Predmeti, predmeti

[woodooinstalater]

PIDZAMAClaudete Colbert u muskoj pidzami. 1934. godina. Komedija It Happened One Night. Ova cuvena scena iz spavace sobe uvodi musku pidzamu na dami kao jedan od erotskih simbola 20. veka, ali i pidzamu kao modni odevni predmet.PIDZAMA, Pajamas, deo odece, sluzi za spavanje zenama, muskarcima i deci. Obicno je dvodelna i sastoji se od pantalona razlicite sirine i duzine i gornjeg dela. Tradicionalno se na nju gleda kao na deo odece koji donekle daje, sto danas zvuci cudno, egzotican izgled. Sama rec PAJAMA je nastala od Hindu reci pa jama, otprilike pantalone, a u Evropu je dosla preko Turske. Upotrebljava se jos i paejamas, paijamas, pyjamas, kao i skracenica pj?s.U svojim razlicitim oblicima, nose je i zene i muskarci sirom Azije, a imala je i ozbiljnea politicka znacenja kada su mali zuti ljudi u crnim pidzamama pobedili, jednu za drugom, dve, tri velesile?Iako je u Evrpu stigla u 17. veku, tek pocetkom 20. veka dobija znacenje koje i danas ima i postaje modni detalj.Pidzama kao spavacicaUlazi u modu sedamdesetih godina 19. veka kada je engleski kolonizatori usvajaju kao odecu za spavanje mnogo prakticniju od dotadasnjih nocnih kosulja. Krajem 19. veka dobija danasnji odblik: donji deo u obliku pantalona i gornji, slican takozvanom sakou, cesto sa dzepovima. Za izradu pidzama koriste se razliciti materijali, zavisno kako od mode, tako i od sezone. Pocetkom 20. veka postaje uobicajen deo muske garderobe za spavanje. Sears and Roebuck Catalogue za 1902. godinu istice njenu prakticnost u poredjenju sa tradicionalnim nocnim kosuljama.Pocetkom dvadesetih godina, kada je Prvi svetski rat srusio mnoge tabue, pa i modne, pidzama postaje i deo zenske garderobe. Za razliku od muskih, tradicionalno izradjivanih od pamuka, svile ili flanela, zenske pidzame prate savremene modne trendove, koriste raznovrsnije materijale, ali se, za razliku od muskih ? ne pojavljuju u krevetu. Barem ne javno.Tek 1934. godine ce Claudette Colbert u filmu Dogodilo se jedne noci (It Happened One Night) da vrati pidzamu na zeni ? u spavacu sobu. I to musku. Razvoj se nastavlja i dalje, krajem tridesetih vec imamo pidzame sa kratkim nogavicama ? put ka bebi dolu je zacrtan.Unisex, sedamdesetih, daje pidzami novu sansu. Satenske pidzame velike vrednosti, kreacije najvecih kreatorskih imena postaju cesto vidjen rekvizit visoke mode, dok se na drugom kraju sveta, u domovini pidzame, odvija donekle suprotan proces: unisex, ali kao sredstvo kojim se novorodjene socijalisticke zemlje bore protiv nejednakosti polova ali i siromastva. Pidzama tamo postaje antimoda, cak i bukvalno.Pidzama kao predmet mode i visoke modePrvobitno se nosi samo kao deo karnevalske odece i ne odlikuje se time da je deo garderobe dama od respekta. Tek 1851. godine, americka feministkinja Amelia Jenks Bloomer (1818 ? 1894) usvaja takozvane ?turske pantalone? kao sastavni deo odece za javno pokazivanje.Fransuski kreator Paul Poiret lansira pidzama stil 1911. godine i pidzama kao predmet mode ulazi na scenu.Gabriele ?Coco? Chanel ranih dvadesetih promovise pidzamu kao odevni predmet namenjen setnjama morskom obalom, da bi se pidzama brzo pretvorila i u odevni predmet za vece, narocito popularan tridesetih godina 20. veka.1960. godine pojavljuje se nova forma pidzame, takozvane ?palazzo pajamas? koje uvodi italijanska kreatorka Irena Galicina. Ova pidzama ima ekstremno siroke nogavice i veoma sirok dijapazon razlicitih aplikacija. U 21. vek ulazi sa naglasenijom neformalnom namenom, vraca se na neki nacin azijskim korenima, najvise zahvaljujuci Ralfu Lorenu i Djordju Armaniju. 1953: jos jedan film koji je obukao zeni musku pidzamu umesto tradicionalne spavacice: erotika, ali i korak ka oslobodjenju.

