Predmeti, predmeti

[woodooinstalater]

@ woodoomogao bi ovo da ponudis nekome da objavljuje. vrlo je citljivo i zanimljivo. 'vreme uzivanja' bi, recimo, bilo odlicno mesto za ove tekstove, mada i druge novine bi sigurno pustale ove 'predmete, predmete'.ako vec izlazi negde onda nista.aj daj jos...

Hvala.Nije stvar u izlazenju/objavljivanju. Bar ja tako mislim.Stvar je - u igri.A steta sto nece jos po neko da se igra.

[woodooinstalater]

DIGITRONKada se pojavio, negde sredinom sedamdesetih, bio je revolucija kakva se ne moze ni zamisliti. Nijedna elektronska naprava do sada nije ni izbliza izazvala toliku paznju. Jedno od objasnjenja za tu pojavu lezi mozda u tome sto pada u vreme relativnog blagostanja pa je od samog pocetka bio masovan za razliku od mnogih drugih prethodnih gadgeta koji su stizali sa trulog zapada. Bio je, za razliku od krisom pokazivanih hemijskih olovki u cijem se gornjem delu potopljen u neku odvratnu tecnost mogao videti lik zene u jednodelnom kupacem kostimu koji je spadao ako se olovka okrene naopako ? javan, koristan, zabavan.Pre svega zabavan: mogli ste videti ljude okupljene oko ponosnog vlasnika digitrona kako provode sate i sate pokusavajuci da ga ulove ? u gresci.Kompjuteri su i na Balkanu stidljivo pokazali svoje lice ? i greske nije bilo. Brzo je usao u svakodnevnu upotrebu, pracen obaveznim lokalnim dodacima kao sto je, na primer, omotac od neke providne folije koji bi trebalo da ga zastiti (pomagalo koje se jos uvek koristi na raznim daljinskim upravljacima), izazivao je polemike da li ga pustiti u skole ili ne, iako je, naravno, u skole usao daleko pre toga.Generacije i generacije nisu naucile matematiku zbog njega. Sto je najgore, generacije je ubedio da je matematika nesto lako, nesto za sta je dovoljno znati samo pritiskati dugmad. Doduse, doprineo je i borbi protiv elitizma: matematika nije vise pripadala samo namrgodjenim profesorima.Vratio je ljudima pomalo vere, zapamcene iz doba pojave prvih radio aparata, vere o malim ljudima koji sede unutra i besomucno racunaju.Rodio i lokalne zezalice: ja doduse i dan danas ne umem da na displeju digitrona okrenutog naopacke ispisem jednu ruznu rec. Neko se, eto, i toga setio.Ubio je jednu lepu napravu: shiber. Napravu sa kojom je malo njih umelo da radi, ali sa kojom je svako izgledao vazan. Doduse, brzo su se pojavili takozvani veliki, scientific, digitroni sa velikim brojem dugmadi i jos vecim brojem funkcija. Na stranu cinjenica da verovatno ne postoji niti je postojao covek koji ih je sve znao, a jos manje koristio.Kao i svaka elektronika, poceo je da se smanjuje, do velicine kreditne kartice pa i manje, da biva sve tanji (strasno nezgodna osobina ako ga vlasnik zaboravi u zadnjem dzepu farmerki ili sedistu automobila).Bio je jedna od prvih, ako ne i prva, ekoloski podobna naprava: posle samo nekoliko godina modele na pogon baterijama zamenili su modeli koje je pokretala svetlost, cak i obicna, sobna.Znao je da bude i osvetoljubiv, narocito kod sabiranja duzih kolona brojeva: kada se izvrsilac radnje zabroji i uz socnu psovku shvati da mora da pocne iz pocetka. Ionako je malo njih znalo sta znace ona slova M na par dirki.Ipak ? uveo nas je u kompjutersko doba kao prva masovna naprava na tu temu.Tu negde su ljudi shvatili da, iznad svega - stedi vreme i olaksava rad.I ? niko ne zna zasto se ovde primio naziv digitron. Fabrika tog imena, koja se nalazila negde u Istri (Buje, cini mi se) i koja je proizvodila nekoliko modela, pocela je da radi mnogo kasnije od pojave prvih primeraka.

[Lale Gator]

Jesu meni dragi i Floydi i Kubrick, ali evo ti adekvatnije muzičke podloge za post o digitronima ;)

[woodooinstalater]

Jesu meni dragi i Floydi i Kubrick, ali evo ti adekvatnije muzičke podloge za post o digitronima ;)

Hvala ti u svakom slucaju.Samo floydi i Kubrick nisu trebali da budu podloga, vise pravac.Aj' neka bude ovako: 'smijeshane, najlakse se piju' (Njegos)

[woodooinstalater]

Disketa 5.25?Mozda bi umesto bilo kakvog pisanja bilo dovoljno postaviti samo pitanje:?pogodite, secate li se sta je ovo na slici?...Disketa, 5.25?. Ona disketa.Sa citavih, ako se dobro secam, 516 Kb memorije.I sveznjevi istih, rasuti svuda po stanu, kancelariji, oblepljeni nikad dovoljim natpisima koji su trebali da vas podsete sta se nalazi na njima. I shushtav (floppy ?) zvuk unutar kompjutera koji je bio znak da se unutra dogadja nesto i za najvece strucnjake tajanstveno, da se neki podaci zapisuju sa nje ili na nju.Nezgodna za nosenje, osetljiva, brzo je dobila naslednike. Manje po dimenzijama, duplo vece po kapacitetu, ali nekako drndave.Pa ipak, vredelo bi sacuvati barem jedan primerak. Ako ga uopste nadjete. @Lale_Gator: nikakva muzicka 'pratnja' mi ne pada na pamet.

