesnije poseru po sopstvenoj istoriji, prodube podele, na mala vrata provuku jos po koji dodatak tezi da djeneral Draza nije bio kolaboracionista skroz, nego samo malo, a da su komunjare od samog pocetka imale na umu pre svega nanosenje sto vece stete Srbiji i srpskom narodu, sve u svemu sto jace i sto bolje minimalizuju doprinos sopstvenog naroda borbi protiv nacizma, okupacije i domacih kvislinga koji se najbolje brane parolom da je 'zlo da puca Srbin na Srbina...'

Ako, ako, tako i treba, radi se samo o evropskom trendu, treba ostati na liniji.

Uostalom, ko je bre taj Bane Gajic?

 

[radisa]

1 minute ago, namenski said:

Uostalom, ko je bre taj Bane Gajic?

 

[namenski]

Aaaa, pogledao malo okolo, evo odusevljenog opisa 1 dogadjaja leta '41. kada je cela ustanicka Srbija zivela u nadi da ruski padobranci samo sto nisu, dakle isao mladi komunista partizan i naisao na grupu naoruzanih ljudi koji su govorili ruski:
 

Quote

 

Širok osmeh na licu čoveka sa šubarom i puškom kada je, slušajući jezik kojim su mu se vojnici obratili pitanjem ko je i odakle mu oružje, prepoznao da pred njim stoje naoružani i uniformisani Rusi došao je iz potvrde te vere u sovjetske padobrance. Odložio je pušku na zemlju i krenuo da se grli sa vojnicima koji su ga ćutke posmatrali. „Rusi, Rusi", ponavljao je na srpskom, neprestano se smejući. Jedan od vojnika mu je skinuo šubaru da vidi kakav se znak nalazi nevešto prišiven u gustom krznu i kada se ukazala crvena petokraka, ogorčeno je pljunuo na kapu i bacio je u prašinu. Gerilac se zapanjio reakcijom, da bi još veći šok nastupio kada su Rusi krenuli da ga udaraju kundacima pušaka. U neverici i sa grčem na licu bio je i dok su ga vezivali za obližnje drvo, kada su podigli puške i ubili ga plotunom.

Biće to prvi hici koje će u Drugom svetskom ratu ispaliti jedna od najčudnijih i danas najmanje poznatih formacija koja je delovala na prostoru Srbije i bivše Jugoslavije – Ruski zaštitni korpus RZK. Ono što zlosrećni srpski partizan nije znao bilo je to da su Nemci krajem avgusta 1941. godine, suočeni sa razmerama srpskog ustanka i u nedostatku sopstvenih jedinica, formirali Russisches Schutzkorps Serbien, posebnu borbenu grupu za borbu protiv lokalnih ustanika, najpre partizana. Nacisti su se pouzdali u raspoloženje ljudi koji su se uglavnom dobrovoljno prijavili za službu u Korpusu. Reč je bila o „belim Rusima", poklonicima ruske monarhije uništene u ogromnoj boljševičkoj revoluciji koja je trajala u Carevini Rusiji od 1917. do 1923. godine.

 

 Dobro je, dobro...

[gone fishing]

dobro bre namenski nije valjda da ti teško pada istina

- kod ovih tema uvek se setim kako su smešni bili partizanski filmovi jednom starom partizanu iz bosne, kada sam ga pitao da li je tako bilo samo bi odmahnuo rukom, kazao bi da kada su švabe prolazile putem nisu smeli nos da promole, inače ode glava

- a kada ga pitah što je onda otišao u partizane, odgovorio bi, pa da bi se zaštitio od svojih komšija balija i ustaša

[namenski]

Just now, gone fishing said:

dobro bre namenski nije valjda da ti teško pada istina

- kod ovih tema uvek se setim kako su smešni bili partizanski filmovi jednom starom partizanu iz bosne, kada sam ga pitao da li je tako bilo samo bi odmahnuo rukom, kazao bi da kada su švabe prolazile putem nisu smeli nos da promole, inače ode glava

- a kada ga pitah što je onda otišao u partizane, odgovorio bi, pa da bi se zaštitio od svojih komšija balija i ustaša

Daj bre, ne lupetaj, ko je uopste branio partizanske filmove i na njima zasnivao svoje poznavanje istorije.

A, ako si od svega sto sam napisao zakacio samo moje sprdanje sa Otpisanima i njihovo potezanje kao mita koji je taj Gajic tako uspesno srusio i otvorio nam oci, onda si ili zlonameran ili …, bolje da cutim.