[woodooinstalater]

[woodooinstalater]

I topik se tako zove, uostalom: da li je iko, u bilo kojoj situaciji - od prisivanja dugmeta do situacije zvane 'kako si mogao/mogla da ostavis ovo ovako nepazljivo, vidis da sam mogao da sednem'' (laksi oblik) do tezih manifestacija, makar i na trenutak razmislio o tome koliko je IGLA revolucionaran izum. Tehnicki, tehnoloski, dizajnerski. Predmet koji nema manu. Osim ako ne sednete na njega.

[woodooinstalater]

Igla je celicna, lako se lomi, ali i tako lomljiv, celik je obelezio jednu civilizaciju. Negde do propasti Rimskog carstva, istodiju mediteranskih odnosno evropskih civilizacija 'ladno mozemo da delimo - neki istrazivaci to rade i zvanicno - na civilizaciju pojasa masline i pojasa bukve, severnije, u vlazim tajanstvenim sumama u kojima nisu ziveli dobrocudni bogovi spremni i za poneku nepodopstinu sa ljudima, nego strogi i surovi, kao i klima im, severnjacki bogovi. Tek je celik ujedinio civilizacije i omogucio da se rodna nam planeta smanji. Medju celicima, jedan aristokrata - nerdjajuci celik.Za coveka koji ga je napravio smatra se Englez Harry Brearley, rodjen u Sefildu, 1871. godine. Rodjen u porodici radnika u celicani, odrastajuci u teskim uslovima, morao je da napusti skolu sa 12 godina i zaposli se kao perac instrumenata i stakla u jednoj laboratoriji za hemijska ispitivanja. Godinama se privatno usavrsavajuci i obrazujuci se u vecernjim skolama, postao je strucnjak za analize i proizvodnju celika. Uspeo je da stekne reputaciju coveka sposobnog da resava razne probleme u metalurgiji i 1908. godine dobio je priliku da osnuje i vodi Brown Firth Laboratories, finansiranu od strane dva najveca sefildska proizvodjaca celika tih dana. Sama ideja, istrazivanje celika za sopstvene potrebe i resavanje problema u sopstvenoj proizvodnji celika je predstavljala veliku novinu tog vremena. 1912. godine pred Brearley-a se postavio zahtev da pomogne u resavanju problema koje je imao jedan proizvodjac lakog naoruzanja, a koji su se sastojali u ubrzanoj eroziji unutrasnjosti cevi usled delovanja visoke temperature i gasova nastalih kao proizvod sagorevanja kod opaljenja. Brearley se je moguca resenja poceo da trazi u pravcu sprecavanja erozije, a ne korozije, i kao jedan od pravaca istrazivanja odlucio se za eksperimente sa celicima legiranim sa hromom, do tada uobicajeno poznatim kao elementom koji povecava tacku topljenja celika, narocito u odnosu na takozvane obicne celike. Hromni celici su se tada koristili za proizvodnju ventila za avionske motore; posto gvozdje