Sudbine

[woodooinstalater]

Poslednji (pravi) gusarKarl von MullerLong, lean and graceful, tako su je nazvali neprijatelji. Ponekad i Swan of the East. Njenog briljantnog komandanta Karla von Muller-a – covekom koji je imao celicne zivce. Za posao kojim se bavio itekako su mu bili potrebni.Zatecena pocetkom Prvog svetskog rata u Kini i angazovana na pravi nemacki nacin koji se nije mnogo razlikovao od nacina primenjivanih u Drugom svetskom ratu u gusenju domorodackih ustanaka na nemackim kolonijalnim posedima u Tihom Okeanu, ova laka krstarica i njen komandant su do ocajanja dovodili Kraljevsku mornaricu u neuspelim pokusajima da je ulove sirom Indijskog okeana.Verovatno najuspesniji moderni gusar, poslednji iz plejade starovremskih gusara (posle su dosli neki drugi gusari i neki drugi ratovi a biti dzentlmen je zamenjeno izrazima kao sto je neograniceno, bezuslovno i beskompromisno) Miler je pokazao vrhunsko pomorsko i ratnicko umece. Koristeci cak i razlike u standardnom izgledu britanskih i nemackih brodova (britanski su u to doba imali 4 dimnjaka, nemacki 3) dodavao je svom brodu od drveta napravljen cetvrti dimnjak uspevajuci tako da iznenadi i pobedi/potopi i mnogo jace protivnike. Izmedju ostalih i jednu krstaricu ruske carske mornarice. Ipak, Millerov glavni zadatak je bio da ometa plovidbu trgovackih brodova i on je u tome uspeo iznad svih ocekivanja. Nimalo lak zadatak kada se zna da je, izmedju ostalog, Emden bio pokretan ugljem sto znaci da je u veoma kratkim razmacima isti trebalo i obezbediti. Zaplenom trgovackog broda koji ga prevozi ili pretovarom sa zaplenjenog broda pre nego ga se potopi ili uvrsti u sopstvenu pratnju sa zadatkom da se povremeno sastanu negde na pucini i snabdeju potrepstinama za dalje ratovanje – nimalo lak zadatak u vreme kada su radio stanice bile velicine jednosobnog stana a elektronika nije postojala ni kao pojam.Sam Muller je zasluzio nadimak Gentleman Captain: striktno se pridrzavajuci medjunarodnog prava, omogucavao je posadama presretnutih i zaplenjenih brodova da bezbedno napuste brod pre potapanja, zarobljenike iskrcavao na sigurnom mestu, a ranjenima pruzao svu potrebnu i mogucu pomoc.Septembra 1914. godine, dok ga je nekoliko desetina britanskih ratnih brodova ocajnicki trazilo sirom Indijskog Okeana Muller se nasao ispred velike indijske luke Madras i bombardovao je. To je bio prst u oko Britanskoj imperiji i njenoj cuvenoj mornarici u vreme kada su obe bile na vrhuncu moci. Anglo Persian Oil Co. je ostala bez nekoliko velikih rezervoara sa gorivom. Na meti se nasao i jedan francuski razarac, a broj potopljenih trgovackih brodova postao dvocifren.Gusarski zivot se nije mnogo promenio kroz vekove: o tome svedoce i clanovi posade Emdena. Plivalo se u obilju najrazlicitije i najluksuznije robe sa zaplenjenih brodova.Novembra 1914. godine Muller se nasao nadomak Australije, prilazeci Keeling (Kokos) ostrvima sa namerom da unisti pomorsku radio stanicu koja se tamo nalazila. Stanica je uspela da emituje poruku da je Emden stigao pre nego se Mullerovih 50 ljudi iskrcalo na ostrvo i unistilo je. Prekasno, jer je poruku uhvatila australijska teska krstarica Sydney: Emden je bio uhvacen i posle 90 minuta borbe unisten. Od 325 ljudi na njemu, 141 je poginuo, dok su ostali, ukljucujuci i Mullera, kraj rata docekali kao ratni zarobljenici.Prica o Emdenu ima i holivudski nastavak: onaj odred koji se iskrcao sa Emdena sa zadatkom da unisti ostrvsku radio stanicu docepao se jednog jedrenjaka i 8 meseci i 4,500 milja kasnije docepao se Arabije, tada u rukama Turske, nemackog saveznika da bi svoj put zavrsili u Istambulu: 5 oficira, 7 podoficira i 30 mornara sa Emdena nisu postali ratni zarobljenici. A kapetan Emdena je ostao zapisan kao poslednji pravi gusar.I - kraj gusara...

