Drugi svetski rat - opsta istorija

[namenski]

22 minutes ago, apostata said:

Jedan dio je pritom izginuo...

... bas kao i preko 9,000 clanova KPJ od 12,000 sa koliko je KPJ usla u rat...

 

Inace, interesantno  je kako se samo jugoslovenskim komunistima prebacuje primarni motiv pomoci CCCP (i drugu Staljinu  obavezno) tog leta 1941. godine...

Na stranu, recimo, sto Cercil odmah po pristizanju vesti o napadu na CCCP drzi svoj cuveni govor (pre jukomunjara ) kojim bez rezerve podrzava sovjetski ratni napor...

Na stranu sto vec u avgustu '41. Ruzvelt, predsednik SAD koje jos nisu u ratu) salje 1 Hopkinsa u Moskvu da vidi sta treba...

Na stranu sto vec avgusta te iste '41. godine krece prvi od ruskih konvoja, onih cuvenih PQ/QP, sa pomoci CCCP-u...

Na stranu sto se 1 ilegalnoj partiji ciji clanovi uoci rata sede po koncentracionim logorima, formiranim od strane jugoslovenske vlade, prebacuje sto nisu uputili javni  proglas; obaska sto su proglasi bili sireni i umnozavani...

Na stranu sto je cvet hrvatske inteligencije iz jednog od tih logora (vidi pod Kerestinec) izrucen Pavelicu buduci da su organi^tm jugoslovenske vlade odbili da ih puste...

 

Neverovatno je dokle i gde vodi zapenusani antikomunizam pravoslavnog smera...

 

Al' boli nas kurac, eto nama spomenika Ђенералу... 

[namenski]

11 minutes ago, Lord Protector said:

Da se priprema da, ali da pruži otpor ne.

[Lord Protector]

Jednostavno pitanje:Koje i kakve  oruzane akcije su komunisti sproveli od 10.04.41 do 22.06.41?

 

[namenski]

56 minutes ago, Lord Protector said:

Staljinov govor od 3. jula...

I jos jedan govor, 22. juna...

 

17 minutes ago, Lord Protector said:

Samo pilatovsko pranje ruku.

Auuuuuu bre...

[Lord Protector]

Oružane akcije pre 22.06.41?

 

Naravno da je pilatovsko pranje ruku, dok se odvija genocid i masovni zločini, drugovi sastanče i drve o imperijalizmu u dubokoj ilegali

[Engineer]

Drve i o organizovanju otpora, ima na prethodnoj strani, izvučeno i boldovano, da se lakše primeti.

 

Ja im lično najviše zameram što već u leto 1941. nisu stigli do Berlina, pobili ceo nacistički vrh, kidnapovali von Brauna, razvili Saturn V do kraja 40-ih, stigli na mesec sredinom 50-ih, i već 60-ih dali narodu GPS, internet i teflonske tiganje za palačinke. Sve osim toga je drvljenje o imperijalizmu, realno.

[Lord Protector]

Cela ta WW2 priča mi je više deplasirana i besmislena, reagujem samo kada vidim da se elementarne stvari zanemaruju ili iskrivljuju.

 

Mi jednostavno kao narod nismo imali ni sreće ni pameti, nemamo ih ni sad. I to ostavlja baš gorak ukus u ustima...

 

 

 

 

 

 

 

 

Edited November 17 by Lord Protector

[apostata]

Quote

(...), reagujem samo kada vidim da se elementarne stvari zanemaruju ili iskrivljuju.

I ja isto.

[spettacollo]

On 17. 11. 2024. at 11:23, Lord Protector said:

Cela ta WW2 priča mi je više deplasirana i besmislena, reagujem samo kada vidim da se elementarne stvari zanemaruju ili iskrivljuju.

 

Mi jednostavno kao narod nismo imali ni sreće ni pameti, nemamo ih ni sad. I to ostavlja baš gorak ukus u ustima...

 

 

 

 

 

 

 

 

U kom smislu nismo imali pameti? Što nismo umeli da se odbranimo, što ranije nismo pokrenuli ustanak, što smo pokrenuli ustanak?

