Predmeti, predmeti

[woodooinstalater]

блят, сердце кровью обливается.

[Matilda Ivancic]

bizar troll ;)

[woodooinstalater]

^Svaka cast!!!Ovoga se trebalo i dosetiti i pronaci.Samo, nije toliko bizar Sad da pustimo 'tvrdu' rusku verziju i pravo na diskusiju o razlikama izmedju....Ili je, ipak, bas bizar :(

[bradilko]

^Svaka cast!!!Ovoga se trebalo i dosetiti i pronaci.Samo, nije toliko bizar Sad da pustimo 'tvrdu' rusku verziju i pravo na diskusiju o razlikama izmedju....Ili je, ipak, bas bizar :(

cudno je nama sad kako su ljudi umirali u snovima tad.u tim nadljudskim vremenima kad je sve bilo moguce.kad su ljudi bili blizu bogovima raznim.woodo gadblesju! Edited March 29, 2009 by bradilko

[woodooinstalater]

MUZICKE LINIJE, STUBOVI...Ili kako se TO vec zvalo.AIWA, AKAI, CENTREX, JVC, KENWOOD, MERITON, NAKAMICHI, OPTONICA, PIONEER, ROYAL SOUND, SANSUI, SHARP, TEAC, TOSHIBA, UHER, YAMAHA, BANG & OLUFSEN, DUAL, FISHER, LAFAYETTE, SANKYO, TANDBERG….Ko ce svih da se seti. Setim ih se i umrem od smeha kada prodjem pored osrednje snabdevene radnje koja prodaje elektronsku opremu i vidim zvucnike za oko 10 evra... Rade sve, cak i muziku mozete da slusate. Kompjutere da ne pominjem.Ove ili njima slicne naprave na slikama/reklamama su, svojevremeno, znale da kostaju kao – bolji ili barem osrednji – auto.Samo, nije problem bio u njima: klasifikacija bi mogla, sto se zaludjenosti tice da ide otprilike, ovako:1. Ljubitelji naprava o kojima je rec.2. 10 mesta prazno3. ribolovci, filatelisti i sve ostale vrste ludaka spremnih da za svoj hobi ubiju. Ili barem ustanu u neko doba noci, ono kada riba najbolje grize ili sta vec. Na nekom samo njima poznatom mestu, naravno.Takozvane linije su bile nesto drugo: sa vama nisu hteli da razgovaraju ako ne priznate ili ponasanjem date na znanje da nema slusanja muzike bez njih. Ako se nekim cudom kvalifikujete za dalju pricu ili, nezamislivo ali se dogadjalo, da budete pripusteni u krug posvecenih mogli ste da za pocetak sa duznim strahopostovanjem samo slusate. A imali ste sta i da cujete: od deckova, amplifiera, risivera...Naravno, linija sva ujedno, u paketu, od jednog proizvodjaca, se nije racunala: kunst je bio u kombinovanju komponenti, a prema zestini rasprave o prednostima komponente A nad komponentom B ili obrnuto, zestina rasprave, cak i forumske, podseca na engleski klub iz, tako negde, ranog viktorijanskog doba.Ipak, oni su spadali u u ta vremena, bas kao i sada – u takozvanu tehniku. Da je nazovem kucnom, u ona vremena, sumnjam da bih se izvukao. A sa tehnikom kao sa tehnikom. Kucnom, mislim. Imali ste, kao i danas, sminkere, koji su nesto sto je u modi morali da imaju, po defaultu, takoreci. Imali ste grupu sa vise para koja je takodje pratila modu i mogla sebi da je priusti. Imali ste ludake, uzarenih ociju, spremnih da se odreknu svega ne bi li nabavili nesto, ko bi ga znao sta. I zasto.I, konacno, imali ste, kao i danas, najbrojniju grupu onih koji sve, ama bas sve znaju, istresaju kao iz rukava svaki, ma i najbeznacajniji podatak, ali – nemaju. Ponekad mi i danas pada na pamet, slusajuci ih, da bi oni u stvari bili nesrecni da – imaju. Da prava sreca za njih lezi u samom znanju. Ko zna.Naravno, kao i svaki kretenizam i ovaj je bio muska privilegija. Racionalnom zenskom duhu je bilo svejedno. Emocije koje budi muzika su mogle da budu probudjene i takozvanim najobicnijim - tranzistorom. Ne kazem da neka od masina sa slika nije mogla da odigra ulogu u delu zvanom namamljivanje. U delu koji je dolazio posle i u kome se muzika iz nekih razloga smatra vaznim elementom atmosfere – sto su stvari dalje odmicale bivalo je vise svejedno. Cak i muskoj strani. Mada su u literaturi opisani i beznadezni slucajevi kojima je svaka vrsta napaljenosti odlazila u bestraga na njeno prosto pitanje: ’kakva ti je to kanda sto svira?’....I tako: informacije su se sakupljale, dolazile iz belog sveta, Justesen-ovi katalozi za diplomate su bili na ceni, secam se, za njima su stizale same masine, za ovima ploce, ono sto danas zovu vinil...Da ne bude zabune: pisem ovo povremeno ponosno skrecuci pogled na savrseno ocuvani radio aparat, neprevazidjeni Kosmaj(ac). Jeste da moze da hvata samo srednje i duge talase, ali ta mekoca tona, to svetlo skale u tami sobe...I, neverovatna pamet, supervestacka inteligencija, natprirodna: da u pravo vreme mali ljudi koji zive u njemu – puste pravu muziku.Ovo se zvalo kaseta. I stavljalo u napravu i iz nje vadilo uz karakteristican sklocaj. Posle su se pojavili modeli kod koji se poklopac necujno otvarao i zatvarao. najinteresantnije od svega je bilo posmatrati sam poklopac. Vremena dok onim FF, REWIND i ostalim dugmadima nadjete pravu stvar je ionako bilo na pretekNote: obratiti paznju na auto u pozadini. Jeste da napolju veje sneg i da je zima, ali smrznuti se nece, ima vazdusno hladjenje. Odnosno, tada je jos uvek imao.