[Аврам Гојић]

Običan, a neobičan čovek.Marvin Mercer (1927-2008)Rođen u Orindž Kauntiju u USA. Do penzionisanja 1997. godine bio "teamster", čovek koji zarađuje za život svojim rukama. Nakon penzionisanja stupio u zendo "Russian River" i uzeo ime Shinzan Yushin, što znači "Sadrug stvarnosti". U zendou je proveo deset godina tokom kojih je od svoje volje radio "najniže" poslove, kao što su pranje sudova vikendom i dežuranje u noćnim satima. Umro je kao čovek čija sreća dolazi od Bude, Dharme i Sange. Pre spokojnog ulaska u veliku tajnu kojoj je pristupio uz osmeh i otvorenih očiju, medicinske sestre rekle su da nikada nisu videle tako lepu smrt. Pitale su okupljene monahe da li pokojnik ima porodicu. "Ne", rekli su. "Ima jednu sestru sa kojom nije u kontaktu, za ostale ne znamo. Mi smo njegova porodica". "I to velika i lepa porodica", rekla je medicinska sestra. Prazna ljušturacikade - dolazimo iodlazimo, goli.šuho (1767)

Edited February 17, 2009 by vasudeva418

[woodooinstalater]

Milan Spasic (Beograd, 1909 – 1941)Sergej Masera (Gorica, 1912 – 1941)Aktivni pomorski oficiri ratne mornarice Kraljevine Jugoslavije.Spasic potice iz Sjenice, gimnaziju zavrsio u Beogradu, a VII klasu Pomorske akademije kao prvi u rangu. Sposoban pomorac, obavljao duznost navigacionog oficira prilikom plovidbe skolskog broda Jadran u Severnu Ameriku, 1937. godine.Rat ga zatekao na duznosti torpedno-minerskog oficira na razaracu Zagreb, u cinu porucnika bojnog broda 2 klase.Masera, rodjen u Gorici, i cija porodica posle prisajedinjenja Gorice Italiji emigrira u Jugoslaviju, zavrsava gimnaziju u Ljubljani, a Pomorsku akademiju u Dubrovniku, u istoj klasi kao i Milan Spasic. Strastveni planinar.rat ga zatice na duznosti prvog artiljerijskog oficira na razaracu Zagreb u cinu porucnika bojnog broda 2 klase.Po izbijanju aprilskog rata i napadu Sila osovine na Jugoslaviju, Spasic i Masera se oglusuju o naredjenje da napuste brodove stacionirane u Boki Kotorskoj i zajedno dizu u vazduh svoj brod kako bi sprecili da padne u ruke neprijatelju.Spasic je sahranjen na vojnickom groblju u Dobroti (Boka Kotorska), dok telo Sergeja Masere nije nikada pronadjeno.Sahrani Milana Spasica prisustvovao je i pocasni vod italijanske ratne mornarice u znak priznanja neprijatelju koji nije dozvolio da jedan brod umre od stida.

[le petit nicolas]

Spasic je sahranjen na vojnickom groblju u Dobroti

da sam juce manjkala, ne bih znala da u dobrotu ima vojnicko groblje. obavezno cu otici naleto postoji li jos u bgd-u ulica porucnika spasica i masere?ps. dok mlada blejah, bold mi je zvucao kao "boro i ramiz": benigno trapavo.poz

[woodooinstalater]

da sam juce manjkala, ne bih znala da u dobrotu ima vojnicko groblje. obavezno cu otici naleto postoji li jos u bgd-u ulica porucnika spasica i masere?ps. dok mlada blejah, bold mi je zvucao kao "boro i ramiz": benigno trapavo.poz

Gde ti ulica pade na pamet :)Proverio - postoji ili se jos uvek pise tako...Ovu dvojicu nisu bas uzdizali, ipak to bili kraljevski oficiri, mislim da su narodne heroje (orden) dobili 1973. u svakom slucaju ne pre, siguran sam.

[le petit nicolas]

Ovu dvojicu nisu bas uzdizali, ipak to bili kraljevski oficiri...

imas pravo! takvi su se uzdigli samo kod copica.gazduj, gazdo: ocul davat hinta? -_- poz

[woodooinstalater]

imas pravo! takvi su se uzdigli samo kod copica.gazduj, gazdo: ocul davat hinta? -_- poz

Copic je OK. ne zaleci se :)Ali si mi sada dala gas :): mislim da je sezdesetih snimljen pravi pravcati dugometrazni igrani film o Spasicu i Maseri. Sve po propisu, crno beli, pitacemo filmadzije mozda oni nesto znaju. A pade mi na pamet da je najgazimestanskiji, inace nimalo los film (za neka ne toliko filmska merila) Mars na Drinu, snimljen u sred komunisticke strahovlade, negde sredinom sezdesetih. Ovi posle nisu znali da snime nista bolje od onog komicnog Boja na Kosovu u odnosu na koji je Mars na Drinu cista klasika.

