Drugi svetski rat - opsta istorija

[čekmeže]

u bot sajt ono što mi je interesantno su zapisnici sa ispitivanja zarobljenika, od Bizmarka preko Pingvina do jedinog preživelog sa italijanske podmornice koji se nekako dočepao obale Brazila.

[vathra]

Из Европе је побегло неколико десетина хиљада савезничког особља, и за добар део њих постоје изјаве о бекству. Неке су потпуно филмске, чак и кад се читају у кондензованом службеном извештају. Из Италије је после капитулације побегло десетине хиљада заробљеника. Многи су убрзо заробљени, али се више хиљада њих скривало месецима по италијанским селима. Више од седам хиљада савезничких авијатичара је пало у окупирану Европу и успело да се врати у своје јединице.

[namenski]

15 hours ago, vathra said:

Више од седам хиљада савезничких авијатичара је пало у окупирану Европу и успело да се врати у своје јединице.

Prizemljilo^tm se ukupno 7,000?

Ili je 7,000 samo broj povratnika? 

Zna li se u tom slucaju broj ukupno prizemljenih i pokupljenih na zemlji po bilo kom osnovu: zarobljavanje, pokreti otpora, samostalno vadjenje?

[vathra]

Samo povratnika.

U Jugoslaviji je bilo skoro 2700 Amerskih i 200 Britanskih avijatičara. Zatim 700 iz Italije, pa nešto iz Grčke, Albanije, Francuske... samo za one koji su leteli iz Italije. Iz Britanije više hiljada, preko Renea i ekipe.

 

Da ne spominjemo one koji su oslobođeni iz Rumunije, Bugarske, slezeli kod Sovjeta....

[vathra]

Skoro svi su imali pomoć pokreta otpora ili makar lokalaca.

 

Ali priče bekstva iz Italije su potpuno čudo. Čitao sam izjavu pilota Swordfisha koji je pao negde kod Sicilije, zarobili ga Italijani. Pokušao jedno bekstvo, pa kad je bili kapitulacija drugo, pa ga zarobili Nemci, pretili streljanjem...

Na kraju beži preko Danske...

[namenski]

I razumljivo da im se pomagalo, svuda osim u samoj Nemackoj i zemljama saveznicama, da ih sada ne imenujem: bez lose namere - uostalom i sami Amerikanci slovima i brojem priznaju da je bilo po zivot opasnije biti clan posade 4-motornog bombardera iznad Evrope, nego pripadnik USMC na Tihom okeanu, postoje i statistike - na Zapadu je kudikamo bilo lakse biti preziveli clan posade koji se prizemljio, a i tretman pomagaca je bio civilizovaniji za nemacke pojmove narocito, o tretmanu samih zarobljenika i da ne pricam.

Znam nekoliko primera, uglavnom po posleratnim sudjenjima Nemcima koji su na licu mesta poubijali clanove posade oborenih aviona koji su uspeli da se spasu iskakanjem: aravno, radilo se o primernim clanovima Partei, u najvecem broju slucajeva pripadnicima lokalnih civilnih zastita.

A sto se tice pojedinacnih slucajeva, Istok naravno svoje price jos ispricao nije, ili ih je ispricao delimicno, prekrio sminkom propagande ili jednostavno i po obicaju - zaboravio:

 

 

Mihail Petrovic Devjatajev
Михаил Петрович Девятаев

 

Moldavija, seljacka porodica sa 13 dete od dece komada 13, sovjetska vlast i skolovanje, Kazanska skola za unutrasnju plovidbu i aeroklub, pomocnik zapovednika broda na Volgi.
1938. na odsluzenje obaveznog vojnog roka, 1940. zavrsava Ckalov vojno vazduhoplovnu skolu.
U ratu od samog pocetka.
Prvi put se video sa Nemcima 24. juna kada je u okolini Minska oborio jedan Ju-87.
Odlikovan.
Septembra 41. u vazdusnoj borbi, posto je oborio jedan neprijateljski avion, i sam oboren i tesko ranjen.
Posle bolnice i oporavka dozvoljeno mu da leti samo na sporohodnim masinama, Po-2, nocno bombardovanje i sanitetski zadaci.
Maja 1944. preko veze uspeva da se ponovo dokopa posla pilota lovca.
Veza se zvala Aleksandar Pokriskin.
Cтарший лейтенант Devjatajev leti kao komandir odeljenja u 9. gardijskoj lovackoj diviziji i do jula 1944. uspeva da obori 9 neprijateljskih aviona.
Za one koje zanima leti na P-39 Aircobra.
Do 13. jula, tacnije: tog dana obaraju njega.
Pada u zarobljenistvo; teske opekotine i prebijena desna noga.
Krpe ga, dovoljno da pocnu da ga ispituju, logor u Lodju, Abwehr, i prvi pokusaj bekstva sa grupom zarobljenih pilota.

