Predmeti, predmeti

[woodooinstalater]

Još o kalkulatorima....

Rase, Rase 'de ce ti dusa: ja i sam i pisuci ono malo sto znam o digitronima verovao da u njima neki mali ljudi racunaju besomucno.Kako procitah ovo sto si ti napisao, ne smem vise ni da ga dotaknem Sto je sigurno - sigurno.Inace, svaka cast za post(ove).

[расејан]

Muzicke numere - nema. Ovaj predmet, kada do njega dodje, za muziku ne haje.Tehnologija, za sada, tapka u mestu kada je on u pitanju: tanak, bubuljicav, sa okusom ovoga ili onoga...Bitnog tehnoloskog napretka, proboja - nema.

Али зар није напредак управо у томе да нема пробоја?

[расејан]

блят, сердце кровью обливается.

Ова верзија ми се много боље свиђа - мада, фале они женски гласови са студијске. Чиж је тотал лудак. Најбољи блуз што сам у последње време чуо:Ово и још гомила његових ствари ми је трајно на плаџлисти.

[woodooinstalater]

Али зар није напредак управо у томе да нема пробоја?

Upravo TO sam imao na umu pisuci...Kao odlican predlozak za kljucnu temu, temu svih tema savremene civilizacije: ODRZIVI RAZVOJ ...

[woodooinstalater]

KukuruzJa domacu, balkansku etimologiju ne znam, ima jedan NADIMAK, Corn, Maize, Mais, Maiz, Cereale, Мозоль, Kαλαμπόκι...Postoje biljke koje su obelezile, poistovetile se sa civilizacijama koje ih predstavljaju, koje su na njima nikle i napredovale. Divlje i pripitomljene: dva drveta su odredila evropsku civilizaciju, podelila je na pojas masline i pojas bukve. Gre’ota je inace sto se bukvi, plemenitom drvetu, pridaje znacenje koje joj se pridaje, ali ‘ajde.Ostale, ljudske, ratarske, obelezile su civilizacije, rekoh: kukuruz americku, predkolumbovsku, psenica evropsku, proso africku i pirinac azijsku… Trave, ali trave oko kojih ima toliko da se radi, toliko da se strepi.Kukuruz, Zea Mays latinski, mislim, trava kazem.Ne postoje nikakvi dokazi da je ikada postojala divlja forma od koje bi u procesu pripitomljavanja, domestikacije, nastao danasnji, kulturni kukuruz. Bilo kako bilo, utvrdjeno je da je domaci, gajeni, bio poznat, postojao u Meksiku jos oko 4500. godine pne….Bilo kako bilo, jedno je nesporno: domovina mu je Amerika, juzno od Rio Grande, a ondasnjim stanovnicima tih predela u kojima je od setve do zetve kukuruza potrebno oko 6 nedelja, znali su, prakticno, za sve danasnje forme: gajila su veliki broj sorti….Tu negde lezi i tajna: nepoznata im je bila samo jedna, ciji su ostaci i neki potomci otkriveni u Kini, Burmi, na Filipinima…. Da li je i kukuruz dosao iz Azije, tog nepresusnog rezervoara ljudi koji su kretali na razne strane?....Kolumbo ga u Evropu donosi sa prvog putovanja, vec 1494. u Italiji imamo i prvi pisani dokaz o njegovom postojanju. Spanskim grandima, zainteresovanim samo za zlato, ono pravo, metalno, ovo zlato nije bilo dovoljno dekorativno niti na bilo koji nacin interesantno…. Brzo su ga zaboravili. Sirotinja ga je docekala rasirenih ruku: kako se sirio, tako je uvidjan njegov znacaj…. I – tu se zavrsava bajka o kukuruzu. Pocinje istorija jedne biljke koja je, sigurno, po znacaju za ishranu velikog broja Evropljana za taj povecanje tog broja zasluzna barem kao kuga za njegovo – smanjenje.Ovde, na Balkan, dosao je – okolo-naokolo. Preko – Turske. I sa sirenjem Otomanske imperije. Ima nekih naziva koji to potvrdjuju: carsko zito, turcica, Turkishkorn, török buza (ovo znaci turska psenica).Mada, kad razmislim, ovo pusto tursko nije tek onako. Ot curke do turske psenice, skucena pamet Evropljana tog doba mozda i nije mogla da zamisli da bilo sta neuobicajeno, egzoticno, dolazi ma otkuda osim iz Turske. Dalje od Turske, um tadasnjeg Evropljanina nije niti mogao niti umeo….Sama rec, kukuruz, na hartiju je legla 1500 i neke godine u Kotoru, prilikom sastavljanja nekog zapisnika o kupoprodaji i to kao – nadimak kupca. Onaj koji sam vec pomenuo.Ko je bio covek koji je nosio takav nadimak? Odakle mu takav nadimak? Sta znaci?Doduse, u Dalmaciji su ga nekada zvali (mozda najbolji opis vaznosti istog) – golokud, u nekim delovima Crne Gore i Albanije – kolomboc – Kolumbovo zito.Ipak, postoji, postojala je, tacnije, jedna zemlja u kojoj je kukuruz bio – sve. Meksiko.Kako kaze religija Tolteka, kukuruz je materija od koje se sastoji covek. Iz pecine Cincalli, kuce kukuruza, dolaze jos nerodjena deca u tela majki gde mogu da zive i rastu samo zahvaljujuci kukuruzu.Cak ni bogovi nisu znali gde se ta pecina nalazi, pa su poverili jednome od njih, tolteckom Prometeju, da to istrazi. Citavih 50 godina trajala je ta potraga i na kraju su se ljudi i njihovi bogovi, zahvaljujuci jednom neopreznom mravu docepali kukuruza, trave bogova. Covek je mogao da ostane na jednom mestu, naseli se, ali je bozanski poklon morao i da se plati: nerodicama, gladju…. Ambari, skladista sa kukuruzom su kasnije, u drzavama nastalim na rusevinama toltecke civilizacije bili sredstvo za borbu protiv gladi.Spanci su, kada su dosli u Meksiko i ugledali to nesto, bljestavo zuto, mislili da se radi o – zlatu. Brzo su se razocarali, a da im na pamet nije palo kakvo pravo zlato zaista imaju u rukama.Lokalno i medju sirotinjom je kudikamo popularniji od psenice: neke stvari se u njemu bolje rade….Sala na stranu, ta biljka je zaduzila svet.