[woodooinstalater]

Giorgio ArmaniCovek koji je uniformisao takozvanu generaciju '68. ili - svaka revolucija, pa i liberalna - jede svoju decu.

[le petit nicolas]

copic je sasma dobar, bolji no sto ga se secam. ne bih ga se ni spomenula da ga, od duga vremena, nisam obnavljala na decjem raspustu.a, za te gazimestanske atribute koji se prvi put pojavljuju na fonu strahovlade, a posle komedije - neb znala poz

[woodooinstalater]

copic je sasma dobar, bolji no sto ga se secam. ne bih ga se ni spomenula da ga, od duga vremena, nisam obnavljala na decjem raspustu.a, za te gazimestanske atribute koji se prvi put pojavljuju na fonu strahovlade, a posle komedije - neb znala poz

Ma pomenuo sam usput tu strahotno ljigavo filmsko 'ostvarenje', mislim da ga se po default-u pusta na TV u trenucima preke potrebe :). A snimljen je bas kad je trebalo. Kakav film takva i politika i sve sto se desavalo posle. Skoro da poverujes u socrealisticku teoriju odraza ili kako se vec zvala. Njemu nasuprot, mislim da je Mars na Drinu manje-vise film na mestu.

[woodooinstalater]

Jacqueline Lee Bouvier(poznata i kao Jackie Kennedy, 1929 – 1994)Zena koja se izborila za sopstveni zivot.Rodjena u bogatoj porodici, kojoj je kao obol americkoj slabosti prema plemstvu svake vrste pripisivano i poreklo od cuvene evropske aristokratske porodice Radzivil, udala se, gde bi drugde nego u Newport-u (RA) za mladog i perspektivnog senatora Dzona Kenedija. Sa prvim TV predsednikom u Belu kucu je usla i zena, susta suprotnost dotadasnjim prvim damama kao sto je bila ‘Mammie’ Eisenhower: prva je uvela izgled i modu kao elemente koji itekako uticu na sliku koja se stvara u javnosti, cak i po cenu optuzbe da se previse priklanja evropskim modnim uticajima. Ipak, bila je dovoljno jaka i uticajna da, animirajuci i americke modne kreatore postavi osnove takozvanog Jackie Look-a. Posle nje – prva dama postaje nezaobilazan deo svih americkih predsednickih kampanja, ali i vazan politicki faktor.U modi, predstavlja prvu ikonu talasa koji centar svetske mode seli iz Pariza u London. Duh i image mladosti na kojima je Kenedi usao u belu kucu imaju i svoj odraz u modi: takozvani youthquake, sa Londonom kao epicentrom, radja prve znacajne modele u danasnjem smislu te reci – Jean Shrimpton i Twiggy, glumica Julie Christie, ali pre svih – muzicari. Od Bitlsa do Ossie Clarkovog cuvenog belog kompleta za Mika Dzegera.Pet godina posle smrti supruga, udaje se za grckog brodovlasnika Aristotela Onazisa, skandalizujuci Ameriku nikada vise nego bas tih godina podeljenu Ameriku, ali i dokazujuci da ima prava na sopstveni zivot. Posle Onazisove smrti vraca se u NYC, da bi do kraja zivota ostala zena cija se pojavljivanja na javnim mestima uredno beleze i komentarisu.

[woodooinstalater]