[woodooinstalater]

KONDOM, PREZERVATIV, Couton (cini mi se) pa srpski preimenovan u…Da se noge ne peru u carapama poznato je. Ostalo je stvar ukusa, afiniteta i, zadnjih dvadesetak godina, nazalost – teske medicinske nuzde.Na slikama su prikazana pakovanja starijih modela. Za uvid u ambalazu novijih i najnovijih, ko zeli moze da skokne do najblizeg kioska, samousluge, itd, itd...Nekada se kupovao krisom, sapatom, a pubertetske pripreme za kupovinu prvog su usle u lepu knjizevnost, filmsku umetnost, viceve...Gledajuci ova remek dela ambalaze, u oci upada da se ponavlja ime/marka Trojan. Slucajnosto, poruka ili podsvest.Spao je na niske grane: dele ga i besplatno kako cujem.Dobar je i kao igracka. Ako ga napunite vodom mozete da izvedete mnoge smesne stvari, zezate se.Mozete i da ga tako napunjenog vodom bacite kroz prozor. Sa nekog sprata. Efekti su veoma zabavni. Vodom, rekao sam!Dobar je izolator, u nuzdi naravno, kada treba zastititi neki osetljiv deo masine, motora, od vlage, prodora vode. Najmastovitija primena istog je od strane mene vidjena u tramvajima ZET-a (Zagrebacki Elektricni Tramvaj, svojevremeno): kondukterke su ga, navucenog na prst, neopisivo vesto koristile za lakse ’cepanje’ karata iz malog bloka.Po pravilu kvarisa svake vrste, takav je kakav je.Muzicke numere - nema. Ovaj predmet, kada do njega dodje, za muziku ne haje.Tehnologija, za sada, tapka u mestu kada je on u pitanju: tanak, bubuljicav, sa okusom ovoga ili onoga...Bitnog tehnoloskog napretka, proboja - nema.

[Eidyia]

Uuuuu, kasete. Znam da je malo weird, ali obožavala sam miris friško kupljenih kaseta za presnimavanje, neki smokey-drvenasti miris, čim bi rastvorila foliju i kutijicu, gurnula bih kasetu pod nos. Super su mi ove retro stvarčice.

[woodooinstalater]