Edited September 25, 2009 by woodooinstalater

[le petit nicolas]

otkrij nam nadimak tajanstvenog kotoranina!znam samo ovaj.a, mogao bi da bacis i neki recept za tortilju ;) poz

[woodooinstalater]

otkrij nam nadimak tajanstvenog kotoranina!znam samo ovaj.a, mogao bi da bacis i neki recept za tortilju ;) poz

Moja greska, nisam bio jasan: nadimak coveka koji se pominje u zapisniku/ugovoru koji sam pomenuo je bio KUKURUZ...To je sve sto znam, ovako, iz glave :( A tortilja, pod 1, nema bez - tortillera :P Amaterski, otprilike:1. Tamales: spolja kukuruz, iznutra kukuruz. Kasa od kukuruza umotana u list kukuruza, kuva se u pari, cesto s malo mesa, ako ga ima, i ako se zeli - a zeli se uvek - za cili biberom.2. Enchiladas: umotane tortile ispunjene sa malo curetine ili nekog drugog mesa, povrce, sir, opet para - kuvaju se u sosu od paradajza, i ako se zeli - a zeli se uvek - sa cili biberom.3. Tacos: svojevremeno (pre NAFTE :) ) - meksicki sendvici. Tvrde tortile sa pasuljem. Moze i meso ako ga ima. I ako se zeli - a zeli se uvek - sa cili biberom.4. Quesadillas: tortile ispunjene mesom itd, a moze i flor de calabazom (cvet tikvice), prezene na vrucoj masti. I ako se zeli - a zeli se uvek - sa cili biberom.Itd, itd.....Inace, avion koji videh na linku koji si postavila jeste imao nadimak Kukuruzar. Radi se o legendarnom sovjetskom Po-2 avionu koji je, koliko znam, taj nadimak stekao i nosio samo u Jugoslaviji, kao znak da moze da uzleti i sleti - u kukuruz. Samo, nisam to imao u vidu kada sam naglasio pogodnost kukuruzista za...