Adlai Ewing Stevenson II (1900 ? 1965)Poslednji pravi liberal.Covek koji je ostao veciti kandidat za predsednika, nemajuci sanse da uspe pored pobedom u ratu pedigriranog Ajzenhauera. Politicku karijeru nastavio kao ambasador u UN. Covek koji je savetovao Kenediju da otkaze posetu Dalasu.Sa svih strana ocenjivan kao najbolji predsednik koga Amerika nikada nije imala, on je u vreme svoje kandidature bio nada za suprotstavljanje divljajucem makartizmu, lovu na vestice, nada i ljudima kakav je bio jedan Dalton Trambo da izadju u javnost i pocnu da pisu pod svojim imenom.Ali ? iznad svega, Stevenson predstavlja poslednjeg dinosaurusa one plejade americkih liberala koja je na talasima Ruzveltovog New Deal-a uspela da Ameriku izvede iz Velike krize, dovede do pobede u najvecem ratu koji je do tada covecanstvo vodilo ? i upise Ameriku u globalne svetske sile. Nalazio se u drustvu takvih ljudi kao sto je jedan Hari Hopkins, provincijski ucitelj, koji se preko noci nasao licem u lice sa najvecima tog doba, pregovarajuci ravnopravno i sve ravnopravnije. Predstavljao je liberalizam olicen u onoj Ruzveltovoj ?ako vidim da komsijina kuca gori, a ja imam poduze bastensko crevo??Predstavljao je liberalizam koji se izlazeci na svetsku scenu u pocetku vise bojao britanskog kolonijalizma nego sovjetskog ekspanzionizma.Liberalizam koji je svetu donosio demokratiju kakvu danas poznajemo, ali i cuvene UNRRA stisnute ruke ? mnogo vise od simbola na dzakovima sa brasnom koji su preko okeana stizali u ratom opustosenu Evropu. Liberalizam u zemlji u kojoj su se obojeni jos uvek vozili u odvojenim autobusima, zemlji segregacije koju ce poceti da prevazilaze i konacno pobedjuju neki drugi ljudi.I konacno, zadnji kandidat za predsednika kome je moglo da bude nevazno sto na cipelama ima ? rupu.Posle je dosla televizija. Koja ne oprasta takve propuste i pocela da pravi jos vece. Propuste, ne rupe. O manipulacijama i da ne govorimo.Ipak, probusena cipela i jedna rupa na njoj su dobile spomenik:

[woodooinstalater]

Alojzije Stepinac (1898 ? 1960)Mustafa Golubic (1894 ? 1941)Dve balkanske sudbine.Ova dva coveka, osim geografije, imaju nesto zajednicko.Sta je obojicu dovelo, kakav san i sta su oni, svaki za sebe, u tom snu videli i od tog sna ocekivali niko nikada nece saznati. I mozda je tako bolje.Sta je i jednog i drugog dovelo u Solun, 1918. godine.Jednog kao pripadnika Mlade Bosne, pa Crne ruke, koji je jedva izbegao osudu na Solunskom procesu, coveka koji je ceo Prvi svetski rat prosao sa srpskom vojskom. Na fotografiji je prikazan u kompletnoj komandoskoj opremi. Drugog, koji je taj isti rat prosao na suprotnoj strani, ranjavan. Pomucicete se da nadjete bilo kakvu njegovu fotografiju koja ga prikazuje drugacije nego kao visokog crkvenog dostojanstvenika, sto je donekle i razumljivo.Obojica su nastavili svako svojim putem. I svako za svojim snom.I danas izazivaju ili zgrazavanje ili nekriticku odbranu i povladjivanje, obojica su kontroverzni koliko se to samo na Balkanu moze biti.Mladi bezimeni jugoslovenski dobrovoljac i veteran tesko da su se mogli sresti negde u Solunu 1918. godine, prepunom najrazlicitijih vojski, ANZAC vojnika Britanske imperije, Poilly d?Orient Francuza, Senegalaca, Grka, Srba? A ipak su, i jedan i drugi ? bili tamo.Jedno im se mora priznati. I jedan i drugi su znali da rade svoj posao. I jedan i drugi su bili znali sta znaci biti dosledan.Nema nista na YouTube.Neko je (a seticu se i ko) jednom rekao da sve pesme od Bagdada do Trsta lice na kuknjavu. Ili plac. Tako nekako.

[woodooinstalater]

Brigitte BardotBBEvropski odgovor.Foto model pa filmska zvezda.Napomena: ako ovo citate nemojte da googlate, mozda dobijete podatke koji se odnose na BB posle 1990. godine. Zaboravite ekolosku svest, foke?. Oguglajte na trenutak.Automobil na slici jeste Renault. On nije evropski odgovor.On ima nesto vise. Gordini.

[le petit nicolas]

woo-inst,ponavljam: lepo se brines o temi, iako ponekad fulas :D.(o dzeki onazis... newport je u ri; u vezi sa "radzivil", konsultovati mladju sestru.)no, promenimo pRespektivu i pomenemo sudbine koje su to postale tek medjusobnom povezanoscu:marija - onazis - dzekibrizitka - roze - barbarella (americki odgovor, ili prvi zivi dokaz da se odgovarajucim preoblikovanjem moze proizvesti sve; preteca m. jacksona).faca je bio rus, a?(licno, ne bih mu oprostila gdju denev)poz

Edited February 25, 2009 by le petit nicolas