ima atomsku tezinu 56, a hrom 52, hromni celici su se koristili kao laksi od ugljenicnih celika, sto je, pored njihove bolje otpornosti na visoke temperature, doprinelo da ih brzo prihvati tada rastuca vazduhoplovna industrija. Oslanjajuci se na hrom i njegove osobine kao legirajuceg elementa, sto je bio kljucni doprinos resavanju problema i koristeci elektricnu pec kao veoma uspesno sredstvo za nuzan veliki broj eksperimenata, Brearley je preduzeo niz eksperimenata sa razlicitim sadrzajima i odnosima ugljenika i hroma, upotrebljavajuci ovaj drugi u rasponu od 6 do 15%. Prvi pravi nerdjajuci celik je nastao kao rezultat jednog od tih eksperimenata, 13. avgusta 1913. godine i sadrzao je 0.24% ugljenika i 12.8% hroma. Brearley-jevi napori su, u to vreme, bili usmereni na to da pronadje celik sa povecanom otpornoscu na habanje i ispitujuci zrnastu strukturu uzoraka u potrazi za resenjem koje ce omoguciti povecanu otpornost na nagrizanje izazvano delovanjem kiselina, jos i pre ispitivanja pod mikroskopom otkrio je, koristeci azotnu kiselinu kao reagens, da novi celik poseduje veoma dobru otpornost na kiseline. Tada je uzorke izlozio delovanju sirceta i ostalih kiselina koje se koriste ili pojavljuju u hrani ili proizvodnji hrane, kao sto je cak i sok od limuna i dobio je iste rezultate. U to vreme je za proizvodnju nozeva korisceno posrebravanje ili niklovanje, Nozevi od ugljenicnih celika su morali posle upotrebe da budu prani i cisceni grubim sredstvima i suseni krpom, ali su se cak i uz dobro odrzavanje, neizbezni poceci korozije morali da uklanjaju koriscenjem abrazivnog kamenja ili ploca; Brearley je odmah shvatio kakve revolucionarne promene novi celik, koji je upravo proizveo, moze da unese u ovu granu industrije, ali je nepredvidjene teskoce doziveo susrevsi se sa konzervativizmom jednog od najvecih proizvodjaca nozeva u Sefildu. Na sopstvenu inicijativu, obratio se jednom drugom lokalnom prozvodjacu nozeva, R. F. Mosley-u; izvestavajuci ga o novom materijalu upotrebio je izraz rustless steel, ali je Ernest Stuart, sef proizvodnje kod Mosley-a, prvi, oglasavajuci nozeve proizvedene od novog materijala, upotrebio izraz stainless, i to posle eksperimenata koji su dokazali prednosti novog materijala dugotrajnim izlaganjem vinskom sircetu. Corrosion resisting ili celik otporan na koroziju bi, mozda, bio bolji izraz, s obzirom da obicni nerdjajuci celici, ipak, pokazuju znake korozije posle duzeg izlaganja agresivnim medijima. Bilo kako bilo, rodio se nerdjajuci celik, rostfrei, stainless steel, inox…