 

BTW, kada smo vec kod filmova, ima filmova i filmova: od prilicno sirove propagande, do prilicno ozbiljnih dela na temu partizana, Jugoslavije i WW2, ima i vesternizacije^tm partizanskih tema u tada modernom maniru, ima doduse i idiotizama poput Partizanske eskadrile...

Doduse, ni jedan za koji znam nije ni prineti Ravnoj gori i mladom kralju koji 6. aprila 1941. sa terase klice 'gde je koji ono bese lovacki puk' dok ga batler juri da mu nazuje патофне sto nam se sada pokusava da poturi, podmetne kao istorija.

 

A serviranje price o starom partizanu koji ti ne to rekao ostavi za neku drugu priliku, ima, a i bilo je partizana koji su, hteli ili ne, smeli ili ne, izlazili na crtu Nemcima.

Na Sutjesci na primer.

Ima i u dnevnicima generala Rendulica, vaznog nemackog komandanta na Balkanu, poprilicno znacajna fusnota u kojoj se zacudjeno konstatuje da ga iznenadjuje broj zahteva za prekomandu iz Jugoslavije na Istocni front.

Doduse, to sam se verovatno zajebao, ti Nemci su se na Istocni front hteli da sklone od …. 

 

Daj bre, mani me te vrste argumentacije i svodjenja partizanske price na bekstvo od komsija, jer cak i da je samo to u pitanju, a nije i ako je predstavljalo znacajan motiv u prilazenju, opredeljivanju za partizane, nije samo to u pitanju jer uobicajeno preskaces i trecu stranu: bekstvom^tm u partizane su se ljudi stitili od svojih komsija muslimana, ustasa i - cetnika... 

Koje si, slucajno ili ne - zaboravio, a sto cini bitnu razliku.

[Bujodrag]

Moj deda se rodio u Beogradu. 1941. je imao 19 godina. Nešto kasnije se opredelio za komuniste i žestoko posvadjao s ocem, trgovcem. Kao neka blaža verzija Selenićeve Očevi i oci. Ne sećam se više tačno priče, ali 43. je valjda već bio u Partizanima. Izgurao je do kraja, bio i ranjavan pa dobio neku sitnu medalju/ordenčić.

 

Ali, par stvari pamtim koje mi je ispričao o Beogradu tih prvih ratnih godina: grejanje je bilo problem a ne hrana i slično. A Prle i Tihi nisu svraćali. Ako možda i jesu, radili su to krišom. Ako su i roknuli nekog Nemca, o tome se nije pričalo. Ako se i šuškalo o partizanima, o četnicima ovako kako ih mi sada doživljavamo nije.

Kasnije, pred kraj rata, je bila već druga priča.

 

A odmah po oslobodjenju, to možda niste znali, jedna vrlo retka i skupocena stvar je bila.....prozor.

[namenski]

22 minutes ago, Bujodrag said:

A odmah po oslobodjenju, to možda niste znali, jedna vrlo retka i skupocena stvar je bila.....prozor.

Prozor u svet narocito.

I to onaj koji gleda na zapadnu stranu... 

Sve dok se nije pojavila ona sila koja se iznenada pojavljuje i spasava stvar...

[Kampokei]

1 hour ago, namenski said:

A serviranje price o starom partizanu koji ti ne to rekao ostavi za neku drugu priliku, ima, a i bilo je partizana koji su, hteli ili ne, smeli ili ne, izlazili na crtu Nemcima.

Na Sutjesci na primer.

 

 

Juce sam citao u knjizi Mirka Tepavca opis prolaska njegove jedinice preko Sutjeske leta 1944, tacno negde godinu dana nakon bitke. Pise o kosturima koje vidja, i kako na nekim kosturima vise zavoji. Dosta potresno i kad se cita, a uzivo mogu da mislim.

[Bujodrag]

8 minutes ago, namenski said:

Prozor u svet narocito.

I to onaj koji gleda na zapadnu stranu... 

Sve dok se nije pojavila ona sila koja se iznenada pojavljuje i spasava stvar...

 

Ma, dobro, kažu mi da se kod mene uglavnom tamo gledalo. Mada, čini mi se da su slabo umeli da gledaju. Sirotani  

Nego, zgrada do moje je direktnim pogotkom tokom savezničkog bombardovanja skroz srušena. To je ispalo prilično dobro jer sad je za toliko veće dvorište. Ali, izbijen je i barem jedan prozor na mojoj zgradi. Deda mi je pričao da dugo nisu mogli nikakav da nadju. Kad su konačno našli neki, bio je manji i drugačiji od ostalih, jednokrilni a ne dvokrilni kao ostali. Uzidali su ga, daj šta daš. I danas je takav.   Gleda na Mesec. 