[Lale Gator]

[woodooinstalater]

GaćePedesete godine 20. veka...Niko ne zna cemu sluze, a pokusaji da im se istorijski udje u trag, cak i u najozbiljnijim studijama zauzimaju minimum prostora i posvecenog im napora. Uzgred, kada je o gacama rec, neki drugi napori su u pitanju, a znaju da budu tretirane i kao nosilac suvereniteta. Ili strogo cuvana i odredjena granica. Dakle, gace.Cudno i indikativno je da vecina recnika navodi iz izraze kao sto su underpants i ? drawers.Mozda u ovom zadnjem lezi (deo) objasnjenja.Izvori njihov nastanak u danasnjem smislu vezuju za zene, chednost i renesansu. Doduse, navode da im je funkcija da zenu zastite od hladnoce i pomognu odrzavanje higijene, ali odmah prelaze na njihovu prednost u ? sprecavanju radoznalih muskih pogleda na prizor koji se ukazuje prilikom uzjahivanja/sjahivanja sa konja.Zbog direktnog dodira sa osetljivim delovima tela, niskog stepena higijene i nesavrsenih materijala ? veoma brzo izlaze na los glas i bivaju napustene kao obavezan deo zenske garderobe.Tek cedni 19. vek ih vraca u upotrebu ili modu, kako vise volite. Prostitutke i mala deca ih se sa gnusanjem odricu, a onaj drawer kao izraz mozda dobija puni smisao, psiholoski i svaki drugi.U ruralnim sredinama razvijenog i u nekim manje drawerski inhibiranim delovima nerazvijenog sveta ? gace ne postoje. Niko normalan kome se pruza prilika da nosi recimo sarong, bio zensko ili musko, nece ih staviti na sebe. Selo takodje ne zna za gace. Cak i sam pojam vezuje za siroke muske pantalone koje su deo takozvane narodne nosnje. Pravim (ili laznim) gacama ? ni traga. Muskarci se, po obicaju ? izvlace. Od skotskih brda do ravnica Patagonije ? gace ne postoje.Vojnici i mornari ih do najnovijih vremena tradicionalno ne nose, cak i kada su postale obavezan deo garderobe.Razlozi su prakticne prirode: to je deo garderobe koji zahteva pranje, veoma cesto i veoma temeljno, imati samo jedne ne znaci nista, a imati vise je opterecenje. I za nosenje u prtljagu i za budzet.Zenske vremenom postaju sve manje: sa dvadesetim goginama 20. veka konacno i nepovratno ulaze u domen modnih detalja i generisanja potraznje.Kao i sve vezano za erotiku, dugo moraju da cekaju da ? budu javno prikazane: na svetlost dana ce ih javno izneti tek Merilin Monro, pedesetih, u onoj cuvenoj sceni na resetkama podzemne zeleznice?.I tako ? prica o gacama i dalje traje, one danas zive neki svoj zivot, odvojen od covekovih potreba iako novi moderni materijali daju mnogo vece mogucnosti za ostvarivanje nekih, kazu neki, ipak potrebnih funkcija.Inace, zahvalne su za neke druge stvari iz domena narodnih mudrosti i slenga:znaju da ?spadaju same?, ?nema ni za gace?, ?u zivotu nije stekao ni obicne gace? (dodaje se i pridev, ponekad?. Pocepane gace, ili gace u losem stanju daju neke dodatne mogucnosti?.Rodile su kao predmet i neke zaboravljene devices kao sto je uchkur, smesan kanapcic nacinjen obicno od istog materijala kao i same gace i koji je sluzio za pricvsrcivanje gaca za telo, kao kais na pantalonama. Dugo su imale i takozvani lastis koji je imao istu svrhu?Cudno, ma koliko trazili izvore, tesko cete naici na vise od tri navedena:1. Carter, Alison. Underwear: The Fashion History. London: B.T. Batsford, Ltd. New York: Drama Book Publishers, 1992.2. Chenoune, Farid. Beneath It All: A Century of French Lingerie. New York: Rizzoli, 1999.3. Saint-Laurent, Cecil. The Great Book of Lingerie. London: Academy Editions, 1986.A jos cudnije, takozvana lepa knjizevnost, ozbiljna ni ona druga ih ne smatra narocito romanticnim niti vrednim opisivanja. Nije zapamcena poezija posvecena njima, romantika im nije jaca strana? Postoje mnogi moguci odgovori, ali se bojim se, svi svode na jedan karakteristican za muske sovinsticke svinje.21. vek@LaleGator: na You Tube pomoci nema...