[woodooinstalater]

OlovkaNjeno velicanstvo u egzilu. Oterano od strane kompjutera, uglavnom.Koriste je jos retki profesionalci, pa i oni sve vise trazeci njenu slicicu na nekoj od PS-ovskih alatki, kao i konzervativno nastrojeni roditelji u naporu da se docepaju nesto slobodnog vremena uvaljujuci je sitnijoj deci za zvrljanja po raznim bojankama. Za zvrljanja po namestaju i zidovima je davno prevazidjena pojavom cuvenih flomastera...Koristi se tako sto se drzi sa tri prsta sto u izvesnim krugovima izaziva opravdanu sumnju da je njeno izbacivanje iz upotrebe od strane na zapadu izmisljenih kompjutera deo svetske zavere protiv pravoslavlja, buduci da je polozaj tri prsta koji drze olovku skoro identican polozaju prstiju prilikom vrsenja obredne radnje poznate kao prekrstiti se. Postoje i teorije da je i to jedan od dokaza urodjene intelektualne nadmoci pravoslavaca.Osnovna zamerka koju diletanti stavljaju na koriscenje njenog velicanstva olovke je potreba da se ista cesto ostri, zarezuje sto bi se reklo.Zamerka proistice iz nepoznavanja same sustine pomenute radnje uporedive samo sa svojerucnim uvijanjem cigarete. Naravno, medju poznavaocima je opste poznato da se olovka najbolje ostri odnosno zarezuje malim i sto ostrijim nozicem (moderna vremena i tu uzimaju danak u obliku takozvanih skalpeRa) odmerenim pokretima i sve polaganije sto se sam proces blizi kraju. Obavezno je povremeno oduvavanje strugotine i ostalih nusproizvoda ostrenja, kao i znalacko shkiljenje u rezultat rada. Dobri rezultati se postizu koriscenjem vise olovaka, kako prilikom same radnje kojoj je ista namenjena, tako i u povecanoj kolicini zadovoljstva prilikom visestrukog ostrenja. Naravno, postoje i brojna pomagala za ostrenje olovaka pod zbirnim imenom rezaci ili zarezaljke u nekim krajevima. Dele se na rucne koji zavisno od kvaliteta znaju da ubiju svako zadovoljstvo u cinu ostrenja narocito pogledom u mali crni deo poznat kao srce koji obavezno ostane u rezacu. Sofisticiraniji tipovi rezaca koji ostre olovku okretanjem rucice ili na elektricni pogon nisu se nikada primili na geografskim sirinama Balkanskog poluostrva.Pravi znalci olovku koriste do samog kraja, perverzno uzivajuci ne toliko u koriscenju iste nego u iscudjavanju eventualnih poamatraca.Jedna od najbitnijih karakteristika olovke je njena osobina poznata kao tvrdoca. Pored tehnickih zahteva koji namecu izbor odgovarajuce tvrdoce, pomenuta karakteristika je veoma bitna kao odraz raspolozenja i emocija korisnika: od molskih, skoro erotski mekanih olovaka koje se oznacavaju slovom B i odgovarajucim brojem ispred koji sto je veci to je impotentniji. Stvar donekle vade ostre i tvrde olovke, oznacavane slovom H i takodje brojem. Koji kod ove vrste nije impotentan.Sredina, takozvana HB olovka je najcesca i, kao svaka sredina, predstavlja uvek dobrodosao kompromis.I da, neko rece - olovka pise srcem.Drugi prikazani primerak, takozvana hemijska olovka, predstavlja pre svega i iznad svega - ubicu rukopisa. Buduci da moze da se krece podjednakom lakocom na sve strane, ona rukopis u rekordno kratkom roku pretvara u estetsku i svaku drugu katastrofu cineci ga necitljivim i samom vlasniku. Ipak, njena rasprostranjenost enormno raste, a mane i vrline joj se potiru: od mogucnosti da priredi vlasniku neprijatno iznenadjenje tako sto ce da iscuri u dzep ili tasnu, po pravilu zamazujuci najpotrebnije stvari ili najvaznija dokumenta, do mogucnosti da je prosto bacite, u afektu ili onako, bez veze. Inace, nema sumnje da je hemijska olovka naslednica njenog velicanstva prave olovke ali i dokaz da aristokratija na kraju uvek podlegne dekadenciji: postojanje skupe hemijske olovke napravljene od raznih dragocenih materijala to dokazuje.

[Buck Naked]

Meni ovo super.

[woodooinstalater]