[woodooinstalater]

Спутник4. oktobra 1957. je civilizacija jedne svadljive inteligentne vrste zivih bica nacinila veliki iskorak: u Kosmos.Od obelezavanja datuma, secanja na taj dan, niko se nije pretrgao.Takva je to sorta.Prvi vestacki satelit jedne planete, trece po udaljenosti od jedne ne narocito posebne zvezde, malecke i periferne, bio je tezak oko 80 kg i bio oblika obicne metalne lopte precnika oko 50 cm. Imao je i neke radio antene, bio sposoban da emituje prost signal, nesto kao bip-bip, koji su mogli da cuju radio amateri sirom sveta. Culi su ga i svi ostali.Svadljiva vrsta zivih bica, cijih ruku delo je bio Спутник, u vreme njegovog lansiranja je bila podeljena na, otprilike, 2 nepomirljive polovine: jedna drugu su gledale preko nisana, a Спутник je svoj skok u Kosmos imao da zahvali jednom – oruzju: balistickoj raketi, namenjenoj i napravljenoj da nosi mnogo opasniji teret i to ne u kosmicka prostranstva. Bila je namenjena da teret o kome je rec – vrati na rodnu planetu i unesreci sve njene stanovnike.Ipak, to nimalo ne umanjuje velicinu i znacaj koji za covecanstvo imaju ta mala metalna kugla i 4. oktobar daleke 1957. godine.Ne umanjuje, zato sto ce za hiljadu godina, za potomke svadljive vrste koja ga je napravila on imati smisla samo kada i ako oni koji tada budu proucavali njenu istoriju, posmatrajuci ga i citajuci o njemu, moci da kazu jedino: ovo je jedno od dostignuca Coveka i njegove civilizacije. Civilizacije koja je, otkako postoji, iz svojih protivurecnosti, sukoba, i dilema izvlacila iz sebe svoje najvece domete i sve ono sto je cini velikom.

[woodooinstalater]

TOČAK(Wheel, Rad, колесо, rotella, rueda, roue...)Ovo bi trebalo da ide u sudbine; lika coveka nema, niti ce ikada biti poznat.Ovaj predmet je ON(A): najveci naucni i inzenjerski genije u sveukupnoj istoriji covecanstva.Ko je bio covek kome je, pretpostavljam, palo na pamet da, tokom pokusaja pomeranja nekog teskog tereta uzvikne ‘stoj!’, podigne najblizu oblicu i podbaci je pod teret: tako je, mozda, covecanstvo otkrilo tocak.Da li je, izdvojen i usamljen, dugo sedeo i razmisljao, razbijao glavu, slusao kamenje kako se kotrlja, posmatrao Mesec dok je ‘pun’?...Da li mu je ‘sinulo’ u trenutku, da li je svoju ideju krisom isprobavao, da li su mu se podsmevali videvsi ga kako od balvana otseca komad, okrugao komad….Koliko je generacija proslo, dok je neko u sredini tog komada drveta ili kamena kruznog oblika izbusio rupu, koliko dok je neko pogodnom motkom spojio 2 takva komada i dobio osovinu, koliko generacija da resi problem spadanja tocka sa osovine….Kakav niz nepoznatih genija, genija o kojima nikada necemo saznati nista osim onog sto nam govori njihovo delo.Ipak, prica pocinje od njega, jednog i jedinog, genija nad genijima: da li su mu se i koliko podsmevali? Da li su mudri starci i jos mudriji nadobudni mladici izjavljivali da je tako nesto nemoguce, da li su ga izopstavali iz zajednice/copora/plemena?Skoro sam siguran, a istorija vrste kojoj pripadamo to podrzava, da genije tog kalibra, vanvremenski genije nad genijima, nije mogao da bude – srecan. Nije nam kao vrsti dato da medju nama zive i budu srecni ljudi te gromadne velicine. Koje prokletstvo lezi na velikima, ne velikima koji vode u pohode i osvajanja, nego velikima koji ljudima pokusavaju da olaksaju zivot?Ko to zna?Ako zna(ju) bog(ovi), ako ga/ih ima, naravno, tog dana su dobili – prst u oko.Prave batine ce tek doci.Beznacajni insekt ispod njegovih nogu se tog dana popeo do bozanskih visina.I nadmasio ih.Ona Paskalova trska je, po ko zna koji put, pokazala da jeste trska, lomljiva i ranjiva, beznacajna, samo treptaj u vremenu i prostoru, ali trska koja – misli.Tocak je prozaican: nije atraktivan kao vatra, njegovo otkrice nije rodilo legende kao sto je ona o Prometeju: covecanstvo je najveci izum u svojoj istoriji prihvatilo kao nesto sto mu pripada i nastavilo da se milenijumima njime sluzi ne hajuci ko je, kada i kako, dosao na ideju o komadu pogodnog materijala koji se, prosto naprosto – kotrlja.I danas, kada smo usli u atom i njegove proste cinioce, kada smo krocili duboko u tockasti svemir, nismo svesni velicine otkrica predmeta o kom govorim i uticaja koje je on imao na nas razvoj kao vrste i civilizacija koje smo gradili.I da: postoji i krunski, neoboriv dokaz da je otkrice tocka najvece otkrice u istoriji covecanstva: ako i na trenutak pocnete da razmisljate o njemu pomislicete da je to tako prosto da je neverovatno da se i vi sami ne bi toga setili.Bas kao kada citate knjigu coveka koga nikada niste videli niti cete videti, a kamoli upoznati, ili coveka koji je ziveo pre mnogo godina, i zateknete sebe da se cudite kako je moguce da taj covek pise tacno ono sto i vi mislite i sto biste, samo da ste malo sacekali – sami i bez po muke napisali. Postoji li bolji dokaz da je otkrice tocka jedna takva knjiga. Jedna od najlepsih knjiga istorije covecanstva.Edit: ja kazem da YouTube ne radi kako treba.