Tesko da prica o najlepsem i najboljem moze da pocne, a da se ne pomene cudna i tragicna istorija porodice glavnog konstruktora, osnivaca kompanije koja je, vise nego ijedna druga novim tehnickim resenjima i revolucionarnim konstrukcijama vise nego ijedna druga uticala na razvoj vazduhoplovstva kakvog danas poznajemo.Geoffrey de Havilland se kao inzenjer oprobao u mnogim oblastima: od proizvodnje motocikla do proizvodnje autobusa; jedan od prvih londonskih autobusa je njegovo delo. Poceo je da se bavi letecim masinama pre Prvog svetskog rata, da bi, konacno, 1920. godine nastala cuvena De Havilland Aircraft Co. Ltd. Ostalo je istorija. Od dva sina koji su poginuli kao probni piloti do bliskih rodjaka, holivudskih zvezda Olivije de Havilland i Joan Fontaine.Trebalo je da prodje puno vremena, paradoksalno, da letece masine od linija koje podsecaju na police za knjige dostignu, pocnu da lice na liniju ruke, pregiba ramena….Ovaj predmet je to postigao. Mozda ne prvi, ali najskladnije, sasvim sigurno, objedinjavajuci u svom dizajnu proslost i buducnost vazduhoplovstva: bio je napravljen – od drveta. Pokretali su ga motori, klipni, na benzin, koji su bili vrhunac te tehnologije, legendarni RR Merlin motori. Sto se aerodinamike tice, tesko mozete, ukusi na stranu naravno, osim nekih specijalnih i za trke budzenih konstrukcija naci cistije i svrsishodnije linije.MOSQUITONastao kao vrhunac, kraj razvoja brzih dvomotornih aviona, visenamenskih sto bi se danas reklo – ratno je dete. Prototip je poleteo 1940. godine, moralo je da se vodi racuna da metala nema za razbacivanje, da nema ni kvalifikovane radne snage. Odgovori su se nametali sami od sebe: drvo kao materijal i zenska radna snaga. Avion se ‘pravio’ slicno onim mali maketama aviona od plastike: sastavljanjem dve uzduzne ‘polovine’. Komponente za avion su se izradjivale bukvalno svuda: od proizvodjaca namestaja pa cak i pogrebne opreme kao sto su mrtvacki sanduci, do udruzenja domacica. Rezultat je bio avion koji je u brzini nadmasivao gotovo sve nemacke lovce, mogao da ponese vise bombi nego duplo veca ‘leteca tvrdjava’ i koji je bio sposoban da izvrsava vise raznovrsnijih zadataka nego ijedan avion Drugog svetskog rata. Sluzio je cak i kao putnicki avion, za brz i siguran prevoz putnika, od Ostrva do neutralne Svedske, na primer, preko teritorije koju su kontrolisali Nemci. Putnici su bili doduse dosta neudobno smesteni u prostoru za bombe, a u slucaju jednog specijalnog, moderno receno VIP putnika – danskog fizicara Niels-a Bohr-a – piloti su imali naredjenje da, u slucaju da se nesto dogodi ili budu morali da prinudno slete negde u Nemackoj – pre toga na sto vecoj visini otvore vrata prostora za bombe i izruce putnika kako bi sprecili da padne Nemcima u ruke u jednom komadu.Preteca danas modernih takozvanih preciznih bombardovanja: uspevao je da srusi cose zatvora, u Amijenu cini mi se, i zatvorenima omoguci bekstvo.Kolone velikih bombardera koji su skoro svake noci uzletale sa aerodroma sirom istocne Engleske su imale prethodnicu – takozvane obelezivace ciljeva. Koji su imali zadatak da u tamom obavijenoj Evropi pronadju cilj, obeleze ga svetlecim bombama i tako upute velike gde da izruce svoj, sto bi losi novinari rekli, smrtonosni teret. Napad iz niskog leta velikom brzinom mu je bio specijalnost: od provlacenja kroz norveske fjordove, preko napada na stab Gestapoa u Oslu, do preciznog pronalazenja pogona Philips-a u sred Eindhoven-a….Leteo je i posle rata na raznim poslovima i zadacima: od Izraela i njegovih prvih par ratova, preko Koreje pa sve do poslova aviona za meteoroloska izvidjanja...Mogao je i ovoTo sto je danas redak ima da zahvali svojoj drvenoj konstrukciji (kanadski piloti su ga zvali ‘san termita’) – nije trajao dovoljno dugo da bi ga se danas moglo videti u vazduhoplovnim muzejima u iole paznje vrednom broju. Onoj stotini moskitoa koje je imala Jugoslavija presudilo je nesto drugo: u vreme masovnog postojanja klubova mladih tehnicara, maketara i modelara balza od koje je bio napravljen je bila jednostavno preveliki izazov. Nazalost, nije preziveo nijedan.i naravno, niko nije savrsen.

[Ras]

Saltenpepa

[le petit nicolas]

Saltenpepa

da pogadjam, so je u crvenoj!poz

[Ras]

da pogadjam, so je u crvenoj!poz

nisam još odlučio, čekam sugestije

[le petit nicolas]

ja sam pogodila zato sto je ocigledno da je bela za beli biber -_- poz

[Ras]

DIGITRONI niko ne zna zasto se ovde primio naziv digitron.