Prozori treba da gledaju na lepe i zanimljive komšinice a ne na zapade i istoke.

[bradilko]

16 minutes ago, Kampokei said:

 

Juce sam citao u knjizi Mirka Tepavca opis prolaska njegove jedinice preko Sutjeske leta 1944, tacno negde godinu dana nakon bitke. Pise o kosturima koje vidja, i kako na nekim kosturima vise zavoji. Dosta potresno i kad se cita, a uzivo mogu da mislim.

slično sam pročitao da dugo godina posle bitke na neretvi u mestu prijevor stoka nije htela da pase travu zato što je tamo bilo toliko ljudskih ostataka da je trava bila "slana"

(rogobatno i ružno sam nažvrljao)

 

[fikret selimbašić]

34 minutes ago, Kampokei said:

 

Juce sam citao u knjizi Mirka Tepavca opis prolaska njegove jedinice preko Sutjeske leta 1944, tacno negde godinu dana nakon bitke. Pise o kosturima koje vidja, i kako na nekim kosturima vise zavoji. Dosta potresno i kad se cita, a uzivo mogu da mislim.

Mladen Oljača je pisao da su mu drvosječe sa Kozare pričali kako su dvadesetak godina poslije rata našli kostur u krošnjma stabla, vezan. Neki jadnik se tako skrivao od potjera i vjerovatno da su ga progonitelji otkrili i ubili pa je decenijama ostao tako vezan na drvetu.

Ovo sa Otpisanima se reprizira na forumu, tad je pokojni Filipenko napisao post kojim je tu priču sabio pod zemlju ali njega više nema pa je tema ponovo uskrsla.

 

[namenski]

45 minutes ago, Kampokei said:

 

Juce sam citao u knjizi Mirka Tepavca opis prolaska njegove jedinice preko Sutjeske leta 1944, tacno negde godinu dana nakon bitke. Pise o kosturima koje vidja, i kako na nekim kosturima vise zavoji. Dosta potresno i kad se cita, a uzivo mogu da mislim.

Secam se razgovora sa pokojnim Gojkom Nikolisem, on je o tome pisao i u svojoj knjizi Korijen, stablo, pavetina koja sigurno spada u sam vrh jugoslovenske WW2 memoarske proze, u kome pizdi sto na podrucju na kome je vodjena bitka na Sutjesci nisu sacuvana, konzervirana mitraljeska gnezda, i nasa i nemacka, prepuna caura i sa po nekim kosturom.

I sto je takozvani memorijalni kompleks pretvoren, koncipiran kao turisticka rostilj destinacija, a ne nesto mnogo primerenije, u najmanju ruku kao mesto na kome se cuva i neguje 1 u svakom pogledu slavna i pamcenja vredna tradicija, direktni nastavljac tradicije Cera, Kolubare...

Na takvim stvarima se gradi vidjenje nacionalne istorije i mogu samo da zamislim sta bi neki drugi narodi, ciji udeo u pobedi nad fasizmom nije ni prineti ovdasnjem, uradili da im je samo deo artefakata i dokumenata koji svedoce o onome sto se ovde dogadjalo i kojom cenom je placano.

Umesto toga, mi smo dozvolili da nam istoriju pretvore u nadgornjavanje CvP, naprimitivniji antikomunizam, pljuvanje po 27 martu...

Samo 1 karakteristicna pojedinost: nikada nije bila tajna da su u logoru na Banjici sedeli zajedno i zarobljeni komunisti, partizani i pripadnici JVuO.

U istim sobama.

Da su u bezbroj prilika odvozeni zajedno na streljanja.

Proslo je 30 godina od komunisticke strahovlade, a da se niko od novokomponovanih istoricara nije prihvatio posla da popise, sakupi imena tih ljudi, mislim na Ravnogorce, ne bi li im se odala duzna paznja i postovanje; postoje spiskovi, dokumenta, a do skoro je bilo i zivih svedoka.

Ali se zato tone mastila potrosile na pretresanje koga je i gde jebo Broz, kako je partizanska delegacija setala po ustaskom Zagrebu, doduse od strane Nemaca brizljivo skrivana od tih istih ustasa, kako su nas oslobodili Rusi, a ne mi sami…

 

[Frank Pembleton]

E nemoj da je neko pomislio da ovom Gajicu ista uzimam za ozbiljno.Covek je zedan publiciteta i stalno bunari da napravi neki skandal.To sto je izabrao tematiku to je poseban cirkus....

[gone fishing]

2 hours ago, namenski said:

Daj bre, ne lupetaj, ko je uopste branio partizanske filmove i na njima zasnivao svoje poznavanje istorije.