Edited October 15, 2009 by woodooinstalater

[woodooinstalater]

ICBMNjeno velicanstvo interkontinentalna balisticka raketa.Trenutna smrt za nekoliko desetina miliona ljudi. Puta 100.Ili spora, otrovana, sa prvim mestom u lozi za posmatranje kraja sveta. Ali pravog.Hirosima je prema onom sto se nalazi u ovim napravama decja igra. U sustini, ona je primitivna da primitivnija ne moze biti: od topovskog djuleta nekih davnih vremena nije se pomakla ni za korak: kamen zavitlan u visinu, sa zadatkom da se vrati na Zemlju, nekoliko hiljada kilometara daleko. Nije morala da bude ni narocito precizna; u nekim varijantama je preciznost bila i nepozeljna.Bila je obican nosac, usavrsavan povremeno, mogucnoscu da nosi vise bojevih glava, nezavisno usmerenih, kako se to govorilo.Mladja sestra, ona koja se lansirala sa podmornice, poznata kao ubica gradova, bila je opasnija samo utoliko sto je ostavljala manje vremena za reakciju.Oruzje koje je nateralo ljude da prestanu da se zezaju: iza svih proracuna o mogucnostima visestrukog (kojeg li apsurda) uzajamnog unistenja, uzvratnim udarima, analizama broja poginulih u prvom udaru, mogucnostima detekcije prvog lansiranja, itd, itd, lezala je samo i jedino svest o tome da otkrijete li da je protivnik lansirao, mozete samo da se nadate da ce vam nikada u ljudskoj istoriji skuplji sistemi omoguciti, dati dovoljno vremena - da i vi sami lansirate. Bez i najmanje mogucnosti da se odbranite. Apsurd susreta dva jarca na cuvenom brvnu iz basne: pobednika nije moglo da bude.I - paradoks: cudoviste sa fotografije je sacuvalo svet od unistenja.Lezale su duboko u silosima, kraj njih se dezuralo danonocno, pazene su i mazene, uvek spremne.To sto nisu poletele, rodilo je lokalne ratove u kojima su supersile oprobavale svoje snage, rodilo je strategije posrednog nastupanja, rodilo je nove tehnologije, da bi na kraju, jedan od dzinova bio porazen, ali ne balistickim raketama nego Levi's farmerkama i Coca Colom...Uticale su na razvoj civilizacije 20. veka vise nego ijedan drugi artefakt u novijoj istoriji covecanstva, citave generacije Amerikanaca su rasle i razvijale se sa svescu o pretnji pojave onih uzasnih pecurki, a mi precesto zaboravljamo da je nacin razmisljanja stanovnika i one druge, porazene, super sile bio, takodje, odredjen njihovim postojanjem. I oni su, naime, bili meta. Danonocna. Svi ostali, sve sto je covek stvorio bi bili samo - kolateralna steta.A bilo ih je na desetine hiljada. Pravilno rasporedjenih u igri koja se zvala ravnoteza straha.Igri u kojoj bi, da je zaigrana, povrsina lepe plave planete podsecala na crno istopljeno staklo.