[Lale Gator]

Nemam prigodnu numeru, ali jutjub me je još jednom oduševio:

Edited March 12, 2009 by Lale Gator

[woodooinstalater]

Coltkaubojski pistolj(revolver u stvari, ali to sada nije vazno)Legenda divljeg zapada.Komad metala, smisljen i napravljen u puritanskoj Novoj Engleskoj, da zadovolji rastucu potrebu za oruzjem za samozastitu. U stvarnosti nikada nije imao ulogu koja mu je kasnije dodelio Holivud, ali je, ipak i za svoje vreme bio revolucija. Vise drustvena, nego tehnicka: doneo je neke tehnicke novine mada novine nisu dugo novine u privrednoj grani koja se bavi proizvodnjom oruzja. Ali je zato u drustvenom pogledu bio mozda prvo individualno masovno sto ce reci demokratsko oruzje: definitivno je na otpad istorije poslao aristokratski mac i sa njegovim koriscenjem povezana pravila. Dao je priliku svakom ko je mogao da ga kupi (a masovna industrijska proizvodnja ga je ucinila jeftinim, dakle pristupacnim) ? da se suprotstavi, odbrani sebe tamo gde nije bilo zakona da stane u odbranu pojedinca. Sta vise ? on je postao zakon, a fraza ?zakon kolta? i danas oznacava ? bezakonje.Interesantno je da najveci konkurent ? Smith & Wesson, iako tehnicki usavrseniji ? nije usao u legendu kao kaubojski pistolj, zahvaljujuci cudnom slucaju okolnosti. I sreci po proizvodjaca. Naime, kada su se obe kompanije, i Colt i S&W spremale da izadju na trziste sa novim modelom, u poseti Americi se nalazio Veliki knez Nikolaj (ne znam koji broj) ? sto je inace titula brata samog ruskog cara koji je obicno bio i zaduzen za vojsku. Veliki knez je, odusevljen osobinama S&W modela odmah za Rusiju narucio nekoliko stotina hiljada komada i zaposlio proizvodjaceve kapacitete nekoliko godina unapred. Tako je na divlji zapad ? otisao Colt.U stvarnosti, nije se nosio nisko oko pojasa, ili ne bas uvek. Da vam je u ono vreme sopstveno culo mirisa dopustalo da pridjete nekom od cuvenih revolverasa nasli biste ga na veoma cudnim mestima: visoko pripasanog, ispod pazuha (ali ne na nacin danasnjih policajaca)?.Dometa je bio ogranicenog i isti je dobrim delom zavisio od mogucnosti nabavke municije ? nimalo lako na divljem zapadu. Otuda tradicija pravljenja municije u kucnoj radinosti i za sopstvene potrebe, delatnost veoma kreativna ali po kvalitetu proizvedene municije veoma sarena.Ipak, municija se proizvodila, kako u kucnoj radinosti, tako i u posebno za to osnovanim fabrikama i radionicama, uz licne modifikacije od kojih je najpopularnija bila, s obzirom da su se meci nosili za pojasom na otvorenom opasacu, da se mekani olovni vrh metka unakrst zareze i vremenu ostavi da zarezotine ispuni svakojakom prljavstinom. Rana naneta takvim metkom je bila visestruko opasnija: kako zbog mogucnosti da se tako zarezani metak rasprsne, tako i zbog jos vece mogucnosti da nakupljena prljavstina inficira i najlaksu ranu.Naravno, pojedinci su ga prema svojim mogucnostima ukrasavali (narocito oblogu drske - od slonovace do raznih vrsta plemenitog ili manje plemenitog drveta), a cuvene recke, urezi na drsci su na svoj nacin usli u legendu i prosirili se u mnoge jezike oznacavajuci najrazlicitije trofeje.Ima nesto drugo u vezi sa kaubojskim pistoljem, nesto sto je pocelo da zivi svoj sopstveni zivot, nezavisan od surove i nimalo romanticne stvarnosti divljeg zapada. Film. Sa filmom u kome je colt igrao glavnu sporednu ulogu, vesternom, Amerika je generacije naucila da borba pojedinca protiv jaceg, jacih i/ili brojnijih nije i ne mora biti uzaludna. Scena ulaska usamljenog pojedinca u neprijateljski raspolozen saloon je postala upravo to ? scena mogucnosti suprotstavljanja nepravdi. Protiv koje se mora boriti i koja moze biti pobedjena. Koliko se samo evropske dece, gladnih posleratnih godina igralo kauboja, sa komadima drveta koji su glumili coltove revolvere.Ima dva pistolja! je postao znak, uzvik priznanja i divljenja sa kojim nije mogao da se meri nijedan moderni junak, pocev od Supermena pa do Brusa Vilisa.A jedna druga scena ? scena u kojoj glavni junak, obavivsi ono sto je trebalo odjahuje u pravcu zalazeceg sunca ? slika modernog viteza koji traga za pravdom. Posle, sedamdesetih godina 20. veka, kaubojski filmovi su postali nesto drugo, ali najbolji od njih su ostali najbolji samo zato sto se nisu do kraja odrekli image-a usamljenika posvecenih borbi za neki cilj suprotstavljen takozvanoj vladajucoj, solidnoj vecini, koju su cinili takozvani solidni gradjani, pa su tako cak i pljackasi ili placenici angazovani za neku potragu za blagom ili pljacku u revolucijama i ratovima rastrzanom Meksiku zadrzavali oreol romanticnog junaka. Samo sto su sve cesce kraj filma docekivali kao ? gubitnici.