Uhvacen, dodeljen mu za sovjetske ratne zarobljenike uobicajen – na Istoku nije bilo foliranja zvanog oficirski logori, Koldica i materijala za filmove o velikim bekstvima – status osudjenog na sporu ali sigurnu smrt u logoru.
Koncentracionom.
Onom pravom pravcatom.
Po imenu Saksenhauzen.
Uspeva da zameni identitet sa umrlim obicnim vojnikom i tako umesto smertnika postane штрафник; isto to, samo malo sporije umiranje sa alternativama kao sto su stupanje u razne ruske dobrovoljacko kozacke jedinice za pomoc Nemackoj u borbi protiv svima tako omrazenog boljsevizma.
Kao штрафник-a upucuju ga u radni logor na ostrvu Usedom sa stalnim zaposlenjem u obliznjem mestu poznatom kao Peenemünde.
U goste kod SS Sturmbannführer-a poznatog imena Wernher von Braun.
Radi tamo, gleda kako nastaju V-1 i V-2, i – ne prestaje da misli o bekstvu.
Radeci na opravci obliznjeg aerodroma od posledica bombardovanja, sa grupom od jos nekoliko logorasa baca oko na jednog He-111.

Na olupinama unistenih i ostecenih aviona po aerodromu prevode natpise na kontrolama, dele zadatke koje je potrebno obaviti pri poletanju. Odrpani ruski zarobljenik se mota oko aviona na koji su bacili oko i koji inace sluzi za razne probe, posmatra i pada u oci pilotu koji koristi priliku da demonstrira u praksi nadmoc arijevca nad degenerisanim polulesom slovenskog porekla; ponavlja se prica o Kolenkurovom prikazu Napoleonovog susreta sa kozakom ‘stepskom pticom’ – pogledati Rat i mir. Umesto Napoleonovog zlatnika dobacenog Lavruski, Devjatajev dobija uvid u proceduru startovanja Heinkela.
Od dva strazara koji uobicajeno cuvaju grupu buducih begunaca, jedan je dobronameran; ne zele da ga ubiju, nude mu da bezi s njima, ovaj odbija iz straha od represalija nad porodicom.
Ostaje cinjenica da ih nije izdao. Mozda objasnjiva datumom. Naime, 1945. godina je.
Drugi je ubedjeni nacista.
Ucestvuje u uobicajenoj zabavi osoblja logora zvanoj u slobodnom prevodu ’10 dana zivota’ i koja se sastoji u omiljenoj arijevskoj zabavi da se medju ruskim zarobljenicima nasumice ili manje nasumice izabere zrtva za izivljavanje do smrti s tim da zdravi sportski duh bude ocuvan.
Tako sto ce zabava da traje 10 dana.
Za 7. februar je ucesce u igri najavljeno samom Devtjajevu.
Ubijaju strazara i jedan clan grupe oblaci njegov sinjel i nastavlja da sprovodi grupu. Strazar koji im je naklonjen tog dana srecom ili nesrecom nije sa njima.
8. februara 1945. godine, kada je bio siguran da je Heinkel bio pun goriva i spreman za let, uskace u avion.
Kao pilot.

Sa jos 9 putnika.
Uzlece posle peripetija sa paljenjem motora, sa signalom iz tornja da sacekaju grupu aviona koja slece sto oni uredno i cine.
Pokusava da uzleti, prvi put bezuspesno, okrece i pokusava ponovo u suprotnom pravcu.
Uspesno.
Gone ga, bezuspesno
Istini za volju, ’45. ni Nemacka/Luftwaffe nije sto je nekad bila: FW-190 koji ih je sustigao i od koga je Devjatajev pobegao u oblak, po povratku na aerodrom otkriva da je u gonjenje poleteo i leteo bez ijednog metka u magazinima.
Kako dolikuje, upucavaju ih svoji; sta bi drugo videvsi neprijateljski avion.
Devjatajev je uspeo da prisilno spusti osteceni avion.
Drze ga u zatvoru do kraja rata.
Sa diplomom i praksom kapetana unutrasnje plovidbe radi u kazanskom recnom pristanistu kao nosac.
1957. godine licno otac sovjetskog svemirskog i raketnog programa, Sergej Koroljev, odaje mu priznanje za doprinos koji je dao omogucivsi gvir u nemacko petljanje sa raketama.
I tek te 1957. dobija svoju zvezdu heroja CCCP, ostala odlikovanja, o njemu pisu novine.
Konacno, postaje zapovednik prve Rakete koja je zaplovila Volgom.
 