[woodooinstalater]

Upaljac (mada je ovaj model mogao da ide i u rubriku 'pogodi sta je na slici...'Benzinac.Sa fitiljem.I kremenom.Punio se iz smesnih ampula koje su sadrzale jednokratnu dozu, napravljenih od neke smese nalik na gumu i koje ste mogli da otvorite samo zubima popivsi pri tom dobru polovinu. Ostatak je bio dovoljan da naprava radi sasvim pristojno vreme. Do sledeceg tankovanja.Bilo je modela i modela, ali im je svima bio zajednicki gorepomenuti fitilj koji je bio okruzen vatom natopljenom benzinom. Kremen takodje: mali valjkasti predmet koji je, izlozen maltretiranju od strane nazubljenog tockica davao sasvim pristojnu i dovoljnu varnicu.Pred kraj su se pojavili modeli sa ubrizgavanjem goriva (bez vate i fitilja) i sa diznom.Zippo je na ovim prostorima bio i ostao statusni simbol pa se kao takav ne racuna.Ubiven je pojavom plinskih upaljaca. Pri tom nikoga ozbiljnog da objasni kako se i u najgora, izmedju ostalog i po jezik, vremena u Srbiji primio i zadrzao naziv plinski za nesto sto radi na - gas. Od upaljaca i kuhinje do automobila.Ubica upaljaca.I naprava koja zna da iznervira kao malo koja druga.Kupuje se na kioscima, recima: 'dajte mi nesto, neko zapaljenje, koje ce da radi barem jedan dan...'Smesno jeftin, zanemarive cene, i on ima svoju visu klasu: razne BiC ili Cricket modele, koji jeste da duze traju, ali im je sa prikazanim zajednicko to da ce vas, bez izuzetka, izdati onda kada su najpotrebniji. I kada u blizini nema nikoga kome biste mogli da uputite mozda najlepsu i najljudskiju ulicnu frazu svih vremena: 'mogu li (imate li) da zapalim, molim vas'...On je ipak cudo tehnike: kako po raznovrsnosti modela koji se nude, tako i po dodacima koje nosi. Vidjao sam i modele koji imaju ugradjenu lampicu, a ostace vecita tajna, kao i toliko tajni koje krije Orijent: ko ga i kako proizvodi, prevozi, prodaje i pri tom zaradjuje za pare za koje ga je moguce kupiti.Moze doduse i da vas dobro zezne: ostavite li ga na polici automobila, na suncu, u vreo letnji dan...Ako ne volite da ga koristite, nemate ga ili vam ga je neko ukrao (jedan od omiljenih sportova, konkurisu mu samo olovke svih vrsta), ipak se pobrinite da vam pri ruci bude ona.

[woodooinstalater]

VESPANije bilo lako nigde u Evropi 1946. godine. U Italiji takodje, pa jos malo vise; jeste da se iz rata izvukla na strani pobednika, ostalo je podosta toga da se (is)plati, politicke podele su uzimale maha i nisu bile nimalo konstruktivne – razbijenih glava je bilo koliko hoces, istocni komsija, mlad i ljut, je dosao po svoje, hteo je jos, a dani D’Annunzia i njegovog marsa na Rijeku su davno prohujali.Piaggio SpA se nasao u rusevinama – jedini iole ozbiljan italijanski proizvodjac aviona posle rata nije imao posla: Rinaldo Piaggio koji je davne 1884. godine osnovao kompaniju i dao joj ime, njegov naslednik Enrico imaju da zahvale genijalnom aeronautickom inzenjeru Corradinu D’ Ascaniu za ideju kako da se kompanija izvuce iz, izgledalo je, neizbezne propasti: u magacinima je zatecen veliki broj onih smesnih malih tockova koje su nekadasnji avioni imali na repu. Na potrebi da se oni ‘potrose’, tacnije besparici nastao je koncept koji je zasluzeno postao legenda: kako dizajnerska tako i tehnicka. Legende vezuju Vespu za ove ili one projekte, smesne male motocikle namenjene padobrancima i kome sve ne, a ne uzimaju u obzir da je Vespa, bas kao i pizza nesto sto je nastalo, rodjeno na siromastvu: uzmes sta imas i od toga napravis najbolje sto mozes.U Piaggio-u su to uspeli i Vespa je zapocela svoj pobedonosni pohod svetom. Cudno je da je ona sve ono sto motocikl ne treba da bude: nepogodna za ugradnju motora vecih snaga – ako preterate sa snagom ona kao vozilo gubi smisao, nije ni izbliza upotrebljiva kao motocikl – od autoputeva Amerike do zabiti Azije, nestabilna je i sa nje se mnogo lakse pada….Ali – ona je – Vespa.Sa filmom Praznik u Rimu, na marketinsku lekciju svetu je stavljena tacka, a Vespa je nastavila da zivi svoj sopstveni zivot.