Edited March 14, 2009 by woodooinstalater

[woodooinstalater]

Jedan leteci predmet. A nije leteci tanjir.MiG-21Sa avionima je kao i sa automobilima. A posto se po dafaultu radi o ?muskoj? temi ? jos mnogo gore. Od rasprava koji je najbolji ne moze da se zivi, a tvrdnje o ekstremnim prednostima onog jednog, jedinog i najboljeg vas nateraju da se ponekad zapitate da li su svi koji kupe onih nekoliko miliona proizvedenih drugih, koji nisu nizasta ? najobicniji idioti i zasto vec nisu smesteni u odgovarajucu ustanovu.Ipak, po svim merljivim parametrima ? ovo jeste najbolji lovacki avion na svetu posle Drugog svetskog rata. Razlozi za to su: proizveden je u vise primeraka nego bilo koji drugi avion posle WW2, u vise verzija nego ma koji drugi, proveo je vise godina u naoruzanju nego drugi (ponegde je jos uvek), borio se u vise sukoba i ratova na najvecem delu planete nego ma koji drugi lovac u istoriji vazduhoplovstva i koristilo ga je ili ga koristi (tacan broj se ne moze utvrditi) vise zemalja nego ma koji drugi avion.Prica naravno pocinje u Drugom svetskom ratu, sa pojavom prvih takozvanih mlaznih aviona, nastavlja se sa otimacinom oko nemacke zaostavstine, kako softverske tako i hardverske (strucnjake svih profila mozete ubrojati u koju god hocete kategoriju), sopstvenim razvojem, greskama i, vrlo brzo, isprobavanjima u sukobima kojima je svet zakoracio u hladni rat.CCCP je iz rata izasao kratak za teske bombardere, pozurio da dostigne Zapad, i donekle uspeo, dok je u kategoriji i tradiciji lakih i jednostavnih za rukovanje i odrzavanje lovaca, upravo tamo gde je bio najjaci, privremeno zapostavio razvoj. Do obostranog otreznjenja je doslo u Koreji. Sukobili su se MiG-15 i americki F-86 Sabre i americki piloti su listom bili jedinstveni u tvrdnji da bi se rado odrekli dela komfora, naoruzanja i opreme u korist pokretljivosti i brzine. Trazili su upravo ono sto su Sovjeti ? poceli da zapustaju. Glavni zagovornik koncepcije lakog i jednostavnog aviona, Jakovljev, pao je u nemilost kada su sovjetski resursi tesko optereceni ratom odnosno obnovom zemlje i pocetkom trke u naoruzanju usmereni na razvoj teske avijacije. Medjutim, bice da su se i u notorno zatvorenim sovjetskim politickim i tehnickim krugovima culi isti glasovi kao i kod Amerikanaca. Glasovi koji su trazili ono sto je Jakovljev oduvek zagovarao: ne veliki, lak za koriscenje i odrzavanje i sto brzi avion.Cuveni OKB ? 155 (Konstruktorski biro koji je nosio ime Mikojana i Gurevica ? inace malo je poznato da je prvi, inace Jermenin, rodjeni brat mocnog Anastasa Mikojana, jednog od prvih 5 najmocnijih ljudi CCCP-a i pre i posle Staljina, poznatog izmedju ostalog i po tome sto je posle jedne posete Americi, fasciniran tamosnjim izborom sladoleda, uveo ulicni sladoled i u CCCP, dekretom i uspesno) dobio je zadatak da napravi jednomotorni avion, sa motorom srednje snage, sposoban da leti 2 x brze od zvuka.Projekt je zasnovan na motoru konstruktora Tumanskog, R-11, tek stvorenim, koji je odlezavao uobicajene decje bolesti i razvijao nepunih 4000 kg potiska, dok se ocekivao potisak od 5000 kg sa naknadnim sagorevanjem, takozvanim forsazom. Bilo je to i zlatno doba aerodinamike koje je, velikim izborom neispitanih mogucnosti nudilo siroko polje za kreativnost ali i za ? neuspeh. Jedna od koncepcija koje su najvise obecavale bilo je trouglasto, takozvano delta krilo, ali se nije znalo kako ce se ono ponasati ako ga se ostavi samo, bez repnih povrsina. Pokazalo se dobro, sto su kasnije dokazali Francuzi sa svojim Mirazima, a sovjetski konstruktori su srecno pribegli srednjem resenju: i delta krilu i repnim povrsinama: rodjen je prepoznatljiv oblik aviona, kasnije poznat pod nadimkom ?balalajka?.Pocela su ispitivanja, motor je kasnio, prvi primerci koji su leteli koristili su starije motore, ali je i to bilo dovoljno da se razvoj nastavi, avion dobije konacne obrise i polako pocne da se sprema za ulazak u proizvodnju. Probni pilot Mosolov je sa prvim E-2 poleteo u februaru 1954. godine, nepunih godinu dana od dana pocetka rada na projektu. Ispitivanja su se nastavila, u medjuvremenu je Tumanski zavrsio motor R-11 i u sovjetskom maniru, na aeromitingu povodom nekog praznika ? javnosti, domacoj i svetskoj je 1955. predstavljen novi avion. Nizali su se avioni sa oznakom E, da bi tek E-5 zakucao koncepciju. Izradjen je E-6 koji je trebalo da bude uvod u takozvanu nultu seriju: avion se srusio, pilot poginuo, i samo zahvaljujuci naporima konstruktora i probnih pilota, projekt je preziveo, da bi 1959. godine konacno pocela serijska proizvodnja aviona koji je dobio oznaku MiG-21F i koji je postao prva serijska verzija. 1960. pocinju da se u manjim serijama proizvode dvosedi MiG-21U koji sluze za obuku, a vec 1963. izlaze prvi MiG-21F iz cehoslovackih, a nesto kasnije, kao kopija i bez licence i iz kineskih fabrika. Naravno, politika je umesala prste: sami Sovjeti ne zure sa uvodjenjem verzije F pocetkom sezdesetih, ocigledno cekajuci najavljenu poboljsanu verziju, ali ga zato utoliko velikodusnije nude za izvoz i to ne samo saveznicima, vec i nesvrstanima, pa tako svoje prve MiG-ove pocetkom sezdesetih dobijaju Jugoslavija, Indija i Egipat. Bilo kako bilo, odusevljenje pilota novim avionom je nepodeljeno. To se odnosi na jednostavno i pouzdano upravljanje avionom. Odusevljenje nekim drugim karakteristikama je manje, a stizu i prve primedbe: na velikim visinama avion s mukom dostize dvostruku brzinu zvuka, mali broj instrumenata, avion nema pravi radar nego samo radarski nisan, jedan top kalibra 30 mm je nedovoljan?. U