Naprava bez imenaGrejac vode bi mozda bilo odgovarajuce buduci da iz razloga koje je nametnula majka priroda nije preporucljivo u njemu recimo ? kuvati supu, dok se osnovni proizvod kuva/zakuvava tek po iskljucenju iste. Da bi se to obezbedilo naprava nije snabdevena nikakvim prekidacima: zdravo skeptican inzenjerski duh se pobrinuo da korisnik takozvani gajtan naprave mora da rucno izvuce iz takozvanog shtekera.Cela stvar ima neke veze sa elektrolitima, ali jedno je izvesno:opasna je kao zmija!Ovaj autor i pored dugotrajnih i sveobuhvatnih istrazivanja nije uspeo da otkrije poreklo odnosno proizvodjaca iste. Masovnost upucuje na zakljucak da se radi o proizvodu dalekoistocnih ekonomija, narocito sto posuda u koju se vrsi ugradnja pokazuje visok stepen jednoobraznosti sto se oblika tice. Variraju boje i velicina.Nabavlja se na bolje snabdevenim pijacnim tezgama koje prodaju tehnicku robu, a sistematsko posmatranje procesa kupovine nije dalo odgovor na pitanje kako se prikazana naprava zove. Potencijalna musterija obicno pokaze prstom i kaze 'to' ili, u slucaju da predmet nije izlozen pita: imate li 'ono sto greje vodu, kuva kafu, ma znate...'Pouzdano je utvrdjeno da se identican uredjaj proizvodio na ovim prostorima daleko pre pojave dalekoistocne konkurencije, upotrebom pogodne plasticne posude i ugradnjom grejaca, obicno od cuvene ?cekas? zice.Uputstvo za upotrebu se svodi na jedno jedino pravilo: ne ukljucivati posudu koja je prazna i ni za zivu glavu rukom ne isprobavati temperaturu vode ili mesati sadrzaj metalnom kasicicom. U tu svrhu se posuda danas isporucuje u kompletu sa plasticnom kasichicom.Broj zrtava nije utvrdjen.U socijalnom pogledu, grejac predstavlja obavezan deo opreme svake tog imena vredne kancelarije socijalistickog i tranzicionog perioda do srednje menadzerskog nivoa, pri cemu se ne racunaju razna tehnicka lica, laboratorije i slicno. One su i onako u takvom stanju da se ostala oprema bitno ne razlikuje od prikazane ni po kvalitetu ni po dizajnu.Naprava nacelno nije javna i obicno se drzi u derutnim ormaricima zajedno sa ostalim rekvizitima za kuvanje cuvene kancelarijske kafe, pomesana sa secerom, kafom, rasparenim soljicama, posudama za jelo raznog stepena organoleptickog intenziteta i vizuelnog identiteta.Po pravilu se ne pere. A i zasto bi kada se u njoj kuva samo voda. Kafa se ne racuna.Nije javna i sa preovladjujucom trzisnom privredom je to sve manje.Naime, tesko cete je sresti cak i u boravistima (stanovi, kuce) njenih pasioniranih korisnika na radnom mestu.Razlog je jednostavan: ne koristi se tamo gde korisnik placa elektricnu energiju, popularnu struju.Naprava je ekstremno energetski aefikasna.U trzisnoj privredi koja konacno stane na zdrave osnove i u kojoj gazda baca racunski pogled na racun za struju ona nema buducnosti mada se ocekuje relativno dug period ilegale zacinjen inatom. Bilo kako bilo, automati za razne espresso i ostale kafe dobijaju bitku, a jos jedno pusto tursko ? kafa u ovom slucaju odlazi u ropotarnicu istorije.

[vinska musica]

mala dopuna dugogodinje korisnice gornjeg plastičnog artikla - a kada vam plastično lonče za kafu onemoća, sipnite u njega vodu + pola kesice limontusa i prokuvajte. Odmah proradi ka novo. :D

[foto]

1 vrlo simpatican i zanimljiv topic. sa nestrpljenjem ocekujem jos predmeta.

[woodooinstalater]

WallyWally Island ProjektWally, iako nema toliko sto se trajanja tice pedigre jednog RR-a jeste RR medju ovakvim napravama. Ili je tu negde.Tip: deplasmanska celicna motorna jahtaDuzina, preko svega, metara: 99.05Duzina na vodenoj liniji, metara: 99.00Sirina, metara: 18.00Gaz, metara: 4.05Istisnina, standardna, tona: 2,730Projektant: Wally & Mauro SculliEksterijer: Wally & Mauro SculliEnterijer: Wally & Mauro SculliKlasifikacija: RINAPogon i upravljanje: 2 x 2,500 kW Azipod, itd, itd?Sa 750 tona goriva moze da predje oko 15,000 NM, brzinom od oko 16 cvorova, tenderi su takodje Wally, sto ce reci da je svaki za sebe sasvim pristojna jahta, biblioteka, gimnasticka dvorana, full size teniski teren da ne pominjem, svaka zgoda i nezgoda.Predmet.A da, frizideri imaju ukupnu zapreminu od cca 26,000 litara.