Edited November 22, 2009 by woodooinstalater

[woodooinstalater]

MotociklZovu ga i motorbicikl(a/o)(Moto, Motorrad, Motociclo, Мотоцикл, Motocicleta…)Sta je zajednicko ulicnoj sceni iz Ho Si Min Grada i Amerike?Izmisljen je u neku ruku pre automobila; nikada iz razumljivih razloga nije ni izbliza dostigao drustveni polozaj automobila, ali je u motorizovanom svetu ustrojio novu podelu: bio je dokaz vise individualnosti, pobune, nekonformizma…Prvi pravi: Daimler Einspur, 1885. godineUz njega je dosla moda, sa svim svojim menama, znacenjima. Piloti su prestali da nose kozu, motociklisti ne.Zli jezici bi rekli i da piloti i nisu vise muskarci, oni jos malo vise zli bi kozi kao modnom detalju dali neka druga znacenja…Bio je, pre svega, i korisno prevozno sredstvo. Cak i kada iz bule vadi i jednog Maseratija: Ciclocaro, 1958. godina...Tehnicki, kao koncept, promenio se malo ili nimalo. Ram, dva tocka, motor izmedju, nauka da nije tesko napraviti nesto sto ide brzo – tesko je to zaustaviti. Pogon na zadnje tockove, lancem ili, redje, takozvanom kardanskom osovinom.Harley je tek imao da predje dug put do legende: Indian je to bio davno pre njega, pitajte i jednog Panca Vilju:Ipak je, sve do polovine pedesetih godina 20. veka bio zabava za bogate. Tek je tada jedan promucurni Japanac sa prezimenom Honda, napravio ono sto se kod nas zove moped, cesto i bicikl sa pomocnim motorom i svet, Azija posebno se motorizovao: jednostavan, male radne zapremine, lak za upravljanje, otporan na sve i svasta – ne zahteva nista vise znanja nego voznja obicnog bicikla, i – sto je najvaznije – jeftin.Jos jedna legenda: Honda Cub, 1958. godine.Otad razvoj ide u dva smera, velesile u proizvodnji motocikla se smenjuju – nikad niko nece znati odgovor zasto su Englezi na svom vlaznom i maglovitom ostrvu bili majstori za dve vrste motornih vozila koja podrazumevaju obilje cistog vazduha – motocikle i kabriolete. Sledili su Nemci, i Zapadni i Istocni, Italijani, dok su Amerikanci bili tradicionalno konzervativni. Japanci su sledili u stopu sve dok se, negde krajem 60-ih godina 20 veka svet nije probudio i shvatio da veliki motocikli, remek dela tehnike dolaze iz Japana i da ce to tako ostati jos dugi niz godina. Cudno je da je dizajn motocikla bi prvo podrucje na kome su Evropljani i sam dizajn, koji su do tada smatrali svojim monopolom, morali da prepuste Japanu. Posle je doslo sve ostalo.Umetnost je bila negde na repu, osim ovog ulja na platnu tesko cete naci jos neki paznje vredan primer, ako ne racunate Marinetiijeve stihove da nema lepseg zvuka od zvuka motora sa unutrasnjim sagorevanjem….Giacomo Balla, Brzina motocikla, ulje na platnu, 1916. godine...Ali je zato film rodio svoje legende i sumnjam da ih ma ko ne moze, po ukusu ili afinitetu nabrojati. Jedan zboravljeni. Koji je znao da vozi motor...Knjige su nesto drugo: dve biblije motociklizma, rodjene su, gde bi drugo nego u Amerikama: u prebogatoj Severnoj, 1974. godine Robert Pirsig je objavio introspektivnu Zen ili umetnost odrzavanja motocikla, prevedenu i objavljenu na dvadesetak jezika uglavnom takozvanog razvijenog sveta sa kojim je odlicno korespondirala. Drugi pol individualnog, nastao tamo gde nije moglo da se putuje motociklom, a da se ne vidi, gleda okolo: 1951. godine su student medicine po imenu Enesto Gevara sa svojim drugom Albertom Granadom (jos jednom legendom, jednim Nortonom od 500 ccm kome je dato ime La Poderosa II) krenuo na 8000 kilometara dug put opisan u Dnevniku, 2004. pretocenom u bledunjav film… Knjiga je proglasavana Kapitalom motociklizma…Ulazak Japana na velika vrata u svet velikih: Honda CB750, 1969. godine...I tako, bilo kako bilo, ma sta mislili o motociklu, a on jeste jedna od naprava koja pobudjuje ekstremno suprotne reakcije, jedno tesko da se moze osporiti: niko ne zna sta je i kako je voziti se motociklom, ako barem jednom nije pao.I da, ima nekih putovanja koja imaju smisla samo motociklom. Ma koliko neudoban bio.