Indiji ga krste ?sportski lovac??.Sve to ubrzava razvoj: najvise se radi na uvodjenju radara i optimizovanje oblika usisnika vazduha ? one ?rupe? u nosu kroz koju ulazi vazduh potreban za rad motora i u sred koje se nalazi plasticni siljak u kome je smesten radar. Nova verzija dobija i vece tockove cime avion postaje moguce koristiti i na losijim aerodromima, a u neverovatno ispunjenoj unutrasnjosti aviona nadjeno je mesta i za dodatnih skoro 600 litara goriva. Rodjena je verzija Mig-21PF koja pored pobrojanih, dobija i poboljsanja kao sto su sistem koji iz motora dovodi vreli vazduh i duva ga na zakrilca cime se poprilicno poboljsavaju karakteristike aviona u prilikom poletanja i sletanja, ali i u borbi. Stize i nov motor, isti onaj R-11, ali u verziji F2, avion ulazi masovno u naoruzanje, a 1963. po licenci pocinje da se proizvodi i u Indiji. Indija tako postaje izvor informacija za konstruktore, buduci da su indijski avioni prvi angazovani u borbama i to sa Pakistanom. Indijci se zale na malu nosivost i dolet, a dolazi i do cestog pucanja guma. Problemi se postepeno resavaju, avion dobija dodatne rezervoare ispod trupa, ali i, za razliku od nedelotvornih raketa vazduh ? vazduh K-13A, gondolu sa dvocevnim topom kalibra 23 mm koji se pokazao veoma dobro i koga ce ubuduce da koriste sovjetsko, indijsko i jugoslovensko vazduhoplovstvo na svojim MiG-21PF avionima. Avion dobija i novo, mnogo bolje sediste za izbacivanje, za razliku od starog koje je omogucavalo spasavanje pilota samo iznad visina od 100 metara i bilo uzrokom mnogih izgubljenih zivota. Posledni iz serije PF, MiG-21PFM je opremljen bas tim novim sedistem, ali i novim poklopcem kabine.Avion postaje standardno naoruzanje mnogih zemalja, redja se verzija za verzijom, a razvoj krece jednostavnijim pravcem buduci da su nove konstrukcije na kojima se radilo ?preuzele? komplikovanije i slozenije namene, prateci hladnoratovskog suparnika #1. Interesantno je da je jedna od razvijanih varijanti imala jos polovinom sezdesetih onaj karakteristicni usisnik vazduha smesten ispod trupa ? avionski modni detalj koji je usao u modu tek sa americkim ?naslednikom? MiG-21 aviona ? F-16. Od serijskih varijanti pojavljuje se tako MiG-21PFMA (cesce obelezavan sa MA) koji ? uticaj rata u Vijetnamu ? dobija nazad staro i oprobano lovacko naoruzanje ? top ugradjen u avion, pa zatim varijanta MiG-21M sa poboljsanim motorom R-13 i sve ukazuje da je ovaj avion dostigao vrhunac razvoja kao konstrukcija. Ipak, konstruktori ovog istorijskog aviona su jos jednom iznenadili svet: pojavljuje se potpuno obnovljeni MiG-21 sa novim motorom R-25 potiska oko 7500 kg, znatno olaksane i ojacane konstrukcije. Nova varijanta dobija oznaku MiG-21SMB, a onda biro pocinje da radi na popravljanju karakteristika prethodnih modela s namerom da im produzi rok upotrebe. Poslednji MiG-21 izradjen je posle smrti Mikojana, 1971. godine i pripadao je varijanti MiG-21bis (skracenica koju su cesto jos pre rata koristili sovjetski konstruktori i koja, otprilike, znaci avion poboljsanih osobina).Ovako prikazana slika razvoja jednog aviona samo bledo odslikava veliko inzenjersko dostignuce postignuto neprekidnim dvadesetogodisnjim razvojem jednog velikog aviona.Avion je bio i sampion: u svojim budzenim ili friziranim verzijama nosio je mnoge rekorde internacionalno priznate, a prema sovjetskom obicaju i sprovodjenom kljucu koji se brinuo za ravnopravnost polova, dobar broj rekorda su nosile i zene piloti. Poslednji zenski rekord na ovom avionu postigla je Savicka, obarajuci rekord u brzini penjanja na 3, 6, 9 i 12 kilometara.Ali ? MiG-21 je pre svega bio avion namenjen borbi. Pored mnogih kurioziteta koji se za njega vezuju bio je mozda jedini posleratni avion koji se borio sam sa sobom ? u sukobu Libije i Egipta, 1977. godine.Neka druga angazovanja su bila kudikamo ozbiljnija: vatreno krstenje je doziveo u sukobu Indije i Pakistana: izvori su neprecizni i veoma nepouzdani, ali se Indija nije zalila niti povukla avion. Naredno ratiste bio je Vijetnam gde su se mnogo cesce borila njegova starija braca, MiG-17 pre svega: americki piloti su prijavili 68 oborenih MiG-21 za vreme Vijetnamskog rata, uglavnom verzije PF, ali je bilo perioda iznenadjenja i za njih ? 1967. godine, samo u jednom danu MiG-21 su oborili 4 F-105, a nekoliko dana kasnije 3 F-4 fantoma. Krajem rata su migovi uredno nocu presretali B-52 supertvrdjave, a najmanje jednu i oborili. Tokom arapsko ? izraelskog rata ?67 egipatske migove je zadesila sudbina da budu unisteni jos na zemlji. Sirijski migovi koji su imali slobodno pre podne buduci da se Izrael morao prvo da okrene obracunu sa Egiptom, su bombardovali luku u Haifi: po podne kada se izraelsko vazduhoplovstvo okrenulo ka Siriji dve trecine migova je bilo unisteno do veceri. Situacija je u ratu 1973. bila vec pomalo drugacija: prvog dana rata Izrael je napalo oko 100 egipatskih migova i borbe su bile i po priznanju Izraelaca mnogo ravnopravnije. Bolja uvezbanost i komandovanje su na kraju posle cetiri dana rata ucinili svoje pa se MiG-21 pojavljivao samo na velikim visinama kao zastita lovaca-bombardera.Avion se borio u Angoli, na rogu Afrike, i konacno i nazalost ? u bivsoj Jugoslaviji, angazovan doduse sporadicno buduci da se nije radilo o ratu aviona.Komercijalno trziste gvozdurije poznate pod imenom oruzje je posle sloma istocnog bloka ozivelo pored ostalog brojnim programima modernizacije velikog broja migova zatecenih u sluzbi. Ponuda je bila veoma siroka, a kombinacije neverovatne: Izrael, Kina, Rumunija, neke zemlje ex-Jugoslavije?.