Ružna reč.Kalkulator mi zvuči prihvatljivije, a jedan od lidera na tržištu računskih mašina Hewlett Packard je svojevremeno koristio izraz handheld calculators da bi naglasio razliku u odnosu na desktop mašine (da ne bude zabune, ne govorim o PC računarima).Posebna vrsta (ručnih) kalkulatora na koju sam se svojevremeno primio bio je kalkulator sa mogućnošću programiranja.Svi kalkulatori ove vrste bili su standardno dobro opremljeni gomilom funkcija (poput najboljih finansijskih i naučnih), s' tom razlikom da ono što nemaš - možeš da rešiš napisanim softverom.Za programiranje se uglavnom (kasnije o tome zašto uglavnom) koristio simbolički jezik niskog nivoa, praktično bliži asembleru, memorijski kapaciteti su bili krajnje ograničeni, displeji su u početku bili od svetlećih dioda (LED), kasnije se masovno prešlo na tečne kristale (LCD), napajanje je naravno bilo baterijsko (kao isplativije rešenje obično akumulatorske, odnosno punjive baterije) i svi ovi računari bili su spori u izvršavanju softvera (uglavnom se u početku radilo o četvorobitnom CPU).Radi lakšeg praćenja evo najpre nekih linkova na jednom mestu:-HP muzej kalkulatora-Texas Instruments-My Calculator DatabasePrvi programabilni ručni kalkulator došao je na trište iz HPa, sa oznakom 65 i to 1974. god.Dve godine kasnije stigao je paket softverski identičnih mašina HP67 i HP97. Ovaj prvi bio je ručni, dok je drugi desktop računar sa printerom, itd...Pogledajte fotografije ovih modela i primetite da se za spoljno skladištenje podataka koristi elegantni ugrađeni čitač magnetnih kartica.Večiti HPov suparnik, Texas Instruments (dalje TI) odgovorio je najpre TI57, a zatim TI58/59 modelima.Moj prvi kalkulator ove vrste bio je TI57, kupljen od džeparca u Nemačkoj 1982. godine za 99DEM.U memoriju rezervisanu za programe mogao je da se smesti programčić od 50 programskih koraka (eeej!).Još tada sam sa čežnjom gledao u zastakljene vitrine prodavnica sa svim mogućim modelima kalkulatora i naravno kraljem te ere HP41C, koji je koštao oko 600DEM, a u verziji CV tik ispod 1000DEM.HP41CV sam dovukao iz USA 1984. godine i plaćen je oko 250$ (oko 500DEM tada).I jedan i drugi imam i danas.Za TI57 nisam siguran, ali verujem da je još uvek ispravan, jer je jedini razlog istrošena akumulatorska baterija, koju u nekom trenutku više nisam nabavio.Za HP41 možete da se kladite da radi!HP kalkulatori su uvek bili beskompromisni, napravljeni da traju i da služe i to se plaćalo (a ne kao ovi današnji HP fensi-šmensi noutbukovi).Dalje, ako neko nije kuckao po ovoj tastaturi, biću slobodan da kažem da i nema pojma kako tastatura treba da izgleda (govorim o osećaju pri kucanju, a ne o rasporedu tastera).HP41 Do qrca, moram da radim, nastavak kasnije...

[m___]

sa leksikona yu mitologije, a vezano za digitron

Poduzeća / Tvornice / PrivredaDIGITRONFirma iz Buja koja proizvodi prve kalkulatore, no naziv digitron postaje sinonim za kalkulator.by Vanja Nikolić & Jakov Vilović @ 2001-11-05

Bilo je i jos nesto, valjda se direktor firme prezivao Robotic.edit: permutacija slova Edited September 12, 2009 by m___

[Ras]

