Vas odnos prema domovini ...

[zorglub]

Ovako.

[mustang]

volela bih da se ponovo zaljubim u beograd. poslednji put kada sam bila duze od dva dana je bilo pre 4 godine. zima. bolestan otac. grad je bio ususkan u snegu i ledu sto mi je odgovaralo dok sam svaki dan setala od kuce do bolnice i natrag. nigde nikog, samo misli i ja koracamo. tako je i trebalo da bude. moj univerzum bez spoljasnih faktora da nas ometaju u poslednjim zajednickim danima. 

 

isla sam preko mog prvog skolskog parka koji pamtim ispod skc-a. i miris kestena u jesen. a onda i osetim i miris save pored jugoslavije i kucice na medjici, napolju po ceo dan.  

 

u taj beograd bih volela da se ponovo zaljubim

 

osecam se kao stranac kad dodjem, krila mi ranjena, ljudi iskakulkisani. omirises nekog svog, prepoznate se.  pogled odaje sve.  bude to nekakvo begstvo na momenat.

vidis kako langorians jedu dusu i za kraj ostavljaju samo najgore u karakteru. svako ima svoj i najbitniji stav, pricas al ne cuju. slusas ali ne razumes (zasto). nepostoji savet jer “ne znas kako je to”. 

sve je pobrkano i bez smisla. i opet, nadas se sansi da ipak moze da se menja. 

 

videcemo

Edited May 16, 2020 by mustang

[trustno1]

Tvrdim da je svakom ko je otišao iz domovine, da ne kažem posotjebine, teško. Svakom pa i onom ko zaradjuje 400,000 hiljada godišnje radeći posao koji obožava i koji je napravio brdo divnih prijatelja. Onda ljudi pošto ne mogu da žive na jednom mestu a da stalno misle o domovini - to je recept za ludilo - moraju svesno ili nesvesno da donesu odluku: ko su oni, gde su i šta hoće. Zbog toga često ima odluka koje glase ovako nekako: u Srbiji je sranje, meni je ovde odlično, ne pada mi na pamet da se vratim. Onda neko u Srbiji misli koliko je dobro tamo nekom ko je raskrstio sa ovom govnjivom Srbijom dok pijucka koktele u prelepoj zemlji. Eh, ali život je više od plate i nedostatka korupcije, da parafraziram neke forumaše. C'est compliqué. Njujork je fenomenalan, ali šta ću ja ovde? Jednom sam pročitala kako ljudi bolje apsorbuju vitamine i ostale hranljive materije iz namirnica koje su generacijama jeli njihovi preci nego iz drugih. Dakle, ja bolje apsorbujem vitamin C iz kiselog kupusa nego iz manga. Što je najbolje/najgore ubedjena sam da su deca imigranata zbunjena. Kod kuće jedno, napolju drugo. Jebeš ti to. Možda su se moja deca rodila u Americi ali bolje apsorbuju vitamine iz maline i trešnje nego iz ne znam ni ja koji djavo ovde raste.

 

Nema šta da se zaljubljuješ u Beograd, to ti je kao otac i majka, takvi su kakvi su i ne možeš da ideš da nadješ nekog novog ćaleta i kevu. Osim ako ti se nije desilo nešto nesanjano strašno. Ali osim ljudi kojima jeste, koje je rat oterao, koliko ima onih koji su *morali* da odu? Mrzim mango.

[dragance]

To je samo romantična vizija otadžbine/Beograda. Meni je lepo kad se vratim, vidim drugare, zajebavam se kao turista, ali ne delim sudbinu ljudi koji su tu ostali i koji se muče sa svakodnevnicom. Ne govorim o parama, već o nekim osnovnim stvarima koje bi trebalo da su prisutne svuda - ali nisu u Srbiji. Jebi ga. Korupcija i šta sve ne.  I sad ja treba da se seirim kako sam super i uživam, a da to ne natrlja nos nekome drugom? Ne ide.

[jms_uk]

A sto bi stalno mislio o domovini, pogotovo ako si otisao sa nameromda odes?

 

I to donosenje odluka: ko su oni, gde su i šta hoće; bi se donosilo u svakom slucaju i u toj istoj domovini...