[bradilko]

MIG 21 je imao jednu revolucionarnu karakteristiku koju si ispustio.Naime, nos se zavisno od brzine mogao uvlaciti i izvlaciti.Ovo prvo ako je brzina manja,a suprotno ako je brzina bila veca.

[woodooinstalater]

MIG 21 je imao jednu revolucionarnu karakteristiku koju si ispustio.Naime, nos se zavisno od brzine mogao uvlaciti i izvlaciti.Ovo prvo ako je brzina manja,a suprotno ako je brzina bila veca.

Ja pisem 'iz glave'... Kako mi dodje...Ako me nateras da citam ponovo.... :( Ako nisam - evo sada cu: taj konus je sluzio da, uprosceno receno, svojim uvlacenjem i izvlacenjem menja geometriju usisnog otvora - rupetine na nosu kroz koju vazduh ulazi u motor. Resenje jeste bilo elegantno za motor i regulisanje njegove prehrane vazduhom, ali do zla boga nezgodno za bilo sta drugo. Konus je naime bio jedino mesto u koje se mogao da smesti radar. A posto konus nije bio veliki, a CCCP-ovci nikada nisu bili preterani 'ljubitelji' minijatutizacije bilo je problema s te strane.Ali - sto se tice aspekta koji ti navodis - ideja je bila inzenjersko dostignuce prve klase.

[woodooinstalater]

Nema Lale Gatora, a meni se za muzicku numeru ne uzima ova stvar. Pozarevac je izneo na los glas.Inace je u neku ruku vrsnjak aviona, slager koji je pobedio na studentskom festivalu u Moskvi, 1956. godine.A neki u njemu videli - Rusiju...Ipak, kao muzika jednog vremena, moze.Izvodjac neka kompenzuje Pozarevac :)

[Chivo D'Arbo]

Woodoo-oo-ooOo, primas li narudzbine? Aj, kad nadjes vremena, obradi THE najomiljeniju stvar danasnjice. Znas ti koju. Onu koja je, valjda, izmisljena da bi Molder & Skali, drzavnici i krupne ribe mogli da se brzo nadju na koti 23, a koja je dogurala do neizostavnog objekta koji svaka tinejdzerka mora OBAVEZNO da drzi u ruci u prevozu i dobuje nadogradjenim noktima po njemu... Do objekta kojeg svaki kurajber mora da drzi na uhu dok pretice i skrece, parkira i uopste... Do objekta koji zamenjuje puskice na ispitu, goluba pismonosu, sat, kalkulator, kameru, mp3 plejer, ponekad i citav kompjuter, a cujemo - stizu i modeli koji kuvaju kafu. Uskoro i sa krilcima. Ti ces to sve lepse, a ja samo da jos jednom podvucem svoju konsternaciju nad cinjenicom da seljak nikako da nauci da ne guta zvaku i da ne prica sve odreda na javnom mestu. Dakle: kako je tehnologija jos jednom ucinila zivot - kom sarenijim, kom djubrastijim.