[woodooinstalater]

Pisaca masinaGenijalna i revolucionarna naprava, dosla na svet koji je brzo postajao moderan. Prihvacena i bukvalno oberucke od onih kojima je pisanje bilo zanimanje. Mislim na pisare (nista lose) svih vrsta: dovoljno je potraziti neki (kojeg li izraza) delovodni protokol iz doba pre pisace masine i videti kakva umetnost je umrla sa pojavom pisace masine.Nosi na sebi jedan veliki greh, neokajan do sada: ubila je rukopis, licno, nesto sto je bilo deo ljudskog bica koje je stavljalo znake na papir. Pocela je sa mucnim i dugim ubijanjem jedne vestine zvane pisanje pisama zapocinjuci tako proces koji jos traje: sto ih je lakse pisati i brze dostavljati primaocu pisma su sve kraca, u doba Interneta postaju ekstremno kratka; ni to nije dovoljno ? pojavljuju se ortopedska pomagala u obliku cudnih malih slicica koje stede reci. Recimo: :) :P itd...Ubila je pismo suzama zalivano, pismo naparfimisano i napuderisano?.Bila je i zabavna. Najzabavnija u rukama amatera, ljudi koji se njome nisu sluzili svakodnevno: posmatrati ili jos gore kucati sa dva prsta bila je zavisno od tacke posmatranja jedna od lepsih zabava: od uvlacenja papira u masinu, promasenih margina, trazenja razlicitih nacina da se papir pomeri ili postavi horizontalno?. Ako je u igri bio i karbon papir, takozvani indigo, kojim se pisacom masinom dobijalo vise kopija, zabava je postajala jos lepsa da bi vrhunac dostigla konstatovanjem cinjenice da je indigo okrenut na pogresnu stranu i da je otisak uredno otisnut na poledjini prvog lista papira.Ispravljanje gresaka je bilo jos zabavnije: nije utvrdjeno poreklo nagona koji je ljudsko bice ? korisnika pisace masine nagonio da ispravljajuci gresku, odnosno kucajuci slovo preko slova, odnekud iz pecinskih dubina poteze golu fizicku snagu smatrajuci da ce na taj nacin da bolje ispravi gresku. Rezultat je cesto bio papir kroz koji ste mogli da ? gledate. Posebna i tuzna prica je bila zamena takozvane trake; iz te price se nije moglo izaci neozledjen. Ili barem neumazan.Rodila je modernu tastaturu ali i jednu ruznu rec: QWERTY?.Ubica zenskih noktiju, postala je u odredjenoj meri i sex simbol prateci radjanje feministicke more zvane sekretarica.Ipak ? milionima ljudi je olaksala zivot, ubrzala do nepojmljivih brzina proces pisanja, ustedela muku tumacenja razlicitih necitljivih rukopisa.I ? bas kad je pocela da se modernizuje, pamti pomalo, sama belilom prekriva greske korisnika, radi na struju, kada su umesto smesnih rucica sa slovima koje su iskakale da bi udarile po papiru, u njenoj unutrasnjosti pocele da skakucu neke cudne kuglice sa slovima i znacima na sebi ? dosao joj je sudnji dan u obliku jedne druge masine koja je znala da radi sve. Pojavio se PC, mada je zvuk prvih matricnih stampaca jos uvek podsecao na zlatno doba kvalifikacije poznate kao cini mi se ?broj reci u minutu??.Mora joj se priznati nekoliko stvari:- nikakvo pero, olovka, nalivpero nije bilo pogodnije za pisanje ljutitih pisama. Nesto je vuklo ljude kada su iznervirani iz bilo kog razloga da po tipkama bukvalno udaraju svom snagom, a tipke su primale i prenosile na papir udarce namenjene nekom drugom - otprilike: ma sada cu mu/joj reci sve sto mu/joj sleduje;- znala je da nervira kao niko. Komsija, ma bio i nesudjeni ili pravi nobelovac, mogao je da izbezumi komsiluk u slucaju da dobije nocnu inspiraciju i krene da kuca, manijake pisanja tuzbi, podnesaka i memoara da ne pominjem;- bila je i ostala do kraja bucna; ozbiljna merenja su nalazila skoro neshvatljive gomile decibela, narocito na mestima koncentracije veceg broja pisacih masina.Naravno, postojale su razlicite varijacije: od malih, takozvanih portabl kojima ste mogli da kuckate na kolenima do monstruma sa takozvanim valjkom raspona skoro metar, a da niko nikada nije video odgovarajuci papir namenjen koriscenju u takvoj masini. Ovako je to izgledalo iznutra.Ipak, mora joj se priznati: kao dizajn znala je da bude i lepa. Remington, Underwood, Adler, Olivetti, Olympia?.IBM!!!Cudno, kada je Srbija u pitanju srecete je i danas. Neunistivi birokratski duh zbog nekog nepoznatog razloga smatra da je pojedina dokumenta nuzno i danas kucati ? pisacom masinom. Dovoljno je samo da nekoliko trenutaka posmatrate salter na kome se izdaju saobracajne dozvole, registruju automobili?. Posle unosa svih podataka u kompjuter, sluzbeno lice privlaci k sebi obicno prepotopski model i na njemu obavlja zavrsni udarac. Vise njih u stvari. Bukvalno.