[Radoye]

To sto Dragance kaze, meni je super doci obici rodbinu prijatelje rostilj kafanu i tako to ali ja u Srbiji vise ne bih mogao da zivim. Prvi susret sa zvanicnom drzavom (zdravstvo, sudstvo, policija - a kakve su ture krenule sa razboljevanjem i umiranjem po familiji to je neminovno, a i normalno kad covek zadje u odredjene godine) i svom korupcijom, nekompetencijom i javaslukom koji tamo vladaju mi je dovoljan da me sva nostalgija prodje. Posle 20-tak dana vec hocu iz koze da iskocim, kad sletim na aerodrom u Torontu ljubim pistu jer sam konacno kuci. Mislim, lagao bih kad bih rekao da mi bas nista ne nedostaje odatle, naravno da mi nedostaju dragi ljudi odatle ali oni su sada svakako rasuti po celom svetu, od Sijetla do Hanoja. Nedostaju mi i neke panorame, mirisi i ukusi ali toga vise ni tamo nema, to su sve uspomene na neka davno prosla vremena koja vise ne postoje. Tako da domovina je tamo gde placas porez.

[Hamlet Strašni]

22 minutes ago, Radoye said:

Nedostaju mi i neke panorame, mirisi i ukusi ali toga vise ni tamo nema, to su sve uspomene na neka davno prosla vremena koja vise ne postoje. 

Ја живим у Београду цео живот (минус 6 месеци Горњег Милановца) и сваки пут се зачудим колико се моја интимна географија града мења и нестаје и постаје само историја. Лајк тирс ин д рејн...

[Radoye]

3 minutes ago, Hamlet Strašni said:

Ја живим у Београду цео живот (минус 6 месеци Горњег Милановца) и сваки пут се зачудим колико се моја интимна географија града мења и нестаје и постаје само историја. Лајк тирс ин д рејн...

 

Upravo to, mogu ja da se vratim u svoje rodno mesto ali babine letnje kujnice koja mirise na svakojake zacine i travke vise nema. To gde mene moja licna nostalgija vuce ne postoji vec dobrih 20-25 godina. Ustvari, ne nedostaje meni mesto iz kojeg sam otisao nego moja mladost tamo provedena. A to vise nigde na svetu ne moze da se pronadje.

[gospa buba]

 
Upravo to, mogu ja da se vratim u svoje rodno mesto ali babine letnje kujnice koja mirise na svakojake zacine i travke vise nema. To gde mene moja licna nostalgija vuce ne postoji vec dobrih 20-25 godina. Ustvari, ne nedostaje meni mesto iz kojeg sam otisao nego moja mladost tamo provedena. A to vise nigde na svetu ne moze da se pronadje. [emoji4]

tako je meni sa jugoslavijom, sa njom mi je nestala i srbija, a moja privatna geografija jedva da vishe postiji, chak nerado idem bilo gde, a gde sam ranije postojala na bilo koji nachin. pri tome sam sve vreme tu, ali domovine vishe nema.

sent from bubamoto

[trustno1]

Ja sam živela već nekoliko godina u Montrealu kada sam zatrudnela. I tada me je prvi put opaučila nostalgija. Do tada nisam osetila nikada ni promil nostalgije. Čula sam se s prijateljima iz Bga, nekad vidjala, imala prijatelje u Mtlu, bilo mi je lepo. A onda sam doslovce počela da patim. Strahovito mi se jela pita sa sirom i - praseće pečenje.   Znam, komedija, ali živa istina. Taj osećaj se samo pogoršao sa preseljenjem u Njujork - jedan potpuno nehumani grad po meni - i sa dolaskom drugog deteta. Sada intenzivno patim za Srbijom. Odem svakog leta, osim ovog, ostanem tamo dva meseca i neću da se vraćam. Kad sletim na grozomorni JFK moram da čupam optimizam iz dubine bića.

 

Pitam se da li bih se tako osećala u Montrealu, u Torontu, ili čak u prokletom Nju Džerziju. Mislim da je problem u Njujorku možda.  Nehumano je u svakom smislu. Fizički je neizdržljiv taj tempo i sve što moraš da uradiš u toku dana.

 

A u postojebini... naravno, sve se promenilo, ali sve se uvek menja, sve teče, život je reka. Ali svejedno ja svakog leta posle dva meseca neću da se vratim u Nj i kad se vratim patim neko vreme dok se ne naviknem.

 

Sve se slažem, Radoye, za korupciju i sve, ali se pitam, dobro, al ako moji, moj narod, ako oni tako žive, što ne bih i ja.

[dragance]

Imaš dvoje dece. Zapitaj se gde im je bolje. Ne znam za NY, tamo nisam živeo iako sam bio mali milion puta - ja ne bih tamo odgajao decu osim možda u Hamptons (ha, trebalo bi opasna lova), te sam to odradio ma NZ. U Srbiji ili bilo gde u bivšoj YU da odgajan decu sada? Nema šanse. 