[woodooinstalater]

Woodoo-oo-ooOo, primas li narudzbine? Aj, kad nadjes vremena, obradi THE najomiljeniju stvar danasnjice. Znas ti koju. Onu koja je, valjda, izmisljena da bi Molder & Skali, drzavnici i krupne ribe mogli da se brzo nadju na koti 23, a koja je dogurala do neizostavnog objekta koji svaka tinejdzerka mora OBAVEZNO da drzi u ruci u prevozu i dobuje nadogradjenim noktima po njemu... Do objekta kojeg svaki kurajber mora da drzi na uhu dok pretice i skrece, parkira i uopste... Do objekta koji zamenjuje puskice na ispitu, goluba pismonosu, sat, kalkulator, kameru, mp3 plejer, ponekad i citav kompjuter, a cujemo - stizu i modeli koji kuvaju kafu. Uskoro i sa krilcima. Ti ces to sve lepse, a ja samo da jos jednom podvucem svoju konsternaciju nad cinjenicom da seljak nikako da nauci da ne guta zvaku i da ne prica sve odreda na javnom mestu. Dakle: kako je tehnologija jos jednom ucinila zivot - kom sarenijim, kom djubrastijim.

Mrzim ga!!!Odrastao sam u ulici u kojoj se nalazila samo jedna telefonska govornica, ona starinska, ako ih se iko jos seca, koja je bila najmanje 50% vremena u kvaru ili iscupane slusalice ? danak nekom odbijanju ?a da se vidimo?, onda se ne ulicama nisu mogli sresti tipovi koji telefonom bez zica govore ?baate, do veceras mi donesi te pare, inace??. Podled sa coska, da li je govornica zauzeta, secam se da je pokojni kosarkas Tasic ispunjavao govornicu tako da ste izdaleka mislili da neko pokusava da udje u Ginisa pakujuci 3,4,5? ljudi? Trikovi sa na parce kanapa vezanim novcicem ? da se moze telefonirati u beskraj ili dok vas ne najure, postojala je i jedna velicina one crne plasticne trake koja sluzi za pakovanje sanduka i koja je ?pasovala? kao sredstvo placanja. Privatni broj se dobijao uredno, posle debelo godina cekanja, onda se jos nije zvao odvratnim imenom ?fiksni?, a u bioskopima se zavidelo tipovima i tipkinjama koji nehajno olovkom vrte brojcanik kao da se to, gle cuda, radi svaki dan. Sa telefonom se nije bilo igrati. Znam da zvuci nelogicno, neko ce da pita pa dobro, ako je bilo tako koga ste onda zvali (iz govornice se nije mogla zvati druga govornica ? jos jedna stvar kojoj smo se divili u filmovima). Zvalo se kao i danas. Nekoga cijeg ste broja uspeli da se dohvatite. Bilo kojim povodom. I sa promenljivim uspehom; ovaj, mislim uspeh, srecom nece nikada da zavisi od telefona, mada ko zna? Kakvi sve modeli dolaze mozda hot dobije tehnolosku podrsku, a svrs na neciji glas postane funkcija telefona, ona na ukljuc-iskljuc. Mislim, kad vec samo sto ne peglaju, peru ves?Cudno, takozvani beli svet nije fascinirao tehnikama komunikacije. Od teleprintera, satelitskih telefona koji su vas prvo plasili velicinom i slozenoscu, do Thuraya i Iridiuma ? od Tamanraseta do Roaring Forties, nikada vam te komunikacione zezalice nisu ni izbliza omogucavale da osetite bliskost sa ljudima koliku je na neki cudan nacn davao radio, onaj obican koji svira, peva i govori: em je bilo skupo, em se sa bliskima ne razgovara satelitskim, mislim onako opusteno?Telefonske govornice velikih gradova po svetu su bile nesto sto ste vec poznavali, telefon u stanu niste ni primecivali sve dok se povremeno ne setite da on uopste niti zvoni dovoljno cesto da bi opravdao svoje postojanje, a da ni vi sami bas precesto ne vrtite telefon?. I onda ? sok. Pojavio se ON. Prvo u vidu glasine, ogranicene na tehnicke krugove (ja nisam komunikator po struci i za mene je radio aparat jos uvek naprava za koju nisam siguran da u njoj ipak ne zive neki mali ljudi, ako mi ne verujete pitajte ne mnogo starije: lagace ako budu tvrdili da nikada, ni kao deca, izlazeci iz bioskopa, nisu, pazeci da ih niko ne vidi bacili pogled iznad zgrade u kojoj je bioskop ne bi li krisom utvrdili gde je to otisao onaj voz, automobil ili tenk koji je onako efektno na ekranu prosisao iznad glava publike) da je stara i mislilo se vec gotova Evropa smislila nesto sto Amerika nije: cellular je, naime, evropska tehnologija. Naravno, posto je rec o elektronici, stvari su se razvijale enormno brzo: u Srbiju je mobilni (eto, konacno sam pomenuo i tu rec) stigao sa devedesetim, u kompletu sa ratovima, krizom, svim i svacim. Secam se da je imao neke veze sa cuvenim Karicima, ali se jos bolje secam da je prva cena bila oko 35,000 maraka. Odasnjih. Jedan model, jedna boja, nekako bananast?. I naravno ? redak. Po belom svetu su klinci vec prestali da lome mlecne zube u pokusajima da imitiraju filmske junake koji su antenu izvlacili zubima, ovde se pojavio bas na vreme da padne saka tipovima koje su ispod kamenja izmileli devedesetih i tu prica i njima prestaje da bude prica o tehnici. Ubio je pager i brzo se razmnozavao, kao i svaka elektronika. Sa srpskim specificnostima kao sto je samo jedan