Još o kalkulatorima.Amerikanci su (HP) bili lideri na ovom polju jer su osim moćnog proizvoda obezbedili kvalitetnu softversku i hardversku podršku.HP41 je imao sve što je potrebno za interakciju sa okolinom: printer i ploter, čitač bar koda, čitač magnetnih kartica, flopi disk jedinicu, kasetofon, itd... Dakle, pravi centar jednog složenog računarskog sistema. Napominjem da je za ovaj računar HP implementirao i standardni RS232 interfejs, koji je omogućavao da se na kalkulator zakači šta god vam padne na pamet.I dalje govorim o vremenu kada su se na tržište tek probijali jeftini lični računari (ZX80/81, CBM/Vic 10/20, Apple 1 i 2, kako gde i kako koji).Softverska je podrška bila posebna priča.Postojali su i zvanični (osnovani od strane kompanija) i nezavisni časopisi, klubovi programera itd...HP je softver nudio u specijalizovanim knjižicama koje su se zvale Solution Books i softverski pokrivale specijalizovane oblasti: finansije, matematiku, navigaciju, mašinstvo, elektroniku, ili građevinstvo. Takođe, gotova softverska rešenja su se mogla kupiti i u vidu dodatnih ROM modula, a HP je nudio da organizovanim grupama izradi modul po narudžbini i distribuira ga na tržištu (verovatno najpoznatiji takav je modul HP PPC kluba programera, odnosno HP PPC ROM).Japanci su (uglavnom Sharp i Casio) morali da nešto urade kako bi popravili svoj udeo na tržtu.Svakako je jasno da su raspolagali znanjem da naprave hardver i da ga plasiraju po nižoj ceni od Amera (uz naravno uštede tipa gumena tastatura nedostojna mesarskog kalkulatora), a rešenje za softversku podršku videli su u implementiranju BASICa, kao jezika koji je već bio odomaćen na desktop računarima.Sharpov prvi uspešan model je bio PC1211, koji se u Americi prodavao i pod Tandy Radio Shack TRS80/1 imenom.Za razliku od do tada uobičajenog vertikalnog, ovaj kalkulator je 'PC like' horizontalnog dizajna, sa širokim displejom (1 linija, 24 karaktera za razliku od uobičajenih 12), implementiranom tastaturom po QWERTY standardu i izdvojenim numeričkim delom i naravno BASICom.Problem je bio hardver.Spor CPU, koji nije mogao bolje sa, po prirodi sporim BASICom i vrlo ograničeni memorijski resursi (cena!). Naravno da je BASIC prosto gutao memoriju u odnosu na jednostavnije simboličke jezike upotrebljene u drugim kalkulatorima.No, ono što je sa PC12xx familijom nagovešteno Sharp je postigao sa fenomenalnim PC 1500, odnosno TRS 80/2.Srce ovog računara je 8-bitni procesor, pa je PC1500 postao šampion brzine. Interpretirani BASIC je bio na mnogo ozbiljnijem nivou od prethodnika, memorije su pojeftinile i porasle, a zaokružen sistem, sa printerom i kasetofonom kao jedinicom za spoljno skladištenje podataka je bio daleko jeftiniji od HP41 u istoj konfiguraciji.Još jedan specijalitet - Sharp je obelodanio svu dokumentaciju korišćenog CPU i indirektno podržao mašinsko programiranje, što je omogućilo da se do maksimuma iskoriste mogućnosti ovog modela.Da ne zaboravim da dodam da su ovi BASIC računari imali 'kalkulator' mod u kome se jednostavno koriste za računanje.Casio je takođe imao neke uspešne modele kalkulatora i priklonio se Sharpovoj strategiji primene BASICa u svojim najjačim modelima.Ipak, ono po čemu ja pamtim Casiov doprinos je pojava kalkulatora (bar su bili najpopularniji) sa matričnim displejom u više redova, što je omogućilo po prvi put i primenu grafike.HP-ov odgovor na japansku najezdu je naravno bio HP71B - još jedan izuzetan proizvod iz 1984. god. i naravno nimalo jeftin.Sharp će nastaviti da ubira plodove slave zaslužene na PC1500 i ponudiće niz novih modela (PC14xx je kod nas bila veoma popularna serija sredinom osamdesetih), HP71 nikada neće dostići slavu i popularnost HP41 (koji se proizvodio sve do 1990. godine, dakle punih 11 godina).No, to je već bila 1984./85. godina i vreme kada su se i kod nas odomaćili jeftini lični računari i tržište programabilnih kalkulatora će ponovo postati manje zanimljivo širokom krugu korisnika i počeće da se diferencira - neće biti vladajućeg allround modela.Novi kalkulatori biće uglavnom specijalizovani da pokriju pojedine segmente tržišta, a BASIC mašine, poput PC1500, ili HP71B biće dobar izbor za one kojima je pristojna računarska moć neophodna na terenu (prvi prenosni PC računari biće neverovatno skupi).Na tako izdeferenciranom tržištu kalkulatora novi proboj napraviće opet HP na čijoj su novoj RPL platformi nastali HP18C (buisiness model) i superiorni scientific najpre HP28, a zatim i HP48 modeli.Ova je platforma uvela menije, liste, solver i mogućnost da se po prvi put koristi simbolički račun.Pogledajte ovde specifikacije HP48 - impresivna mašina.Kome je danas neophodan kalkulator, mislim da nema potrebe da traži dalje: http://www.hp.com/country/us/en/prodserv/calculator.html