A, ako si od svega sto sam napisao zakacio samo moje sprdanje sa Otpisanima i njihovo potezanje kao mita koji je taj Gajic tako uspesno srusio i otvorio nam oci, onda si ili zlonameran ili …, bolje da cutim.

 

BTW, kada smo vec kod filmova, ima filmova i filmova: od prilicno sirove propagande, do prilicno ozbiljnih dela na temu partizana, Jugoslavije i WW2, ima i vesternizacije^tm partizanskih tema u tada modernom maniru, ima doduse i idiotizama poput Partizanske eskadrile...

Doduse, ni jedan za koji znam nije ni prineti Ravnoj gori i mladom kralju koji 6. aprila 1941. sa terase klice 'gde je koji ono bese lovacki puk' dok ga batler juri da mu nazuje патофне sto nam se sada pokusava da poturi, podmetne kao istorija.

 

A serviranje price o starom partizanu koji ti ne to rekao ostavi za neku drugu priliku, ima, a i bilo je partizana koji su, hteli ili ne, smeli ili ne, izlazili na crtu Nemcima.

Na Sutjesci na primer.

Ima i u dnevnicima generala Rendulica, vaznog nemackog komandanta na Balkanu, poprilicno znacajna fusnota u kojoj se zacudjeno konstatuje da ga iznenadjuje broj zahteva za prekomandu iz Jugoslavije na Istocni front.

Doduse, to sam se verovatno zajebao, ti Nemci su se na Istocni front hteli da sklone od …. 

 

Daj bre, mani me te vrste argumentacije i svodjenja partizanske price na bekstvo od komsija, jer cak i da je samo to u pitanju, a nije i ako je predstavljalo znacajan motiv u prilazenju, opredeljivanju za partizane, nije samo to u pitanju jer uobicajeno preskaces i trecu stranu: bekstvom^tm u partizane su se ljudi stitili od svojih komsija muslimana, ustasa i - cetnika... 

Koje si, slucajno ili ne - zaboravio, a sto cini bitnu razliku.

ovo za filmove sam se zezao , ima i smajli, uspomene bosanskog partizana nisam izmislio, sad ako je on lagao mene i ja lažem vas

- sutjeska, neretva, drvar itd imaju zajedničku osobinu, bežanje jedinica novj iz obruča i spašavanje žive glave, dakle nisu tu partizani ništa osvajali i napadali već su se trudili da prežive, bili su prisiljeni na borbu, nisu je oni inicirali nekim pokušajem oslobađanja sarajeva npr...

- a heroji su izginuli 41 kako kaže naša narodna poslovica, koju vole da koriste u deca u školama kada profesori pitaju ko je raspoložen da se dobrovoljno javi da odgovara

- šalu na stranu, srbija je krenula poletno te 41 i zajedničkim akcijama par. i bradonja su osvojeni neki bitni gradovi, došlo se do neke industrije koja je omogućila pravljenje bombi i municije, što je imho bilo mnogo značajnije nego kasnije držanje nekih slobodnih teritorija po bosanskim vukojebinama 42-44 

 

[namenski]

31 minutes ago, gone fishing said:

- sutjeska, neretva, drvar itd imaju zajedničku osobinu, bežanje jedinica novj iz obruča i spašavanje žive glave, dakle nisu tu partizani ništa osvajali i napadali već su se trudili da prežive, bili su prisiljeni na borbu, nisu je oni inicirali nekim pokušajem oslobađanja sarajeva npr...

Ja se zezao nisam, i uopste nisam oran oko zezanja i zezanju sklonih na ove teme.

A da si se iole potrudio, zadao sebi truda da se malo, recimo, izmaknes, ne bi napisao ordinarnu glupost poput ove gore: partizanima, svakoj gerili, je smrt da stoji, ostane u mestu, a ponajvise da pokusa da se dokopa velikih gradova ne bi li zadovoljila pobednicke kriterijume poput tvojih.

Uspesna gerila po pravilu neprestano bezi, povlaci se i izvlaci buduci da je uvek slabija od neprijatelja - da je jaca ne bi bila gerila uostalom.

Bezi, nestaje, da bi se pojavila na nekom drugom, za neprijatelja neocekivanom mestu, udarila i opet zbrisala: ona pobedjuje i kada gubi i to su - uglavnom - lekcije koje su istoriji ostavile sve uspesne gerile, na celu sa 3 najuspesnije gerile 20. veka, kineskom, vijetnamskom i jugoslovenskom, partizanskom.