operater (za one koji su mozda zaboravili ? cuvenog 5. oktobra je prvo obecanje bilo da SM mora da padne, drugo da Srbija dobija jos jednog mobilnog operatera; nisam siguran da je ijedno ispunjeno). Bilo kako bilo, dostigao je brojem broj stanovnika Srbije.Tehnoloski terorista: da se njime posluzite da biste nekoga pozvali ili bili pozvani mu je osnovna namena. SMS je zgodan dodatak u vremena kada se nema vremena. Ako nista drugo, primorava vas da budete kratki, jasni i jezgroviti. Ugradjena kamera je maksimum, nek se nadje, u moderne mobilne telefone se ugradjuju sasvim pristojne, a ko zna, mozda vas posluzi sreca da se nedjete na pravom mestu i u pravo vreme kada se nesto, ne daj boze, dogodi.Sve drugo je ? visak. A pre svega on sam. Mozda, hajde da budem siroke ruke, u proseku tri puta nedeljno uzmem svoj mobilni i u mislima se zahvalim ljudima koji su ga izmislili na mogucnosti da bas tada, u tom trenutku, mogu da ? telefoniram. Sumnjam da je iciji prosek bitno jaci. Ne racunajuci ekstremne situacije u kakve spada saobracajna nezgoda, poziv hitnoj pomoci ? ali, boze moj, ljudi su to radili i pre njih. Sve drugo, a najvise najcesce korisceni izgovor da sluzi i bitno olaksava posao takozvanim poslovnim ljudima je samo nacin da se sakrije (najcesce od samog sebe) neorganizovanost. Izem ti posao koji je mora da se zavrsava na ulici, u automobilu?. Otvorio je i pitanja telefonskih pravila lepog ponasanja: on je lican ? zgrazavanje kada se na mobilni koji ste pozvali javi neki drugi glas je nesto sto je, verujem, svako osetio. On se ne iskljucuje: dovoljno je utisati ga, ko ima iole pameti shvatice da ne zelite ili ne mozete da se javite, a vi cete moci da vidite ko vas je zvao. Imati dva je em prekomplikovano i neprakticno, em neukusno. Doduse ? potrebno. Utoliko pre mi nikada nije bilo jasno zasto su tako retki modeli sa dve takozvane kartice koji bi vam omogucili da razdvojite jedino sto se, eventualno, moze i sme razdvojiti kada su telefoni u pitanju: da imate broj za sluzbene, poslovne potrebe i privatni broj. On je bezlican: dati ili dobiti od nekog moblini je obezlicavajuce: ne predstavlja vlasnika broja, nema adresu?. Ne pamti ljude. Koliko u svom telefonu imate imena za koje vam treba vremena da se setite kome pripadaju. Ako se uopste setite. A ni tada greske nisu iskljucene. Kazu da je prosirio mogucnosti komunikacije. Jeste, bas kao i E-mail koji je po prvi put ljudima dao zaista priliku da pisu i saopstavaju drugoj osobi svoje misli, da bi umesto toga izrodio kratke poruke zamotane u ono ? nemam vremena. I ? kao sto knjiga pricitana sa monitora nekako nije prava knjiga, tako ni razgovor mobilnim nije pravi razgovor. Ne shvatajte ga preozbiljno. Ni u kom slucaju da biste njime raskinuli vezu ili zakljucili posao. Uvek su vece sanse da bude obrnuto. On je ipak samo naprava koja sluzi da vam u vreme i na mestu na kome vam nisu distupna druga sredstva komunikacije ? doturi informaciju koja ne moze da ceka. Ali je zato agresivan: napravio je da vas posao prati svih dvadeset i cetiri casa u danu, ubio privatnost, a opste je poznato da je jedna od glavnih karakteristika svih, ama bas svih modela, od najjeftinijih do najskupljih upravo to da zazvone u trenutku kada ce vam najvise nauditi: od momenta kada tonete u planiranu popodnevnu dremku pa do mnogo delikatnijih momenata. Kad smo vec kod toga, zasto je uvek kada zazvoni u najteze dostupnom i poslednjem dzepu jakne?!Olaksao je sex (organizaciju! ? za modele koji imaju jos neku funkciju po tom pitanju nisam cuo), ali ljude nije priblizio jedne drugima, a vrhunac zabave je za mene kada po aerodromima ili zeleznickim i autobuskim stanicama cujem one koji se cekaju! Kako u svoje mobilne uzvikuju 'pa gde si ti, ja sam kod?'. Jbt, kako bi se nasli pre celulara?Dusu su dali, prodali, za dizajnerska izivljavanja svih vrsta. Ne kazem da treba da lice na telefone, ali bi barem morali da omoguce obavljanje osnovne funkcije ? telefoniranja bez da ste poznavalac par operativnih sistema, baratanjima dugmadima koja imaju vise od jedne funkcije?.Ipak, nikada necu prestati da fascinirano posmatram brzinu kojom klinke/klinci kuckaju poruke. Kao sto nikada necu prestati da zalim sto nisam u nekom GAZ-u kada mi se namesti vozac koji mi telefonirajuci preseca put. Ne bi mu vise na pamet palo. Ne da bi progutao zvaku ? telefon bi progutao.A na kraju krajeva ? nije promenio nista bitno: ako neko ne zeli da se cuje sa vama ili ne zeli da ga se nadje (neko do koga vam je stalo, ko vam duguje novac, na primer) ? nece vam pomoci ni 10 mobilnih. Srecom pa vazi i obrnuto.I ? nije odgovorio, ni pokusao cak, na pitanje svih pitanja: da li je tehnologija sredstvo ili cilj?Edit: kuckanje Edited March 24, 2009 by woodooinstalater