[Lord Protector]

42 minutes ago, spettacollo said:

U kom smislu nismo imali pameti? Što nismo umeli da se odbranimo, što ranije nismo pokrenuli ustanak, što smo pokrenuli ustanak?

 

Ovde sam mislio na građanski rat kao ultimativnu glupost. U sred okupacije i genocida dolazi do građanskog rata na osnovu ideoloških razlika i koncepcija. 

Edited November 19 by Lord Protector

[spettacollo]

6 minutes ago, Lord Protector said:

 

Ovde sam mislio na građanski rat kao ultimativnu glupost. U sred okupacije i genocida dolazi do građanskog rata na osnovu ideoloških razlika i koncepcija. 

To je nesporno, umnogome je odgovaralo okupatoru. Zato je i igrao na kartu nacionalizama u Jugoslaviji, nije to bila tajna nikome. Ali, kada se jedna strana svrsta uz okupatora, onda je građanski rat neizbežan. Nemoguće je izbeći građanski rat u zemlji u kojoj postoji pokret otpora i kvislinška vlada. U stvari, lupetam, moguće je, Francuska prva pada na pamet.

[Mel]

17 minutes ago, spettacollo said:

To je nesporno, umnogome je odgovaralo okupatoru. Zato je i igrao na kartu nacionalizama u Jugoslaviji, nije to bila tajna nikome. Ali, kada se jedna strana svrsta uz okupatora, onda je građanski rat neizbežan. Nemoguće je izbeći građanski rat u zemlji u kojoj postoji pokret otpora i kvislinška vlada. U stvari, lupetam, moguće je, Francuska prva pada na pamet.

 

Naravno da lupetas, jedini razlog za gradjanski rat izmedju komunista i cetnika je revolucija, oni su bili u ratu i pre rata.

[spettacollo]

7 minutes ago, Mel said:

 

Naravno da lupetas, jedini razlog za gradjanski rat izmedju komunista i cetnika je revolucija, oni su bili u ratu i pre rata.

Hvala lepo, gospođo.

[Lord Protector]

Komunistička revolucija tokom Drugog svetskog rata jeste značajno doprinela raspirivanju građanskog rata u Jugoslaviji, jer je KPJ istovremeno vodila borbu protiv okupatora i radila na uspostavljanju totalitarnog komunističkog poretka. To je elemetarna stvar, ovaj period je komunistička istoriografija posle nazvala narodno-oslobodilačkom borbom i revolucijom. Na oslobođenim teritorijama komunisti su formirali Narodno-oslobodilačke odbore, čime su negirali međunarodno priznatu kraljevsku vladu u egzilu i ideološki polarizovali stanovništvo. Eklatantan primer je formiranja proleterskih brigada, iako su bile ključne za borbu protiv fašista, služile su i kao političko oružje za eliminaciju protivnika, dok su likvidacije političkih i klasnih neprijatelja sprovođene bez suđenja, često obuhvatajući i nevine civile. Posebno su se istakli španci, komunisti sa iskustvom iz Španskog građanskog rata, koji su primenjivali ekstremne metode u obračunu sa protivnicima, npr anarhistima, kao staljinisticka struja u ratu. Posebno sa ravnogorskim pokretom i njihovim simpatizerima, označenim kao glavnim unutrašnjim neprijateljem. Ova politika rezultirala je masovnim represijama, uništenjem političkog pluralizma, uspostavljanjem jednopartijskog sistema i dubokim društvenim podelama.

Edited November 19 by Lord Protector

[namenski]

ČETNICI

Četništvo je (u Bosni sam to, posle Srbije, najbliže i najduže posmatrao): velika tuga i beda, srpska i ljudska.

Verujem da su najbolji među njima iskreno poverovali da tako najbolje služe srpskom narodu. Mnogima je pogodovalo što se u isti mah i "bore" (nose puške u okupiranoj zemlji) i spasavaju sebe i svoje (a aktivna vojna lica izbegavaju još i nevolje nemačkih zarobljeničkih logora). Kod trećih se "sretno" spojila sklonosti ka besposličenju ili nasilju, sa "višim" ciljevima srpstva, monarhije, pravoslavlja. Ambicioznim

mladim oficirima "akademcima" mogući put da se posle savezničke pobede probiju do viših činova i velikih nacionalnih priznanja.