[Aleksija]

simpatican topik i lep trud, woodooinstalater :)narocito hvala za pisacu masinu, iz nostalgicnih razloga - zvuk uz koji sam odrasla i neko vreme moja omiljena korisna igracka.

[woodooinstalater]

SibicaNa princezu se cekalo vekovima, milenijumima. Nije da nije bilo pokusaja da se smisli necin da se covekovo mozda najvece otkrice ? vatra ? nosi u dzepu i bude uvek pri ruci. Neki poticu jos iz stare Kine. Ali je tek 19. vek doneo sibicu u obliku u kome je danas vec polako zaboravljamo. Prva je bila nesigurna, imala je nezgodan obicaj da se upali sama od sebe, u dzepu na primer. Kada je bilo potrebno, palila se povlacenjem po bilo kakvoj iole hrapavoj i suvoj povrsini. Tek su braca Lundstr?m, Svedjani, razvili takozvanu sigurnu sibicu koju ste da biste je upalili morali da povucete po prilozenoj (obucno na kutiju nalepljenoj) hrapavoj povrsini. Sa cudnom sposobnoscu tog malog naroda da smisli, razvije i stekne monopol nad proizvodima bez kojih covecanstvo ne moze (ne zaboravite da jedan SKF drzi u svojim rukama kontrolu nad preko 70% svetske proizvodnje kuglicnih lezajeva, popularnih lagera) i kompanija brace Lundstr?m, cuvena J?nk?pings & Vulcans T?ndsticksfabriks AB je bila monopol dugo, dugo godina.Sibica je osvojila svet, a svaki pravi pusac ce vam reci da cigareta zapaljena na neki drugi nacin ? nije cigareta.U selima Balkana, pored soli i gasa (petroleja za lampe) ? sibica je bila trece neophodno i veoma vazno sredstvo bez koga se veoma i samo u teskoj nuzdi ostajalo.Interesantno je da ste u planinskim krajevima Srbije do skora mogli da sretnete starije ljude koji su sibicu nazivali ? masina. Cudno, sve dok se ne setite da se naziv sibica potice iz latinskog mesca, staroengleskog macche?.Zna da bude i opasna: amateri je koriste tako sto je ? nedopustivo ? pale vukuci je prema sebi. Kod losijih marki ili sibica koje su bile ovlazene to moze da dovede do toga da komadic goruce smese odleti na odelo i osteti ga, napravi veoma neprijatnu i nadaleko vidljivu rupu, pa cak da se nadje i, ne daj boze, u oku.Pravi majstori sibicu pale ?odguravanjem? ? od sebe, a od vestine i raspolozenja majstora, zavisilo je koliko ce pirueta da napravi rukom u kojoj je gorece palidrvce, pre nego ga prinese cigareti. Osim demonstracije virtuoznosti, ovaj postupak omogucava da sagore smrdljivi gasovi koje oslobadja glava sibice i do cigarete dopre samo plamen nastao sagorevanjem drveta od koga se sibice obicno prave. Naravno, prava majstorija je zapaliti sibicu na ? vetru. Ovaj istrazivac je