Onog trenutka kada stane, pokusa da zadrzi osvojeno - ona strada, a elementarna je budalastina - ne znam samo odakle ti to - da su gerili kao takvoj potrebne fabrike, industrija : ona se oruzjem snabdeva od neprijatelja i - ako ima srece - od nekog spoljasnjeg saveznika cija pomoc po pravilu ima cenu sto je kroz istoriju narocito znalo da kosta male narode.

 

Partizani bili prisiljeni na borbu : pa da im nije bilo do borbe, ne bi otisli u sumu i ne bi bili partizani.

 

Sustina gerile, uspesne, je borba ali tamo gde to ona zeli, pod uslovima koji njoj odgovaraju, u vreme i na mestu koje njoj odgovara.

Bezanje iz obruca? : pa dobro, kako se tako pametan i naslusan svega i svacega nisi zapitao otkuda oni u obrucu? Kojim je to Nemcima i zasto trebalo da dovlace divizije cak sa Istocnog fronta, gde je svaka bila dragocena, da bi u nekim tamo sumama opkolili neke koji su se u sumu samo sakrili i nikoga ne diraju, nista ne osvajaju, cak ni Sarajevo: pritom je, BTW, u Jugoslaviji protiv tih partizana koji samo beze od borbe i nikoga ne napadaju, bilo u nekim trenucima angazovano vise nemackih (italijanskih takodje) divizija nego sto ih je bilo angazovano protiv cuvenog nemackog Africkog korpusa i jos cuvenijeg Romela.

Ne mogu da verujem da je doslo do tacke u kojoj iko moze da ispise ovo sto si ti gore ispisao.

Srbija u leto i jesen 1941. jeste primer ustanka, opsteg, ali pored ideoloske, ima i vojnu komponentu koja ponajbolje objasnjava uzroke uspeha jedne i neuspeha druge jugoslovenske gerile.

Napad na gradove, em plod opsteg odusevljenja, bio je posledica oficirskog nacina razmisljanja: osvetio se porazom i podelama koje su iz toga proistekle jer su Nemci, kontrolisuci komunikacije i buduci nadmocni u tehnici ocas posla obavili posao.

Gerile su se koncepcijski razdvojile: prva se odlucila da sedi kod kuce i oko kuce, sto po pravilu zavrsava demoralizacijom, osipanjem vojske i slabljenjem discipline, obaska sto nema uspesne gerile sa profesionalnim oficirima na celu, naviklim na posilne i sa politickom platformom vracanja na stanje koje je bilo pre odlaska u sumu i koje je i dovelo do potrebe da se u sumu ide, i druga - pobednicka - koja se izmestila, krenula na put, bezaniju, u kojoj je mogla samo da pobedi.

Ta vrsta reakcije podrazumeva cvrstu disciplinu i organizaciju, ali i ideolosku podlogu koja je - gle cuda -  u celoj Evropi nadjena u - komunizmu i njegovim kadrovima.

Naviknutim na ilegalu, cvrstu organizaciju i disciplinu, ali i sposobnu da ponudi promenu sistema koga je svima bilo preko one stvari i koji je i doveo do rasula...

Ideologija na stranu, sa sve politickim konsekvencama, doslo se do sustine: ucitelji, sumarski radnici, metalostrugari, itd, itd, postajali su komandanti koji  tukli skolovane oficire.

Ako ne tukli, ono, zahvaljujuci delovanju na terenu koji je bio njihov i bukvalno i simbolicki, znali i mogli da uteknu kada treba, ali i da se pojave tamo gde ce njihova pojava najvise da zaboli.

Od Spanije i njenog bijenja sa Napoleonom,  preko Rusije tokom Napoleonovog povlacenja, do zlatnog doba gerila, druge polovine 20. veka u kojoj je 1 Djap tukao Francuze sve bezeci od njih, to nastavio bezeci od Amerikanaca tokom narednih 20-ak godina sa rezultatom koji je opstepoznat.

Ali su, sve u svemu, dvadesetogodisnji partizanski generali doakali - tamo gde je gerila bila uspesna - skolovanim i upicanjenim oficirima svih boja i usmerenja.

Sve to uz jedana bitan uslov nad uslovima: nema uspesne gerile, niti je moze biti tamo gde ne postoji podrska lokalnog stanovnistva: ono je hrani, krije, leci, ali i gleda u nju, a najmanja greska u pogledu odnosa prema njemu skupo kosta svaku gerilu.

Ili, po recima jednog izuzetno  uspesnog, mozda najuspesnijeg gerilca svih vremena: narod je voda u kojoj gerila pliva poput ribe.

Ni manje ni vise.

Prema tome, prestani da lupetas, k'o boga te molim, i daj si truda, barem malo razmisli svojom glavom.