[trustno1]

1 hour ago, jms_uk said:

A sto bi stalno mislio o domovini, pogotovo ako si otisao sa nameromda odes?

 

I to donosenje odluka: ko su oni, gde su i šta hoće; bi se donosilo u svakom slucaju i u toj istoj domovini...

 

Ne slažem se, ako razumem šta hoćeš da kažeš. Kad odeš, onda ti, uglavnom, ostaje barem izbor da se vratiš ili da ostaneš. Nekad imaš i izbor da odeš na neko treće mesto. I onda moraš da doneseš odluku. Na osnovu čega? Moraš za nešto da se uVatiš.  Kad si u domovini, nemaš šta da odlučuješ na tom nivou. Tu si gde si i praviš najbolje što možeš od toga što ti je dato. Da li da se preselim na Konjarnik il da ostanem bliže matorcima?

 

Znam razne imigrante i ne znam ni jednog koji nema nikakvu vezu sa Srbijom. Svi su barem malčice ni tamo ni ovde. A to je jedan nemir u duši.

[jms_uk]

4 minutes ago, trustno1 said:

Da li da se preselim na Konjarnik il da ostanem bliže matorcima?

 

Zameni Konjarnik sa Londonom i Njujorkom i princip ostaje isti.

 

Bar danas, iz veceg dela planete moze da se stigne do domovine (zar nije domovina tamo gde ti je dom, gde zivis?) za 24h.

[trustno1]

1 minute ago, dragance said:

Imaš dvoje dece. Zapitaj se gde im je bolje. Ne znam za NY, tamo nisam živeo iako sam bio mali milion puta - ja ne bih tamo odgajao decu osim možda u Hamptons (ha, trebalo bi opasna lova), te sam to odradio ma NZ. U Srbiji ili bilo gde u bivšoj YU da odgajan decu sada? Nema šanse. 

 

Ha, da, Hamptons, sa nekim ortacima Donalda Trampa.  To je ekipa ovde, ili Donald Tramp, ili neki (upper) middle class koji je u prolazu, ili raspad sastavljanja kraja sa krajem. Neverovatno mi je bilo da pogledam sastav ekipe u vrtiću mladjeg deteta: svi su u prolazu. Svi su mladi egzekjutivi iz velikih kompanija poput AirFrance i Hugo Boss koji su došli na nekoliko godina zbog sledeće lestvice u karijeri i onda pale nazad ili dalje. Skoro da nema Amerikanaca a vrtić je u rezidencijalnom kraju u srcu Menhetna. Ludo, zar ne? I ta nestalnost je sranje. Ali dobro, neću na ovom topiku više da kukam o Njujorku, mada mi je to jedna od omiljenih aktivnosti. Baš me zanima taj odnos prema domovini svih vas.

 

A to si dobro postavio, gde bi deci bilo bolje. NE ZNAM. Dok su mali - možda bi im bilo super u Bgu? Ili ne bi? Ja želim da verujem da bi im bilo dobro. A možda je tačno da je 80% kuća a 20% van kuće i bilo bi im dobro sve vreme. Ja iskreno razmatram.

[Radoye]

2 minutes ago, trustno1 said:

Sve se slažem, Radoye, za korupciju i sve, ali se pitam, dobro, al ako moji, moj narod, ako oni tako žive, što ne bih i ja.

 

Eto ja ne mogu tako kao oni, zato sam i otisao prvi put, i svaki put kad se vracam u posetu me podseti da su svi ti razlozi koji su me odatle oterali jos uvek validni. A u SAD ne bih mogao da zivim, imam dosta familije i prijatelja dole, bio video i nije to za mene. Ameri su bas mnogo drugacije bazdareni, cak i od Kanadjana a kamo li od nas iz daleka.

 

Kod nas u Torontu ima dovoljno radnjica ex-Yu i okolnih (Madjari, Grci itd) gde se uvek moze nabaviti sve cega se zazelis, pa i pite i prasetina tako da sa te gastronomske strane nikad nije bilo frke. A ima redovno i "nasih" kulturnih dogadjanja - filmovi, pozorisne predstave, koncerti - doduse to uglavnom izbegavam osim ako me bas jako ne interesuje (zadnji put isao da gledam onaj dokumentarac o V. Divljanu). A za sve ostalo sto se tice informacijskog inputa iz rodne grude tu je internet.