ee bravo...to mi je i rekao ...da sam tikva bez korena.

Draga Andjelija,ja zaista, ali ZAISTA nisam htela da kazem da si TI tikva bez korena ... a ono sto sam htela da kazem nisam napisala ...

moj moto je CEO SVET JE MOJ.

ovu liniju si maznula iz zavrsne scene scarface kad al pacino pliva u svom bazenu :P

aman ljudi sta je vama...i da si rekla da sam tikva bez korena ne menja stvar. it's ok. i najverovatnije jesam ... kazite sta mislite dok god MISLITE. tbone nisam znala :)) imam obicaj da kazem MOJIM ljudima da sijaju i budu najlepsi (:D) i ovo sijaj skoro provalim postoji pesma sa istim nazivom od domaceg benda manu....

Ja ne bih promenila svoj odnos prema Srbiji cak ni kad bi sutra usla u EU. No onog dana kad ih dozivim nasmejane, vedre, sigurne i zadovoljne svojom drustveno-politickom svakodnevicom a ne oguglale u sivilu, kad ih cujem da veruju i vide perspektivu u buducnosti, kad dozivim vise otesanosti nego neotesanosti, vise etike nego kozmetike ... e tada cu da se "smirim" i pojacam dozivljaj.

Vrlo je tesko biti nasmejan sa gladnom djecom ili sa skoro nikakvom sansom za posao, a i kad ga imas bolje da ga nemas!Sa boljom ekonomijom i normalnim uslovima rada promjeni se i svjest ljudi, a sa tim etika i neotesanost! Moras malo da razumjes sredinu u kojoj se nadjes, bilo to Srbija, Svedska ili vec sta. Ljudi nisu odrasli u istim uslovima niti su imali iste predispozicija.

mene ovo podseca na support group prekoborderskih srba koji pate od hemoroida pa misle da je pasulj krivac.

Међу нама речено, мене су прошли чим смо стигли довољно далеко од тадашње Слобославије. Били су се вратили на неко време кад сам био без посла, ал' прошло је и то. Отад сам научио да се не једим - бивао сам и касније без посла, па ништа. Овде се лакше снаћи.

Fantasticno. U dve reci.

Драго ми је да неко још уме да се напали на све то довољно да из себе истера овакав текст. Мене не да је прошло, него ме одавно прошао и стомак.Земља коју сам, ајде, волео, више не постоји. Пар земаља за једнократну употребу које су уследиле ме се некако нису дојмиле. Докле можете волети неког ко је почео да повећава дозу и само чекате да се предозира, а већ годинама вам краде све из куће?Да не спомињем да су ме још пре тог целог циркуса отпустили из резерве, распустили целу јединицу, а онда се напрасно сетили да им нешто као требам, па сам уз "ја сам мало матор да се мијешам у те ствари, али рећи ћу вам" морао да се кријем - то ме је баш подмладило, дибидус.Током последњих премишљања о идентитету ми, редослед је испао отприлике овакав - Европа (али цела, баш цела, укључујући и мало село), па Банат, па Зрењанин, па Војводина, па онда концентрично у чему се то већ налази, и како ли се већ зове ове недеље.Корење - културолошко, језичко, да. Национално? Ајте молим вас. Коме то још треба.

Vrlo je tesko biti nasmejan sa gladnom djecom ili sa skoro nikakvom sansom za posao, a i kad ga imas bolje da ga nemas!Sa boljom ekonomijom i normalnim uslovima rada promjeni se i svjest ljudi, a sa tim etika i neotesanost! Moras malo da razumjes sredinu u kojoj se nadjes, bilo to Srbija, Svedska ili vec sta. Ljudi nisu odrasli u istim uslovima niti su imali iste predispozicija.

Upravo! Zato mi odnos prema drzavi i jeste takav kakav jeste.

Ne, ajde da budem baš new-age... ovo sam čuo u nekom filmu :"Moja domovina nije mesto, već ljudi"

Ne gledam Domovinu prema tome koliko joj jos treba da udje u EU. Gledam je - koliko jos otpora moze da pruzi da ne udje u EU.

Odnos prema domovini mi se aktualizovao ovih dana kad sam shvatila da se jos nismo vratili iz boja na Kosovu. Dok se ne vratimo ne mozemo da stavimo prst na celo pa da (pragmaticno) gledamo sta nam je ciniti da bismo krenuli unapred a ne unazad, unazad, unazad ...

Odnos prema domovini mi se aktualizovao ovih dana kad sam shvatila da se jos nismo vratili iz boja na Kosovu. Dok se ne vratimo ne mozemo da stavimo prst na celo pa da (pragmaticno) gledamo sta nam je ciniti da bismo krenuli unapred a ne unazad, unazad, unazad ...

Za to je malo jedan život, okrenuti se i zaboraviti.

Da se razumemo - samo naivci i turbokosmopolite se stide i odricu svoje istorije. Ni Amerikanci (ili da budem precizan - Teksashani, sto bi valjda znacilo, s obzirom da je Tex dao 2 preCednika USofA u zadnjih nekoliko mandata) nisu mnogo bolji kad krene prica o tradiciji, istoriji, 'srcu', 'kolevci' i tako to... Koga ne mrzi nek' se malo informishe. Primer iz zivota:

The Serbs' attachment to Kosovo as a symbol of national independence is like a Texan's view of the Alamo.THE AMERICAN SPECTATOR, June, 1999Roots of Allied Farce by John B. Roberts II

Ja nisam za to da se zivi u istoriji (jos manje da se za istu gine) al' nisam ni za neko turbokosmopolitsko zaboravljanje iste i odricanje od nje i svega ostalog sto je srpsko & srpskoga roda etc.

Ovaj primer iz života ne važi za par miliona Srba.

al' nisam ni za neko turbokosmopolitsko zaboravljanje iste i odricanje od nje i svega ostalog sto je srpsko & srpskoga roda etc.

a ko to radi? Kako i kad?

a ko to radi? Kako i kad?

Sta ko to radi?? Sta kako i kada??? Ne razumem pitanje.