imao prilike da posmatra majstore koji su na vetru prema kome je jaka beogradska kosava obican povetarac palili vatru ili cigaretu kao od sale. Pri paljenju cigarete na jakom vetru oni uzivanje produzavaju time sto vam sa nadmocnim osmehom prinose vatru da i vi zapalite, drzeci gorucu sibicu u niko ne zna kako i na koji volseban nacin sakupljenim dlanovima.Inace, slika coveka koji se naginje da zapali cigaretu palidrvca koje gori u sakupljenim dlanovima drugog coveka je bas?.Naravno, i sibica je dozivela, podlegla raznim oblicima socijalnog (i tehnicko ? tehnoloskog uticaja): pojavile su se smesne papirne koje se otcepljuju iz sveznja, pojavile su se vitke aristokratkinje koje sluze da bi se pripalila ne cigareta nego cigara i njihove ne tako vitke rodjake koje sluze da se zapali vatra u kaminu?.Ipak, ova na slici je ostala najdemokratskija. Godine su promenile samo materijal od koga se pravi kutija, pa je on sada od papira. Pre je bio od nekog cudnog drveta koje se smesno cepkalo.Na Balkanu je sibica bila i merilo stabilnosti drzave. Pasionirani kafanski analiticari su povremeno prebrojavali palidrvca u kutiji koja je standardno sadrzala 50 palidrvaca. Po broju nedostajucih izvlacili su nepogresiv zakljucak koliko je drzavi frka. Hronicari beleze i brojke od 42 komada u jednoj kutiji. Sibica je naime bila i drzavni monopol, bas kao i duvan.Sibicu mozete da podelite, da date nekome nekoliko komada i otcepite parce sa strane, ono o koje se sibica pali, sagorelim palidrvcem mozete da ostavite, ispisete na zidu, poruku nekome do koga vam je stalo?. U sibice mozete i da se kockate, mozete da ih slazete dajuci tako oduska svojim umetnickim sklonostima. Mozete doduse i da ?cackate? usi ili zube.Sibicom mozete ? i da sibicarite.

[papapavle]

Naprava bez imenaUputstvo za upotrebu se svodi na jedno jedino pravilo: ne ukljucivati posudu koja je prazna i ni za zivu glavu rukom ne isprobavati temperaturu vode ili mesati sadrzaj metalnom kasicicom. U tu svrhu se posuda danas isporucuje u kompletu sa plasticnom kasichicom.Broj zrtava nije utvrdjen.

Ova naprava nije bezimena! U mom društvu se zove vrlo intuitivno, "samoubica" - mislio sam da je to i zvaničan naziv...PS. A ni uputstvo za upotrebu nije jedno pravilo, no trojedno :)

[foto]

@ woodoomogao bi ovo da ponudis nekome da objavljuje. vrlo je citljivo i zanimljivo. 'vreme uzivanja' bi, recimo, bilo odlicno mesto za ove tekstove, mada i druge novine bi sigurno pustale ove 'predmete, predmete'.ako vec izlazi negde onda nista.aj daj jos...