[woodooinstalater]

[woodooinstalater]

JEEPJedan, jedini, neponovljivi.Jedini koji se vazi i racuna.Nastao u jednoj maloj, skoro anonimnoj autombilskoj kompaniji, Bantam-u, nista ga ne bi spasilo zaborava da ga priblizavanje Drugog svetskog rata nije gurnulo u narucje velikima – Fordu i drustvu, i potrebi jedne vojske koja je tek nastajala i kojoj su se svi smejali, ali koju su, jedinu u svetu, cinili ljudi koji su se – nacinom zivota – odvikli od pesacenja. Tamo gde ne moraju.Genijalno jednostavan, toliko da ga ta jednostavnost cini jednim od dizajnerskih cuda 20. veka, postao je i ikona, a da njegovim tvorcima ni jednog trenutka nije palo na um nista osim gole – upotrebljivosti.A ona je bila nevidjena – svuda, po kisi, zimi i svakoj klimi, ovo cudo je postalo sinonim za vrstu automobila namenjenu upotrebi na terenu – takozvanim terenskim automobilima.I ime mu je problematicno: na pitanje kako je nastalo, dobicete promrmljan odgovor da je nastalo kao skracenica od ‘General Purpose’, bez ma i pokusaja objasnjenja kako je, kojim sleng mehanizmom, ono G postalo J. Niti kako mu je stariji brat dobio nadimak Beep….Jos je cudnije da je on, americki do srzi, toliko da je samo u Americi mogao da se rodi – suprotnost svemu sto je iz te iste Amerike dolazilo na cetiri tocka: nezamislivo mali za americke standarde, zapremine motora, takozvane kubikaze, najmanje tri puta manje od prosecnog americkog malog automobila, ako je takav ikada postojao, postao je simbol izlaska na svetsku scenu jedne sile koja je tek imala da se uci svetskoj politici i da postane – velesila.A bio je i ostao toliko americki da je, kada su Nemci tokom zadnjeg trzaja na Zapadnom frontu – takozvane Ardenske ofanzive, iza saveznickih linija bacili svoje sunarodnike koji su ziveli ili se rodili u Americi, i koji su se vozili zaplenjenim dzipovima, prilikom jednog iznenadnog susreta oci u oci dva dzipa, brza na obaracu bila posada onoga u kome su – sedela trojica. Odgovor na pitanje kako su znali da ona cetvorica u drugom dzipu nisu Amerikanci, bio je: ‘Mi se nikada ne bismo vozili po cetvorica…’. Legenda ili ne – to je deo price o njemu. Jedno je sigurno: cuvali su ga i zakljucavali u svim vojskama u kojima je sluzbovao, cak i u americkoj, jer je bi bio ekspresno ukraden tamo gde bi ga se spazilo. Uhvaceni u pokusaju bi cesto gore prolazili nego neprijatelj.A jedno je jos sigurnije: nema pravog naslednika, njegovo ime, cak i na robnom markom zasticenim modernim primercima, je skrnavljenje, a ostatak sveta moze samo da ga kopira, imitira ili barem pokusava. I da mu gleda u auspuh. Pukli su kada ga vise nije bilo moguce oprati mlazom vode – iznutra. I kada su u njega uneli prvo parce ‘tepiha’.Od sada do vecnosti.