 

 

I - za sovjetske prilike neverovatno, ostala su zapamcena imena i sudbine ostalih begunaca:

Mihail Sokolov, poginuo prilkom forsiranja Odre, pocetak napada na Berlin.
Nikolaj Urbanovic, poginuo prilkom forsiranja Odre, pocetak napada na Berlin.
Petar Kutergin, poginuo u borbama za Berlin
Dimitrij Serdjukov, poginuo u borbama za Berlin.
Vladimir Nemcenko, poginuo u borbama za Berlin.
Ivan Olejnik, docekao kraj rata u Evropi, poginuo u borbama protiv Japana, avgusta 1945.
Fjodor Adamov se vratio kuci.
Ivan Krivonogov, docekao kraj rata u bolnici, tesko ranjen.
Mihail Jemec, docekao kraj rata u bolnici, tesko ranjen.

 

 

[Pontijak]

@namenski  koja biografija, ako ovo nije za filmsku pricu e pa ne znam onda sta je

[vathra]

Nekoliko Amera je 45e bilo zarobljeno u Austriji. Tokom noći im prilaze stražari, i predlažu bekstvo u Italiju avionom, Ju-52. Tako po četiri Amera i Nemca ulaze u avion noću i kreću za Italiju, samo da bi na pola puta otkrili da nemaju dovoljno goriva. Aleću kod Karlovca, gde ih prijateljski dočekuju partizani, videvši Amerikance. Priredili su im svečanu večeru sa muzikom, koja je trajala dok nisu čuli da neki Nemci pričaju - nemački. U tom trenutku prestaje muzika i čuje se pitanje - Ko ste vi?

[vathra]

Pošto su koji dan kasnije utvrdili identitet Amerikanaca, partizani ih puštaju kući, uz obećanje da neće povrediti Nemce

ipak, koji mesec kasnije dvojica su ubijena u pokušaju bekstva. Druga dvojica su se vratila u Nemačku - samo da bi bili dočekani kao izdajnici.

[namenski]

Isla je jedno vreme i po stampi prica o zarobljenom Ju-52 - kada si ga vec pomenuo - negde u CG koga je trebalo prebaciti u Beograd, tada vec oslobodjen.

I na kome su nemacke oznake na brzinu bile prelepljene papirom sa nacrtanim petokrakama: papir se u letu odlepio i avion se nemacki oznacen nasao na nebu prepunom angloamerickih lovaca, sa sve pricom o pokusajima sporazumevanja sa njima, na srecu uspelim...  

[vathra]

Jeste jedan Ju-52 sleteo greškom kod Nikšića i zarobljen tom prilikom.

Ovo kod preleta je malo romansirano - saveznici su u tim situacijama prvo pucali pa onda pitali, kao u slučaju Vlade Ćetkovića koji je stradao u avionu prvobitno namenjenom za nemački nosač aviona...

[namenski]

Ne znam za romansiranje, secam se svojevremenih natpisa u stampi i prica ucesnika u dogadjaju, avion se u svakom slucaju dokopao Beograda u jednom komadu  

Isplivavaju polako i pojedinosti o bliskim susretima Saveznika sa crvenima tokom zavrsnih operacija u Jugoslaviji, Rusi se polako otkravljuju, steta sto prebrzo odlaze u rusovanje^tm, ali bilo je tu poprilicno ljutitih postupaka sa obe strane...

Bilo, kako bilo, zabelezeno je nekoliko sovjetskih uletanja u saveznicke formacije u pokusajima da se skrene paznja da ipak okolo ima i saveznickih aviona, a sva je prilika da Angloamerikanci nisu bili jedini koji prvo pucaju...

[vathra]

O Niškom incidentu je pisano dosta, ali ima još materijala koji nije objavljen. Npr nisam siguran da ijedan izvor daje dovoljno dobre podatke o oborenim i oštećenim avionima na obe strane. Znam jer imam neobjavljen američki izveštaj.

 

A ima i lutanja na tu temu, pa se skoro pojavljuju u priči i neki B-25 koji su navodno oboreni kod Niša. Što naravno nema veze sa mozgom, ko zna formaciju MAAF lako može da vidi i zašto.

[čekmeže]

Deo emisije na Historiju koja prikazuje Šermane u lošem svetlu. To manje-više, nego na kraju klipa ima ubačenih autentičnih snimaka tenkovske borbe, nije za svačiji stomak.

 

 

[Frank Pembleton]

https://www.vice.com/rs/article/78d9b9/jesu-li-otpisani-bili-istorijska-laz?fbclid=IwAR09NBRExCrJYEbH6TpTlcS1KT30Nza-SgNGO0Y7BQ4aaty2qoKQ9oeOgtQ

 

Jesu li "Otpisani" bili istorijska laž

Koliko je Nemaca ubijeno tokom rata u Beogradu - jedan ili trojica?

Bane Gajic ;(