Nekima je četovanje bilo, ne samo nastavak velikih, mitskih tradicija i način da iz seljačke zabiti udu u svet uspešnih "ljudi iz naroda". Mnogi su tada prvi put u životu bili besplatno siti, napiti - i važni! Bilo je,

kasnije, sve više onih koji su prisilno mobilisani, ne shvatajući smisao tog beskorisnog lenčarenja i potucanja.

Na području Kosmaja, na početku rata, često smo se sretali sa četnicima, u to vreme znatno malobrojnijima od nas. Nismo se mnogo dopadali jedni drugima, ali smo se tolerisali. Razgovarali smo i o nekim zajedničkim akcijama, od kojih nije bilo ništa, jer njima za to "još nije vreme" a za nas je bilo već krajnje vreme da više doprinosimo napadnutom Sovjetskom Savezu, prvoj zemlji socijalizma. Oni su, mahom srednjovečni seljaci, vođeni sa ponekim oficirom Vojske ili Žandarmerije.

Za naše kriterije oni su bili odviše bahati, nakićeni redenicima, kamama i šubarama, često napiti i grubo zahtevni prema domaćinima u pogledu hrane, smeštaja i opreme. A mi smo za njih bili stranci, "varošani", školarci, belosvetski komunisti, prevratnici. Oni mrze Nemce, mi fašiste. Oni "za kralja i otadžbinu", mi za oslobođenje i socijalizam. Kako je rat odmicao, beda lažnog ratovanja postajala je sve očiglednija!

Tako su se, na primer, u istočnoj Bosni, druge polovine rata, oko Bijeljine, Tuzle, Srebrenice i Vlasenice motale bradate aveti... vođene nekim vojvodama: Derikonjom, Čelonjom, Kerovićem, pop Savom... Sve

vojskovođama na dobrim konjima, sa nekoliko desetina ili stotinjak naoružanih bednika, "boraca protiv komunizma", koji nikada ni metka nisu opalili na okupatora. Sa pompeznim "štabovima", ađutantima,

brojnim "seizima", posilnima, ordonansima. Najprimitivniji nosili su na glavama šubare od jagnjeće kože, sa papcima... Strašni i važni svima nemoćnima i nenaoružanima, možda i sebi i samima, sa kokardama,

ponekad primitivno izlivenim od olova. Vašljivi, plašljivi, prljavi i pijani, vozili su se fijakerima, lokali i pucali, slavili i zaklinjali se "mladom Kralju".

Najbednije je bilo kada su takvi uveravali sebe i druge da se žrtvuju za spas srpstva od: "Titovih komunista", "masona" i "čivuta", od "kolektivizacije žena", "zatiranja srpske vere". Zastrašnjivanjem naroda da mu preti "hrana na kazanima", "rušenje međa na njivama", koje ni sa međama i bez njih nisu mogle da ih prehrane.

Najzad, krajem rata, demoralizacija zbog naređenja Njegovog Veličanstva Kralja Petra II, da se stave pod komandu komunističkog Maršala Tita.

Najtragičnija je, međutim, morala biti sudbina onih između njih, koji su uzeli pušku u ruke u poštenoj veri (a bilo ih je ne malo – pogotovu na početku rata) da su dužni da se žrtvuju za otadžbinu i slobodu.

 

Mirko Tepavac, Moj drugi svetski rat i mir, Razlog d.o.o., Zagreb 2012.

 

Napomena: impresija pisca odnosi se na cetnike, pripadnike JVuO, a nikako na formacije koje su koristile naziv Четничке ili tome slicno, tokom jugoslovenskih ratova '90-ih, uglavnom i/ili ponajvise koristeci кокарду kao бренд...

Da se slucajno neko^tm ne zajebe... 

Edited November 19 by namenski